Соске амен да на џаја ко војне сар со керена сине адава о Израелција ко пурано време?
„АКО било кој тумендар на џала те боринел пе против и Франција или Англија ка мудара тумен саринен.“ Акала лафија вакерѓа лен јекх нацистичко офицери јекхе групаке таро е Јеховаскере сведокија ки Дујто светско војна. Иако англо акала пхраља терѓона сине нацистичка војникија пушкенцар, сепак ни јекх лендар на прифатинѓа те џал ки војна. Акала пхраља сикавѓе бари храброст! Акава пример бут шукар сикавела сар дикхена е Јеховаскере сведокија ко војне. Амен одбинаја те борина амен ко војне акале светоскере. На мешинаја амен ко е светоскере проблемија, чак кеда о јавера вакерена аменге кај ка мударен амен.
Ама на сарине со вакерена кај тане христијања сложинена пе акале ставеа. Бут џене мислинена кај о христијања шај хем кај ваљани те бранинен пумари пхув. Ола шај вакерена: „О Израелција таро пурано време сине е Девлескоро народо хем ола џана сине ко војне, соске о христијања авдиве ма те керен адава?“ Сар би одговоринеа ко акава? Шај те објаснине кај и ситуација е Израелцонгири таро пурано време сине бут поразлично таро е Девлескоро народо авдиве. Те дикха панџ разлике.
1. Е ДЕВЛЕСКОРО НАРОДО СИНЕ ТАРИ ЈЕКХ НАЦИЈА
Ко пурано време о Јехова биринѓа јекх нација те овел лескоро народо, адава сине о Израел. Ов башо Израелција вакерѓа кај тане леске „најскапоцено сопственост таро са о народија“ (2. Мој. 19:5). О Девел исто аѓаар денѓа лен јекх посебно пхув. Адалеске кеда о Девел заповединѓа ленге те боринен пе против о јавера народија, ола на боринена пе сине или на мударена сине е јаверен со обожавинена сине е Јехова. *
Авдиве „таро са о нацие хем племија хем народија хем чхибја“ иси мануша кола со обожавинена е Јехова (Отк. 7:9). Ако е Девлескере слуге авдиве џана ки војна, тегани шај те боринен пе против пумаре пхраља или шај чак те мударен лен.
2. О ЈЕХОВА ЗАПОВЕДИНЃА Е ИЗРАЕЛЦОНГЕ ТЕ ЏАН КИ ВОЈНА
Ко пурано време о Јехова сине адава со одлучинела кеда хем соске о Израелција ваљани те џан ки војна. На пример, ов заповединѓа е Израелцонге те боринен пе против о Ханаанција соске сине пенџарде сар мануша со обожавинена сине е демонен, со керена сине одвратна неморална буќа хем со дена сине пумаре чхавен сар жртве. О Јехова заповединѓа е Израелцонге те уништинен акале лошно народо те шај ма те влијајнел лошно упри ленде (3. Мој. 18:24, 25). Откеда о Израелција кхувѓе ки Ветими пхув, о Девел понекогаш вакерѓа ленге кај ваљани те џан ки војна те шај те бранинен и пхув таро пумаре душмања (2. Сам. 5:17-25). Ама ов никогаш на дозволинѓа е Израелцонге коркори те одлучинен кеда ваљани те џан ки војна. Кеда керена сине адава бут пути о последице сине баре (4. Мој. 14:41-45; 2. Лет. 35:20-24).
Авдиве о Јехова на вакерела е манушенге те џан ки војна. Ола џана ки војна баши пумари корист а на соске о Девел мангела. Ола авдиве почминена војне те шај те освојнен побари територија, те керен повише паре или таро политичка причине. Ама сар тано околенцар со вакерена кај боринена пе е Девлеске ко анав те шај те заштитинен пумари религија или те мударен е Девлескере душманен? О Јехова ка заштитинел о чачутно обожавибе хем ка уништинел пле душманен ки идно војна — ки војна Армагедон (Отк. 16:14, 16). Ки адаја војна ка учествујнен само о духовна суштествија а на лескере слуге сој ки пхув (Отк. 19:11-15).
3. О ИЗРАЕЛЦИЈА НА МУДАРЃЕ ОКОЛЕН СО СИКАВЃЕ ВЕРА КО ЈЕХОВА
Дали ко авдисутне војне на мерена окола сој верна сар со сине случај ко Ерихон баши Раав хем лакири фамилија?
Ко пурано време о Израелција сикавена сине милост околенге со сикавѓе вера ко Девел, а мударена сине само околен касте со о Јехова осудинѓа те мерен. Те дикха дуј примерија. Иако о Јехова заповединѓа е Израелцонге те уништинен и диз Ерихон, и Раав хем лакири фамилија на сине мударде соске сикавѓе вера (Ис. Нав. 2:9-16; 6:16, 17). Покасно, и диз Гаваон исто аѓаар на сине уништими соске ола сикавѓе кај дарана таро Девел (Ис. Нав. 9:3-9, 17-19).
