1-2. Слично сар о Лот, саве предизвикија иси е христијанен авдиве?

 КЕДА дикхаја кобор бут руминдиле о мануша авдиве осетинаја амен исто сар о праведно Лот. Леске сине бут пхаро башо безобразно понашибе е лошно манушенгоро, соске ов џанља кај амаро небесно Дад мрзинела асавко понашибе (2. Пет. 2:7, 8). Адалеске со хор поштујнела сине хем мангела сине е Девле, ов мрзинела сине о неморално понашибе е манушенгоро со сине околу лесте. Амен да авдиве живинаја машкар о мануша кола со бут хари или хич на поштујнена е Јеховаскере мерилија. Сепак, амен шај те ачхова морално чиста ако понадари да бајрараја амаро мангипе спрема о Девел хем иси амен исправно дар лестар (Изр. 14:2).

² Те шај те кера адава, о Јехова охрабринела амен преку о лил Изреки. Са е христијанен, бизи разлика дали мурша или џувља, терне или пхуре, шај те овел лен корист таро мудра советија со аракхљона ко акава лил.

3. Спрема Изреки 17:3, која тани јекх причина соске ваљани те заштитина амаро вило? (Дикх хем и слика.)

³ Јекх бут важно причина соске ваљани те заштитина амаро симболично вило тани адалеске со о Јехова испитинела ле. Адава значинела кај о Јехова дикхела ки аменде адава со нашти те дикхен о јавера, ов џанела саве чаче сием андрал. (Читин Изреки 17:3.) Ов ка мангел амен ако пхераја амари годи лескере мудра советенцар кола со дена живото (Јован 4:14). Аѓаар нане те мукха ни хари тхан ки амари годи башо ховајба со ширинела лен о Сатана хем акава свето, хем упри аменде нане те влијајнен о ставија е лошна манушенгере (1. Јов. 5:18, 19). Кеда оваја попаше е Јеховаја, амаро мангипе хем поштовање спрема лесте бајрола. Нане ни те авел аменге ки годи те грешина адалеске со на мангаја те повредина амаре Даде. Кеда ка ова ко искушение те постапина погрешно,  прво бути со ка авел аменге ки годи тани те пуча амен: „Сар шај те грешинав некаске кова со добором бут мангела ман?“ (1. Јов. 4:9, 10).

4. Сар и дар таро Јехова заштитинѓа јекхе пхења те на перел ко искушение?

⁴ Јекх пхен тари Хрватска која со викинела пе Марта хем кола со сине ла искушение те керел неморал пишинела: „Сине манге пхаро исправно те размислинав хем те боринав ман против и желба те керав нешто погрешно, ама и дар таро Јехова заштитинѓа ман“. b Сар и дар таро Јехова поможинѓа лаке те на керел нешто погрешно? И Марта вакерѓа кај поможинѓа лаке адава со бут размислинѓа башо последице со ка овен ла ако керела неморал. Амен да шај те кера о исто хем аѓаар ка избегина и најлошно последица со шај те овел амен — те повредина е Јехова хем те нашава и прилика те обожавина ле ки цели вечност (1. Мој. 6:5, 6).

5. Со шај те сикљове таро е Леоскоро искуство?

⁵ Кеда дараја таро Јехова, нане те дружина амен околенцар со керена лошна буќа. О Лео таро Конго халило кобор тано точно акава. Пало штар берш откеда крстинѓа пе, ов почминѓа те дружинел пе лошно друштвоја. Мислинѓа песке кај са џикоте ов на керела нешто лошно на грешинела е Јеховаске. Ама бут сигате лескоро друштво анѓа ле џи ко адава бут те пиел алкохол хем те керел неморал. Тегани почминѓа те размислинел башо адава со сикавѓе ле лескере родителија хем кобор сине радосно џикоте служинела сине е Јеховаске. Адава поможинѓа ле те освестинел пе. Хем адалеске прифатинѓа и помош таро старешине те шај те иранел пе ко Јехова. Авдиве, ов радосно служинела сар старешина хем специјално пионери.

6. Башо кола дуј симболична џувља ка кера лафи?

 ⁶ Те дикха о 9-то поглавје таро Изреки коте со пишинела баши мудрост хем глупавост, особине кола сој тане претставиме дује симболична џувленцар. (Споредин Римјања 5:14; Галатјања 4:24.) Џикоте разглединаја акала стихија на ваљани те бистра кај е Сатанаскоро свето нон-стоп мислинела башо неморал хем баши порнографија (Еф. 4:19). Адалеске бут тано важно понадари да те овел амен дар таро Девел хем те цида амен таро лошнипе (Изр. 16:6). Адава со ка дикха о 9-то поглавје ка поможинел сариненге аменге, бизи разлика дали сием мурша или џувља. Ки акаја споредба о солдуј џувља канинена околен со нане искусна, околен со нане разумна. Секоја јекх лендар сар ка пхене вакерела: „Ава ки манде те ха маро“ (Изр. 9:1, 5, 6, 13, 16, 17). Ама со ка овел околенцар сој каниме, зависинела таро адава каскири покана ка прифатинен.

