1-2. Соске тано башо амаро шукарипе те проучина о извештај башо Самсон?

 СО АВЕЛА туке ки годи кеда шунеа о анав Самсон? Веројатно мислинеа ки некасте сој тано бут силно. Хем адава чаче сине аѓаар. Ама о Самсон анѓа јекх погрешно одлука која со анѓа леске баре муке. Сепак, о Јехова дикхела сине ко Самсон сар лескоро верно слуга хем адалеске ов мукхља лескоро пример те овел пишимо ки Библија баши амари корист.

² О Јехова користинѓа е Самсоне те керел баре буќа те шај те поможинел пле народоске е Израелцонге. Бут векија откеда о Самсон муло, о Јехова преку пло свети дух поттикнинѓа е апостол Павле те спомнинел е Самсонескоро анав заедно јавере слугенцар колен со сине лен бари вера (Евр. 11:32-34). Е Самсонескоро пример шај бут те охрабринел амен. Ле сине ле доверба ко Јехова, чак кеда аракхљола сине ко бут пхаре ситуацие. Ки акаја статија ка дикха со шај те сикљова таро Самсон хем сар лескоро пример шај те охрабринел амен.

3. Сави задача добинѓа о Самсон?

³ Кеда бијандило о Самсон, о Филистејција бут мучинена сине е Израелцон (Суд. 13:1). Адалеске со о Филистејција владинена сине ко јекх бут лошно начин, е израелцонге на сине ни хари локхо. О Јехова биринѓа е Самсоне „те предводинел ко спасибе е Израелцон таро васта е филистејцонгере“ (Суд. 13:5). Акаја сине бут пхари задача! Те шај успешно те завршинел акаја  задача, е Самсоне ваљани сине те овел ле доверба ко Јехова.

4. Сар поможинѓа о Јехова е Самсоне те ослободинел пе таро Филистејција? (Судиите 15:14-16).

⁴ Те дикха јекх пример со сикавела кај е Самсоне сине ле доверба кај о Јехова ка поддржинел ле. Ки јекх прилика и филистејско војска али те астарел е Самсоне ко Лехи, веројатно јекх тхан кова со сине ки Јуда. Адалеске со о мануша тари Јуда дарандиле, ола одлучинѓе те предајнен е Самсоне е душманенге. Ола пханле е Самсонескере васта дује неве шеленцар хем аѓаар лескоро народо предајнѓа ле е Филистејцонге (Суд. 15:9-13). Ама „е Јеховаскоро духо ало упро Самсон“ хем ов ослободинѓа пе аѓаар со чхинѓа о шеле. Тегани ов „аракхља свежо херескири вилица“, леља ла хем лаја мударѓа 1.000 Филистејцон. (Читин Судиите 15:14-16.)

5. Сар о Самсон сикавѓа кај сине ле доверба ко Јехова адалеа со користинѓа е херескири вилица?

⁵ Соске о Самсон користинѓа херескири вилица? Уствари, адава ни на сине несаво оружје! Сигурно о Самсон џанља кај лескоро успех зависинела таро Јехова, а на таро адава со ка користинел. Акава верно слуга користинѓа адава со аракхља англи песте те шај те исполнинел е Јеховаскири волја. Јасно тано кај е Самсоне сине ле баро успех адалеске со сине ле доверба ко Јехова.

6. Со шај те сикљова таро Самсон џикоте кераја амаре теократска задаче?

⁶ О Јехова шај аменге да те дел сила те шај те завршина амаре задаче, чак окола со дикхјона аменге бут пхаре хем ов шај те керел адава ко начин со ка изненадинел амен. Нека овел тут доверба кај о Јехова, кова со денѓа сила е Самсоне, ка поможинел туке да те кере лескири волја са џикоте потпринеа тут ки лесте (Изр. 16:3).

7. Кова пример сикавела кај тано бут важно те рода водство таро Јехова?

⁷ Бут пхраља хем пхења кола со поможинена ко теократска градежна проектија сикавена кај иси лен доверба ко Јехова. Англедер, најчесто амаре пхраља керена сине о проектија хем градинена сине амаре дворане хем јавера теократска објектија. Ама адалеске со са повише хем повише мануша крстинена пе, амари организација ваљани сине те  керел несаве промене. О одговорна пхраља родинѓе водство таро Јехова хем пробинѓе неве методе, сар на пример те кинен објектија хем те реновиринен лен. О Роберти кова со ко последна берша керѓа бути ко бут амаре неве проектија вакерела: „Ко почеток несавенге сине пхаро те прифатинен акава нево начин“. Ов понадари вакерела: „Акава нево начин сине бут поразлично таро адава со кераја сине бершенцар. Ама о пхраља сине спремна те прилагодинен пе хем јасно шај сине те дикхел пе кај о Јехова благословинѓа акала промене“. Акава тано само јекх пример со сикавела кај о Јехова водинела пле народо те шај те исполнинел пли намера. Понекогаш ка овел шукар секова јекх амендар те пучел пе: „Дали родава водство таро Јехова хем дали сиум спремно те керав промене те шај те служинав леске најшукар со шај“?