Авдиве окола со џана ки војна мударена саринен па чак околен со сикавена вера хем понекогаш манушен со нане крива.
4. О ИЗРАЕЛЦИЈА МОРА СИНЕ ТЕ ИКЕРЕН ПЕ КО Е ДЕВЛЕСКЕРЕ ПРАВИЛИЈА БАШИ ВОЈНА
Ко пурано време о Јехова родела сине таро израелска војникија те боринен пе спрема лескере упатствија. На пример, о Девел понекогаш родела лендар сине најангле те нудинен мир несаве противничко дизјаке (5. Мој. 20:10). О Јехова исто аѓаар очекујнела сине таро израелска војникија те овен чиста ола хем ленгере шаторија хем те икерен пе ко лескере морална мерилија (5. Мој. 23:9-14). О војникија таро јавера нацие силујнена сине е џувлен таро дизја кола со освојнена лен сине, ама о Јехова забранинѓа е Израелцонге те керен адава. Уствари ола ни на смејнена сине те женинен пе јекхе робинкаја џикоте на накхела јекх масек откеда ка освојнен несави диз (5. Мој. 21:10-13).
Авдиве бут пхувја потпишинѓе меѓународна договорија коленцар со чхивѓе пе несаве правилија баши војна. Иако акала договорија ваљани те заштитинен е манушен, о војникија бут пути на икерена пе ки ленде.
5. О ДЕВЕЛ БОРИНЃА ПЕ ПЛЕ НАРОДОСКЕ
Дали о Девел боринела пе башо несаво народо авдиве сар со керѓа адава е Израелцонге ко Ерихон?
Ко пурано време о Јехова боринѓа пе башо Израелција хем бут пути керѓа чудија те шај ола те побединен. На пример, сар поможинѓа ленге те побединен и диз Ерихон? Кеда о Јехова заповединѓа ленге те џан против и диз Ерихон, тегани о Израелција „почминѓе силно те викинен сар баши војна хем о ѕидија почминѓе те перен“. Аѓаар ола локхе шај сине те освојнен и диз (Ис. Нав. 6:20). А сар побединѓе е Аморејцон? „О Јехова фрдинѓа упри ленде бари кукудик... аѓаар со повише џене муле тари кукудик него таро мачи е Израелцонгоро“ (Ис. Нав. 10:6-11).
Авдиве о Јехова на боринела пе башо ни јекх посебно народо тари пхув. Лескоро Царство, коте со о Исус тано Цари, „нане дело таро акава свето“ (Јован 18:36). О Сатана тано адава со контролиринела е манушикане владен. О страшна војне со случинена пе авдиве сикавена кобор тано лошно (Лука 4:5, 6; 1. Јов. 5:19).
О ЧАЧУТНЕ ХРИСТИЈАЊА ТРУДИНЕНА ПЕ ТЕ ОВЕН КО МИР Е ЈАВЕРЕНЦАР
Сар со дикхлем, амен на сием ки исто ситуација сар со сине о Израелција таро пурано време. Ама иси јавера да причине соске на џаја ки војна. На пример, о Девел вакерѓа кај ко последна диве лескере слуге нане „те сикљовен те марен пе“, акава значинела кај нане ни те џан ки војна (Иса. 2:2-4). Освен адава, о Исус вакерѓа кај лескере ученикија нане те овен дело таро акава свето хем нане те мешинен пе ко е светоскере проблемија (Јован 15:19).
О Исус исто аѓаар поттикнинѓа пле следбеникон те керен нешто бут повише. Ов вакерѓа ленге те избегинен ставија кола со шај те анен ленге холи хем расправие (Мат. 5:21, 22). Исто аѓаар вакерѓа ленге те керен мир хем те манген пумаре душманен (Мат. 5:9, 44).
Сар тано аменцар лично? Амен на мангаја те учествујна ки нисави војна, ама дали ко амаро вило иси нешто со шај те анел џи ко расправие или поделбе ко собрание? Ако приметинаја нешто асавко ки аменде те да амендар са те шај те цида амендар асавке чувствија (Јак. 4:1, 11).
Наместо те учествујна ко војне акале светоскере амен даја амендар са те шај те овел мир хем те сикава мангипе јекх јекхеске (Јован 13:34, 35). Те ова одлучна те ачхова неутрална џикоте аџикераја о диве кеда о Јехова ка цидел са о војне засекогаш (Пс. 46:9).
^ Понекогаш о Израелција боринена пе сине машкар песте ама о Јехова на одобринела сине асавке војне (1. Цар. 12:24). Сепак, сине ситуацие кеда ов одобринела сине асавке војне соске несаве израелска племија отфрлинѓе ле или керѓе несаве сериозна гревија (Суд. 20:3-35; 2. Лет. 13:3-18; 25:14-22; 28:1-8).
