1-2. а) Башо кола пучиба ка кера лафи? б) Со сикавела кај о Јехова бут мангела те поможинел аменге?

 О ЈЕХОВА шај те поможинел аменге те икљова ко крајо е проблеменцар хем те ова радосна баши служба со кераја леске. Ко кола начинија поможинела аменге? Хем сар шај те овел амен целосно корист тари помош со дела амен о Јехова? О одговорија башо акала пучиба ка дознајна лен ки акаја статија. Ама англедер те кера лафи башо адава, прво те дикха дали о Јехова чаче мангела те поможинел аменге.

² О апостол Павле ко пло писмо џи ко Евреија користинѓа јекх лафи со шај те поможинел аменге те открина о одговор. Ов пишинѓа: „О Јехова тано мло помошнико, нане те дарав. Со шај те керел манге о мануш?“ (Евр. 13:6). Несаве библиска речникија вакерена кај ко акава стихо о лафи „помошнико“ значинела некој со сиѓарела те поможинел некаске со молинела баши помош. Замислин туке сар о Јехова сиѓарела те поможинел некаске со иси ле проблемија. Сигурно ка сложине тут кај акава бут шукар опишинела е Јеховаскири спремност или бари желба те овел амаро помошнико. Кеда о Јехова поможинела амен шај радосно те истрајна кеда иси амен проблемија.

3. Ко кола трин начинија поможинела амен о Јехова радосно те истрајна?

³ Кола тане несаве начинија сар о Јехова поможинела амен радосно те истрајна? Те шај те одговорина ко акава  пучибе, те дикха јекх дело таро лил Исаија. Соске? Адалеске со бут пророштвија со вакерѓа лен о Јехова е Исаијаске важинена е Девлескере народоске авдиве. Исто аѓаар, о Исаија бут пути опишинела е Јехова лафенцар со шај бут локхесте те хаљова лен. Асавке примерија шај те аракха ко 30 поглавје таро Исаија. Ко адава поглавје о Исаија користинела бут шуже споредбе те шај те опишинел сар о Јехова поможинела пле народоске. Ов пишинѓа кај о Јехова поможинела аменге аѓаар со 1) внимателно шунела амен хем одговоринела ко амаре молитве, 2) водинела амен хем 3) наградинела амен акана хем ки иднина. Те дикха акана нешто повише башо акала трин начинија сар о Јехова поможинела аменге.

4. а) Со вакерѓа о Јехова башо Евреија таро е Исаијаскоро време, хем со дозволинѓа те случинел пе ленге? б) Сави надеж денѓа о Јехова околенге со сине верна? (Исаија 30:18, 19).

⁴ Ко почеток таро 30 поглавје таро Исаија, о Јехова вакерела кај о Евреија тане сар „тврдоглава чхаве“ кола со „додајнена грево упро грево“. Ов понадари вакерела: „Ола тане бунтовна мануша... кола со на мангена те шунен е Јеховаскоро закони“ (Иса. 30:1, 9). Адалеске со ола одбинѓе те шунен, о Исаија пророкујнѓа кај о Јехова ка дозволинел те доживинен неволја (Иса. 30:5, 17; Ерем. 25:8-11). Хем баш адава случинѓа пе кеда о Вавилонција леле лен сар робија. Ама несаве таро адала Евреија сине верна хем о Исаија ленге вакерѓа о хабери баши надеж кај о Јехова ка дозволинел ленге палем те иранен пе ко Ерусалим. (Читин Исаија 30:18, 19.) Баш адава случинѓа пе, о Јехова ослободинѓа лен таро Вавилон. Ама накхле бут берша англедер те керел адава. О лафија „о Јехова стрпливо ка аџикерел те керел туменге шукарипе“ сикавена кај ка накхел несаво време англедер о верна те овен ослободиме. Уствари, о Израелција сине 70 берш ко Вавилон хем пало адава несаве лендар иранѓе пе ко Ерусалим (Иса. 10:21; Ерем. 29:10). Откеда иранѓе пе ки пли пхув чхинавѓе те ровен тари жал хем почминѓе те ровен тари радост.