8. Со керѓа о Самсон ки јекх прилика кеда сине бут жедно?

⁸ Шај читинѓан башо јавера да баре буќа со керѓа о Самсон. Ов вастенцар мударѓа јекхе лаве хем пало адава мударѓа 30 муршен ки филистејско диз Аскалон (Суд. 14:5, 6, 19). О Самсон сине свесно кај никогаш на би шај сине те керел акала буќа ако на поможинела ле о Јехова. Адава шај сине јасно те дикхел пе ки јекх прилика кеда сине жедно откеда мударѓа 1.000 Филистејцон. Со керѓа ки адаја прилика? Наместо коркори те родел пани те шај те пиел, ов родинѓа помош таро Јехова (Суд. 15:18).

9. Сар одговоринѓа о Јехова ки е Самсонескири молитва? (Судиите 15:19 хем фуснота.)

⁹ О Јехова одговоринѓа ки е Самсонескири молитва аѓаар со преку јекх чудо керѓа те овел јекх нево извор пањеа. О извештај вакерела кеда о Самсон пиља таро адава пани, „иранѓа пе лескири сила хем ов џивдило“. (Читин Судиите 15:19.) Веројатно акава извор панда постојнела сине бершенцар покасно кеда о пророко о Самоил водимо таро свети дух пишинѓа о лил башо судие. Кеда о Израелција дикхена сине акава извор, веројатно сетинена пе сине ко адава кај ако иси лен доверба ко Јехова, ов ка поможинел ленге секогаш кеда ка овел лен потреба или ка роден лестар помош.

10. Со ваљани те кера те шај те добина е Јеховаскири помош? (Дикх хем и слика.)

¹⁰ Амен да ваљани те рода помош таро Јехова, бизи разлика саве талентија или способностија иси амен, или кобор керѓем ки служба башо Јехова. Ваљани те ова скромна хем те признајна кај шај те ова успешна ки служба башо Јехова само ако потпринаја амен ки лесте. Исто сар о Самсон со добинѓа сила кеда пиља таро пани со денѓа ле о Јехова, амен да шај те добина духовно сила ако користинаја са адава со дела амен о Јехова (Мат. 11:28).

11. Сар шај те потприна амен ко Јехова хем со керѓа јекх брачно пари?

¹¹ Размислин башо Алексеј, јекх пхрал тари Русија коле со иси баро прогонство. Со поможинела леске те истрајнел ко адала пхаре околностија? Ле хем лескере ромња иси лен шукар духовна навике. Ов вакерела: „Трудинава ман редовно те проучинав хем секова диве те читинав и Библија. Секова сабајле ме хем мли ромни заедно читинаја е дивескоро стихо хем молинаја амен“. Со сикљоваја таро ленгоро пример? Наместо те овел амен доверба ки аменде, секогаш ваљани те потприна амен ко Јехова. Сар те кера адава? Аѓаар со редовно ка кера буќа со шај те бајрарен амари вера сар сој о проучибе и Библија, и молитва, о состанокија  хем о проповедибе. Тегани о Јехова ка благословинел амаро трудо со даја ле те шај те служина леске. Ов денѓа сила е Самсонеске хем сигурно ка дел аменге да.

12. Сави лошно одлука анѓа о Самсон хем сар лескири врска е Делилаја сине поразлично таро јавера?

¹² О Самсон сине несовршено исто сар аменде хем адалеске понекогаш анела сине лошна одлуке. Јекх асавки одлука посебно анѓа баре последице. Пало несаво време откеда уло Судија „ов заљубинѓа пе ки јекх џувли тари долина Сорек која со викинела пе Делила“ (Суд. 16:4). Англедер, о Самсон сине веримо јекхе филистејкаја соске „о Јехова водинѓа адаја бути“ те шај те овел е Самсоне прилика те боринел пе против о Филистејција. Покасно, ов ачхило ко кхер јекхе блудницакоро ки Газа, јекх филистејско диз. Ки адаја прилика о Јехова денѓа сила е Самсоне те икалел е дизјакере порте хем те ингарел лен дур хем аѓаар и диз те овел бизо заштита (Суд. 14:1-4; 16:1-3). Ама адава со сине ки врска е Делилаја сине погрешно одлука соске ој сине веројатно Израелка, а аѓаар е Самсоне нане те овел ле сине прилика те боринел пе против о Филистејција.

13. Сар и Делила чхивѓа е Самсоне те анел јекх лошно одлука?

¹³ И Делила леља бут паре таро Филистејција те шај те предајнел ленге е Самсоне. Шај о Самсон сине добором бут заљубимо ки Делила со на халило сави намера сине ла. Сар хем те овел, и Делила цело време керела сине притисок е Самсонеске те вакерел лаке котар авела лескири сила. Ко крајо ов вакерѓа лаке. Жално, ама баши пли грешка о Самсон несаво време нашавѓа пли сила хем е Јеховаскоро благослов (Суд. 16:16-20).

14. Саве последице сине е Самсоне адалеске со верујнѓа е Делила?

