1. Со воодушевинела буте џенен со авена прво пути ко состанок? (Дикх хем и слика.)

 ЗАМИСЛИН туке сар јекх брачно пари авела прво пути ки дворана. Ола тане бут воодушевиме адалеске со о пхраља хем о пхења љубезно доџакерена лен хем дикхена кај ола сикавена мангипе јекх јекхеске. Џикоте џана песке кхере, и ромни вакерела пле ромеске: „Акала мануша разликујнена пе е јаверендар хем уживинѓум џикоте сиум сине ленцар“.

2. Соске несаве разочаринѓе пе?

² О мангипе машкар о пхраља хем о пхења ко собрание тано нешто посебно. Џанѓола пе е Јеховаскере сведокија нане совршена (1. Јов. 1:8). Адалеске кобор повише запознајнаја околен таро собрание, добором повише ка дикха ленгере маане (Рим. 3:23). Жално тано со несаве дозволинѓе баш адава те сопкинел лен.

3. Пало со тане пенџарде е Исусескере следбеникија? (Јован 13:34, 35).

³ Дикх панда јекх пути о главно стихо тари акаја статија. (Читин Јован 13:34, 35.) Пало со тане пенџарде о чачутне христијања? Адава тано о мангипе, а на и совршеност. Приметин исто аѓаар кај о Исус на вакерѓа: „Аѓаар тумен ка џанен кај сиен мле ученикија“. Него ов вакерѓа: „Аѓаар сарине ка џанен кај сиен мле ученикија“. Значи, о Исус мангља те вакерел кај на само о христијања него исто аѓаар о јавера да ка пенџарен лескере следбеникон пало несебично мангипе со сикавена јекх јекхеске.

4. Со шај мангена те џанен несаве башо чачутне христијања?

 ⁴ Несаве мануша со нане е Јеховаскере сведокија шај те пучен пе: „Соске о мангипе тано знако пало кова со ка овен пенџарде е Исусескере чачутне следбеникија? Сар о Исус сикавѓа мангипе пле апостоленге? Хем сар шај амен авдиве те џа пало е Исусескоро пример? Ка овел шукар о Сведокија да те размислинен башо одговорија таро акала пучиба. Адава ка поможинел амен те сикава панда повише мангипе, посебно кеда ка грешина јекх јекхеске (Еф. 5:2).

5. Со значинена е Исусескере лафија со аракхљона ко Јован 15:12, 13?

⁵ О Исус објаснинѓа кај машкар лескере следбеникија ка овел посебно мангипе. (Читин Јован 15:12, 13.) Приметин сави заповед денѓа лен: „Манген тумен јекх јекхеа сар со мангљум тумен ме“. Со значинела адава? О Исус пало адава објаснинѓа кај акава тано јекх самопожртвувано мангипе кова со поттикнинела е христијанен чак те мерен пумаре пхраленге ако тано потребно. b

6. Сар е Девлескоро Лафи истакнинела кобор тано важно о мангипе?

⁶ Ко е Девлескоро Лафи о мангипе тано посебно истакнимо. На пример, буте манушенге акала библиска стихија тане омилена: „О Девел тано мангипе“ (1. Јов. 4:8). „Манг тле пашутне сар коркори тут“ (Мат. 22:39). „О мангипе учхарела бут гревија“ (1. Пет. 4:8). „О мангипе никогаш на чхинавѓола“ (1. Кор. 13:8). Акала хем јавера стихија јасно сикавена сариненге кобор тано важно те сикавел пе мангипе.

7. Соске о Сатана нашти те керел о мануша те манген пе хем те овен ко јекхипе?

⁷ Бут мануша пучена: „Котар шај те џана која тани и чачутни религија? Соске, са  о религие вакерена кај сикавена о чачипе ама секоја јекх лендар вакерела нешто различно башо Девел“. О Сатана керѓа бут ховавне религие хем адава керела попхаро е манушенге те пенџарен која тани и чачутни религија. Ама ов никогаш нашти те керел мануша таро цело свето те овен заедно ки јекх организација хем те манген пе јекх јекхеа. Само о Јехова шај те керел адава. Адава тано логично соске о чачутно мангипе авела таро Јехова. Само окола со иси лен е Јеховаскоро духо хем лескоро благослов шај те овел лен чачутно мангипе машкар песте (1. Јов. 4:7). Тегани на ваљани те чудина амен со о Исус вакерѓа кај о несебично мангипе ка овел о знако пало кова со ка овен пенџарде о чачутне христијања.

8-9. Сар влијајнѓа упро бут мануша адава со дикхле о мангипе машкар е Јеховаскере сведокија?

