Џа ко тексто

Џа ки содрежина

СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 26

Ачхов спремно башо е Јеховаскоро диве

Ачхов спремно башо е Јеховаскоро диве

Е Јеховаскоро диве ка авел сар чор со авела ки рат (1. СОЛ. 5:2)

ГИЛИ 143 Будна, спремно те аџикера

БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ a

1. Со мора те кера те шај те преживина е Јеховаскоро диве?

 КЕДА и Библија керела лафи башо „е Јеховаскоро диве“, уствари керела лафи башо време кеда о Јехова ка судинел пле душманен хем ка спасинел пле народо. Ко пурано време, о Јехова понекогаш анѓа осуде (Иса. 13:1, 6; Езек. 13:5; Соф. 1:8). Ко амаро време, „е Јеховаскоро диве“ ка почминел кеда ка овел нападимо о Баро Вавилон хем ка завршинел е војнаја Армагедон. Те шај те преживина адава „диве“, ваљани те спремина амен панда акана. Ама о Исус на вакерѓа само те спремина амен баши „бари неволја“, него исто аѓаар те ачхова спремна (Мат. 24:21; Лука 12:40).

2. Соске шај те овел аменге корисно о лил 1. Солунјања?

2 Ко пло прво писмо џи ко Солунјања, о апостол Павле користинѓа некобор споредбе те шај те поможинел е христијаненге те ачховен спремна башо е Јеховаскоро баро диве баши осуда. О Павле џанља кај е Јеховаскоро диве нане те авел ко лескоро време (2. Сол. 2:1-3). Сепак, ов поттикнинѓа пле пхрален те овен спремна башо адава диве сар те пхене ка авел тајса. Амен да ваљани те применина акава совет. Акана те дикха сар објаснинѓа о следна буќа: 1) Сар е Јеховаскоро диве ка авел, 2) кој нане те преживинел адава диве хем 3) сар шај те спремина амен те шај те преживина.

САР КА АВЕЛ Е ЈЕХОВАСКОРО ДИВЕ?

Кеда о Павле пишинѓа пло писмо џи ко Солунјања, ов користинѓа споредбе колендар со шај те сикљова (Дикх ко пасус 3)

3. Ки која смисла е Јеховаскоро диве ка авел сар чор со авела ки рат? (Дикх хем и слика.)

3 „Сар чор со авела ки рат“ (1. Сол. 5:2). Акаја тани и прво таро трин споредбе со опишинела сар ка авел е Јеховаскоро диве. О чора често чорена ки сиг хем раќате кеда о мануша на очекујнена лен. Е Јеховаскоро диве исто аѓаар ка авел таро јекх пути, хем бут мануша нане те очекујнен адава. Чак о чачутне христијања шај те овен изненадиме кобор сигате случинена пе несаве буќа. Ама различно таро лошна, о чачутне христијања нане те овен уништиме.

4. Ко саво начин е Јеховаскоро диве тано сар дукха со астарена јекхе кхамне џувља?

4 Сар дукха со астарена е кхамне џувља (1. Сол. 5:3). Јекх кхамни џувли нашти точно те џанел кеда ка астарен ла о дукха. Ама, ој тани сигурно кај ка астарен ла. Веројатно адала дукха ка почминен таро јекх пути, ка овен бут баре хем нане те чхинавен. Слично, амен на џанаја точно о диве хем о саати кеда е Јеховаскоро диве ка почминел. Сепак, сигурна сием кај ка авел хем кај е Девлескири осуда упро лошна мануша ка овел таро јекх пути хем ола ка нашти те нашен.

5. Ки која смисла и бари неволја тани сар кеда пхравѓола о сабај?

5 Сар со пхравѓола о сабај. О Павле ки пли трито споредба керѓа палем лафи башо чора со чорена раќате. Ама акава пути о Павле веројатно спорединела е Јеховаскоро диве сар кеда пхравѓола о сабај (1. Сол. 5:4). О чора со чорена раќате шај нане те приметинен кобор сигате накхела о време. Адалеске, о светло е неве дивескоро шај те изненадинел лен хем те откринел лен. Слично, и бари неволја ка откринел околен со, исто сар о чора, ачховена ки темница адалеа со понадари да керена буќа кола со сикавена кај на поштујнена е Девле. Ама, амен шај те ова спремна аѓаар со нане те кера буќа коленцар со ка сикава кај на поштујнаја е Девле хем ка рода „секова шукарипе, праведност хем чачипе“ (Еф. 5:8-12). Понадари о Павле користинела дуј слична споредбе коленцар со опишинела околен со нане те преживинен.

