1. Со мангена о родителија башо пумаре чхаве?

 ЏАНАЈА кај тумен о родителија бут мангена те поможинен тумаре чхавенге те запознајнен хем те заманген е Јехова. Ама нашти те дикхел пе е Девле. Тегани сар шај те поможине тле чхавенге те дикхен ки лесте сар личност која со чаче постојнела хем те овен леа паше? (Јак. 4:8).

2. Сар шај о родителија те сикавен пумаре чхавен башо Јехова?

² Јекх важно начин сар шај те поможинен тумаре чхавенге те овен попаше е Јеховаја тано аѓаар со ка проучинен ленцар и Библија (2. Тим. 3:14-17). Ама и Библија откринела јекх јавер да начин сар шај о терне те сикљовен нешто башо Јехова. Ко лил Изреки јекх дад поттикнинела пле чхаве никогаш те на бистрел е Јеховаскере особине кола со дикхена пе преку о створиме буќа (Изр. 3:19-21). Ка дикха ко саве начинија о родителија шај те користинен о створиме буќа те поможинен пумаре чхавенге те сикљон башо Јехова.

3. Ко со ваљани о родителија те поможинен пумаре чхавенге?

³ И Библија вакерела кај „иако е Девле нашти те дикхен ле, о мануша шај те сикљовен баши лескири моќ хем особине панда таро време кеда керѓа о свето“ (Рим. 1:20). Тумен о родителија сигурно уживинена те овен заедно тумаре чхавенцар аври ки природа. Користинен адава време те поможинен ленге те дикхен е Јеховаскере бут шуже особине преку о створиме буќа. Те дикха со шај о родителија те сикљовен таро е Исусескоро пример.

4. Сар о Исус користинѓа о створиме буќа те сикавел пле ученикон? (Лука 12:24, 27-30).

⁴ Приметин сар о Исус користинѓа о створиме буќа те сикавел е јаверен. Ки јекх прилика ов вакерѓа пле следбениконге те дикхен е гавранен хем е лулуѓен. (Читин Лука 12:24,  27-30.) О Исус шај сине те спомнинел нешто јавер со створинѓа о Јехова, ама наместо адава спомнинѓа животно хем јекх растение кола со лескере ученикија често дикхена сине. Џикоте о Исус керела сине лафи, о ученикија шај дикхена сине сар упре летинена гавранија хем сар пхравѓона о лулуѓа ко поле. Шај ли те замислине туке сар о Исус сикавела ки ленде вастеа џикоте керела сине лафи, хем со керѓа одкеда спомнинѓа акала примерија? Ов сикавѓа пле ученикон јекх важно поука башо адава кобор тано дарежливо хем љубезно ленгоро небесно Дад. Ако о Јехова дела хајбаске е гавраненге хем уравела е лулуѓен, ов сигурно ка дел хајбаске пле верна слугенге хем ка уравел лен.

5. Сар шај о родителија те користинен о створиме буќа, те шај те сикавен пумаре чхавен башо Јехова?

⁵ Сар шај тумен о родителија те џан пало е Исусескоро пример? Џикоте сикавеа тле чхавен шај те кере лафи башо нешто тари природа со туке свиџинела пе. Сар на пример, тло омилено животно или растение. Џикоте кереа адава, ма бистре те објаснине ленге со сикљоваја таро адала буќа башо Јехова. Пало адава пуч тле чхаве кова тано лескоро омилено животно или растение. Ако кереа лафи башо нешто со ле интересинела тари природа, веројатно ка шунел тут панда пошукар џикоте трудинеа тут те сикаве ле башо Јехова.

6. Со шај те сикљова тари е Кристоферескири дај?