 ¹⁴ Е Самсоне сине ле баре последице адалеске со сине ле повише доверба ки Делила него ко Јехова. О Филистејција астарѓе ле хем којрарѓе ле. Ола пханле ле ки Газа, диз колакере со манушен англедер понижинѓа. Ола керѓе ле робо хем чхивѓе ле те вртинел и мелница ко затвор. Пало адава, о Филистејција анѓе е Самсоне ки јекх ленгири прослава хем ки адаја прилика ола денѓе бари жртва пумаре ховавне девлеске е Дагонеске соске верујнена сине кај ов поможинѓа ленге те астарен е Самсоне. Тегани икалѓе е Самсоне таро затвор хем анѓе ле ки адаја прослава те шај сарине те асан леске (Суд. 16:21-25).

15. Сар сикавѓа о Самсон кај палем иси ле доверба ко Јехова? (Суд. 16:28-30). (Дикх и слика тари насловно страна.)

¹⁵ О Самсон керѓа јекх сериозно грешка, ама ов на откажинѓа пе хем продолжинѓа те служинел е Јеховаске. Ов родела сине прилика те боринел пе против о Филистејција хем аѓаар те исполнинел и задача со денѓа ле о Девел. (Читин Судиите 16:28-30.) Ов молинѓа е Јехова: „Дозволин те иранав е Филистејцонѓе“. О чачутно Девел одговоринѓа ки е Самсонескири молитва хем панда јекх пути денѓа ле посебно сила. Сар резултати, о Самсон ки адаја прилика мударѓа повише Филистејцон него цело пло живото.

16. Со шај те сикљова тари е Самсонескири грешка?

¹⁶ Иако о Самсон мора сине те трпинел о пхаре последице тари пли грешка, ов на откажинѓа пе хем трудинела пе сине те керел е Јеховаскири волја. Со шај амен те сикљова? Чак ако кераја несави грешка хем добинаја укор или лела пе амендар несави одговорност, на ваљани те откажина амен. Ма бистре, о Јехова на откажинела пе амендар ов спремно простинела аменге (Пс. 103:8-10). Иако грешинаја, о Јехова шај те дел амен сила те кера лескири волја исто сар со керѓа адава е Самсонеа.

17-18. Соске охрабринела тут о искуство таро Мајкл? (Дикх хем и слика.)

¹⁷ Те дикха о пример јекхе терне пхралескоро со викинела пе Мајкл. Ов сине зафатимо теократска активностенцар хем служинела сине сар слуга-помошнико хем општо пионери. Ама жално тано адава со грешинѓа хем адалеске леле пе лестар о одговорностија. Ов вакерела: „Џи ко адава моменти сиум сине бут зафатимо ки служба  башо Јехова. Тегани таро јекх пути осетинѓум ман сар ка пхене нашавѓум са. Иако сиум сине сигурно кај о Јехова никогаш нане те иранел манге пло думо, сепак пучава ман сине дали некогаш палем ка овав леа паше сар со сиум сине англедер. Или, дали палем ка шај те служинав ко собрание сар со служинава сине англедер“.

¹⁸ Шукар тано адава со о Мајкл на откажинѓа пе. Ов вакерела. „Трудинѓум ман палем те овав паше е Јеховаја, аѓаар со редовно молинава ман сине леске таро вило, проучинава сине хем хор размислинава сине“. Пало несаво време, о Мајкл палем добинѓа одговорностија ко собрание. Акана служинела сар старешина хем општо пионери. Ов понадари вакерела: „И поддршка хем о охрабрување со добинѓум, посебно таро старешине, поможинѓе манге те хаљовав кај о Јехова понадари да мангела ман. Палем иси ман чисто совест џикоте служинава ко собрание. Таро адава со доживинѓум, сиклиљум кај о Јехова ка простинел секоле јекхеске со чаче каинела пе“. Шај те ова сигурна кај о Јехова аменде да ка користинел амен хем ка благословинел амен, чак ако керѓем несаве грешке, са џикоте кераја са со шај те на повторина адала грешке хем ако понадари да потпринаја амен ки лесте (Пс. 86:5; Изр. 28:13).

19. Сар охрабринѓа тут е Самсонескоро пример?

¹⁹ Ки акаја статија дикхлем несаве впечатлива настанија таро е Самсонескоро живото. Ов на сине совршено, ама на откажинѓа пе него продолжинѓа те служинел е Јеховаске, чак откеда керѓа и грешка е Делилаја. О Јехова да на откажинѓа пе е Самсонестар. Ов панда јекх пути користинѓа ле ко јекх моќно начин. О Јехова понадари да дикхела сине ки лесте сар мануш коле со сине ле бари вера. Адалеске ов дозволинѓа лескоро анав те овел пишимо ко Евреија 11 поглавје, коте со пишинела башо јавера да верна слуге е Девлескере. Кобор охрабринела амен адава со џанаја кај служинаја јекхе љубезно небесно Дадеске кова со бут мангела те дел амен сила, посебно кеда сием слаба. Адалеске, исто сар о Самсон, те молина е Јехова: „Молинава тут, сетин тут ки манде хем де ман сила“ (Суд. 16:28).