1. Сави пхари задача сине е Јоасе, е Озија хем е Јосија?

 ЗАМИСЛИН туке те ове цари ко е Девлескоро народо а ту панда сиан чхаво или тинејџери. Сар би користинеа тли моќ хем тло авторитети? И Библија керела лафи башо некобор асавке терне кола со уле царија ки Јуда. На пример, е Јоасе сине ле 7 берш, е Озија сине ле 16 берш, а е Јосија сине ле 8 берш. Сигурно акале терненге асавки одговорност на сине локхи. Ама иако на сине локхо, о Јехова хем јавера поможинѓе ленге те керен бут шукар буќа.

2. Соске тано шукар те проучина башо Јоас, Озија хем Јосија?

² Амен на сием царија или царице, ама шај те сикљова бут важна поуке таро акала трин библиска личностија. Ола анѓе шукар ама хем лошна одлуке. Таро ленгоро пример ка дикха соске ваљани те бирина шукар амала, те ачхова понизна хем секогаш те рода е Јехова.

3. Сар о цари о Јоас гело пало пример е Јодајескоро?

³ Ана мудра одлуке исто сар о Јоас. Кеда о Јоас сине терно, ов анѓа мудро одлука. Адалеске со на сине ле дад, ов шунѓа о водство е Јодајескоро кова со сине првосвештенико хем верно слуга е Јеховаскоро. О Јоас аракхља ле сар пло чхаво. Адалеске о Јоас одлучинѓа те служинел е Јеховаске хем те поможинел е народоске те керел о исто. Ов чак организиринѓа те поправинел пе е Јеховаскоро храми (2. Лет. 24:1, 2, 4, 13, 14).

4. Сави корист иси амен ако сием послушна ко е Јеховаскере заповедија? (Изреки 2:1, 10-12).

⁴ Ако тле родителија, или некој јавер, воспитинена тут те манге е Јехова хем те живине спрема лескере мерилија, тегани добинѓан јекх бут скапоцено поклон. (Читин Изреки  2:1, 10-12.) Тле родителија шај ко различна начинија те сикавен тут башо Јехова. Те дикха сар е Катјакоро дад поможинѓа лаке те анел шукар одлуке. Секова диве кеда ингарела ла сине ки школа, ов керела сине лаја лафи башо е дивескоро стихо. Ој вакерела: „Адала разговорија поможинѓе манге те икљовав ко крајо е пхаре ситуациенцар со сине ман ко адава диве“. Ама со ако мислинеа кај тле родителија ограничинена тут адалеске со воспитинена тут ко библиско начин? Со шај те поможинел туке те ове ленге послушно? Јекх пхен со викинела пе Анастасија сетинела пе кај лакере родителија одвојнена сине време те објаснинен соске чхивена сине лаке несаве правилија. Ој вакерела: „Адава поможинѓа манге те хаљовав кај ола на чхивена манге правилија те шај те контролиринен ман, него те заштитинен ман адалеске со мангена ман“.

5. Сар ка влијајнен тле постапке упро тле родителија хем упро Јехова? (Изр. 22:6; 23:15, 24, 25).

⁵ Тле родителија ка радујнен пе ако шунеа о библиска советија со дена тут. А сој најважно, адалеа ка радујнкере е Девле хем тло амалипе леа ка овел позорало. (Читин Изреки 22:6; 23:15, 24, 25.) Акала тане шукар причине те џа пало пример со денѓа амен о Јоас кеда сине терно.

6. Каскоро совет почминѓа те шунел о Јоас, хем саве сине о последице? (2. Лет. 24:17, 18).

