1-2. Спрема Псалм 25:14, со мора те кера ако мангаја те ова паше амала е Јеховаја?

 СО МИСЛИНЕА, кола особине тане важна те шај те ачхове некасаја паше амал? Сигурно ка вакере кај о шукар амала ваљани те манген пе хем те поддржинен јекх јекхе. Веројатно нане те авел туке ни ки годи кај и дар тани јекх важно особина башо шукар амалипе. Ама сар со пишинела ко главно стихо акале статијакоро, окола со мангена те овен паше амала е Јеховаја мора те даран лестар. (Читин Псалм 25:14.)

² Бизи разлика кобор време више служинаја е Јеховаске, сарине амен ваљани понадари да те овел амен исправно дар лестар. Ама со значинела те дара таро Девел? Сар шај те сикљова те дара таро Јехова? Хем со шај те сикљова таро управители о Авдија, таро првосвештенико о Јодај хем таро цари о Јоас башо адава со значинела те овел тут дар таро Девел?

3. Објаснин сар и дар шај те заштитинел амен.

³ Обично дараја кеда дикхаја кај шај те случинел пе аменге нешто лошно. Акаја дар тани шукар хем шај те поможинел аменге те постапина мудро. И дар таро перибе поттикнинела амен те на џа бут паше ки ивица тари несави карпа. И дар тари повреда шај те теринел амен те наша тари несави опасно ситуација. И дар те на румина амен некасаја сој аменге важно чхинавела амен те вакера или те кера нешто со нане љубезно.

4. Сави дар таро Јехова мангела о Сатана те овел амен?

⁴ О Сатана мангела е манушен те овел лен неисправно дар таро Јехова. Ов мангела те верујна ко адава со вакерѓа  о Елифаз, кај о Јехова тано секогаш хољамо, мангела те казнинел амен хем кај никогаш нашти те радујнкера ле (Јов 4:18, 19). О Сатана мангела добором бут те дара таро Јехова со ка чхинава те служина леске. Те шај те на пера ки акаја замка ваљани те овел амен исправно дар таро Девел.

5. Со значинела те дара таро Девел?

⁵ Јекх мануш со иси ле исправно дар таро Девел, мангела ле хем на мангела те керел нешто колеа со шај те руминел пло амалипе леа. Е Исусе сине ле баш асавки дар (Евр. 5:7). Ле на сине ле неисправно дар таро Јехова (Иса. 11:2, 3). Наместо адава, ов бут мангела ле сине хем мангља те овел леске послушно (Јован 14:21, 31). Исто сар о Исус, амен да ваљани те овел амен хор поштовање спрема о Јехова соске ов тано мангипе, иси ле мудрост, правда хем моќ. Амен исто аѓаар џанаја кај о Јехова бут мангела амен хем кај леске тано важно сар реагиринаја ко лескоро водство. Или ка дукхава ле или ка радујнкера лескоро вило (Пс. 78:41; Изр. 27:11).

6. Кова тано јекх начин колестар со шај те сикљова те дара таро Девел? (Псалм 34:11).

⁶ Кеда бијанѓоваја нане амен автоматски дар таро Јехова, него ваљани те сикљова те дара лестар. (Читин Псалм 34:11.) Јекх начин сар шај те кера адава тано аѓаар со ка дикха хем ка размислина башо створиме буќа. Амаро мангипе хем поштовање спрема о Јехова бајрола кеда преку о створиме буќа дикхаја лескоро мангипе спрема аменде, лескири мудрост хем моќ (Рим. 1:20). Јекх пхен со викинела пе Адријана вакерела: „Кеда дикхава са со створинѓа о Јехова хем хаљовава кобор тано мудро, адава воодушевинела ман хем поможинела манге те хаљовав кај ов џанела сој тано манге најшукар“. Адалеске со редовно размислинела сине башо акава, ој вакерѓа: „Соске те керав нешто колеа со ка чхивав ѕидо машкар манде хем о Јехова, кова со денѓа ман о живото?“ Шај ли акава курко те одвојне туке хари време хем те размислине башо нешто со створинѓа о Јехова? Ако кереа адава тегани тло мангипе хем поштовање спрема о Јехова ка бајрон (Пс. 111:2, 3).

