1. Спрема 1. Петарескоро 5:2, сави важно задача иси е старешинен?

 Е СТАРЕШИНЕНГЕ тани доверими и одговорност те грижинен пе башо е Јеховаскере скапоцена бакхре хем ола целосно посветинена пе ки пли задача. Акала пхраља бут ценинена и чест со шај те служинен пумаре пхраленге хем пхењенге хем бут трудинена пе те овен пастирија кола со грижинена пе е бакхренге. (Ерем. 23:4; читин 1. Петарескоро 5:2.) Бут сием благодарна со иси амен асавке пхраља ко собрание.

2. Саве предизвикија шај те овел несаве старешинен?

² Џикоте грижинена пе башо пумаре задаче, е старешинен иси лен бут предизвикија. На пример, ко собрание иси лен бут бути. О Тони, јекх старешина таро САД халило кај ваљани те овел поскромно кеда керела пе лафи башо адава дали те прифатинел јекх задача или на. Ов вакерела: „Кеда почминѓа и пандемија КОВИД-19, са повише хем повише сиум сине зафатимо е организирибаја о состанокија хем и служба. Ама бизи разлика кобор бути керава сине, секогаш сине панда бути со ваљани сине те завршинел пе. Пало несаво време сиум сине добором зафатимо со на сине ман доволно време те читинав и Библија, те проучинав хем те молинав ман“. Јекхе старешина таро Косово, со викинела пе Илир, сине ле јавер предизвик. Кеда сине ко јекх тхан коте со сине војна, леске сине пхаро те овел послушно ко упатствија со авена тари организација. Ов вакерела: „Кеда и подружница денѓа ман задача те поможинав е пхраленге хем е пхењенге таро јекх опасно тхан ваљанѓа манге храброст. Дарандиљум хем о упатствија со добинѓум лен на сине манге логична“. Јекхе мисионереске тари Азија, со викинела пе Тим, сине пхаро те икерел пе ко са о буќа со ваљани сине те керел секова диве. Ов вакерела: „Понекогаш сиум сине психичко хем емоционално исцрпимо“. Со шај те поможинел е старешиненге сој тане ки слично ситуација?

3. Со шај сарине амен те сикљова таро пример е Гедеонескоро?

 ³ О старешине шај те сикљовен таро судија о Гедеон (Евр. 6:12; 11:32). Ов заштитинѓа е Девлескере народо хем грижинѓа пе ленге сар пастири (Суд. 2:16; 1. Лет. 17:6). Слично сар о Гедеон, е старешинен иси лен одговорност те грижинен пе е Девлескере народоске ко бут пхаро време (Апо. 20:28; 2. Тим. 3:1). О старешине шај бут те сикљовен тари е Гедеонескири скромност, понизност, послушност хем истрајност. Исто аѓаар, е Гедеонескоро пример ка поможинел околенге со на служинена сар старешине те ценинен повише е старешинен хем те поддржинен лен (Евр. 13:17).

4. Сар о Гедеон сикавѓа кај тано скромно хем понизно?

⁴ О Гедеон сине скромно хем понизно мануш. b Кеда јекх ангели вакерѓа леске кај о Јехова биринѓа ле те спасинел е Израелцон таро Мадијамција, ов понизно вакерѓа: „Мли фамилија тани и најслабо таро Манасија, а ме сиум о најтикно ме дадеске ко кхер“ (Суд. 6:15). Ов на осетинѓа пе способно баши адаја задача, ама о Јехова џанља кај шај те керел адава. Адалеске со поможинѓа леске о Јехова, о Гедеон сине успешно ки пли задача.

5. Кеда шај те овел пхаро јекхе старешинаске те ачхол скромно хем понизно?

⁵ О старешине дена пестар са те овен скромна хем понизна ко са со керена (Мих. 6:8; Апо. 20:18, 19). Ола на ваздена пе пумаре задаченцар или адалеа кобор тане способна, а тари јавер страна на мислинена кај на врединена адалеске со керѓе несаве грешке. Било сар, понекогаш тано пхаро јекхе старешинаске те овел скромно хем понизно. На пример, шај прифатинѓа бут задаче хем пало адава на сине леске локхо те завршинел лен. Или шај те овел леске пхаро те ачхол скромно хем понизно кеда некој фалинела ле или критикујнела ле башо начин сар завршинела пли задача. Со шај те сикљовен о старешине таро Гедеон те шај исправно те постапинен ко асавке ситуацие?