7. Спрема Изреки 9:13-18, со случинела пе околенцар со прифатинена и покана е глупаво џувљакири? (Дикх хем и слика.)

⁷ Те дикха и покана е глупаво џувљакири. (Читин Изреки 9:13-18.) Ој бизи лаџ канинела околен со нане искусна хем вакерела „авен ки манде те хан, те пиен“. Со случинела пе ленцар? „Лакере гостија тане хор ко гробо“. Шај сетинеа тут кај ко јавера да тхана ко Изреки тане спомниме слична лафија. Ко адала стихија сием предупредиме те цида амен тари „блудница“ хем „неморално џувли“. Атхе пишинела: „Лакоро кхер батинела ко мерибе“ (Изр. 2:11-19). Ко Изреки 5:3-10 иси предупредување баши јекх јавер „блудница“ колакере со „пре хулена ко мерибе“.

8. Сави одлука мора те ана?

⁸ Окола со шунена и покана е глупаво џувљакири мора те одлучинен дали ка прифатинен ла или ка одбинен ла. Шај амен да ка аракхљова ки слично ситуација. Со ка кера ако сием ко искушение те кера неморал или те дикха порнографија?

9-10. Кола тане несаве причине соске ваљани те наша таро неморална постапке?

⁹ Иси бут шукар причине соске ваљани те цида амен таро неморална постапке. И „глупаво џувли“ вакерела: „О чордикане пајна тане гудле“. Сој тане о „чордикане пајна“? И Библија спорединела о сексуална односија машкар о ром хем и ромни е свежо пајнеа (Изр. 5:15-18). Јекх мурш хем џувли кола сој законски ко брако шај те уживинен ко сексуална односија машкар пуменде. Ама поразлично тано е „чордикане пајненцар“. Ола  шај те претставинен о сексуално неморал сој тано забранимо. Акава бут пути случинела пе гаравиндор, исто сар јекх чор кова со бут пути чорела гаравиндор. О „чордикане пајна“ шај посебно те овен гудле околенге со керѓе неморал хем мислинена кај никој на дикхља лен. Ама ола коркори пес ховавена соске о Јехова дикхела са. На постојнела ништо сој тано поќерко таро адава те нашава е Јеховаскоро одобрување. Акава сикавела аменге кај ко „чордикане пајна“ нане нисаво „гудлипе“ (1. Кор. 6:9, 10). Ама адава нане са.

¹⁰ О сексуално неморал шај те анел лаџ, те керел те мислина кај на врединаја, некој те ачхол кхамни или те руминел фамилие. Јасно дикхела пе кај тано мудро те одбина и покана е глупаво џувљакири. Окола со керена неморал, освен со шај те мерен ко духовно поглед, бут џене лендар астарена насвалипе колестар со шај дословно те мерен (Изр. 7:23, 26). Адалеске о 18-то стихо таро 9-то поглавје завршинела е лафенцар: „Лакере гостија тане хор ко гробо“. Тегани соске бут џене прифатинена лакири примамливо покана која со ингарела џи ки пропаст? (Изр. 9:13-18).

11. Соске о дикхибе порнографија тано бут опасно?

¹¹ Јекх замка тани и порнографија. Несаве мислинена кај те дикхел пе порнографија нане штетно, ама уствари ој тани штетно. Ој керела те на овел амен шукар мислење баши аменде хем те почмина те дикха е јаверен ко неисправно начин хем керела те ова зависна. О неморална слике иси лен баро влијание соске бут тано пхаро те икален пе тари годи. А сој панда пострашно и порнографија на тикњарела амаре погрешна желбе, него панда повише бајрарела лен (Кол. 3:5; Јак. 1:14, 15). Значи бут џене со дикхена порнографија ко крајо керена неморал.

12. Сар сикаваја кај пазинаја амен таро слике кола со шај сексуално те возбудинен амен?

¹² Со ваљани сар христијања те кера ако икљола аменге порнографско слика ко амаре електронска уредија? Ваљани одма те цида амаре јакхја латар! Ка овел аменге полокхо те кера адава ако на бистраја кај на постојнела ништо поскапоцено таро амаро амалипе е Јеховаја. Ама, чак о слике коленге со мислинела пе кај нане порнографска шај сексуално те возбудинен амен. Соске ваљани асавке да слике те избегина те дикха? Адалеске со на мангаја те кера ни о најтикно чекори со ка чхивел амен те кера прељуба ко амаро вило (Мат. 5:28, 29). О Дејвид, јекх старешина таро Тајланд, вакерела: „Пучава ман, чак ако о слике нане порнографска, дали о Јехова ка радујнел пе ако продолжинава те дикхав лен? Кеда размислинава аѓаар адава поможинела ман те постапинав мудро“.

13. Со ка поможинел аменге те постапина мудро?

¹³ И исправно дар поможинела аменге те постапина мудро хем те на кера нешто колеа со ка повредина е Јехова. И дар таро Девел тани „почеток“ или темели баши мудрост (Изр. 9:10). Акава шај те дикха ле ко почеток таро 9-то поглавје таро лил Изреки, коте со и „чачутни мудрост“ тани споредими е дујто џувљаја.

