СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 11
Сар и Библија шај те дел тут сила
О Девел дела истрајност (РИМ. 15:5)
ГИЛИ 97 Е Девлескоро Лафи дела живото
БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *
1. Саве проблемија шај иси е Јеховаскере слуген?
ДАЛИ боринеа тут несаве проблемеа? Шај некој ко собрание поврединѓа тут (Јак. 3:2). Или, тле колеге или соученикија шај асана туке со служинеа е Јеховаске (1. Пет. 4:3, 4). Или палем, некој тари тли фамилија мангела те чхинавел тут те џа ко состанокија или те кере лафи е јаверенцар баши тли вера (Мат. 10:35, 36). Ако о проблеми тано бут пхаро, шај мислинеа кај пошукар тано те чхинаве те служине е Јеховаске. Ама, шај те ове сигурно кај бизи разлика саво проблеми иси тут, о Јехова ка дел тут мудрост те ане шукар одлуке хем сила те истрајне ки тли ситуација.
2. Спрема Римјаните 15:4, сар шај те поможинел аменге о читибе и Библија?
2 О Јехова мангља ки Библија те овен пишиме примерија со сикавена сар о несовршена мануша иклиле ко крајо е пхаре проблеменцар. Соске керѓа адава? Те шај амен те сикљова лендар. Адалеске о Јехова поттикнинѓа е Павле те пишинел о лафија со аракхљона ко Римјаните 15:4. (Читин.) Кеда читинаја акала извештаија ола охрабринена амен хем дена амен надеж. Ама, нане доволно само те читина и Библија. Амен мора те дозволина и Библија те обликујнел амаре мисле хем амаро вило. На пример, со шај те кера кеда ваљани аменге совет башо јекх проблеми со иси амен? Шај те користина и следно метода ки која тане вклучиме акала штар буќа: 1) молин тут, 2) замислин туке о настанија, 3) хор размислин хем 4) применин адава со сикљовеа. Ка дикха сој тано вклучимо ко акала штар буќа. * Пало адава ка користина акаја метода проучибаске те шај те сикљова таро буќа со случинѓе пе е цареске е Давидеске хем е апостол Павлеске.
3. Со ваљани те кере англедер те почмине те читине и Библија, хем соске?
Фил. 4:6, 7; Јак. 1:5).
3 1) Молин тут. Англедер те почмине те читине и Библија, молин тут е Јеховаске те поможинел туке те дикхе сави корист шај те овел тут таро адава со читинеа. На пример, ако родеа совет сар шај те решине несаво проблеми, молин е Јехова те поможинел туке те аракхе начелија ко лескоро Лафи со ка водинен тут (4. Сар шај те овел тут побари корист кеда читинеа јекх библиско извештај?
4 2) Замислин туке о настанија. О Јехова денѓа амен способност те замислина аменге о буќа. Адалеске кеда читинеа јекх Библиско извештај, замислин туке со случинела пе хем кај ту сиан адаја личност колаке со читинеа. Трудин тут те дикхе о буќа со ов или ој дикхља лен хем те осетине адава со осетинена сине ола. Ако кереа аѓаар, ка овел тут побари корист таро библиско извештај.
5. Башо со ваљани хор те размислине хем сар шај те кере адава?
5 3) Хор размислин. Бут тано важно внимателно те размислине башо адава со читинеа, хем сар шај адала информацие те применине лен ко тло живото. Адава ка поможинел туке те поврзине о мисле хем пошукар те хаљове адава со читинеа. Те читине и Библија бизо те размислине тано сар те дикхе о делија тари јекх сложувалка ко астали бизо те спојне лен. Кеда размислинеа, сар те пхене спојнеа о делија тари сложувалка те шај те добине цело слика. Те шај пошукар те размислине, шај те пуче тут акала пучиба: „Со керѓа о главно лико ко акава извештај те шај те решинел пло проблеми? Сар поможинѓа леске о Јехова? Сар шај о поуке со сиклиљум лен таро акава извештај те поможинен манге те издржинав кеда иси ман проблемија?“
6. Соске мора те применина адава со сикљоваја?