⁸ Баш сар со вакерѓа о Исус, бут џене ка пенџарен лескере следбеникон пало мангипе со сикавена машкар песте. На пример, јекх пхрал кова со викинела пе Јан сетинела пе кеда прво пути сине ко конгрес кова со икерѓа пе ко јекх спортско стадиони паше узо лескоро кхер. Некобор масек англедер о конгрес, ов сине ко исто стадиони те дикхел јекх натпревар. Ов вакерела: „И разлика машкар адава конгрес хем о натпревар сине бут бари. О Сведокија сине љубезна хем пристојно уравде хем ленгере чхаве сине шукар воспитиме. А најважно, адала мануша изглединена сине радосна хем смириме — нешто со ме бут мангава сине ко мло живото. На сетинава ман ко нијекх таро говорија со сине керде адава диве ама о начин сар понашинѓе пе о Сведокија бут влијајнѓа упри манде“. c Џанѓола пе, и причина соске понашинаја амен аѓаар тани адалеске со иси амен баро мангипе машкар аменде. Адалеске со мангаја амаре пхрален хем пхењен амен сием ленцар љубезна хем сикаваја ленге поштовање.

⁹ Јекх пхрал кова со викинела пе Џон осетинѓа пе слично кеда почминѓа те џал ко состанокија, ов вакерела: „Сиум сине воодушевимо тари сариненгири љубезност, ола сине добором шукар со мислинѓум кај тане совршена. Ленгоро искрено мангипе уверинѓа ман кај аракхљум и чачутни религија“. d Акала хем бут јавера искуствија сикавена кај е Јеховаскере сведокија тане о чачутне христијања.

10. Кеда посебно иси амен прилика те сикава христијанско мангипе? (Дикх хем и фуснота.)

¹⁰ Сар со сине спомнимо ко почеток амаре пхраља хем пхења нане совршена. Понекогаш ка вакерен или ка керен нешто со ка поврединел амен e (Јак. 3:2). Посебно ко асавке ситуацие иси амен прилика амаре лафенцар хем постапкенцар те сикава кај мангаја амаре пхрален. Со шај те сикљова таро пример е Исусескоро кеда случинела пе асавко нешто? (Јован 13:15).

11. Кола лошна особине сикавѓе о Јаков хем о Јован? (Дикх хем и слика.)

¹¹ О Исус на очекујнѓа лескере следбеникија те овен совршена. Наместо адава, ов љубезно поможинѓа лен те керен бути ко пле слабостија те шај те угодинен е Јеховаске. Ки јекх прилика, дуј таро апостолија, о Јаков хем о Јован, бичхалѓе пумаре даја те  вакерел е Исусеске те чхивел лен ко важна тхана ко Царство (Мат. 20:20, 21). Акале постапкаја о Јаков хем о Јован сикавѓе кај тане горда хем мангле те овен поважна таро јавера (Изр. 16:18).

12. Дали само о Јаков хем о Јован сикавѓе лошна особине? Објаснин.

¹² Ки адаја прилика на сикавѓе само о Јаков хем о Јован лошна особине. Приметин сар реагиринѓе о јавера апостолија: „Кеда шунѓе адава, о јавера деш џене хољанѓе е дује пхраленге“ (Мат. 20:24). Шај те замислина аменге сар о јавера апостолија распрајнѓе пе е Јаковеа хем е Јованеа. Шај о јавера вакерѓе: „Со замислинена тумен, кој сиен па те роден асавко посебно тхан ко Царство? На сиен сине само тумен цело време е Исусеа, амен да заслужинаја те добина асавке посебна тхана“. Бизи разлика со мислинѓе или вакерѓе, ки адаја прилика ола бистерѓе кај ваљани секогаш те сикавен мангипе хем те овен љубезна јекх јекхеа.

13. Сар реагиринѓа о Исус ко е апостоленгере слабостија? (Матеј 20:25-28).

¹³ Со керѓа о Исус ки адаја ситуација? Ов на хољанѓа. На вакерѓа кај ка родел песке пошукар апостолија, несаве сој попонизна хем кола со секогаш ка сикавен мангипе машкар песте. Наместо адава, стрпливо керѓа ленцар лафи соске џанља кај ола мангена те постапинен исправно. (Читин Матеј 20:25-28.) О Исус секогаш понашинѓа пе љубезно е апостоленцар, иако  на сине ленге акава ни прво, а ни последно пути те распрајнен пе башо адава кој машкар ленде тано најбаро (Мар. 9:34; Лука 22:24).

14. Ки сави средина бариле е Исусескере апостолија?