5. Ко со уверинена амен о лафија таро Исаија 30:19?

⁵ Авдиве шај те ова охрабриме таро лафија со пишинѓа лен о Исаија: „Ов сигурно ка сикавел туке милост кеда молинеа баши помош“ (Иса. 30:19). О Исаија уверинела амен кај о Јехова внимателно ка шунел амен кеда родаја лестар помош, хем ов сигате ка одговоринел ко амаре молитве. О Исаија понадари вакерела: „Само со ка шунел тло гласо ка одговоринел туке“. Акала лафија уверинена амен кај амаро Дад тано спремно хем бут мангела те поможинел околенге со родена лестар помош. Акава поможинела аменге радосно те истрајна.

6. Сар о лафија таро Исаија сикавена кај о Јехова шунела секоле јекхескири молитва посебно?

⁶ Со јавер шај те сикљова таро акава стихо башо амаре молитве? О Јехова внимателно шунела секоле јекхескири молитва. Соске шај те вакера акава? Ко прво дело таро Исаија 30 поглавје, о Јехова обратинела пе пле народоске сар група. Ама ко 19 стихо ов обратинела пе секоле јекхеске лично. О Исаија пишинѓа: „Ту нане више те рове“; „ов сигурно ка сикавел туке милост“; „ка одговоринел туке“. Сар Дад кова со мангела амен о Јехова на вакерела пле обесхрабриме чхавеске или чхајаке: „Ваљани те ове силно сар тло пхрал или тли пхен“. Наместо адава, ов грижинела пе секоле јекхеске лично хем шунела секаскири молитва посебно (Пс. 116:1; Иса. 57:15).

7. Со вакерѓе о Исаија хем о Исус башо адава кобор тано важно те ова упорна ки молитва?

 ⁷ Кеда молинаја амен е Девлеске башо нешто со мучинела амен, о Јехова шај прво ка одговоринел аменге аѓаар со ка дел амен сила те шај те истрајна ки адаја ситуација. Хем ако адава проблеми трајнела повише време, шај ка ваљани те молина е Јехова бут пути баши сила те шај те истрајна. Баш ко адава охрабринена амен о лафија со пишинѓа лен о Исаија. Ов вакерѓа: „Ма мукхен [е Јехова] ко мир“ (Иса. 62:7). Со значинела адава? Ваљани добором пути те молина амен е Јеховаске сар те пхене на мукхаја ле ко мир амаре молитвенцар. Е Исаијаскере лафија сетинкерена амен ко е Исусескере споредбе баши молитва кола со аракхљона ко Лука 11:8-10, 13. Адатхе о Исус охрабринела амен „упорно“ те молина амен хем понадари да те рода лестар свети дух. Исто аѓаар шај те молина е Јехова те водинел амен те шај те ана шукар одлуке.

8. Сар исполнинѓе пе о лафија таро Исаија 30:20, 21 ко пурано време?

⁸ Читин Исаија 30:20, 21. Кеда о Ерусалим сине опколимо тари Вавилонско војска јекх берш текваш, и мука со сине е народо андре ки диз сине добором нормално сар маро хем пани. Ама спрема 20 хем 21 стихо, о Јехова ветинѓа е Евреенге кај ако каинена пе хем ако менинена пумаре постапке ов ка спасинел лен. О Исаија башо Јехова вакерѓа кај тано ленгоро „Најбаро Учители“ хем ветинѓа ленге кај о Јехова ка сикавел лен сар те обожавинен ле ко исправно начин. Адала лафија исполнинѓе пе кеда о Евреија сине ослободиме таро ропство. О Јехова сикавѓа кај тано ленгоро Најбаро Учители хем адалеске со водинѓа лен, ола успејнѓе те обновинен о чачутно обожавибе. Бут сием радосна со о Јехова аменге да тано Најбаро Учители.

9. Кова тано јекх начин сар о Јехова водинела амен авдиве?