6. Со шај о старешине те сикљовен таро Гедеон баши скромност? (Дикх хем и слика.)

⁶ Роде помош. О скромно мануш тано свесно башо пле границе. О Гедеон сине скромно аѓаар со спремно родинѓа помош јаверендар (Суд. 6:27, 35; 7:24). О мудра старешине џана  пало лескоро пример. О Тони, кова со сине спомнимо англедер, вакерела: „Прифатинава сине повише задаче таро адава со шај сине те керав адалеске со мле сикавѓе ман аѓаар. Одлучинѓум ки Фамилијарно рат те кера лафи баши скромност хем пучљум мле ромња со мислинела баши манде, дали ме сиум скромно. Исто аѓаар дикхљум ки амари интернет-страница jw.org о видеоклипи е насловеа Оспособувај ги другите и доверувај им одговорности по примерот на Исус. О Тони почминѓа те делинел и бути со сине ле. Саво сине о резултати? Ов вакерела: „Хем завршинена пе о буќа ко собрание хем иси ман повише време те одвојнав баши мли духовност“.

7. Сар шај о старешине те овен сар о Гедеон ако некој критикујнела лен? (Јаков 3:13).

⁷ Ма хољан ако некој критикујнела тут. Јавер испит е старешиненге шај те овел кеда некој критикујнела лен. Ко акава да поглед, о Гедеон тано шукар пример. Адава со сине свесно кај ле да сине ле маане поможинѓа леске те ачховел смиримо кеда о мануша таро Ефрем критикујнѓе ле (Суд. 8:1-3). О Гедеон на иранѓа хољаја. Ов сикавѓа кај тано понизно аѓаар со шунѓа лен џикоте жалинена пе сине хем пало адава тактично смиринѓа и ситуација со шај сине те керел баре проблемија. О мудра старешине џана пало е Гедеонескоро пример аѓаар со внимателно шунена хем љубезно одговоринена ако некој критикујнела лен. (Читин Јаков 3:13.) Аѓаар аракхена о мир ко собрание.

8. Сар ваљани те реагиринен о именујме пхраља кеда добинена пофалба? Вакер пример.

⁸ Де и фалба е Јеховаске. Кеда о јавера пофалинѓе е Гедеоне адалеске со побединѓа е Мадијамцон, ов денѓа и фалба е Јеховаске (Суд. 8:22, 23). Сар шај о именујме пхраља те џан пало е Гедеонескоро пример? Ола ваљани те ден и фалба е Јеховаске башо адава со керена (1. Кор. 4:6, 7). На пример, кеда некој пофалинела јекхе старешина башо лескере говорија ов шај те вакерел кај о мисле тане таро е Девлескоро Лафи хем кај сарине амен добинаја обука тари е Јеховаскири организација. Понекогаш ка овел шукар о старешине те размислинен дали пумаре говоренцар привлечинена повише внимание ки песте наместо ко Јехова. Те дикха о пример таро јекх старешина со викинела пе Тимотеј. Кеда уло старешина о Тимотеј уживинела сине те икерел говорија. Ов вакерела: „Ко говорија користинава сине баре уводија хем комплицирана примерија. Адалеске бут пути о јавера пофалинена ман сине. Ама адава керѓа и публика те концентриринел пе ки манде наместо ки Библија или ко Јехова“. О Тимотеј халило кај ваљани те менинел о начин сар икерела пле говорија те шај те на привлечинел више добором внимание ки песте (Изр. 27:21). Саво сине о резултати? Ов објаснинела: „Различна пхраља хем пхења вакерѓе манге сар мле говорија поможинѓе ленге те икљовен ко крајо пумаре проблеменцар, те истрајнен ко неволје или те овен попаше е Јеховаја. Бут повише радујнава ман кеда шунава акала лафија него кеда пофалинена ман сине лично“.

9. Сар сине испитими е Гедеонескири послушност хем храброст? (Дикх и слика тари насловно страна.)

⁹ Откеда е Гедеонеске сине денди и задача те овел судија лескири послушност хем храброст сине чхивде ко испит. Сине леске денди јекх бут пхари задача, те уништинел пле дадескоро жртвенико со сине кердо башо Ваал (Суд. 6:25, 26). Покасно, откеда кхединѓа е војска о Јехова дуј пути вакерѓа леске те тикњарел о број е војскакоро (Суд. 7:2-7). Пало адава ов вакерѓа леске те нападинел е мадијамско војска ки екваш и рат (Суд. 7:9-11).