⁶ Дали о родителија мора те истражинен башо несаво животно или растение, англедер те вакерен пле чхавенге со шај те сикљовен башо Јехова? Нане потребно. О Исус на спомнинѓа деталија башо адава сар хранинена пе о гавранија или сар бајрона о лулуѓа. Точно тано кај о чхаве понекогаш мангена те џанен повише деталија баши природа, ама понекогаш тано доволно те вакере само некобор буќа или јекх пучибе те шај те хаљовен со мангеа те вакере. Те дикха со вакерела о пхрал Кристофер башо адава сар лескири дај сикавѓа ле кеда сине тикно, ов вакерела: „Ми дај ко јекх едноставно начин поможинѓа аменге те ценина о створиме буќа сој околу аменде. На пример, кеда сием сине паше узо несаве планине ој вакерела сине: ’Дикхен кобор баре хем шуже тане акала планине! Нане ли о Јехова чудесно Девел?‘ Или кеда ка ова сине паше узо океани ој вакерела сине: ’Дикхен кобор баре хем силна тане о бранија. Кобор моќно тано о Девел!‘“ О Кристофер вакерела: „Акала едноставна ама логична разговорија бут влијајнѓе упри аменде“.

7. Сар шај те сикаве тле чхавен коркори те размислинен башо створиме буќа?

⁷ Сар со бајрона тле чхаве ту шај те сикаве лен те почминен коркори те размислинен башо створиме буќа хем лендар те сикљовен башо Јехова. Шај те кере лафи баши јекх бути со створинѓа ла о Јехова хем те пуче: „Со сикавела тут акава башо Јехова?“ Шај ка изненадине тут таро ленгере одговорија (Мат. 21:16).

8. Сави прилика сине е родителен ко Израел џикоте пхирена сине?

⁸ Е Израелцонге сине вакердо те сикавен пумаре чхавен е Јеховаскере заповедија кеда пхирена „ко друмо“ (5. Мој. 11:19). О друмија ко Израел сине керде аври тари диз, коте со сине повише природа. Адатхе шај сине те дикхен пе разна животне, чирикља хем растенија. Адалеске адаја сине прилика е родителенге кеда патујнена те сикавен пумаре чхавен башо буќа со створинѓа лен о Јехова. Тумен да веројатно иси тумен слична прилике преку и природа те сикавен тумаре чхавен. Те дикха сар несаве родителија керѓе адава.

9. Со шај те сикљова тари Пунита хем и Катја?

 ⁹ Јекх дај со викинела пе Пунита, која со живинела ки јекх бари диз ки Индија вакерела: „Кеда џаја сине ки амари фамилија со живинела ко гав, амен дикхаја сине ко адава сар прилика те поможина амаре чхавенге те сикљовен башо буќа со створинѓа лен о Јехова. Мислинава кај ме чхаве пошукар хаљовена о створиме буќа кеда тане дур тари гужва хем таро сообраќај ки диз“. Тумаре чхаве сигурно никогаш нане те бистрен о време со накхавѓе ле туменцар ко јекх шужо тхан. И Катја јекх пхен тари Молдавија вакерела: „Нешто со највише памтинава сар тикни тано о време со накхавѓум ле мле родителенцар ки природа. Бут сиум ленге благодарно со панда таро тикнипе сикавѓе ман шукар те дикхав о буќа со створинѓа о Јехова хем те размислинав со шај те сикљовав лендар баши лесте“.

10. Со шај те керен о родителија ако нашти те џан ко тхан коте со иси природа? (Дикх и рамка „ Помош башо родителија“.)

¹⁰ Со ако нашти те џан ко тхана коте со иси природа? О Амол кова со исто аѓаар живинела ки Индија вакерела: „Коте со живинава ме о мануша тане скоро цело диве ки бути хем бут скупо тано те џа ко тхана коте со иси шужи природа. Сепак, ко несаво тикно парко или тари несави учи тераса шај те дикхел пе и природа хем те керел пе лафи башо е Јеховаскере особине“. Ако внимателно родеа шај те аракхе нешто таро створиме буќа ко тхан коте со ту живинеа хем адава те сикаве тле чхавенге (Пс. 104:24). Најверојатно ка аракхе чирикља, инсектија, растенија хем јавера буќа. И Карина јекх пхен тари Германија вакерела: „Ми дај мангела лулуѓа, адалеске кеда сиум сине тикни секогаш кеда икљоваја сине те пхира ој сикавела аменге сине о шуже лулуѓа“. Сар родителија шај исто аѓаар те користинен о видеоклипија хем публикацие башо створиме буќа со и организација денѓа лен те шај те сикавен тумаре чхавен. Бизи разлика кај живинена шај те поможинен тумаре чхавенге  те дикхен хем те размислинен башо адава со керѓа о Девел. Акана те дикха несаве таро е Јеховаскере особине башо кола со шај те сикавен тумаре чхавен.