7. Сар шај и молитва те поможинел аменге те овел амен исправно дар таро Јехова?

⁷ Јавер начин сар шај те дара таро Девел тано аѓаар со редовно ка молина амен. Со повише молинаја амен добором пореално овела аменге о Јехова. Секова пути кеда молинаја ле баши сила те шај те истрајна, адава сетинкерела амен кобор моќно тано. Кеда благодаринаја амен леске башо адава со жртвујнѓа пле Чхаве, адава сетинкерела амен кобор бут мангела амен о Јехова. Хем кеда молинаја е Јехова те поможинел аменге те икљова ко крајо несаве проблемеа, адава сетинкерела амен кобор мудро тано. Асавке молитве бајрарена амаро поштовање спрема о Јехова хем амари одлучност те на кера нешто колеа со ка румина амаро амалипе леа.

8. Со шај те кера те шај понадари да те овел амен дар таро Девел?

⁸ Кеда проучинаја и Библија амари цел ваљани те овел те сикљова хем таро шукар хем таро лошна примерија, адава ка поможинел амен понадари да те дара таро Девел. Акана ка кера лафи башо дуј верна слуге е Јеховаскере, о Авдија кова со сине управители ки царско палата ко Ахав хем о првосвештенико о Јодај. Пало адава ка дикха со шај те сикљова таро цари Јоас тари Јуда кова со почминѓа те служинел е Јеховаске ама покасно чхинавѓа.

9. Сар и дар таро Јехова влијајнѓа упро Авдија? (1. Царевите 18:3, 12).

⁹ Кеда и Библија прво пути спомнинела е Авдија опишинела ле е лафенцар: „Е Авдија сине ле бари дар таро Јехова“. b (Читин 1. Царевите 18:3, 12.) Сар акаја дар влијајнѓа упро Авдија? Адава керѓа те овел чесно хем доверливо, адалеске о цари чхивѓа ле сар управители упри лескири царско палата. (Споредин Неемија 7:2.) Исто аѓаар, адалеске со дарала сине таро Девел, е Авдија сине ле бари храброст — особина која со сигурно ваљанѓа леске. Ов живинела сине ко време кеда владинела сине о лошно цари о Ахав, кова со „керела сине побаро лошнипе англо е Јеховаскере јакхја таро било кова јавер [цари] со сине англедер лесте“ (1. Цар. 16:30). Исто аѓаар, е Ахавескири ромни и Језавела, која со обожавинела сине е Ваале, добором бут мрзинела сине е Јехова со мангља ко цело северно царство те чхинавел е Израелцон те обожавинен е Јехова. Ој чак мударѓа буте Девлескере пророкон (1. Цар. 18:4). Акава сикавела кај о Авдија обожавинела сине е Јехова ко јекх бут пхаро периоди.

10. Сар о Авдија сикавѓа кај иси ле бут бари храброст?

¹⁰ Сар сикавѓа о Авдија кај иси ле бут бари храброст? Кеда и Језавела мангља те мударел буте Девлескере пророкон, о Авдија гаравѓа шел лендар аѓаар со „одвојнѓа лен ко дуј групе хем чхивѓа лен по пинда ки пештера хем дела лен сине маро хем пани“ (1. Цар. 18:13, 14). Те астарел ле сине и Језавела, о храбро Авдија сигурно ка овел сине мудардо. Џанѓола пе, сар секова мануш о Авдија да на мангља те мерел, ама ов мангела сине е Јехова хем околен со служинена сине леске бут повише таро пло живото.

11. Сар о авдисутне слуге е Јеховаскере тане сар о Авдија? (Дикх хем и слика.)

