Џа ко тексто

Џа ки содрежина

ИСКУСТВО

„О Јехова на бистерѓа ман“

„О Јехова на бистерѓа ман“

ЖИВИНАВА ко Ореала, јекх гав со иси ле околу 2.000 жителија ки Гванаја (Јужно Америка). О гав тано изолиримо, хем џи лесте ресела пе само тикне авионеа или чамцоја.

Бијамо сиум ко 1983 берш. Ко прва берша таро мло живото сине ман нормално тикнипе. Ама, кеда пхерѓум 10 берш, почминѓум те осетинав силна дукха ко цело тело. Околу дуј берш покасно, јекх сабај кеда уштиљум, нашти сине те мрдинав. Нашти сине те движинав мле пре. Таро адава диве нашти сине више те пхирав. Адава насвалипе керѓа те на бајровав више хем ачхиљум сар тикно чхаво.

Некобор масекија откеда насвалиљум, ки аменде але дуј џувља со сине е Јеховаскере сведокија. Обично, кеда авела сине некој, гаравава ман сине, ама адава диве мукхљум акала дуј џувља те керен манцар лафи. Џикоте вакерена сине манге башо рај, сетинѓум ман ко нешто со шунѓум кеда сине ман панџ берш. Ко адава време, јекх мисионери со викинела пе сине Џетро, кова со живинела сине ко Суринам, авела сине ко амаро гав јекх пути ко масек хем проучинела сине ме дадеа и Библија. О Џетро сине бут љубезно манцар. Бут мангава ле сине. Исто аѓаар, ми баба хем мо папо, лена ман сине пеа ко состанокија, кола со о Сведокија икерена сине ко амаро гав. Адалеске, кеда и Флоренс, јекх таро џувља со але ки аменде адава диве, пучља ман дали мангава те џанав нешто повише, вакерѓум оја.

И Флоренс али палем пле ромеа, о Џастас, хем почминѓе заедно те проучинен и Библија манцар. Кеда дикхле кај на џанава те читинав, ола поможинѓе манге те сикљовав те читинав. Пало несаво време, шај сине коркори те читинав. Јекх диве вакерѓе манге кај ка бичхален лен те служинен ко Суринам. Ама, ко Ореала на сине никој со шај сине те проучинел манцар. Сепак о Јехова на бистерѓа ман.

Кратко пало адава, јекх пионери со викинела пе Флојд ресља ко Ореала, хем запознајнѓем амен џикоте проповединела сине тари колиба ки колиба. Кеда пучља ман дали мангава те проучинав и Библија, асандиљум. Ов пучља ман: „Соске асаја?“. Ме вакерѓум леске кај више проучинѓум и брошура Со родела амендар о Девел? хем кај почминѓум те читинав о лил Спознание кова со водинела ко вечно живото. * Објаснинѓум леске соске чхинавѓум те проучинав. Откеда леа проучинѓум о лил Спознание, ов да сине бичхалдо те служинел ко јавер тхан. Палем на сине касаја те проучинав и Библија.

Ко 2004 берш, о Гренвил хем о Џошуа, дуј специјална пионерија, сине бичхалде те служинен ко Ореала. Ола проповединена сине тари колиба ки колиба, хем аракхле ман. Кеда пучле ман дали мангава те проучинав, асандиљум. Пучљум лен дали шај те проучинав таро почеток о лил Спознание. Мангљум те дикхав дали ка сикавен ман о иста буќа со сикавѓе ман о јавера англедер ленде. О Гренвил вакерѓа манге кај ко гав икерена пе о состанокија. Иако на иклиљум кхералдан скоро деш берш, мангљум те џав ко состанокија. Аѓаар о Гренвил ало манде кхере, чхивѓа ман ки инвалидско количка хем ингарѓа ман џи ки дворана коте со икерена пе сине о состанокија.

Сар накхела сине о време, о Гренвил поттикнинѓа ман те учествујнав ки Теократско школа баши служба. Ов вакерѓа манге: „Иако нашти те движине тут, шај те кере лафи. Јекх диве ка икере говор баши јавност. Сигурно сиум ко адава!“ Лескере охрабрувачка лафија керѓе те овел ман самодоверба.

Почминѓум те џав ки служба е Гренвилеа. Ама, адалеске со ко друмија ко гав сине бут дупке, пхаро сине те гуринел пе и инвалидско количка. Адалеске замолинѓум ле те чхивел ман ки количка малтереске хем те гуринел ман ки лате. Лаја сине пошукар. Ко април 2005 берш, крстинѓум ман. Сигате пало адава, о пхраља обучинѓе ман те грижинав ман баши собраниско литература хем те поможинав ко озвучување ки дворана.

Ко 2007 берш, мо дад муло ки несреќа чамцоја. Ми фамилија сине ко шок. О Гренвил молинела пе сине аменцар хем утешинела амен сине библиска стихонцар. Пало дуј берш, случинѓа пе панда јекх трагедија — о Гренвил муло ки слично несреќа.

Амаро тикно собрание, коте со сарине сием сине тажна башо адава, ачхило само јекхе слуга-помошникоја хем бизо старешина. Сиум сине бут тажно соске муло мло мангло амал о Гренвил. Секогаш грижинела пе сине манге ко духовно хем ко физичко поглед. Ко состанок со сине икердо одма пало лескоро мерибе, ваљани сине те читинав и статија тари Стражарско кула со проучинела пе сине адава курко. Откеда читинѓум о прва дуј пасусија, почминѓум те ровав хем о асва само тхавдена сине. Мора сине те хуљав тари бина.

Почминѓум те осетинав ман пошукар кеда ко Ореала але те поможинен пхраља таро јекх јавер собрание. Исто аѓаар, и подружница бичхалѓа аменге јекхе специјално пионере со викинела пе Коџо. Сиум сине бут бахтало кеда ми дај хем мо потикно пхрал почминѓе те проучинен хем крстинѓе пе. Пало адава, ко март 2015 берш, сиум сине именујмо сар слуга-помошнико. Пало несаво време, икерѓум мло прво говор баши јавност. Адава диве, хем асава сине хем ме јакхја сине пхерде асва кеда сетинѓум ман ко адава со вакерѓа манге о Гренвил англедер некобор берша: „Јекх диве ка икере говор баши јавност. Сигурно сиум ко адава!“

Таро емисие ко JW Broadcasting® дознајнѓум кај иси јавера да пхраља хем пхења кола сој тане ки слично ситуација сар мли. Иако тане насвале, ола шај те керен бут буќа хем те овен бахтале. Ме да шај те керав несаве буќа. Адалеске со мангава те служинав е Јеховаске цело мле силаја, одлучинѓум те почминав е пионерско службаја. А ко септември 2019 берш, уло нешто со на очекујнѓум! Сиум сине именујмо те служинав сар старешина ко амаро собрание ко кова иси околу 40 објавителија.

Бут сиум благодарно е пхраленге хем е пхењенге со проучинѓе манцар хем со поможинѓе манге те керав мли служба. А највише таро са, благодарно сиум е Јеховаске со никогаш на бистерѓа ман.

^ пас. 8 О лил тано икалдо таро е Јеховаскере сведокија, ама више на печатинела пе. Акава лил нане ки романи чхиб.