14. Баши сави покана пишинела ко Изреки 9:1-6?

¹⁴ Читин Изреки 9:1-6. Акате читинаја баши јекх покана која со авела таро Јехова. Ов тано амаро Створители хем лестар авела и чачутни мудрост (Изр. 2:6; Рим. 16:27). Ко акава дело тари споредба читинаја башо јекх баро кхер коле со иси ле ефта стубија. Акава шукар сикавела кај о Јехова тано дарежливо хем приминела саринен кола со  мангена те применинен лескири мудрост ко пумаро живото.

15. Со мангела о Девел те кера?

¹⁵ О Јехова тано дарежливо хем дела амен бут шукар буќа. Акала особине дикхена пе ки „чачутни мудрост“ која со ко почеток таро 9-то поглавје таро лил Изреки тани претставими џувљаја. Ко акала стихија вакерела пе кај акаја џувли канинѓа гостија ки песте соске спреминѓа јекх бари софра колате со сине шукар спремимо мас хем бут шужи мол (Изр. 9:2). Пало адава спрема о 4-то хем о 5-то стихо ој [и чачутни мудрост] вакерела околеске со нане разумно: „Ава хем ха мло маро“. Соске ваљани те прифатина и покана акале џувљакири? О Јехова мангела лескере чхаве те овен мудра хем заштитиме. Ов на мангела те кера грешке, пало адава те перел аменге жал хем тегани те сикљова нешто башо живото. Адалеске „ов дела мудрост околенге сој праведна“ (Изр. 2:7). Кеда иси амен исправно дар таро Јехова, тегани ка манга те кера лескири волја. Амен шунаја лескоро совет хем спремна сием те применина ле (Јак. 1:25).

16. Сар и дар таро Девел поможинѓа јекхе пхралеске те анел мудро одлука хем саво сине о резултати?

¹⁶ Те дикха сар и дар таро Девел поможинѓа јекхе пхралеске со викинела пе Ален те анел мудро одлука. Акава пхрал кова сој старешина хем наставнико вакерела: „Бут наставникија дикхена сине ко порнографска филмија сар начин те сикљовен нешто повише башо секс“. Ама о Ален џанља кај акава нане точно. Ов вакерѓа: „Адалеске со дарава сине таро Девел, ме одлучно одбинѓум те дикхав адала филмија хем објаснинѓум мле колегенге соске на мангава те дикхав асавке филмија“. Ов применинѓа о совет тари „чачутни мудрост“ те „пхирел ко друмо е хаљојбаскоро“ (Изр. 9:6). Несаве наставникија сине добором воодушевиме таро лескоро стави со акана проучинена и Библија хем џана ко состанокија.

17-18. Саве благословија иси околен со прифатинена и покана тари чачутни мудрост хем ко со шај те надинен пе? (Дикх хем и слика.)

¹⁷ О Јехова користинела и споредба е дује џувленцар те шај те сикавел аменге сар шај те овел амен шужи иднина. Околенге со прифатинена и покана е „глупаво џувљакири“, најважно ленге те уживинен ко „гудлипе“ таро гаравдо задоволство. Ама ленгоро уживибе тано само моментално, а ни хари на мислинена со ка случинел пе ленцар ки иднина. Ленгере постапке ингарена лен „хор ко гробо“ (Изр. 9:13, 17, 18).

¹⁸ Окола со прифатинена и покана тари  „чачутни мудрост“ ка овел лен појавер иднина. Лакере гостија уживинена ко баро духовно хајбе хем пијбе кова сој тано бут шукар спремимо (Иса. 65:13). Преку о пророко о Исаија, о Јехова вакерела: „Шунен ман шукар хем хан шукар хајбе хем тумари душа нека уживинел ко најшужо хајбе“ (Иса. 55:1, 2). Амен сикљоваја те манга адава со о Јехова мангела хем те мрзина ов со мрзинела (Пс. 97:10). Хем радосна сием со шај те канина е јаверен да те сикљовен тари „чачутни мудрост“. Амен сием сар о слугинке кола со викинена таро најучо тхан тари диз: „Кој тано неискусно нека авел акари“. Амен хем окола со прифатинена акаја покана нане те овел амен корист само акана, него исто аѓаар ка овел амен прилика те живина вечно џикоте „пхираја ко друмо е хаљојбаскоро“ (Изр. 9:3, 4, 6).

19. Спрема Проповедник 12:13, 14, ко со ваљани те ова одлучна? (Дикх хем и рамка „ Сар користинела аменге и дар таро Девел“.)

¹⁹ Читин Проповедник 12:13, 14. И дар таро Девел понадари да нека аракхел амаре виле хем нека поможинел амен ко акала последна лошна диве те ачхова чиста ко морално хем духовно поглед. Адаја исправно дар ка поттикнинел амен понадари да те канина со повише манушен те роден и „чачутни мудрост“ хем те овел лен корист латар.