1. Со значинела „те размислина трезвено“? (2. Тимотеј 4:5).

 КЕДА случинела пе аменге нешто со вознемиринела амен, амари верност спрема о Јехова хем лескири организација шај те овел чхивди ко испит. Сар шај те накха преку асавке предизвикија? Ваљани те размислина трезвено хем те ова џангавде, те ачхова „цврста ки вера“. (Читин 2. Тимотеј 4:5.) Размислинаја трезвено кеда ачховаја смириме, кеда јасно размислинаја хем кеда трудинаја амен те дикха ко буќа сар о Јехова со дикхела. Ако кераја адава, тегани амаре чувствија нане те влијајнен упро амаро размислување.

2. Башо со ка кера лафи ки акаја статија?

² Ки англуни статија керѓем лафи башо трин предизвикија со шај те авен таро свето. Ки акаја статија ка кера лафи башо трин предизвикија со шај те авен таро собрание хем те испитинен амари верност спрема о Јехова. Адала тане 1) кеда осетинаја амен повредиме таро несаво пхрал или пхен, 2) кеда добинаја укор хем 3) кеда аменге пхаро те прилагодина амен ко промене со овена ки организација. Сар шај те размислина трезвено хем те ачхова верна е Јеховаске хем лескере организацијаке кеда соочинаја амен асавке буќенцар?

3. Сар шај те почмина те размислина ако осетинаја амен повредиме таро несаво пхрал?

³ Дали некогаш поврединѓа тут несаво пхрал или пхен, шај некој со иси ле одговорност или несаво старешина? Веројатно е пхрале на сине ле намера те поврединел тут (Рим. 3:23; Јак. 3:2). Сепак, лескири постапка шај нервиринѓа тут. Шај нашти сине те сове башо адава. Шај чак пучљан тут: „Ако несаво пхрал постапинела аѓаар, дали чаче акаја  тани е Јеховаскири организација“? Баш аѓаар мангела о Сатана те размислина (2. Кор. 2:11). Асавко размислување шај те цидел амен таро Јехова хем лескири организација. Адалеске ако осетинаја амен повредиме таро несаво пхрал или пхен, сар шај те размислина трезвено хем те на размислина ко начин сар о Сатана со мангела те размислина?

4. Сар о Јосиф размислинѓа трезвено кеда постапинѓе леа лошно, хем со сикљоваја амен таро лескоро пример? (1. Мојсеева 50:19-21).

⁴ Ма икер холи. Кеда о Јосиф сине тинејџери, лескере пхраља на понашинѓе пе леа шукар. Ола мрзинена ле сине, хем несаве лендар чак мангле те мударен ле (1. Мој. 37:4, 18-22). Пало несаво време ола бикинѓе ле сар робо. Адалеске о Јосиф накхља таро бут пхаро време 13 берш. Ов шај сине те почминел те размислинел кај о Јехова на мангела ле. Хем шај сине те мислинел песке кај о Јехова мукхља ле баш кеда највише ваљани сине леске. Ама ов на икерѓа холи. Наместо адава, размислинѓа трезвено хем ачхило смиримо. Кеда сине ле шанса те иранел пле пхраленге башо лошнипе со керѓе леске, ов на керѓа адава. Наместо адава сикавѓа ленге мангипе хем простинѓа ленге (1. Мој. 45:4, 5). О Јосиф шај сине те постапинел аѓаар соске јасно размислинѓа. Наместо те концентриринел пе ко пле проблемија, ов дикхља и цело слика — дикхља која тани е Јеховаскири намера. (Читин 1. Мојсеева 50:19-21.) Со сикљоваја таро акава? Ако сиан повредимо ма хољан е Јеховаске или те мислине кај ов мукхља тут. Наместо адава, размислин сар поможинела туке те издржине адава проблеми. Освен адава, кеда о јавера ка поврединен тут, трудин тут мангипаја те учхаре ленгере маане (1. Пет. 4:8).

5. Сар о Микас размислинѓа трезвено кеда о јавера постапинѓе леа погрешно?