¹⁴ О Исус халило е апостолен соске џанља ки сави култура бариле (Јован 2:24, 25). Ола бариле ки средина коте со о еврејска религиозна водачија сикавена сине е манушен кај ка овен цениме само ако тане ко несаве важна тхана (Мат. 23:6). Акала мануша исто аѓаар дикхена сине ки песте сар пошукар таро јавера f (Лука 18:9-12). О Исус халило кај асавки средина хем размислување шај те влијајнел упро е апостоленгоро стави баши песте хем башо јавера (Изр. 19:11). Ов сине свесно кај о апостолија ка грешинен хем сине стрпливо ленцар кеда керена сине адава. Ов џанља кај тане шукар мануша, адалеске стрпливо сикавѓа лен те овен попонизна хем те сикавен мангипе е јаверенге наместо секогаш те трудинен пе те овен о најшукар.

15. Со шај те сикљова таро адава со случинѓа пе машкар о Јаков, о Јован хем о јавера апостолија?

¹⁵ Шај бут те сикљова таро адава со случинѓа пе машкар о Јаков, о Јован хем о јавера апостолија. Точно тано кај адава со о Јаков хем о Јован родинѓе посебно тхан ко Царство сине погрешно. Ама о јавера да апостолија грешинѓе адалеа со дозволинѓе адаја ситуација те руминел ленгоро јекхипе. Сепак, о Исус сине љубезно хем шукар са е дешудује апостоленцар. Која тани и поука аменге? Нане важно само со керена о јавера, него исто аѓаар сар амен реагиринаја ко ленгере грешке хем маане. Со шај те поможинел аменге. Кеда сием хољаме јекхе пхралеске шај те пуча амен: „Соске добором бут сметинела ман адава со керѓа? Дали адава сикавела кај иси ман несави слабост колате со ваљани те керав бути? Дали адаја личност со нервиринела ман накхела таро пхаро периоди? Чак ако мислинава кај ман иси ман право те хољанав, шај ли те сикавав несебично мангипе хем те простинав леске?“ Кобор повише сикаваја мангипе е јаверенге, добором повише сикаваја кај сием е Исусескере чачутне следбеникија.

16. Со јавер шај те сикљова таро е Исусескоро пример?

¹⁶ Таро е Исусескоро пример исто аѓаар сикљоваја кај ваљани те трудина амен те хаљова амаре пхрален (Изр. 20:5). Точно тано кај о Исус шај те дикхел со иси е манушен ко вило, а амен нашти, ама шај те ова ленцар стрплива кеда нервиринена амен (Еф. 4:1, 2; 1. Пет. 3:8). Ка овел аменге полокхо те кера адава ако запознајнаја лен пошукар. Те дикха јекх пример.

17. Сар користинѓа јекхе покраинско надгледникоске адава со пошукар запознајнѓа јекхе пхрале?

¹⁷ Јекх покраинско надгледнико со служинѓа ки источно Африка, сетинела пе ко јекх пхрал кова со понашинела пе сине грубо е јаверенцар. Со керѓа о покраинско надгледнико? Ов вакерела: „Наместо те избегинав е пхрале мангљум те запознајнав ле пошукар. Џикоте керѓа адава ов дознајнѓа ки сави средина барило о пхрал хем сар адава влијајнѓа упри лескири личност“. Ов исто аѓаар вакерела:  „Кеда дознајнѓум кобор сине леске пхаро те керел промене те шај те понашинел пе пошукар е јаверенцар хем кобор промене керѓа џи акана, сиум сине воодушевимо. Улем шукар амала“. Чаче, кеда трудинаја амен те хаљова амаре пхрален хем пхењен, бут пути аменге полокхо те сикава ленге мангипе.

18. Кола пучиба шај те пуча амен ако несаво пхрал или пхен поврединѓа амен? (Изреки 26:20).

¹⁸ Понекогаш шај мислинаја кај мора те кера лафи некасаја со поврединѓа амен. Ама, англедер те кера адава ка овел шукар те пуча амен: „Дали џанава са со случинѓа пе?“ (Изр. 18:13). „Дали намерно мангља те поврединел ман?“ (Проп. 7:20). „Дали ме некогаш керѓум нешто слично?“ (Проп. 7:21, 22). „Дали ка решинав нешто ако керава леа лафи или ка керав побари штета?“ (Читин Изреки 26:20.) Кеда ка одвојна аменге време те размислина башо акала пучиба, шај ка хаљова кај ваљани те сикава мангипе амаре пхралеске хем те бистра адава со керѓа.

19. Со сиан одлучно те кере?

¹⁹ Е Јеховаскере сведокија сар група докажинена кај тане е Исусескере чачутне следбеникија. Ама хем секова јекх лично амендар шај те докажинел кај тано е Исусескоро следбенико кеда сикавела несебично мангипе е јаверенге иако тане несовршена. Аѓаар шај те поможина е јаверенге те пенџарен и чачутни религија хем заедно аменцар те служинен е Јеховаске кова сој Девел е мангипаскоро. Адалеске, те ова одлучна понадари да те сикава мангипе пало колесте сој пенџарде о чачутне христијања.