1-2. a) Soske valjani tuke vodstvo keda arakhljovea ko nesavo than so na pendžarea le? b) So dengja amen o Jehova te šaj te vodinel amen ko životo?

 ZAMISLIN tuke kaj phirea ki jekh bari pustina. I okolina lakiri stalno meninela pe soske i bari bavlal ingarela i pošik ko različna strane. Adaleske, but sigate šaj te našavgjove. Kotar ka džane koja strana te dža? Valjani tuke nekoj ili nešto te vodinel tut. Adava šaj te ovel kompas, o kham hem o čerenja, nesavi karta, GPS (Globalno sistemi baši pozicija), ili nesavo manuš  so but šukar džanela i pustina. But tano važno te ovel tut šukar vodstvo soske, ako džanea ki koja strana valjani te dža, adava šaj te spasinel tlo životo.

² Ko amaro životo isi amen but predizvikija, hem ponekogaš šaj osetinaja amen sar našavde. Ama te šaj te vodinel amen, o Jehova sekaske amendar dengja sovest (Jakov 1:17). Te dikha soj tani i sovest hem sar funkcionirinela. Palo adava ka dikha sar šaj te školujna amari sovest, soske valjani te mislina baši sovest e javerengiri hem sar šaj i čisto sovest te kerel amaro životo but pošukar.

3. Soj tani i sovest?

³ I sovest tani but šužo poklon taro Jehova. Oj tani čuvstvo so isi amen andre ki amende bašo adava soj tano ispravno, a soj pogrešno. Ki Biblija, o grčko lafi soj tano koristimo baši „sovest“ doslovno značinela „te pendžare korkori tute“. Keda funkcionirinela šukar, amari sovest pomožinela amenge te ispitina save čače siem andral. Oj šaj te pomožinel amenge iskreno te dikha save tane amare najhor misle hem čuvstvija. I sovest šaj te vodinel amen te postapina ispravno hem te sprečinel amen te postapina pogrešno. Isto agjaar, oj šaj te kerel te osetina amen bahtale keda anaja mudro odluka, a te osetina amen kriva keda anaja nesavi lošno odluka. (Dikh i 5 fusnota.)

4-5. a) So slučingja pe keda o Adam hem i Eva na šungje pumari sovest? b) Kola bibliska primerija sikavena amenge sar funkcionirinela i sovest?

⁴ Sekoj amendar šaj te birinel dali ka šunel pli sovest ili na. O Adam hem i Eva biringje te na šunen  pumari sovest, hem adaleske kergje grevo. Palo adava osetingje pe kriva, ama sine but kasno. Ola više sikavgje kaj nane poslušna e Devleske (1. Mojseeva 3:7, 8). Iako soldujen sine len sovršeno sovest hem džanena sine kaj tano pogrešno te na šunen e Devle, ola sepak odlučingje te na šunen pumari sovest.

⁵ Tari javer strana, but nesovršena manuša šungje pli sovest. O Jov sine jekh šukar primer. Adaleske so šunela sine pli sovest hem anela sine šukar odluke, ov šaj sine te vakerel: „Mo vilo nane te osudinel man sa džikote sium dživdo“ (Jov 27:6). Keda kergja lafi bašo plo „vilo“, o Jov mislingja ki pli sovest, ili ko leskoro čuvstvo bašo adava soj tano ispravno, a soj pogrešno. A o David ponekogaš na šungja pli sovest hem na sine poslušno e Jehovaske. Palo adava osetingja pe but krivo hem leskoro vilo osudinela le sine (1. Samoilova 24:5). Znači, leskiri sovest vakergja leske kaj adava so kergja sine pogrešno. Adava so mučingja le leskiri sovest pomožingja leske te na kerel palem isto greška.

6. Soske šaj te vakera kaj i sovest tani poklon taro Devel?

⁶ Čak o manuša so na pendžarena e Jehova obično džanena kaj isi bukja soj tane ispravna hem bukja soj tane pogrešna. I Biblija vakerela: „Ko ple misle ola osetinena pe kriva ili opravdime“ (Rimjanite 2:14, 15). Na primer, but manuša džanena kaj tano pogrešno te mudarel pe ili te čorel pe. Iako nane svesna, ola ustvari šunena pumari sovest, o čuvstvo so dengja len o Jehova bašo adava soj ispravno a soj pogrešno. A adalea so šunena pumari sovest, ola postapinena sprema o bibliska načelija — osnovna čačipa kola so dengja amen  o Jehova te šaj te pomožinen amenge te ana šukar odluke ko životo.

7. Soske amari sovest ponekogaš šaj te reagirinel pogrešno?

⁷ Ama ponekogaš amari sovest šaj te reagirinel pogrešno. Na primer, šaj upri late lošno te vlijajnen amare nesovršena misle hem čuvstvija hem šaj te vodinel amen ko pogrešno drumo. Amari sovest nane avtomatski te reagirinel ispravno. Valjani te trudina amen te školujna la. Adava šaj te dikhel pe taro e Josifeskoro primer. Leskiri sovest sine ispravno školujmi, adaleske ov na grešingja (1. Mojseeva 39:1, 2, 7-12). O Jehova dela amen plo sveti duh hem o bibliska načelija te šaj te pomožinel amenge te školujna amari sovest (Rimjanite 9:1). Te dikha sar šaj te kera adava.