⁵ Те дикха о искуство јекхе старешинаскоро тари Јужно Америка кова со викинела пе Микас. b Несаве одговорна пхраља постапинѓе леа погрешно. Ов вакерела: „Никогаш ко мло живото на доживинѓум нешто асавко. Сиум сине бут вознемиримо. Нашти сине те совав хем бут ровава сине соске нашти сине ништо те керав“. Сепак, о Микас размислинѓа трезвено хем трудинѓа пе те контролиринел пле чувствија. Ов редовно молинела пе сине е Јеховаске башо свети дух хем баши сила те шај те истрајнел. Исто аѓаар, истражинела сине теме ко амаре публикацие со шај те поможинен леске. Со сикљоваја таро акава? Ако осетинеа тут повредимо таро несаво пхрал или пхен, ачхов смиримо хем трудин тут те контролирине тле негативна чувствија. Шај на џанеа соске несаво пхрал или пхен вакерѓа или постапинѓа ко начин колеа со поврединѓа тут. Адалеске, молин тут е Јеховаске хем роде лестар те поможинел тут те дикхе ко буќа сар о јавера со дикхена. Адава ка поможинел туке те на мислине кај о пхрал или и пхен намерно керѓа нешто те поврединел тут хем исто аѓаар ка поможинел туке те бистре адава (Изр. 19:11). Ма бистре, о Јехова џанела таро со накхеа хем ов ка дел тут и сила со ваљани туке те шај те истрајне (2. Лет. 16:9; Проп. 5:8).

6. Соске тано важно те хаљова кај о Јехова укоринела амен соске мангела амен? (Евреите 12:5, 6, 11).

⁶ О укор шај те дукхал. Ама, ако концентриринаја амен само ки дукх шај те почмина те мислина кај о укор на сине праведно хем кај на важинела аменге. Адава шај  те керел те на хаљова јекх бут важно бути, адаја тани кај о Јехова укоринела амен адалеске со мангела амен. (Читин Евреите 12:5, 6, 11.) Ако дозволинаја амаре чувствија те контролиринен амен, тегани даја е Сатанаске прилика те искористинел амаре чувствија против аменде. Ов мангела те отфрлина о укор хем сој панда полошно, те цида амен таро Јехова хем таро собрание. Ако сиан укоримо, сар шај те размислине трезвено?

7. а) Сар сој сикавдо ки слика, сар користинѓа о Јехова е Петаре откеда прифатинѓа о укор? б) Со сикљовеа таро е Петарескоро пример?

⁷ Прифатин о укор хем кер о потребна промене. О Исус повише пути исправинѓа е Петаре англо јавера апостолија (Мар. 8:33; Лука 22:31-34). Сигурно о Петар бут лаџандило ко адала ситуацие, ама ов ачхило верно е Исусеске. Прифатинѓа о укор хем сиклило таро пле грешке. Адалеске о Јехова наградинѓа е Петарескири верност хем денѓа ле бут важна задаче (Јован 21:15-17; Дела 10:24-33; 1. Пет. 1:1). Со шај те сикљова таро е Петарескоро пример? Кеда некој ка исправинел амен, ма те дозволина и лаџ те перавел амен. Наместо адава, ваљани те прифатина о укор хем те кера о потребна промене. Адава ка овел башо амаро хем башо е јаверенгоро шукарипе хем аѓаар ка ова покорисна е Јеховаске хем амаре пхраленге.

8-9. Сар осетинѓа пе о Бернардо ко почеток кеда сине укоримо, ама со поможинѓа леске те менинел пло размислување?

⁸ Те дикха со случинѓа пе јекхе пхралеа таро Мозамбик со викинела пе Бернардо. Лестар сине ленди и предност те служинел сар старешина. Сар осетинѓа пе ко почеток? Ов вакерела: „Сиум сине хољамо соске на свиџинѓа пе манге о укор со добинѓум ле“. Ов секиринела пе сине кај о јавера таро собрание ка дикхел лошно ки лесте. Ов признајнела: „Ваљани сине манге некобор масекија те шај исправно те дикхав ки мли ситуација хем палем те овел ман доверба ко Јехова хем ки лескири организација“. Со поможинѓа леске те овел ле исправно стави?