¹¹ Авдиве бут таро е Јеховаскере слуге живинена ко пхувја коте со амаре активностија тане забраниме. Исто сар о Авдија акала мангле пхраља хем пхења на чхинавена  те служинен е Јеховаске иако понадари да тане послушна е властенге (Мат. 22:21). Ола сикавена кај дарана таро Девел аѓаар со повише шунена е Девле него е манушен (Апо. 5:29). Ола керена адава аѓаар со понадари да проповединена о шукар хабери хем гаравиндор икерена состанокија (Мат. 10:16, 28). Ола дена пестар са те шај о пхраља хем о пхења те добинен и духовно храна со ваљани ленге. Те дикха о пример е пхралескоро Хенри, кова со живинела ки јекх Афричко пхув коте со амаре активностија сине јекх време забраниме. Џикоте трајнела сине адаја забрана, о Хенри ингарела сине духовно храна пле пхраленге хем пхењенге. Ов пишинѓа: „Ме сиум лаџутно мануш, адалеске уверимо сиум кај о хор поштовање со иси ман спрема о Јехова денѓа ман и храброст со ваљанѓа манге“. Дали ту да сиан добором храбро сар со сине о Хенри? Шај те ове, ако понадари да иси тут исправно дар таро Девел!

12. Сар о првосвештенико о Јодај хем лескири ромни сикавѓе кај тане верна е Јеховаске?

¹² Е првосвештенико е Јодаје сине ле дар таро Јехова хем адаја дар поттикнинѓа ле те овел верно хем те охрабринел е јаверен те обожавинен е Јехова. Акава шај сине јасно те дикхел пе кеда е Језавелакири чхај и Готолија почминѓа те владинел ки Јуда иако на сине ла право те керел адава. Е манушен сине лен шукар причине те даран тари Готолија. Ој сине добором лошно хем мангља добором бут те овел царица со чак пробинѓа те мударел са пле унукон само те шај ој те владинел (1. Лет. 22:10, 11). Ама јекх таро лакере унукија, о Јоас, преживинѓа адалеске со е Јодајескири ромни, и Јосавета, спасинѓа ле. Ој хем лакоро ром гаравѓе ле хем грижинѓе пе леске. Аѓаар о Јодај хем и Јосавета поможинѓе те на нашавѓовел е Давидескири царско лоза. О Јодај сине верно е Јеховаске хем адалеске на дозволинѓа и дар тари Готолија те чхинавел ле те керел адава сој исправно (Изр. 29:25).

13. Сар о Јодај палем сикавѓа кај тано верно кеда е Јоасе сине ле 7 берш?

¹³ Кеда е Јоасе сине ле 7 берш, о Јодај палем сикавѓа кај тано верно е Јеховаске. Ов мангља те чхивел е Јоасе те овел цари соске сине е Давидескоро законско наследнико. Ама акава сине опасно соске ако лескоро плани на успејнела сине ов шај сине те овел мудардо. Ама о Јехова благословинѓа ле хем ов успејнѓа ко адава. О поглаварија хем о левитија поддржинѓе е Јодаје те шај о Јоас те овел цари хем мударѓе е Готолија (2. Лет. 23:1-5, 11, 12, 15; 24:1). Тегани о Јодај „керѓа сојуз машкар о Јехова, о цари хем о народо кај ола ка ачховен е Јеховаскоро народо“ (2. Цар. 11:17). О Јодај исто аѓаар „чхивѓа стражарија ко порте таро е Јеховаскоро кхер те шај никој сој тано нечисто тари било која причина, те на кхувел андре“ (2. Лет. 23:19).

14. Ко саво начин сине сикавди чест е Јодајеске адалеске со ов сикавѓа чест е Јеховаске?

¹⁴ О Јехова панда бут англедер вакерѓа: „Окола со сикавена манге чест, ме да ка сикавав ленге чест“. Хем чаче сине аѓаар, ов наградинѓа е Јодаје (1. Сам. 2:30). На пример, ов мукхља те овел пишимо о извештај е Јодајескоро ки Библија те шај те сикљова лестар (Рим. 15:4). А кеда о Јодај муло, сине леске сикавди посебно чест адалеа со сине парумо „ки диз е Давидескири узо царија, соске керѓа шукарипе ко Израел, шукар служинѓа е чачутне Девлеске хем лескере кхереске“ (2. Лет. 24:15, 16).

15. Со шај те сикљова таро извештај башо Јодај? (Дикх хем и слика.)

