Кратко пало 1940, мле родителија почминѓе те проучинен и Библија е Јеховаскере сведоконцар. Ама иако ола чхинавѓе е проучибаја, ми дај понадари да добинела сине Стражарско кула хем Џангавѓовен! Ко 1950 берш е Јеховаскере сведокија икерѓе јекх меѓународно конгрес ко Њујорк хем ми фамилија геле ко адава конгрес.

Кратко пало адава, о пхрал о Лоренс Џефрис почминѓа те посетинел амен. Ов мангља те поможинел манге. Ко почеток на сложинава ман сине леа башо адава со е Јеховаскере сведокија на мешинена пе ки политика хем ко војне. Вакерѓум леске кај ако сарине ки Америка одбинена те џан ки војна тегани о непријателија шај те нападинен цело пхув. О пхрал о Џефрис сине стрпливо манцар хем одговоринѓа манге: „Со мислинеа, со ка керел о Јехова ако са о мануша тари Америка служинена леске а о непријателија нападинена лен?“. Лескоро одговор башо акава хем башо бут јавера буќа, поможинѓа манге те хаљовав кај на сиум ко право. Адава керѓа панда повише те интересина ман башо библиско чачипе.

Саатенцар читинава сине попуране броја тари Стражарско кула хем Џангавѓовен! кола со ми дај гаравѓа лен ко подруми. Сар со накхела сине о време, халиљум кај акава тано о чачипе, адалеске прифатинѓум те проучинав е пхралеа е Џефрисеа. Исто аѓаар почминѓум редовно те џав ко состанокија. О чачипе кхувѓа манге ко вило, хем адалеске уљум објавители башо шукар хабери. Мле целија менинѓе пе кеда халиљум кај тано паше „о баро диве е Јеховаскоро“ (Соф. 1:14). Наместо те концентриринав ман те џав ко факултети, мангава сине те поможинав е јаверенге те сикљовен о чачипе.

 Завршинѓум е средно школаја ко 13 Јуни 1956, хем пало трин диве крстинѓум ман ко јекх покраинско конгрес. Тегани ни хари на сиум сине свесно кобор бут берекетија ка добинав таро Јехова адалеске со биринѓум те користинав мло живото те сикљовав хем те поучинав баши лесте.

Пало шов масек откеда крстинѓум ман, почминѓум е општо пионерско службаја. Ко декемвриско број тари Амари служба башо Царство ко 1956 берш сине и статија „Шај ли те служине коте со иси побари потреба?“. Адава поттик важинела сине манге да. Мангљум те џав те поможинав ко тхана коте со сине хари проповедимо (Мат. 24:14).

Адалеске селинѓум ман ко Еџфилд, Јужно Каролина. Ко адава собрание сине само штар објавителија хем акана манцар сием сине панџ. Амаре состанокија икераја лен сине ки јекх дневно соба јекхе пхралескири. Секова масек џава сине по шел саатија ки служба. Сиум сине бут зафатимо адалеске со предводинава сине ки служба ко подрачје хем икерава сине говорија ко собрание. Интересно сине адава со кобор повише сиум сине зафатимо добором повише сикљовава сине башо Јехова.

Јекх ромни касаја со проучинава сине и Библија сине ла јекх капела ко Џонстон, јекх диз дур некобор километрија. Ој сине љубезно хем денѓа ман те керав ки лате бути екваш диве хем дозволинѓа аменге те овел амен состанокија ки јекх лакири тикни зграда.

О Џоли Џефрис, о чхаво е пхралескоро кова со проучинела сине манцар, селинѓа пе ко Бруклин, Њујорк, хем заедно служинаја сине сар пионерија. Живинаја сине ки јекх тикни приколка која со јекх пхрал позајминѓа ла аменге.

Ко адава време, о плате сине бут тикне ко Јужно дело тари Америка. Башо цело диве бути заработинаја сине само дуј или трин доларија. Јекх пути, денѓум о последна паре те шај те кинав нешто хајбаске ки дуќана. Кеда иклиљум аври тари дуќана, јекх мануш ало ки манде хем пучља ман: „Дали мангеа те кере бути? Ка платинав тут јекх долари ко саати“. Керѓум лесте трин диве бути. Јасно сине кај о Јехова поможинѓа манге те ачховав ко Еџфилд. Ама иако сине ман хари паре, сепак ко 1958 берш гељум ко меѓународно конгрес со икерѓа пе ко Њујорк.