КОЈ НАНЕ ТЕ ПРЕЖИВИНЕЛ Е ЈЕХОВАСКОРО ДИВЕ?

6. Ки сави смисла бут мануша совена? (1. Солунјања 5:6, 7).

6 Окола со совена. (Читин 1. Солунјања 5:6, 7.) О Павле спорединѓа околен со нане те преживинен е Јеховаскоро диве манушенцар со совена. Ола нане свесна со случинела пе околу ленде или кобор сигате накхела о време. Адалеске ола на џанена кеда случинела пе нешто важно хем нашти те керен ништо башо адава. Авдиве, бут мануша совена ко духовно поглед (Рим. 11:8). Лен на интересинена о знакија со сикавена кај живинаја ко последна диве хем кај и бари неволја тани паше. Несаве важна настанија со случинена пе ко свето шај ваздена некас таро духовно сојбе хем поттикнинена лен те сикавен хари интерес башо шукар хабери. Сепак, бут џене лендар палем засовена наместо те ачховен џангавде. Чак несаве со верујнена кај ка авел о крајо мислинена кај адава диве тано бут дур (2. Пет. 3:3, 4). Ама сар аваја попаше ко крајо, овела са поважно те ова послушна ко совет те ачхова џангавде.

7. Сар окола со ка овен уништиме таро Девел тане сар мате мануша?

7 „Окола со маќона“. О Павле спорединѓа е манушен со ка овен уништиме таро Девел пијаниценцар. О мате мануша нашти сигате те реагиринен хем анена погрешна одлуке. Слично, о лошна мануша на реагиринена позитивно ко е Девлескере предупредувања. Ола биринена друмо со ингарела лен ко уништување. Ама е христијаненге тано вакердо те овен нерна те шај јасно те размислинен (1. Сол. 5:6). Јекх библиско изучувачи вакерела со значинела те овел некој нерно: „Ов тано смиримо, на ваздела паника хем јасно размислинела те шај те анел шукар одлуке“. Соске ваљани те ачхова смириме хем јасно те размислина? Те шај те на мешина амен ки политика или ко проблемија со иси ко свето. Кобор попаше тано е Јеховаскоро диве, добором побаро притисок ка овел амен те мешина амен ко акала буќа. Сепак, на ваљани те секирина амен башо адава сар ка постапина соске е Девлескоро духо шај те поможинел амен те ачхова смириме, јасно те размислина хем те ана мудра одлуке (Лука 12:11, 12).

САР ШАЈ ТЕ СПРЕМИНА АМЕН БАШО Е ЈЕХОВАСКОРО ДИВЕ?

Џикоте бут мануша на дикхена сериозно ко е Јеховаскоро диве, амен ачховаја спремна аѓаар со пхираваја о оклоп е веракоро хем е мангипаскоро хем о шлеми баши надеж (Дикх о пасусија 8, 12)

8. Спрема 1. Солунјања 5:8, кола особине ка поможинен аменге те ачхова џангавде хем те ова трезвена? (Дикх хем и слика.)

8 „Чхивен туменге о оклоп... хем о шлеми“. О Павле спорединела амен војниконцар кола сој спремна хем уравде борбаке. (Читин 1. Солунјања 5:8.) Таро јекх војнико очекујнела пе ко секова време те овел спремно кеда иси војна. Слично тано аменцар да. Кеда пхираваја о оклоп е веракоро хем е мангипаскоро хем о шлеми баши надеж тегани амен сием спремна башо е Јеховаскоро диве. Акала особине шај бут те поможинен аменге.

9. Сар амари вера заштитинела амен?