6 4) Применин адава со сикљовеа. О Исус вакерѓа кај ако на применинаја адава со сикљоваја, тегани ка ова сар јекх мануш кова со градинела пло кхер ки пошик. Ов керела бут бути, ама џабе трудинела пе, соске кеда ка авел баро бршим хем поплава, лескоро кхер ка овел рушимо (Мат. 7:24-27). Слично аѓаар, ако молинаја амен, ако замислинаја аменге о настанија хем ако хор размислинаја, ама на применинаја адава со сикљоваја, тегани џабе ка трудина амен. Кеда иси амен проблемија или сием прогониме амари вера нане те овел добором зорали. Ама кеда проучинаја хем применинаја адава со сикљоваја шај те ана пошукар одлуке, те овел амен повише мир хем те развина позорали вера (Иса. 48:17, 18). Те дикха со шај те сикљова таро адава со случинѓа пе е Давидеске аѓаар со ка користина акала штар буќа.
СО ШАЈ ТЕ СИКЉОВЕ ТАРО ЦАРИ О ДАВИД?
7. Кова библиско извештај ка разгледина акана?
7 Дали несаво амал или некој тари тли фамилија поврединѓа тут? Ако тано аѓаар, нешто со ка поможинел туке тано те проучине башо адава со керѓа о Давид кеда лескоро чхаво о Авесалом поврединѓа ле хем мангља те овел цари (2. Сам. 15:5-14, 31; 18:6-14).
8. Со шај те кере те шај о Јехова те поможинел туке?
8 1) Молин тут. Англедер те читине о извештај, вакер е Јеховаске сар осетинеа тут адалеске со некој понашинѓа пе туја лошно (Пс. 6:6-9). Вакер е Јеховаске точно сар осетинеа тут. Пало адава, молин е Јехова те поможинел туке те аракхе начелија те шај те џане со те кере.
9. Со случинѓа пе машкар о Давид хем о Авесалом?
9 2) Замислин туке о настанија. Размислин башо настанија таро акава извештај хем замислин туке сар адава влијајнѓа упро Давид. Е Давидескоро чхаво, о Авесалом, бершенцар трудинѓа пе о мануша те манген ле 2. Сам. 15:7). О Авесалом бичхалѓа шпиоња ко цело Израел те шај те спреминен е манушен те прифатинен ле сар ленгоро цари. Ов чак убединѓа е Ахитофеле, јекх таро е Давидескере паше амала хем советникија, те бунинел пе заедно леа против о Давид. О Авесалом прогласинѓа пе сар цари хем тегани мангља те астарел е Давиде хем те мударел ле, кова со веројатно ко адава периоди сине бут насвало (Пс. 41:1-9). О Давид дознајнѓа со мангела о Авесалом те керел хем адалеске нашља таро Ерусалим. Ко крајо е Авесаломескири војска боринѓа пе против е Давидескири војска. Адала со бунинѓе пе против о Давид губинѓе ки војна хем е Давидескоро чхаво, о Авесалом, сине мудардо.
(10. Сар шај сине о Давид те реагиринел?
10 Акана, замислин туке сар осетинѓа пе о Давид кеда са акава случинѓа пе леске. Ов мангела сине е Авесаломе хем сине ле доверба ко Ахитофел. Ама солдуј џене со сине леа паше, изневеринѓе ле. Ола бут поврединѓе ле хем чак мангле те мударен ле. О Давид шај сине те нашавел пли доверба ко пле јавера амала мислиндор кај ола да придружинѓе пе е Авесаломеске. Ов шај сине те мислинел само песке, хем те пробинел коркори те нашел тари пхув. Или, шај сине те откажинел пе хем те овел бут разочаримо. Сепак, о Давид на керѓа нијекх таро акала буќа. Наместо адава, ов накхавѓа акава пхаро испит. Соске шај сине те керел адава?
11. Со керѓа о Давид ки акаја пхари ситуација?
11 3) Хор размислин. Кола начелија шај те сикљове таро акава извештај? Одговорин ко пучибе: „Со керѓа о Давид те шај те решинел о проблеми?“ О Давид ачхило смиримо хем на анѓа сигате одлуке со на сине мудра. Ов исто аѓаар, на дозволинѓа и дар добором те влијајнел упри лесте, со ка нашти сине те одлучинел со те керел. Наместо адава, ов молинѓа пе е Јеховаске те поможинел леске. Исто аѓаар, ов родинѓа помош таро пле амала, хем сигате керѓа адава со одлучинѓа те керел. Иако сине бут повредимо, о Давид на чхинавѓа те овел ле доверба ко јавера хем на сине пхердо омраза. Ле сине ле понадари да доверба ко Јехова хем ко пле амала.
12. Сар о Јехова поможинѓа е Давидеске?
12 Сар поможинѓа о Јехова е Давидеске? Ако истражинеа, ка дикхе кај о Јехова денѓа е Давидеске и потребно сила те шај те истрајнел ко акава проблеми (Пс. 3:1-8; натпис). О Јехова благословинѓа е Давидескере одлуке. Освен адава, о Девел поддржинѓа е Давидескере верна амален кеда ола боринѓе пе те шај те заштитинен пумаре царе.