10. Сар шај јекхе старешинаскири послушност те овел испитими?

 ¹⁰ О старешине ваљани исто аѓаар те овен послушна (Јак. 3:17). Јекх послушно старешина применинела адава со вакерела и Библија хем слединела о упатствија тари е Девлескири организација. Ако керела аѓаар ов дела шукар пример е јаверенге. Сепак лескири послушност шај те овел испитими. На пример, шај добинела бут упатствија или несаве лендар сигате менинена пе хем адава шај те керел леске пхаро те икерел пе ки ленде. А ко несаве случаија шај чак те пучел пе: „Дали акала упатствија чаче тане мудра или практична?“ Или шај те овел замолимо те керел јекх задача баши која со шај те овел пханло. Сар шај ко асавке ситуацие о старешине те овен послушна сар о Гедеон?

11. Со шај те поможинел е старешиненге те овен послушна?

¹¹ Внимателно шун о упатствија хем икер тут ки ленде. О Девел вакерѓа е Гедеонеске сар те уништинел пле дадескоро жртвенико, коте те градинел нево жртвенико е Јеховаске хем саво животно те дел сар жртва. О Гедеон на сумнинѓа пе ко упатствија, наместо адава ов керѓа баш аѓаар сар со вакерѓа леске о Јехова. Авдиве о старешине добинена упатствија тари е Јеховаскири организација преку писмија, известувања хем јавера упатствија со поможинена амен те аракха амаро састипе хем те ова паше е Јеховаја. Амен мангаја е старешинен соске ола верно слединена о теократска упатствија хем адава тано корисно е цело собраниеске (Пс. 119:112).

12. Сар шај о старешине те применинен о лафија таро Евреија 13:17, ако иси несаве промене ко упатствија?

¹² Ов спремно те прилагодине тут. Ма бистре кај о Јехова вакерѓа е Гедеонеске те бичхалел скоро са пле војникон кхере (Суд. 7:8). Ов шај сине те мислинел песке: „Дали акаја промена чаче сине потребно? Сар ка успејна?“ Бизи разлика со мислинѓа о Гедеон ов сине послушно. О старешине авдиве џана пало е Гедеонескоро пример адалеа со прилагодинена пе кеда иси промене ко упатствија. (Читин Евреија 13:17.) На пример, ко 2014 берш о Водечко тело керѓа промена ко начин сар те финансиринел пе о градибе е двораненгоро хем е конгресно саленгоро (2. Кор. 8:12-14). Англедер, и организација дела сине заем е собраниенге те шај те градинен дворана хем ола ваљани сине те иранен адала паре. Ама акана и организација одлучинѓа о собранија таро цело свето те ден о прилогија ко јекх тхан. Аѓаар, шај те градинен пе теократска објектија сегде коте со иси потреба бизо те иранен заем, чак ко тхана коте со дела пе тикно прилог. Кеда о Хозе дознајнѓа баши акаја промена ов сумнинѓа пе ко акала упатствија хем мислинѓа песке: „Аѓаар нијекх дворана нане те овел градими. Акава нашти те функциониринел ко акава дело таро свето“. Со поможинѓа е Хозеске те поддржинел о упатствија? Ов вакерела: „О лафија таро Изреки 3:5, 6 сетинкерѓе ман кај ваљани те овел ман доверба ко Јехова. Ко крајо  о благословија сине бут баре!“ Акава пхрал исто аѓаар вакерела кај акана градинена пе повише дворане хем кај о неве упатствија користинена сариненге соске о прилогија таро побарвале пхувја шај те користинен пе ко почороле пхувја.

13. а) Ко со сине уверимо о Гедеон? б) Сар шај о старешине те овен сар о Гедеон? (Дикх хем и слика.)