9 О оклоп заштитинела е војникоскоро вило, а и вера хем о мангипе заштитинена амаро симболично вило. Акала особине ка поможинен амен понадари да те служина е Девлеске хем те џа пало Исус. И вера уверинела амен кај о Јехова ка наградинел амен адалеске со родаја ле цело амаре вилеа (Евр. 11:6). Акава ка поттикнинел амен те ачхова верна амаре Водаческе, е Исусеске, чак ако ваљани те истрајна ко несаво пхарипа. Кеда размислинаја башо искуствија таро пхраља хем пхења кола со ачхиле верна иако сине лен прогонство или финансиска проблемија, адава шај те бајрарел амари вера те шај амен да те издржина кеда ка овел амен пхарипа. Исто аѓаар ако џаја пало пример околенгоро со поедноставинѓе пумаро живото хем чхивѓе о Царство ко прво тхан, адава ка поможинел аменге да те на чхива о материјална буќа ко прво тхан. b

10. Сар о мангипе спрема о Девел хем о мануша поможинела амен те истрајна?

10 О мангипе да тано важно те шај те ачхова џангавде хем трезвена (Мат. 22:37-39). О мангипе спрема о Девел поможинела амен те истрајна ко проповедибе иако шај ка овен амен проблемија (2. Тим. 1:7, 8). Исто аѓаар, адалеске со мангаја е манушен со на служинена е Јеховаске амен понадари да проповединаја хем обработинаја амаро подрачје, чак сведочинаја преку телефони хем писмија. Амен понадари да надинаја амен кај јекх диве о мануша ка менинен пе хем ка почминен те керен адава сој исправно (Езек. 18:27, 28).

11. Сар поможинела амен о мангипе спрема амаре пхраља хем пхења? (1. Солунјања 5:11).

11 Амен исто аѓаар мангаја амаре пхрален хем пхењен. Сикаваја асавко мангипе аѓаар со охрабринаја амен машкар аменде хем изградинаја јекх јекхе. (Читин 1. Солунјања 5:11.) Исто сар со о војникија заштитинена пе кеда тане јекх узо јекх ки борба, аѓаар амен охрабринаја амен јекх јекхеа. Џанѓола пе, јекх војнико шај бизо те мангел те поврединел пле амале џикоте тане ки борба, ама ов никогаш нане те керел адава намерно. Слично, амен нане никогаш намерно те повредина амаре пхрален хем пхењен или те ирана башо лошнипе лошнипаја (1. Сол. 5:13, 15). Амаро мангипе исто аѓаар сикаваја ле аѓаар со поштујнаја е пхрален кола со предводинена ко собрание (1. Сол. 5:12). Кеда о Павле пишинѓа акава писмо, о собрание ко Солун сине нево соске постојнела сине похари таро јекх берш. О именујме пхраља веројатно на сине искусна хем шај грешинена сине. Сепак, ола заслужинена сине о јавера те поштујнен лен. Авдиве, сар со авела попаше и бари неволја шај ка зависина таро водство е старешиненгоро панда повише таро акана. Шај нане те ова ко контакт е пхраленцар таро главно седиште или е подружницаја. Адалеске важно тано панда авдиве те сикљова те манга хем те поштујна амаре старешинен. Бизи разлика со ка овел, те ова трезвена хем ма те концентририна амен ко ленгере маане него ко адава кај о Јехова преку о Христос водинела акале верна манушен.

12. Сар амари надеж заштитинела амаре мисле?

12 Исто сар о шлеми со заштитинела е војникоскоро шеро, аѓаар амари надеж башо спасение заштитинела амаре мисле. И силно надеж поможинела аменге те хаљова кај адава со нудинела аменге о свето на врединела ништо (Фил. 3:8). Амари надеж поможинела аменге те ачхова смириме хем стабилна. О Волис хем и Лоринда, со служинена ки Африка, осетинѓе баш акава ки пли кожа. Башо само трин курке е солдујендар муло јекх родители. Адалеске со сине пандемија КОВИД-19 ола нашти сине те џан кхере те шај те овен пумаре фамилиенцар. О Волис пишинѓа: „И надеж ко воскресение поможинела манге те размислинав башо адава саве ка овен о прво диве кеда ка воскреснинен ко нево свето, а на башо адава саве сине ко последна диве таро акава свето. Акаја надеж смиринела ман кеда манге бут пхаро“.

13. Со шај те кера те шај те добина свети дух?