⁹ Ко акала стихија о Исаија вакерела кај амен сием сар ученикија колен со о Јехова сикавела ко дуј начинија. Прво, ов вакерела: „Тле јакхенцар ка дикхе тле најбаре Учителе“. Ки акаја споредба о Исаија вакерела кај о Учители терѓола англо пле ученикија. Бари чест тани аменге те ова сикавде таро Девел. Сар сикавела амен о Јехова? Ов керела адава преку пли организација. Бут сием благодарна башо јасна упатствија со добинаја лен преку лате. О упатствија  со добинаја лен ко амаре состанокија, конгресија, публикацие, JW Broadcasting^® хем преку бут јавера начинија поможинена аменге радосно те истрајна ко акала пхаре времија.

10. Ко саво начин шунаја „о лафи пали [аменде]“?

¹⁰ О Исаија спомнинѓа јекх дујто начин сар о Јехова водинела амен. Ов вакерѓа: „Тумаре кана ка шунен о лафи пали туменде“. Акате о пророко опишинела е Јехова сар внимателно учители кова со пхирела пало пле ученикија хем сикавела ленге о друмо те шај те водинел лен. Авдиве шунаја е Девлескоро гласо палалдан. Сар? Е Девлескере лафија сине пишиме ки Библија бут време англедер, јавере лафенцар време сој пали аменде. Значи, кеда читинаја и Библија адава тано сар те пхене амен шунаја е Девлескоро гласо пали аменде (Иса. 51:4).

11. Со ваљани те кера те шај радосно те истрајна, хем соске?

¹¹ Сар шај те овел амен целосно корист таро водство со дела амен о Јехова преку пли организација хем пло Лафи? Приметин кај о Исаија спомнинѓа дуј буќа. Прво вакерѓа „адава тано о друмо“. Дујто „џан ки лесте“ (Иса. 30:21). Нане доволно само те џана „о друмо“, ваљани исто аѓаар те џа ки лесте. Преку е Јеховаскоро Лафи хем о начин сар лескири организација објаснинела адава сој пишимо атхе дознајнаја со родела амендар о Јехова. Исто аѓаар сикљоваја сар те применина адава. Ако мангаја радосно те истрајна ки амари служба, ваљани те кера о солдуј буќа. Само тегани ка шај те ова сигурна кај о Јехова ка наградинел амен.

12. Спрема Исаија 30:23-26, саве берекетија денѓа о Јехова пле народоске?

¹² Читин Исаија 30:23-26. Сар исполнинѓа пе акава пророштво упро Евреија кола со иранѓе пе ко Израел таро Вавилонско ропство? Ола добинѓе хем ко физичко хем ко духовно поглед бут берекетија. О Јехова денѓа лен бут хајбаске. А сој панда поважно, денѓа лен бут духовно храна џикоте обновинена сине о чисто обожавибе. Никогаш англедер е Девлескоро народо на добинѓа добором духовна берекетија сар ко адава време. О 26 стихо сикавела кај о Јехова денѓа лен побари светлина, јавере лафенцар поможинѓа ленге те хаљовен лескоро Лафи (Иса. 60:2). Е Јеховаскере берекетија поможинѓе ленге понадари да те служинен леске цело вилеа хем те овел лен сила соске сине радосна (Иса. 65:14).

13. Сар о пророштво башо обновибе е чисто обожавибаскоро исполнинела пе ко амаро време?

 ¹³ Дали о пророштво башо обновибе о чисто обожавибе исполнинела пе ко амаро да време? Оја! Ко саво начин? Таро 1919 берш а.е., милиоња мануша тане ослободиме таро ропство таро Баро Вавилон — о светско царство е ховавне религијакоро. Ола тане водиме ко јекх бут пошукар тхан тари Ветими пхув. Водиме тане ко јекх духовно рај (Иса. 51:3; 66:8). Сој тано акава духовно рај?

14. Сој тано о духовно рај, хем кој живинела ки лесте? (Дикх о објасниме лафија.)

¹⁴ Таро 1919 берш а.е., е помазаникон иси лен и чест те живинен ко јекх духовно рај. b Хем сар накхела сине о време, околен со иси лен надеж те живинен ки пхув, „о јавера бакхре“, исто аѓаар кхувѓе ки акаја духовно пхув хем уживинена ко бут берекетија со дела лен о Јехова (Јован 10:16; Иса. 25:6; 65:13).