⁹ О Бернардо променинѓа пло размислување. Ов објаснинела: „Кеда сиум сине старешина користинава сине о стихо таро Евреите 12:7 те шај те поможинав е јаверенге те дикхен исправно ко е Јеховаскоро укор. Ама пучљум ман: ’Кој ваљани те применинел  акава стихо? Са е Јеховаскере слуге, хем ме да сиум вклучимо атхе‘“. Пало адава о Бернардо керѓа јавера да буќа те шај палем те овел ле доверба ко Јехова хем ки лескири организација. Ов почминѓа повише те читинел и Библија хем одвојнела сине повише време хор те размислинел башо адава. Иако понадари да секиринела пе сине башо адава сар ка дикхен ки лесте о пхраља хем о пхења, сепак џала сине ленцар ки служба хем коментиринела сине ко состанокија. Пало несаво време о Бернардо палем уло старешина. Ако ту да сар о Бернардо добинѓан укор, трудин тут ма те концентририне тут ко тле чувствија. Прифатин о совет хем кер о потребна промене (Изр. 8:33; 22:4). c Ако кереа адава, шај те ове сигурно кај о Јехова ка наградинел тут адалеске со сиан верно леске хем лескере организацијаке.

10. Сави промена шај чхивѓа ко испит и верност несаве Израелцонгири?

¹⁰ О промене со овена ки организација шај те чхивен ко испит амари верност. Ако на пазинаја шај чак те дозволина адава те одвојнел амен таро Јехова. На пример, размислин сар влијајнѓе упро несаве Израелција о промене со случинѓе пе кеда о Јехова денѓа лен о закони. Англедер, о поглавари керела сине о буќа со керела лен сине јекх свештенико. Керела сине жртвеникија хем дела сине жртве е Јеховаске баши пли фамилија (1. Мој. 8:20, 21; 12:7; 26:25; 35:1, 6, 7; Јов 1:5). Ама откеда сине дендо о Закони, е поглаваренге на сине више дозволимо те керен адава. О Јехова чхивѓа свештеникон тари е Аронескири фамилија те ден жртве. Откеда почминѓе те важинен акала промене ако несаво поглавари, со нане тари е Аронескири фамилија, керела адава со ваљани сине јекх свештенико те керел, шај сине те овел мудардо (3. Мој. 17:3-6, 8, 9). d Дали акаја промена сине јекх таро причине соске о Кореј, о Датан, о Авирон хем 250 поглаварија бунинѓе пе против о Мојсеј хем о Арон? (4. Мој. 16:1-3). На џанѓола пе. Бизи разлика која сине и причина, о Кореј хем о јавера со сине леа на ачхиле верна е Јеховаске. Ако несаве промене ки организација чхивена ко испит тли верност, со шај те кере?

11. Со сикљоваја таро несаве левитија со авена сине таро Кат?

¹¹ Целосно поддржин о промене ки организација. Џикоте патујнена сине ки пустина, е фамилиен со авена сине таро Кат сине лен бут важно задача. Секова пути кеда о Израелција ваљани сине те кхеден пе шаторија хем те џан ко јавер тхан ки пустина, несаве со авена сине тари фамилија таро Кат пхиравена сине о ковчег (4. Мој. 3:29, 31; 10:33; Ис. Нав. 3:2-4). Адаја сине бут бари предност! Ама о буќа менинѓе пе кеда о Израелција кхувѓе ки Ветими пхув. О ковчег на ваљани сине више те преместинел пе таро јекх ко јавер тхан. Адалеске, кеда о Соломон уло цари несаве лендар више служинена сине сар пеачија, стражарија ко порте хем грижинена пе сине башо тхана коте со чхивела пе сине о хајбе ко свето шатори (1. Лет. 6:31-33; 26:1, 24). Нигде на пишинела кај ола жалинѓе пе или кај родинѓе  поважно задача. Со шај те сикљова таро акава? Ваљани целосно те поддржина о промене со керела лен е Јеховаскири организација, чак окола промене со влијајнена упро амаре задаче. Радујн тут баши било која задача со иси тут. Ма бистре, о Јехова ценинела амен башо адава саве сием сар личност, а на башо амаре задаче. Е Јеховаске тано бут поважно тли послушност тари било која задача со иси тут (1. Сам. 15:22).

12. Сар осетинѓа пе и Заина кеда иклили таро Бетел?

¹² Те дикха о пример јекхе пхењакоро со викинела пе Заина кола со сине ла промена ки задача. Пало 23 берш бетелско служба сине бичхалди те служинел сар специјално пионери. Ој вакерела: „Адаја промена сине манге бут пхари. Осетинава ман сине кај на сиум корисно ништоске хем пучава ман сине со керѓум погрешно“. Жално тано адава со несаве пхраља хем пхења таро собрание керѓе те осетинел пе панда полошно аѓаар со вакерѓе лаке: „Те ове сине шукар на би икалена тут сине таро Бетел“. Несаво периоди и Заина сине бут обесхрабрими хем ровела сине секоја рат. Ама ој вакерела: „Никогаш на сумнинѓум ман ки организација хем ко е Јеховаскоро мангипе“. Соске шај сине и Заина те размислинел трезвено?