¹³ Храбро кер е Јеховаскири волја. О Гедеон ачхило послушно е Јеховаске иако дарала сине хем лескири задача сине опасно (Суд. 9:17). Откеда о Јехова некобор пути сикавѓа леске кај ка овел леа, о Гедеон сине целосно уверимо кај о Девел ка поможинел леске те заштитинел лескере народо. О старешине со живинена ко тхана коте со амаре активностија тане забраниме џана пало е Гедеонескоро пример. Ола храбро предводинена ко состанокија хем ки служба иако тане свесна кај шај те овен пханле, те овел лен проблемија е полицијаја, те нашавен пумари бути или те овен марде. c Ки бари неволја е старешиненге ка ваљанел храброст те шунен о упатствија со ка добинен лен бизи разлика кобор ка овел опасно адава. На пример, шај ка добина упатствија башо адава сар те проповедина о хабери баши осуда хем со ваљани те кера те шај те преживина о напад таро Гог таро Магог (Езек. 38:18; Отк. 16:21).

14. Сар е Гедеонескири истрајност сине испитими?

¹⁴ Е Гедеонескири задача сар судија сине напорно. Кеда о Мадијамција нашле раќате тари борба, о Гедеон гело пали ленде хем мора сине те накхел тари језраелско долина џи ки река Јордан, а адава друмо сине пхердо грмушкенцар (Суд. 7:22). Дали о Гедеон ресља џи ко Јордан хем откажинѓа пе? На. Иако сине уморна, ов хем о 300 мурша накхле и река хем продолжинѓе те џан пали ленде. Ко крајо ресле е Мадијамцон хем побединѓе лен (Суд. 8:4-12).

15. Соске понекогаш несаве старешинаске шај те овел пхаро те истрајнел?

¹⁵ Адалеске со е старешинен иси лен одговорност те грижинен пе е собраниеске хем  пумаре фамилиенге, понекогаш несаво старешина шај те осетинел пе емоционално или физичко исцрпимо. Сар шај ко асавке ситуацие о старешине те џан пало е Гедеонескоро пример?

16-17. Со поможинѓа е Гедеонеске те истрајнел, хем ко со шај те овен увериме о старешине? (Исаија 40:28-31). (Дикх хем и слика.)

¹⁶ Нека овел тут доверба кај о Јехова ка дел тут сила. Е Гедеоне сине ле доверба кај о Јехова ка дел ле сила, хем о Јехова керѓа адава (Суд. 6:14, 34). Јекх пути, о Гедеон хем лескере мануша прастандиле пало дуј Мадијамска царија џикоте ола веројатно прастана сине камиленцар (Суд. 8:12, 21). Ама о Девел поможинѓа е Израелцонге те астарен лен хем те побединен ки адаја борба. Е старешинен да шај те овел лен доверба ко Јехова кова со никогаш на уморинела пе. Ов ка дел лен сила кеда ка ваљанел ленге. (Читин Исаија 40:28-31.)

¹⁷ Те дикха о пример е пхралескоро Метју кова сој ко Одбор башо контакт машкар о докторија хем о пациентија. Со поможинѓа леске те истрајнел? О Метју вакерела: „Ки мли кожа осетинѓум о лафија таро Филипјања 4:13. Бут пути кеда осетинава ман сине уморно хем исцрпимо, душатар молинава сине е Јехова те дел ман и сила со ваљани манге те шај те поможинав мле пхраленге. Ко асавке моментија осетинѓум сар е Јеховаскоро духо дела ман сила хем поможинела манге те истрајнав“. Исто сар о Гедеон, амаре старешине дена пестар са те шај те грижинен пе башо е Јеховаскере скапоцена бакхре иако адава нане секогаш локхо. Џанѓола пе, ола ваљани те овен скромна хем те хаљовен кај нашти секогаш те керен са о буќа со мангена те керен. Ама шај те овел лен доверба кај о Јехова ка шунел ленгири молитва баши помош хем ка дел лен сила те истрајнен (Пс. 116:1; Фил. 2:13).

18. Сар со дикхлем ки акаја статија, сар шај о старешине те џан пало е Гедеонескоро пример?

¹⁸ О старешине шај бут те сикљовен таро Гедеон. Ола ваљани те овен скромна хем понизна кеда одлучинена кобор бути ка прифатинен хем исто аѓаар кеда о јавера пофалинена лен или критикујнена лен. Сар авела са попаше о крајо акале светоскоро ола мора те овен послушна хем храбра. Исто аѓаар, ваљани те овел лен доверба кај бизи разлика таро со накхена, о Јехова шај те дел лен сила. Амен ценинаја акале буќарне пастирен хем бут поштујнаја лен (Фил. 2:29).