 ¹⁵ О извештај башо Јодај шај те поможинел сариненге аменге понадари да те овел амен дар таро Девел. О старешине шај те џан пало пример е Јодајескоро аѓаар со секогаш ка роден начинија сар те заштитинен о собрание (Апо. 20:28). О попхуре шај те сикљовен таро Јодај кај ако дарана таро Јехова хем ачховена леске верна тегани ов шај те користинел лен те шај те исполнинел пли намера. О Јехова на чхивела лен ки страна! О терне шај те приметинен сар о Јехова понашинѓа пе е Јодајеа хем те џан пало лескоро пример аѓаар со ка поштујнен е попхуре пхрален хем пхењен посебно околен со служинена више бут берша е Јеховаске (Изр. 16:31). А сарине амен шај те сикљова таро поглаварија хем левитија кола со поддржинѓе е Јодаје. Адалеске понадари да те поддржина околен со предводинена аѓаар со ка ова ленге послушна (Евр. 13:17).

16. Со сикавела кај о цари о Јоас сине слабо ко духовно поглед?

¹⁶ О Јодај бут шукар влијајнѓа упро цари о Јоас (2. Цар. 12:2). Адалеске џикоте сине терно ов мангља те угодинел е Јеховаске. Ама кеда о Јодај муло, о Јоас почминѓа те шунел е кнезон со чхинавѓе те служинен е Јеховаске. Саво сине о резултати? Ов хем о народо „почминѓе те обожавинен о света дирекија хем идолија“ (2. Лет. 24:4, 17, 18). Иако о Јехова сине лендар бут дукхавдо, ов понадари да бичхалела сине пророкон те  шај те иранен пе леске, ама ола на мангле те шунен. Ола ни на мангле те шунен е Јодајескере чхаве, е Захарија, c кова со на сине само е Јеховаскоро пророко хем свештенико него исто аѓаар е Јоасескоро братучети. Уствари, о цари о Јоас мударѓа е Захарија иако е Захаријаскоро дад хем и дај спасинѓе лескоро живото (2. Лет. 22:11; 24:19-22).

17. Со случинѓа пе е Јоасеа?

¹⁷ Пало несаво време е Јоасе на сине ле више исправно дар таро Јехова хем адалеске сине ле последице. О Јехова вакерѓа: „Окола со на поштујнена ман, ме да нане те поштујнав лен“ (1. Сам. 2:30). Покасно јекх тикни сириско војска побединѓа е Јоасескере „баре војска“ хем ранинѓа ле. Откеда геле песке о Сиријција, е Јоасескере слуге мударѓе ле адалеске со мударѓа е Захарија. Е манушенге акава цари сине добором лошно со ни на мангле те парунен ле ко тхана коте со сине паруме о царија (2. Лет. 24:23-25).

18. Спрема Еремија 17:7, 8, со ка поможинел аменге те на ова сар о Јоас?

¹⁸ Со шај те сикљова таро Јоас? Ов сине сар каш бизо хор коренија со ваљани те овел пханло ко колцо сој набимо хор ки пхув те шај те икерел ле стабилно. Кеда о колцо, јавере лафенцар о Јодај, муло хем о отпадникија почминѓе те влијајнен упро Јоас сар бари бавлал тегани ов пело. Акава јасно сикавела кај амари дар таро Девел на ваљани те зависинел само таро шукар пример е пхраленгоро хем амаре фамилијакоро. Те шај те ачхова духовно зорале амен мора коркори те бајрара амаро мангипе хем поштовање спрема о Јехова аѓаар со редовно ка проучина, хор ка размислина башо адава хем ка молина амен. (Читин Еремија 17:7, 8; Кол. 2:6, 7.)

19. Со родела амендар о Јехова?

¹⁹ О Јехова на родела амендар бут. Са со родела тано пишимо ко Проповедник 12:13 коте со пхенела: „Нека овел тут дар таро чачутно Девел хем икер лескере заповедија соске адава тано са о мануш со ваљани те керел“. Кеда дараја таро Девел тегани шај те ачхова верна исто сар о Авдија хем о Јодај бизи разлика со ка случинел пе ки иднина. Нане нешто со ка шај те руминел амаро амалипе е Јеховаја.