13. Сар шај те џа пало е Давидескоро пример ако некој сериозно поврединела тут? (Матеј 18:15-17)
13 4) Применин адава со сикљовеа. Пуч тут: „Сар шај ме да те џав пало е Давидескоро пример?“ Ваљани те кере нешто одма те шај те решине о проблеми. На пример, шај те применине е Исусескоро совет сој тано пишимо ко Матеј 18 поглавје. (Читин Матеј 18:15-17.) Ама, на ваљани те ане сигате одлуке кеда сиан хољамо. Ваљани те молине е Јехова те поможинел туке те ове смиримо хем те дел тут мудрост те џане сар те постапине ки адаја ситуација. Ма чхинав те овел тут доверба ко тле амала. Наместо адава, ов спремно те прифатине ленгири помош (Изр. 17:17). А сој најважно, шун о совет со дела ле туке о Јехова ко пло Лафи (Изр. 3:5, 6).
СО ШАЈ ТЕ СИКЉОВЕ ТАРО ПАВЛЕ?
14. Ко кола ситуацие шај те охрабринен тут о стихија таро 2. Тимотеј 1:12-16; 4:6-11, 17-22?
14 Дали тли фамилија противинела пе туке адалеске со служинеа е Јеховаске? Или, дали живинеа ки пхув коте о активностија е Јеховаскере сведоконгере тане ограничиме или чак забраниме? Ако тано аѓаар, шај те 2. Тимотеј 1:12-16 хем 4:6-11, 17-22. * О Павле пишинѓа акала стихија џикоте сине ко затвор.
охрабринен тут о стихија таро15. Башо со шај те молине е Јехова?
15 1) Молин тут. Англедер те читине акала стихија вакер е Јеховаске башо тло проблеми хем сар осетинеа тут. Ов конкретно. Пало адава молин тут е Јеховаске те поможинел туке те аракхе начелија ко извештаија башо е Павлескере неволје. Адала начелија ка поможинен туке те џане со те кере ту да кеда ка аракхљове ки асавки ситуација.
16. Со случинѓа пе е Павлеске?
16 2) Замислин туке о настанија. Замислин тут ки е Павлескири ситуација. Ов сине пханло ко синџирија ко затвор ко Рим. Ов сине поангле да ко затвор, ама акава пути сине сигурно кај ка мударен ле. Несаве со сине леа мукхле ле, хем ов сине физички уморно (2. Тим. 1:15).
17. Сар шај сине о Павле те реагиринел?
17 О Павле шај сине те концентриринел пе ко време со сине поангле, хем те размислинел кај, те на овел сине добором ревно ки служба шај нане сине те овел пханло ко затвор. Шај сине те овел хољамо пле соработниконге тари Азија со мукхле ле. Хем шај сине те чхинавел те овел ле доверба ко пле јавера амала. Ама, о Павле на керѓа адава. Соске е Павле понадари да шај сине те овел ле доверба хем надеж?
18. Со керѓа о Павле кеда аракхлило ки пхари ситуација?
18 3) Хор размислин. Одговорин ко пучибе: „Со керѓа о Павле кеда аракхлило ки пхари ситуацијаја?“ Чак кеда о Павле џанела сине кај панда хари ка мерел, ов на бистерѓа кај најважно таро са тано те анел пе фалба е Јеховаске. Ов понадари да размислинела сине сар шај те охрабринел е јаверен. Сине ле доверба ко Јехова аѓаар со редовно молинела пе сине (2. Тим. 1:3). О Павле на концентриринѓа пе ко адала пхраља со мукхле ле. Наместо адава, ов вакерѓа кај сине бут благодарно со лескере амала љубезно поддржинѓе ле хем поможинѓе леске. Освен адава, о Павле понадари да проучинела сине е Девлескоро Лафи (2. Тим. 3:16, 17; 4:13). А сој најважно, ле сине ле целосно доверба кај о Јехова хем о Исус мангена ле сине. Ола на мукхле ле, хем ка наградинен ле баши лескири верно служба.
19. Сар о Јехова поможинѓа е Павлеске?
19 О Јехова вакерѓа е Павлеске кај ка трпинел прогонство адалеске сој тано христијани (Дела 21:11-13). Сар о Јехова поможинѓа е Павлеске? Ов одговоринѓа ко е Павлескере молитве хем дела ле сине сила (2. Тим. 4:17). О Јехова уверинѓа е Павле кај ка добинел и награда баши која со бут трудинѓа пе. Исто аѓаар, ов поттикнинѓа е Павлескере верно амален те поможинен леске ко практично начин.