13. Со керѓа и Заина те шај те цидел пестар о негативна чувствија?

¹³ И Заина шај сине те цидел пестар о негативна чувствија. Сар успејнѓа ко адава? Ој читинела сине статие таро амаре публикацие кола со керена сине лафи башо адава со ој накхела. И статија „Можеш да излезеш на крај со обесхрабрувањето!“ ки Стражарска кула таро 1 февруари 2001 берш бут поможинѓа лаке. Адаја статија објаснинела сар о библиско писатели о Марко веројатно боринела пе сине слична чувствонцар кеда добинѓа промена ки пли задача. И Заина пхенела: „О пример таро Марко сине манге иљачи башо мло обесхрабрување“. Ој исто аѓаар на чхинавѓа те дружинел пе хем те џал ки служба е пхраленцар хем е пхењенцар хем исто аѓаар ни на жалинѓа коркори пес. Ој халили кај о свети дух водинела о одлуке со анена пе ки е Јеховаскири организација хем кај о пхраља со предводинена бут грижинена пе лаке. Ама ој исто аѓаар халили кај е Јеховаскири организација керела са со ваљани те шај те керен пе о буќа ко најшукар начин.

14. Ко саве промене сине пхаро е Владоске те прилагодинел пе хем со поможинѓа ле?

 ¹⁴ О Владо, јекх старешина тари Словенија коле со иси ле 73 берш сине леске пхаро кеда лескоро собрание спојнѓа пе јавере собраниеа, хем кеда пханлили и дворана коте со ов џала сине. Ов вакерела: „На сине манге јасно соске нашти сине више те користина јекх асавки шужи дворана. Сине манге посебно пхаро соске сигенде реновиринѓем ла хем адалеске со сиум столари ме лично керѓум несаве буќа андре ки дворана. Исто аѓаар адава со спојнѓем амен анѓа бут промене коленде со сине пхаро амен о попхуре пхраља те прилагодина амен“. Со поможинѓа е Владоске те овел послушно ко упатствија? Ов објаснинела: „О Јехова секогаш дела берекети кеда прифатинаја о промене со овена ки лескири организација. Ола спреминена амен башо побаре промене со ка овен ки иднина“. Ако тло собрание спојнѓа пе јавере собраниеа или добинѓан јавер задача, дали туке пхаро те прилагодине тут ко адава? Ов сигурно кај о Јехова хаљовела тут. Ако поддржинеа асавке промене хем ачховеа верно е Јеховаске хем лескере организацијаке, ов сигурно ка наградинел тут (Пс. 18:25).

15. Сар шај понадари да те размислина трезвено кеда ка соочина амен предизвиконцар ко собрание?

¹⁵ Сар со аваја попаше ко крајо акале светоскоро шај те очекујна кај ка овен амен предизвикија ко собрание. Адала предизвикија шај те чхивен ко испит амари верност спрема о Јехова. Адалеске мора понадари да те размислина трезвено. Ако осетинеа тут повредимо таро несаво пхрал, ма икер холи. Ако добинеа укор, ма мукх тле чувствија те контролиринен тут, прифатин о совет хем кер о потребна промене. Хем кеда е Јеховаскири организација ка анел несаве промене кола со влијајнена упри туте лично, прифатин лен цело вилеа хем шун о упатствија.

16. Сар шај понадари да те овел тут доверба ко Јехова хем ки лескири организација?

¹⁶ Шај понадари да те овел тут доверба ко Јехова хем ки лескири организација кеда тли вера тани испитими. Ама те шај те кере адава ваљани те размислине трезвено, јавере лафенцар те ачхове смиримо, јасно те размислине хем те дикхе ко буќа сар о Јехова со дикхела. Ов одлучно те проучине башо библиска личностија кола со успешно боринѓе пе слично предизвиконцар хем хор размислин башо ленгере примерија. Роде помош таро Јехова хем никогаш ма циде тут таро собрание. Тегани бизи разлика со ка случинел пе, о Сатана ка нашти те одвојнел тут таро Јехова хем тари лескири организација (Јак. 4:7).