О дујто диве ко конгрес случинѓа пе нешто посебно. Запознајнѓум јекхе пхења со викинела пе Руби Ведлингтон која со служинела сине сар општо пионерка ко Галатин, Тенеси. Адалеске со о солдуј џене мангаја сине те служина сар мисионерија, гелем ко јекх состанок баши Школа Гилеад со икерѓа пе ко адава конгрес. Пало адава почминѓем те бичхала аменге писмија. Кеда сиум сине канимо ко Галатин те овел ман говор користинѓум и прилика те пучав ла дали ка овел ми ромни. Пало адава селинѓум ман ко лакоро собрание хем ко 1959 лелем амен.

Кеда сине ман 23 берш сиум сине именујмо сар слуга е собраниескоро ко Галатин (акана пенџардо сар координатор ко старешинство). Амен сием сине о прво собрание коте со о Чарлс Томсон ало  сар покраинско надгледнико. Ов сине бут искусно, сепак пучља ман со мислинава башо адава со ваљани е пхраленге хем сар о покраинска надгледникија со але англедер грижинена пе сине е собраниеске. Лестар сиклиљум кај тано шукар англедер те ана несави одлука те пуча те шај те овен амен са о информацие.

Ко мај 1964 берш, сиум сине канимо те присуствујнав ки Школа башо именујме пхраља која со икерѓа пе ко Сауд Ленсинг (Њујорк). Акаја школа трајнѓа јекх масек. О пхраља кола со водинѓе акаја школа бајрарѓе ки манде и желба те сикљовав панда повише хем те напредујнав сар духовно личност.

Ко 1965 берш ме хем и Руби добинѓем покана те почмина е покраинско службаја. Амен ваљани сине те служина ко бут баро подрачје, ов почминела сине таро Ноксвил, Тенеси, па скоро џи ко Ричвалд, Вирџинија. Ваљани сине те посетина о собранија тари Северно Каролина, Кентаки хем Западно Вирџинија. Посетинава сине собранија коте со сине пхраља само тари кали раса соске ко адава време ко јужно дело таро САД о закони на дозволинела сине о мануша тари кали раса те кхеден пе заедно е манушенцар тари парни раса. Адари о пхраља сине чороле хем адава сикавѓа амен те делина адава со сине амен машкар аменде. Јекх пхрал со служинела сине бут берша сар покраинско надгледнико, вакерѓа манге јекх бут важно бути: „Кеда ка џа ко собрание ов пхрал, ма понашин тут ленцар сар шефи. Ту шај те поможине ленге само тегани кеда ола ка дикхен тут сар ленгоро пхрал“.

Џикоте посетинаја сине јекх тикно собрание, и Руби почминѓа те проучинел јекхе терне џувљаја со сине ла јекхе бершескири чхај. Кеда никој таро собрание нашти сине те проучинел лаја и Руби керела сине адава преку писмија. Кеда о јавер пути гелем ко адава собрание, и ромни али ко секова состанок. Кеда ко адава собрание але те служинен дуј пхења сар специјална пионерке, ола продолжинѓе те проучинен лаја хем пало адава ој крстинѓа пе. Пало 30 берш, ко 1995, ко Бетел ко Патерсон јекх терни пхен али ки Руби те поздравинел пе лаја. Адаја сине и чхај е ромњакири колаја со и Руби проучинела сине. Адаја пхен хем лакоро ром сине ко 100-то класи ки Школа Гилеад.

Амари дујто покраина сине ки централно Флорида. Ко адава време ваљани сине аменге врда хем аракхлем јекх кова со сине бут ефтино. Ама о прво курко руминдило јекх дело таро мотори. На сине амен паре баши поправка. Адалеске јавинѓум ман ко јекх пхрал кова со мислинѓум кај шај те поможинел аменге. О пхрал замолинѓа јекхе таро пле работникон те местинел о врда хем на родинѓа амендар ништо башо адава. Ов само вакерѓа аменге: „Средимо тано“. Ов чак денѓа амен паре! Акава сикавѓа аменге сар о Јехова грижинела пе башо пле слуге хем поттикнинѓа амен те ова дарежлива е јаверенцар.

Кеда посетинаја сине несаво собрание, соваја сине ко пхраља. Адава денѓа аменге прилика те кера аменге бут шукар амала. Јекх диве пишинава сине јекх извештај башо јекх собрание хем адалеске со мора сине те икљовав, мукхљум адава извештај ко екваш ки мли машина пишибаске. Кеда иранѓум ман раќате, со те дикхав, о тикно чхаво е пхраленгоро кај со бешаја сине, „поможинѓа“ манге те завршинав мло извештај. Пало адава бершенцар задинава ле сине башо адава.

Ко 1971 берш добинѓум писмо колеа со сиум сине известимо кај ка служинав сар областно надгледнико ки диз Њујорк. Сием сине бут изненадиме! Сине ман само 34 берш кеда селинѓем амен адари. Ме сиум сине о прво областно надгледнико тари кали раса ки адаја диз, ама о пхраља бут шукар доџакерѓе ман.