20. Спрема Римјаните 8:38, 39, соске шај сине о Павле те издржинел кеда сине ле неволје? Сар шај те џа пало е Павлескоро пример?
20 4) Применин адава со сикљовеа. Пуч тут: „Сар шај ме да те џав пало е Павлескоро пример?“ Сар о Павле, амен да ваљани те очекујна кај ка ова прогониме адалеске со служинаја е Јеховаске (Мар. 10:29, 30). Те шај те ачхова верна е Јеховаске кеда иси амен проблемија, амен ваљани понадари да те молина амен леске хем редовно те проучина лескоро Лафи. Исто аѓаар, мора секогаш те овел амен ки годи кај и најважно бути тани те ана фалба е Јеховаске. Шај те ова сигурна кај о Јехова никогаш нане те мукхел амен хем кај ништо нашти те одвојнел амен таро лескоро мангипе. (Читин Римјаните 8:38, 39; Евр. 13:5, 6.)
СИКЉОВ ТАРО ЈАВЕРА БИБЛИСКА ЛИЧНОСТИЈА
21. Со поможинѓа е Ајаке хем е Хектореске те икљовен ко крајо несаве предизвиконцар?
21 О библиска примерија шај те поможинен аменге те добина сила те издржина ки било која ситуација. На пример, и Аја, јекх пионерка таро Јапонија, вакерела кај о извештај башо Јона поможинѓа лаке те на дарал више кеда сведочинела ко прометна тхана. О Хектор, јекх терно пхрал тари Индонезија каскере родителија на служинена е Јеховаске, вакерела кај о пример тари Рут мотивиринѓа ле те мангел те сикљол башо Јехова хем те служинел леске.
22. Сар шај те овел тут најбари корист таро библиска драме или тари рубрика „Те овел тумен сар ленгири вера“?
22 Коте шај те аракхе библиска примерија кола со шај те ден тут сила? Амаре видеоклипија, аудио драме хем и рубрика „Те овел тумен сар ленгири вера“ поможинена о библиска настанија те овен аменге пореална. * Англедер те дикхе, те шуне или те читине акала шукар истражиме извештаија, молин е Јехова те поможинел туке те аракхе важна поуке со шај те применине лен. Замислин туке кај ту сиан ко тхан таро главно лико, размислин со керѓе акала верна слуге е Јеховаскере хем сар ов поможинѓа ленге те накхавен о проблемија. Тегани, применин о поуке ки тли ситуација. Исто аѓаар, ов благодарно е Јеховаске со секогаш поможинела туке, хем сикав кај ценинеа адаја помош аѓаар со ка роде прилике те охрабрине хем те поддржине е јаверен.
23. Спрема Исаија 41:10, 13, со ветинела о Јехова кај ка керел аменге?
23 О живото ко акава свето коте со владинела о Сатана шај те овел бут пхаро хем понекогаш на џанаја со те кера (2. Тим. 3:1). Ама, на ваљани те ова загрижиме или те дара. О Јехова џанела таро со накхаја, кеда ваљани аменге помош ов ветинела кај ка икерел амен пле силно десно вастеа. (Читин Исаија 41:10, 13.) Сигурна сием кај о Јехова ка поможинел аменге хем кај и Библија ка дел амен сила те издржина ко било саво проблеми.
ГИЛИ 96 Е Девлескоро лил — барвалипе
^ пас. 5 Бут извештаија тари Библија сикавена кај о Јехова мангела пле слуген хем ка поможинел ленге те истрајнен ко било саве проблемија. Ки акаја статија ка кера лафи сар шај лично те проучине и Библија те шај те овел тут повише корист таро извештаија со читинеа лен.
^ пас. 2 Ки акаја статија ка дикха само јекх метода сар шај те проучина и Библија. Јавера предлогија шај те аракхе ко лил Прирачник за истражување ки тема „Библија“ хем ко поднаслов „Како да се чита и да се разбере Библијата“. Исто аѓаар, ко Листија спремибаске таро март 2018 берш, стр. 8.
^ пас. 14 Акала стихија на ваљани те читинен пе џикоте трајнела о Проучибе и Стражарско кула.
^ пас. 22 Дикх и рубрика „Те овел тумен сар ленгири вера — мануша таро библиско време“ ки jw.org. (Џа ко БИБЛИСКА СИКЉОЈБА > ВЕРА КО ДЕВЕЛ.)