⁶ Сикљов таро лошна одлуке со анѓа о Јоас. Откеда о Јодај муло, о Јоас биринѓа лошно друштво. (Читин 2. Летописи 24:17, 18.) Ов одлучинѓа те шунел е кнезон тари Јуда кола со на мангена сине е Јехова. Сигурно согласинеа тут кај о Јоас ваљани сине те цидел пе таро адава лошно друштво (Изр. 1:10). Наместо адава, ов шунѓа ленгере лошна советија. Уствари, кеда лескоро братучети о Захарија мангља те советинел ле, о Јоас нарединѓа те мударен ле (2. Лет. 24:20, 21; Мат. 23:35). Кобор грубо хем глупаво тари лескири страна! Ко почеток о Јоас анела сине шукар одлуке, ама жално тано со покасно уло отпаднико хем убијцо. Ко крајо, лескере слуге мударѓе ле (2. Лет. 24:22-25). Кобор појавер ка овел сине лескоро живото ако понадари да шунела сине е Јехова хем околен со мангена сине е Јехова. Сави поука сикљоваја таро акава пример?

7. Касте ваљани те бирине сар амал? (Дикх хем и слика.)

⁷ Јекх поука со шај те сикљова тари лошно одлука со анѓа ла о Јоас тано адава кај ваљани те бирина амала кола со шукар ка влијајнен упри аменде — амала кола со мангена е Јехова хем кола со мангена те радујнкерен  ле. На ваљани те дружина амен само околенцар сој ки амари возраст. Ма бистре, о Јоас сине бут потерно таро пло амал о Јодај. Кеда биринеа амала, пуч тут: „Дали поможинена ман те бајрарав мли вера ко Јехова? Дали поттикнинена ман те живинав спрема е Девлескере мерилија? Дали керена лафи башо Јехова хем башо адава со сикљовена тари Библија? Дали поштујнена е Девлескере мерилија? Дали вакерена манге само адава со мангава те шунав, или иси лен храброст те испрајнен ман кеда ваљани?“ (Изр. 27:5, 6, 17). Искрено, на ваљани туке амала со на мангена е Јехова. Ама ако тле амала мангена е Јехова, ма циде тут лендар ола секогаш ка поможинен туке (Изр. 13:20).

8. Ако користинаја социјална мреже, башо со ваљани те размислина?

⁸ О социјална мреже шај те поможинен туке те ачхове ко контакт тле фамилијаја хем тле амаленцар. Ама бут џене користинена лен те шај те мукхен впечаток е јаверенге аѓаар со чхивена слике или видеа таро адава со кинѓе или керѓе. Ако користинеа социјална мреже, пуч тут: „Дали мангава те мукхав впечаток е јаверенге? Дали мангава те споделинав нешто шукар е јаверенцар или мангава те истакнинав ман? Дали дозволинава о мануша со користинена акала мреже негативно те влијајнен упро мле мисле, лафија хем постапке?“ О пхрал о Натан Нор кова со служинѓа ко Водечко тело, денѓа акава совет: „Ма трудин тут те угодине е манушенге, ко крајо нане те угодине ни јекхеске. Угодин е Јеховаске, тегани ка угодине сариненге со мангена е Јехова“.

9. Со поможинѓа о Јехова е Озијаске те керел? (2. Лет. 26:1-5).

⁹ Ана мудра одлуке исто сар о Озија. Кеда сине терно, о цари о Озија сине понизно. Ов сиклило „те дарал таро чачутно Девел“. О Озија живинѓа 68 берш хем побаро дело таро лескоро живото о Јехова благословинѓа ле. (Читин 2. Летописи 26:1-5.) Ов побединѓа буте душманен хем керѓа о Ерусалим те овел заштитимо (2. Лет. 26:6-15). О Озија сигурно сине радосно башо са адава со поможинѓа ле о Јехова те керел (Проп. 3:12, 13).

10. Со случинѓа пе е Озијаске?

¹⁰ Сикљов таро лошна одлуке со анѓа лен о Озија. Сар цари, о Озија сине навикнимо те вакерел е јаверенге со те керен. Шај адалеске мислинѓа кај шај те керел са со ка мангел. Јекх диве о Озија кхувѓа ко е Јеховаскоро храми хем дрско мангља те тхарел темјани ко жртвенико, иако е царенге адава на сине дозволимо (2. Лет. 26:16-18). О првосвештенико о Азарија пробинѓа те вакерел леске кај на смејнела те керел адава, ама ов бут хољанѓа башо адава. Жално тано со о Озија на ачхило верно е Јеховаске хем адалеске о Јехова казнинѓа ле лепраја (2. Лет. 26:19-21). Кобор пошукар ка овел сине лескоро живото те ачхол сине понизно!