13 „Ма спречинен е Девлескоро духо те влијајнел упри туменде“ (1. Сол. 5:19). О Павле вакерѓа кај о свети дух влијајнела упри аменде. Ако на спречинаја те влијајнел упри аменде тегани ка ова ревна, бут ка манга те кера адава сој исправно хем ка овел амен сила те служина е Јеховаске (Рим. 12:11). Со шај те кера те шај те добина о свети дух? Шај те молина амен башо адава, те проучина е Девлескоро Лафи хем те ова вклучиме ко активностија тари организација која сој водими таро лескоро духо. Адава ка поможинел аменге те развина о „особине со авена таро свети дух“ (Гал. 5:22, 23).

Пуч тут: Дали мле постапке сикавена кај мангава понадари да те добинав е Девлескоро духо? (Дикх о пасус 14)

14. Со мора те избегина ако мангаја понадари да те добина е Девлескоро духо? (Дикх хем и слика.)

14 Откеда ка дел амен пло свети дух, амен мора те пазина те на спречина е Девлескоро духо те влијајнел упри аменде. О Девел дела пло свети дух само околенге со иси лен чиста мисле хем постапке. Ов нане те дел амен пло свети дух ако на цидаја амендар о румиме мисле хем постапинаја спрема ленде (1. Сол. 4:7, 8). Те шај понадари да те добина о свети дух мора те шуна о библиско совет: „Ма потценинен о пророштвија“ (1. Сол. 5:20). Ко акава стихо е лафеа „пророштвија“ мислинела пе ко пораке со дела амен о Јехова преку пло духо. Ки ленде тане вклучиме о пораке башо е Јеховаскоро диве хем башо време колесте со амен живинаја. Амен на мислинаја кај о Армагедон нане те авел ко амаро време. Наместо адава сикаваја кај ка авел сигате хем икераја ле ки годи аѓаар со сием зафатиме буќенцар коленцар со угодинаја е Девлеске секова диве (2. Пет. 3:11, 12).

„ИСПИТИНЕН СА“

15. Сар шај те избегина те ова ховавде таро погрешна информацие или тари демонско пропаганда? (1. Солунјања 5:21).

15 Панда хари е Девлескере противникија ки несави смисла ка вакерен: „Мир хем сигурност“ (1. Сол. 5:3). И демонско пропаганда ка ширинел пе ко цело свето хем ка ховавел бутен (Отк. 16:13, 14). А сар тано аменцар? Ако испитинаја са, нане те ова ховавде. (Читин 1. Солунјања 5:21.) О грчко лафи сој преведимо сар „испитинен“, користинела пе сине те шај те опишинел пе о начин сар о мануша проверинена сине дали несаве металија, сар сој злато хем сребро, тане хас. Амен да ваљани те испитина или те проверина адава со шунаја или со читинаја те шај те дикха дали тано точно. Акава сине важно те керен о пхраља таро Солун хем тано бут поважно амен те кера соске и бари неволја тани паше. Наместо те верујна ко са со вакерена о јавера, амен користинаја амари годи те шај те споредина адава со читинаја или адава со шунаја адалеа со вакерела и Библија хем е Јеховаскири организација. Ако кераја аѓаар нане те ова ховавде тари нисави демонско пропаганда (Изр. 14:15; 1. Тим. 4:1).

16. Сави сигурно надеж иси амен хем со сием поттикниме те кера?

16 Сар група, е Девлескоро народо ка преживинел и бари неволја. Ама сар поединција на џанаја со ка овел аменцар тајса (Јак. 4:14). Сепак, бизи разлика дали ка преживина и бари неволја или ка мера англедер те авел, ако ачхилем верна ка добина вечно живото. О помазаникија ка овен заедно е Христосеа ко небо. А о јавера бакхре ка овен ко рај ки пхув. Адалеске те концентририна амен ки амари бут шужи надеж хем те ачхова спремна башо е Јеховаскоро диве.

ГИЛИ 150 О Јехова тано амаро Спасители

a Ко 1. Солунјања 5-то поглавје, аракхљона споредбе колендар со ка сикљова нешто башо е Јеховаскоро диве со ка авел. Сој тано адава диве хем сар ка авел? Кој ка преживинел? Кој нане те преживинел? Сар шај те спремина амен башо адава диве? Ки акаја статија ка дикха со пишинѓа о Павле хем ка одговорина ко акала пучиба.