11. Сар шај о родителија те поможинен пумаре чхавенге те дикхен е Јеховаскоро мангипе?

¹¹ Те шај те поможине те чхавенге те дикхен е Јеховаскоро мангипе, шај те објаснине ленге ко саво љубезно начин бут животне грижинена пе пумаре тикненге (Мат. 23:37). Шај исто аѓаар те истакнине кобор бут шуже хем различна створиме буќа иси. И Карина колате со спомнинѓем ла англедер вакерела: „Кеда пхираја сине ме дајаја, ој секогаш поттикнинела ман сине те дикхав хем шукар те размислинав башо адава кобор посебно тани секоја лулуди хем сар лакоро шужипе сикавела е Јеховаскоро мангипе. О берша накхле ама ме понадари да внимателно дикхава о лулуѓа. Приметинава сар секоја јекх лендар разликујнела пе ко бое хем ко начин сар тани керди. Ола понадари да сетинкерена ман кобор бут мангела амен о Јехова“.

12. Сар шај о родителија те поможинен пумаре чхавенге те дикхен е Девлескири мудрост? (Псалм 139:14) (Дикх хем и слика.)

¹² Поможинен тумаре чхавенге те дикхен е Девлескири мудрост. О Јехова тано бут помудро амендар (Рим. 11:33). На пример, шај те објаснине ленге сар о пани испаринела хем аѓаар овена облакија хем сар адала облакија локхе џана таро јекх ко јавер тхан (Јов 38:36, 37). Шај исто аѓаар те истакнине сар ко чудесно начин тано кердо о манушикано тело. (Читин Псалм 139:14.) Те дикха сар јекх дад кова со викинела пе Владимир керѓа адава. Ов вакерела: „Јекх диве амаро чхаво пело таро точако хем кхувѓа пе. Пало некобор диве лескири рана састили. Ме хем ми ромни објаснинѓем леске кај о Јехова керѓа амаро тело коркори те обновинел пе. Вакерѓем леске кај асавко нешто нашти те дикхел пе ко буќа со керѓе лен о мануша. На пример, јекх врда нашти коркори те поправинел пе пало јекх судар. Акаја ситуација поможинѓа амаре чхавеске те хаљовел е Јеховаскири мудрост“.

13. Сар шај о родителија те поможинен пумаре чхавенге те дикхен е Девлескири моќ? (Исаија 40:26).

¹³ О Јехова вакерела те вазда амаре јакхја упре хем те размислина башо адава сар  лескири моќ контролиринела цело универзум. (Читин Исаија 40:26.) Шај те поттикнине тле чхавен те дикхен упре ко небо хем те размислинен башо адава со дикхена. Јекх пхен таро Тајван, која со викинела пе Тингтинг, сетинела пе баши јекх ситуација со случинѓа пе кеда сине тикни, ој вакерела: „Јекх диве ме хем ми дај суќем аври ки природа. Атхе дикхлем бут ѕвезде соске сием сине аври тари диз коте со нане бут светло. Ко адава време мислинава ман сине дали ка шај те ачховав верно е Јеховаске соске сине ман притисок таро соученикија. Ми дај охрабринѓа ман те размислинав баши е Јеховаскири моќ колаја со керѓа са о ѕвезде хем те на бистрав кај сигурно ка користинел и исто моќ те шај те поможинел манге те истрајнав ко било саво испит. Пало адава диве мангљум пошукар те запознајнав е Јехова хем сиум сине панда поодлучно те служинав леске“.