Сар областно надгледнико уживинава сине те сикавав е јаверен башо Јехова секова викенд ко покраинска конгресија. Бут џене таро покраинска надгледникија сине бут поискусна мандар. Јекх лендар икерѓа о говор крстибаске кеда ме крстинѓум ман. Јекх јавер лендар, о Теодор Џерез, покасно уло члени ко Водечко тело. Исто аѓаар сине бут искусна пхраља кола со служинена сине ко Бетел ко Бруклин. Бут сиум сине благодарно со о покраинска надгледникија хем о бетелитија керѓе те осетинав ман шукар. Лично уверинѓум ман кај ола тане љубезна пастирија кола со родена водство таро е Девлескоро лафи хем верно поддржинена е организација. Ленгири понизност керѓа  манге полокхо те служинав сар областно надгледнико.

Ко 1974 берш, о Водечко тело чхивѓа јекх јавер група покраинско надгледникон те служинен сар областна надгледникија хем адалеске ме палем почминѓум те служинав сар покраинско надгледнико. Ама акава пути ки Јужно Каролина. Ама џи тегани о собранија коте со сине црнција хем белција на сине више одвојме хем шај сине те кхеден пе заедно. Адалеске о пхраља сине бут бахтале башо адава.

Ко крајо таро 1976 берш, сиум сине канимо те служинав ки јекх покраина ки Џорџија со аракхљола машкар Атланта хем Колумбус. Панда шај шукар те сетинав ман кеда икерѓум о говор башо погреб панџе чхавенге тари кали раса кола со муле соске несаве мануша тхарѓе ленгоро кхер. И дај мора сине те пашљол ки болница соске сине бут повредими. Бут пхраља тари кали раса хем тари парни раса авена сине ки болница те шај те утешинен е родителен. Дикхљум кај е пхраленгоро мангипе сине бут баро. Асавко сочувство шај те поможинел е Девлескере слугенге те издржинен чак ко најпхаре околностија.

Ко 1977 берш сием сине викиме ко Бетел ко Бруклин те шај те поможина некобор масекија башо јекх проекти. Англедер те завршинел о проекти, дуј џене таро Водечко тело але хем замолинѓе ман хем е Руби те ачхова те служина ко Бетел. Хем амен прифатинѓем адаја покана.

Служинѓум 24 берш ко Одделение баши служба коте со о пхраља поможинена сине те решинен пе несаве пхаре пучиба. Бершенцар, о Водечко тело дела упатствија кола сој тане ко склад е библиско начелонцар. Акала упатствија користинѓе пе те шај те одговоринен пе бут пучиба, ама исто аѓаар ола поможинѓе те шај те обучинен пе е покраинско надгледникон, е старешинен хем е пионерен. Акаја обука поможинѓа буте џененге духовно те напредујнен. А адава керѓа е Јеховаскири организација те напредујнел.

Таро 1995 џи ко 2018 берш, посетинѓум бут подружнице сар претставнико таро главно седиште, кова со англедер сине пенџардо сар зонско надгледнико. Керава сине лафи е пхраленцар таро одборија е подружницакере, е бетелитенцар хем е мисионеренцар те шај те охрабринав лен хем те поможинав лен ако сине лен несаве пхарипа. Ама исто аѓаар ме хем и Руби сием сине бут охрабриме таро ленгере искуствија. На пример, кеда гелем ки Руанда ко 2000 берш бут сием сине погодиме таро адава кеда шунѓем сар о пхраља хем о бетелитија преживинѓе о геноцид ко 1994 берш. Бут џене нашавѓе пумаре манглен, ама иако накхле са адава пхарипе о пхраља на нашавѓе пумари вера, надеж хем радост.

Акана иси амен повише таро 80 берш. О последна 20 берш служинава ко Одбор е подружницакоро ко САД. Иако никогаш на гељум ко факултети, ама сепак иси ман и најбари школа таро Јехова хем лескири организација. Акава обучинѓа ман те сикавав е јаверен башо чачипе кова со ка користинел ленге ки цело вечност (2. Кор. 3:5; 2. Тим. 2:2). Дикхљум сар о чачипе поможинела е манушенге те овел лен пошукар живото хем те овен паше пумаре Створителеа (Јак. 4:8). Секогаш кеда шај, ме хем и Руби понадари да охрабринаја е јаверен те ценинен и предност со иси лен те сикљовен башо Јехова хем те сикавен е јаверен башо чачипе. Адаја тани и најбари предност со шај те овел јекхе Јеховаскере слуга!