15. Коте аракхљола о духовно рај?

¹⁵ Коте шај авдиве те аракха и духовно пхув, или о рај? Е Јеховаскере слуге живинена ки цели пхув. Значи, о духовно рај да аракхљола ки цели пхув. Адалеске, бизи разлика коте живинаја, амен шај те ова дело таро духовно рај са џикоте активно поддржинаја о чачутно обожавибе.

16. Сар шај понадари да те дикха кобор шужо тано амаро рај?

¹⁶ Те шај те ачхова ко акава духовно рај, машкар о јавера буќа со ваљани те кера лен, мора исто аѓаар бут те ценина амаре пхрален. Сар шај те кера адава? Аѓаар со ка концентририна амен ко ленгере шуже особине, а на ко ленгере грешке (Јован 17:20, 21). Соске тано адава важно? Те вакера јекх споредба. Кеда џаја ко парко амен очекујнаја те дикха различна шуже кашта. Слично, ко амаре собранија авдиве иси различна личностија кола сој тане сар адала кашта (Иса. 44:4; 61:3). Ваљани понадари да те концентририна амен ко шужипе е „шумакоро“, а на ко маане секоле јекхе „каштескоро“ сој узи аменде. На смејнаја те дозволина амари  или е јаверенгири несовршеност таро собрание те чхинавел амен те дикха кобор тано шужо амаро пхралипе ко цело свето.

17. Со шај секова јекх амендар те керел те шај те овел јекхипе ко собрание?

¹⁷ Сар шај секова јекх амендар те поможинел те овел јекхипе? Аѓаар со ка кера те овел мир (Мат. 5:9; Рим. 12:18). Секова пути кеда кераја нешто те шај те ачхова ко шукар однос е јаверенцар таро собрание, амен поможинаја о духовно рај те овел панда пошужо. На бистраја кај о Јехова привлечинѓа секоле јекхе сој ко акава духовно рај те обожавинел ле ко исправно начин (Јован 6:44). Замислин кобор радујнела пе о Јехова кеда дикхела кај даја амендар са те икера о мир хем о јекхипе машкар лескере слуге колен со бут ценинела лен (Иса. 26:3; Агеј 2:7).

18. Башо со ваљани бут пути те размислина, хем соске?

¹⁸ Сар шај те овел амен целосно корист таро берекетија со добинаја лен сар е Девлескере слуге? Шај хор те размислина башо адава со проучинаја таро е Девлескоро Лафи хем таро амаре публикацие. О проучибе хем о хор размислибе ка поможинел аменге те развина христијанска особине кола со ка поттикнинен амен те манга „јекх јекхе сар пхраља“ хем те поштујна јекх јекхесте (Рим. 12:10). Кеда размислинаја башо берекетија со иси амен акана, адава поможинела аменге те ова попаше е Јеховаја. Хем кеда размислинаја башо берекетија со ка дел амен ки иднина, адава керела и надеж те овел аменге панда пореално. Са акава ка поможинел аменге панда авдиве радосно те служина е Јеховаске.

19. а) Спрема Исаија 30:18, ко со шај те ова сигурна? б) Со ка поможинел аменге радосно те истрајна?

¹⁹ О Јехова „ка уштел“ те поможинел амен кеда ка чхивел крајо акале светоске (Иса. 30:18). Џанаја кај о Јехова тано праведно Девел хем кај ов нане те дозволинел е Сатанаскоро свето те постојнел ни јекх диве повише таро адава со ваљани (Иса. 25:9). Стрпливо аџикераја о диве кеда о Јехова ка ослободинел амен. Ама џикоте на авела адава диве, амен сием одлучна понадари да те ценина и предност со иси амен те молина амен, те проучина е Девлескоро Лафи хем те применина адава хем те размислина башо амаре берекетија. Кеда кераја адава, о Јехова ка поможинел аменге радосно те истрајна џикоте обожавинаја ле.