14. Сар шај о родителија те користинен о створиме буќа те шај те поможинен пумаре чхавенге те дикхен кај о Јехова тано радосно Девел?

¹⁴ О буќа со створинѓа лен о Јехова сикавена кај тано радосно Девел хем кај иси ле смисла башо хумор. О научникија приметинѓе кај бут животне машкар коленде сој о чирикља хем о мачхе мангена те кхелен песке (Јов 40:20). Дали некогаш тле чхаве асандиле џикоте дикхена сине сар о животне кхелена песке? Шај дикхле сар јекх мачка кхелела песке тикне топкаја. Или сар тикне џукела перавена пе јекх јекхеа. Јавер пути кеда ка дикхе сар тле чхаве асана баши несави смешно бути со ка керел јекх животно, тегани ка овел шукар те сетинкере лен кај служинаја јекхе радосно Девлеске (1. Тим. 1:11).

15. Со шај те поможинел е родителенге те дознајнен башо со размислинена ленгере чхаве? (Изреки 20:5) (Дикх хем и слика.)

¹⁵ Понекогаш е чхавенге тано пхаро те керен лафи пумаре родителенцар башо буќа со мучинена лен. Ако сар родители сиан ки асавки ситуација шај ка ваљани те кере нешто те шај те дознајне башо со размислинела тло чхаво. (Читин Изреки 20:5.) Несаве родителенге тано полокхо те керен адава кеда тане ки природа пумаре чхавенцар. Соске? Јекх причина тани адаја со нане бут буќа со  шај те сметинен лен. Јекх дад таро Тајван кова со викинела пе Масахико спомнинела јекх јавер причина: „Кеда џаја амаре чхавенцар ки планина или пхираја узи плажа, ола обично осетинена пе послободно хем тегани тане поспремна те пхравен пе кеда ка пуча лен нешто хем аѓаар те дознајна башо со размислинена“. И Катја која со сине спомними англедер вакерела: „Пали школа ми дај ингарела ман сине ко јекх бут шужо парко. Ко асавко мирно тхан бут полокхесте шај сине те вакерав лаке со случинѓа пе манге ки школа или со мучинела ман“.

16. Сар шај о фамилие те накхен песке шукар хем те опуштинен пе кеда уживинена ко буќа со керѓа лен о Јехова?

¹⁶ О буќа со створинѓа лен о Јехова шај те поможинен е фамилијаке те опуштинел пе хем те накхен песке шукар, а адава ка керел те овен попаше јекх јекхеа хем панда повише те манген пе. И Библија вакерела кај „иси време асајбаске“ хем „време кхелибаске“ (Проп. 3:1, 4). О Јехова створинѓа бут шуже тхана ки пхув коте со шај те кера буќа коленде со уживинаја. Бут фамилие мангена те џан заедно ки природа, ко планине или ки плажа. Несаве чхаве мангена те прастан или те кхелен песке ко парко, те дикхен животне или те пливинен ки река, ко езеро или ко море. Иси бут прилике те уживина ки природа хем ко буќа со керѓа лен о Јехова.

17. Соске ваљани о родителија те поможинен пумаре чхавенге те уживинен ко буќа со створинѓа лен о Девел?

¹⁷ Ко нево свето о родителија хем о чхаве ка уживинен ко буќа со керѓа лен о Јехова сар никогаш англедер. Тегани нане те дара таро животне, а ни ола амендар (Иса. 11:6-9). Исто аѓаар ка овел амен време вечно те уживина ко буќа со керѓа лен о Јехова (Пс. 22:26). Ама ма аџикерен те авел о нево свето те шај те поможинен тумаре чхавенге те уживинен ко створиме буќа. Џикоте користинена о створиме буќа те шај те сикавен тумаре чхавен башо Јехова, ола најверојатно ка согласинен пе адалеа со вакерѓа о цари о Давид: „Јехова, никој на керѓа о буќа ту со керѓан“ (Пс. 86:8).