Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Пучиба таро читателија

Пучиба таро читателија

Соске ки 2. Самоилова 21:7-9 пишинела кај о Давид жалинѓа е Мефивостее, а пало адава предајнѓа ле те овел мудардо?

Несаве со сигате читинѓе акава извештај шај пучле пе акава пучиба. Ама ко акала стихија иси дуј различна мурша колен со иси лен о исто анав. Хем амен шај те сикљова нешто џикоте дикхаја акава извештај.

Е Израелско царе е Сауле сине ле ефта мурша хем дуј чхаја. Е Саулескоро прво чхаво сине о Јонатан. Пало несаво време лескири наложница и Рисфа бијанѓа чхаво кова со викинела пе сине Мефивостеј. Интересно тано кај е Јонатане сине ле чхаво кова со исто аѓаар викинела пе сине Мефивостеј. Значи, е Сауле сине ле чхаво кова со викинела пе сине Мефивостеј хем унуко кова со пхиравела сине о исто анав.

О цари о Саул почминѓа те мрзинел е Гаваонцон кола со живинена сине машкар о Израелција, хем мангља те мударел лен. Веројатно буте џенен лендар мударѓа. Адаја сине јекх бари грешка. Соске? Ко е Исус Навинескоро време о Израелска поглаварија керѓе сојуз е Гаваонцонцар кај ка ачховен ленцар ко мир (Ис. Нав. 9:3-27).

Кеда о Саул сине цари адава сојуз панда важинела сине. Ама, наместо те икерел пе ко адава сојуз, о цари мангља те мударел са е Гаваонцон. Адава керѓа „о Саул хем лескоро кхер те овен крива башо рат“ (2. Сам. 21:1). Покасно о Давид уло цари. О Гаваонција кола со преживинѓе вакерѓе леске башо адава со случинѓа пе. О Давид пучља лен сар шај те поправинел о лошнипе со керѓа о Саул те шај о Јехова те дел берекети е пхувјаке. Наместо те роден паре, о Гаваонција родинѓе те предајнел ленге ефта таро е Саулескере чхаве те шај те мударен лен (4. Мој. 35:30, 31). О Давид керѓа адава со родинѓе лестар (2. Сам. 21:2-6).

Ко адава време, о Саул хем лескоро чхаво о Јонатан сине више муле. Ама е Јонатанескоро чхаво, о Мефивостеј, сине џивдо. Адалеске со сине сакати панда таро тикнипе, ов на гело пе папоја те нападинел е Гаваонцон. О Давид керѓа сојуз башо амалипе е Јонатанеа, кова со сине корисно лескере потомствоске машкар коленде со сине е Јонатанескоро чхаво, о Мефивостеј (1. Сам. 18:1; 20:42). Ко извештај пишинела: „О цари жалинѓа е Мефивостее, е Јонатанескере чхаве, е Саулескере унуко, соске денѓе совли англо Јехова“ (2. Сам. 21:7).

О Давид керѓа адава со родинѓе лестар о Гаваонција. Денѓа ленге дуј таро е Саулескере чхавен, колендар со јекх викинела пе сине Мефивостеј, хем панџ таро е Саулескере унукон (2. Сам. 21:8, 9). Адалеске со о Давид шунѓа ленгири молба, и пхув на сине више криво башо рат.

Акава извештај на сине само дело тари историја, него шај хем те сикљова нешто лестар. Е Девлескоро закони сине јасно, атхе пишинела: „О чхаве ма те овен мударде башо адава со керѓе ленгере дада“ (5. Мој. 24:16). О Јехова на би прифатинела сине те овен мударде е Саулескере дуј чхаве хем лескере панџ унукија ако ола на би овена сине крива. Ко адава закони исто аѓаар пишинела: „Секова јекх ваљани те овел мудардо само башо пле гревија“. Најверојатно, лескере ефта потомција учествујнѓе ко е Саулескоро плани те овен мударде о Гаваонција. Хем адалеске адала ефта џене сине казниме башо пумаро грево.

Таро акава извештај сикљоваја кај никој нашти те оправдинел пле погрешна постапке, аѓаар со ка мислинел или ка вакерел кај ов само шунела сине некаскере упатствија. Јекх мудро изрека вакерела: „Исправин о друмо коте со пхиреа хем са тле друмија ка овен сигурна“ (Изр. 4:24-27; Еф. 5:15).