11. Котар шај те дикха дали сием понизна или на? (Дикх хем и слика.)

¹¹ Кеда о Озија уло моќно, ов бистерѓа кај лескири сила хем лескоро успех авена таро Јехова. Со сикљоваја? Никогаш ма те бистра кај о благословија хем о одговорностија со иси амен авена таро Јехова. Наместо те фалина амен е буќенцар со керѓем лен, ваљани цело фалба те да е Јеховаске b (1. Кор. 4:7). Ваљани те ова понизна хем те признајна кај сием несовршена хем кај ваљани аменге совет. Јекх пхрал коле со иси ле околу 60 берш пишинела: „Сиклиљум те на вреџинав ман или те обесхрабринав ман кеда некој приметинела  мле грешке. Кеда добинава совет баши несави глупост со керѓум, трудинава ман те применинав адава хем понадари да те дав мло најшукар е Јеховаске“. Уствари, кеда иси амен дар таро Јехова хем ачховаја понизна, амаро живото ка овел пошукар (Изр. 22:4).

12. Кеда о Јосија сине терно, сар родинѓа е Јехова? (2. Лет. 34:1-3).

¹² Ана мудра одлуке исто сар о Јосија. Е Јосија сине ле 16 берш кеда почминѓа те родел е Јехова. Ов мангља те дознајнел нешто повише башо Јехова хем те керел лескири волја. Ама акале терне царескоро живото на сине локхо. Ко адава време бут мануша обожавинена сине ховавне девлен, адалеске о Јосија мора сине те овел храбро те шај те чхинавел лен те керен адава. Хем баш адава керѓа! Англедер те пхерел 20 берш, о Јосија почминѓа те чистинел е Израелско нација таро ховавно обожавибе. (Читин 2. Летописи 34:1-3.)

13. Сар ка менинел пе тло живото откеда ка де лафи е Јеховаске кај ка служине леске?

¹³ Чак ако сиан бут терно шај те џа пало пример е Јосијаскоро аѓаар со ка сикљове нешто повише башо Јехова хем башо лескере бут шуже особине. Ако кереа адава ка поттикнинел тут те де лафи е Јеховаске кај ка служине леске. Сар ка влијајнел адава упро тло живото? О Лука со крстинѓа пе ко 14 берш вакерела: „Таро акава моменти ка чхивав е Јехова ко прво тхан ко мло живото хем ка трудинав ман те радујнкерав ле“ (Мар. 12:30). Туте да ка овел тут баро благослов ако мангеа те кере о исто.

14. Вакер примерија таро терне со џана пало пример е царескоро е Јосијаскоро.

¹⁴ Саве предизвикија шај те овен тут сар терно Јеховаскоро сведоко? О Јохан кова со крстинѓа пе ко 12 берш вакерела кај лескере соученикија керена сине леске притисок те пушинел електронска цигаре. О Јохан секогаш икерела ки годи кај о пушибе лошно ка влијајнел хем упро лескоро састипе хем упро лескоро амалипе е Јеховаја. И Рејчел која со крстинѓа пе ко 14 берш објаснинела со поможинела лаке те икљовел ко крајо е предизвиконцар со иси ла ки школа. Ој вакерела: „Трудинава ман са со дикхава те поврзинав ле е Библијаја хем е Јеховаја. На  пример, несави лекција ко часи баши историја шај те сетинел ман ко несаво библиско извештај или пророштво. Или кеда керава некасаја лафи ки школа пробинава те сетинава ман ко несаво стихо со шај те споделинав ле“. Шај нане тут о иста предизвикија со сине е царе е Јосија ама ту шај те ове мудро хем верно исто сар лесте. Адава со ка борине тут е предизвиконцар панда сар терно ка поможинел туке успешно те икљове ко крајо е проблеменцар со ка овен тут понадари ко живото.

15. Со поможинѓа е Јосијаске верно те служинел е Јеховаске? (2. Лет. 34:14, 18-21).

¹⁵ Кеда е царе е Јосија сине ле 26 берш, ов почминѓа те обновинел о храми. Џикоте керена сине бути ко храми, аракхле „о лил е Јеховаскере законескоро, со сине дендо преку о Мојсеј“. Кеда о цари шунѓа со сине пишимо, ов одма керѓа промене те шај те овел послушно ко адава со сине пишимо. (Читин 2. Летописи 34:14, 18-21.) Шај трудинеа тут редовно те читине и Библија? Дали уживинеа ко адава? Дали пишинеа туке стихија кола со шај те поможинен туке лично? О Лука коле со спомнинѓем ле англедер пишинела ко пло дневнико интересна мисле со аракхела лен. Акава шај туке да те поможинел те сетине тут ко стихија или мисле со свиџинѓе пе туке. Со повише сикљовеа тари Библија хем кобор повише бајрола тло мангипе спрема лате, добором повише ка манге те служине е Јеховаске. Хем исто сар со е Девлескоро Лафи поможинѓа е Јосијаске те керел адава сој исправно, адава ка поможинел туке да те кере о исто.

16. Соске о Јосија керѓа бари грешка, хем со шај те сикљова таро адава?

¹⁶ Сикљов таро лошна одлуке со анѓа лен о Јосија. Кеда е Јосија сине ле 39 берш, ов керѓа грешка колаја со нашавѓа пло живото. Наместо те пучел е Јехова башо водство, ле сине ле доверба коркори песте (2. Лет. 35:20-25). Таро акава шај те сикљова нешто.  Бизи разлика кобор берш иси амен или кобор време више проучинаја и Библија, мора понадари да те рода е Јехова. Ко адава тано вклучимо редовно те молина амен башо водство, те проучина лескоро Лафи хем те применина о советија со добинаја лен таро зрела христијања. Аѓаар, веројатно нане те кера баре грешке хем ка ова панда порадосна (Јак. 1:25).

17. Со шај те сикљова таро извештаија башо трин јудејска царија?

¹⁷ Сар терне, шај те керен бут буќа ки служба башо Јехова. О Извештаија башо Јоас, Озија хем Јосија сикавена кај о терне шај те анен мудра одлуке хем пумаре животоја те радујнкерен е Јехова. Точно тано кај акала трин терне керѓе грешке хем адалеске сине лен лошна последице. Ама ако кереа о шукар буќа со керѓе лен ола, а избегинеа ленгере грешке шај те овел тут среќно живото.

18. Кола библиска примерија сикавена кај шај те овел тут шукар живото? (Дикх хем и слика.)

¹⁸ Ки Библија иси извештаија башо јавера да терне кола со сине паше е Јеховаја, керѓе лескири волја хем сине лен шужо живото. О Давид сине јекх лендар. Сар терно, ов биринѓа те овел тари е Девлескири страна, а покасно уло верно цари. Точно тано кај понекогаш грешинѓа, ама о Девел дикхела сине ки лесте сар верно (1. Цар. 3:6; 9:4, 5; 14:8). Ако проучинеа о извештај башо Давид, лескоро пример шај те поттикнинел тут верно те служине е Јеховаске. Или шај те сикљове нешто повише башо Марко или башо Тимотеј. Ола панда сар терне почминѓе те служинен е Јеховаске хем ачхиле леске верна цело пло живото. Ленгири одлука те служинен е Јеховаске радујнкерѓа е Јехова хем анѓа ленге пошукар живото.

19. Саво живото шај те овел тут?

¹⁹ Саво живото ка овел тут ки иднина, бут зависинела таро адава сар живинеа панда акана. Ако иси тут доверба ко Јехова наместо ки туте, тегани ов ка поможинел туке те ане мудра одлуке (Изр. 20:24). Тут шај те овел тут бут шукар живото. Ма бистре, о Јехова ценинела адава ту со кереа леске. Нане пошукар начин сар те користине тло живото таро адава те служине амаре небесно Дадеске!