8. a) Sar šaj amare čuvstvija te vlijajnen upri amari sovest? b) So valjani te puča amen angleder te kera nešto?

⁸ Nesave manuša mislinena kaj te šunen pli sovest značinela te vodinen pe taro ple čuvstvija. Ola mislinena kaj šaj te keren sa so mangena, sa džikote na osetinena pe kriva bašo adava. Ama, amen siem nesovršena, amare čuvstvija šaj te vodinen amen ko pogrešno pravco. O čuvstvija šaj te oven doborom silna so ka vlijajnen ki amari sovest. I Biblija vakerela: „O vilo tano pohovavno taro bilo so javer hem spremno tano ko sa. Koj šaj te pendžarel le?“ (Eremija 17:9). Adaleske šaj te počmina te mislina kaj nešto tano ispravno, iako tano pogrešno. Na primer, o Pavle angleder te ovel hristijani, ov surovo progoningja e Devleskere slugen hem verujngja kaj adava so kerela tano ispravno. Ov mislinela sine kaj leskiri sovest tani čisto. Ama keda doznajngja  sar o Jehova dikhela ki adaja buti, o Pavle halilo kaj valjani te meninel pe. Ov halilo kaj najvažno tano te ovel le čisto sovest anglo Jehova (Dela 23:1; 1. Korinkjanite 4:4; 2. Timotej 1:3). Akava jasno sikavela kaj, angleder te kera nešto, valjani te puča amen: „Dali o Jehova mangela te kerav adava?“

9. So značinela te ovel amen dar taro Devel?

⁹ Keda mangea nekas, sigurno na mangea te razočarine le. Adaleske so mangaja e Jehova, na mangaja te kera nešto so ka razočarinel le. I dar te na razočarina e Jehova, valjani te ovel but silno. Adava šaj te dikha taro primer e Neemijaskoro. Ov na mangela sine te koristinel pli položba sar upraviteli te šaj te barvaljovel soske darala sine taro Devel (Neemija 5:15). Ov na manglja te kerel nešto so ka razočarinel e Jehova. Isto sar o Neemija, amen da na mangaja te kera nešto so ka razočarinel e Jehova. Šaj te doznajna so mangela o Jehova adalea so ka čitina i Biblija. (Dikh i 6 fusnota.)

10-11. Kola bibliska načelija ka pomožinen amenge te ana šukar odluka keda kerela pe lafi bašo alkohol?

¹⁰ Na primer, jekh sluga e Devleskoro šaj ka valjani te odlučinel dali te piel alkohol ili na. Kola načelija ka pomožinen leske te anel jekh šukar odluka? Te dikha nekobor. I Biblija na zabraninela te piel pe alkohol. Ustvari, oj vakerela amenge kaj i mol tani poklon taro Devel (Psalm 104:14, 15). Ama, o Isus vakergja ple sledbenikonge te na makjoven (Luka 21:34). Isto agjaar, o Pavle vakergja e hristijanenge te izbeginen raspuštena zabave hem makjojbe (Rimjanite 13:13). Ov vakergja kaj o pijanice „nane te nasledinen e Devleskoro carstvo“ (1. Korinkjanite 6:9, 10).

 ¹¹ Jekh hristijani šaj te pučel pe: „Kobor tano mange važno o alkohol? Dali valjani te pijav alkohol te šaj te opuštinav man? Dali pijava alkohol te šaj te ovel man pobari doverba ki mande? Dali isi man kontrola upro adava kobor but hem kobor često pijava? * Dali šaj te nakhav mange fino me amalencar čak bizo alkohol?“ Šaj te molina e Jehova te pomožinel amenge te ana mudra odluke. (Čitin Psalm 139:23, 24.) Adalea so razmislinaja bašo bibliska načelija hem iskreno ispitinaja amen, školujnaja amari sovest sprema e Devleskere merilija. Ama, valjani panda nešto.

12-13. a) Soske šaj amari sovest te reagirinel različno tari e javerengiri? b) Sar valjani te dikha ko asavke razlike?

¹² I sovest sa e manušengiri na reagirinela isto. Tli sovest šaj te dozvolinel tuke nešto so i sovest e javereskiri nane te dozvolinel leske. Na primer, tu šaj ka odlučine te pie alkohol, ama nekoj javer nane te piel. Soske duj manuša šaj te ovel len različna stavija bašo akava?

¹³ But puti, upro amare stavija šaj te vlijajnel o than kote so barilem, sar amari familija dikhela ko bukja, amaro iskustvo ko životo hem javera bukja. Keda kerela pe lafi bašo alkohol, nekoj so poangle preterinela sine e pijbaja akana šaj ka odlučinel te na piel ni najhari (1. Carevite 8:38, 39). Adaleske, ako nekaske nudinea alkohol a ov odbinela tut, sar ka reagirine? Dali  ka vredžine tut? Dali ponadari da ka terine le te piel? Dali ka ove uporno te džane soske na piela? Na, soske poštujnea leskiri sovest.

14-15. a) Savi situacija pojavingja pe e Pavleske ko vreme? b) Kova šukar sovet dengja o Pavle?

¹⁴ Ko prvo veko, pojavingja pe jekh situacija so sikavela kaj i sovest šaj te razlikujnel pe taro manuš ko manuš. Nesave manuša ko pazari bikinena sine mas so sine žrtvujmo idolenge. O apostol Pavle mislingja kaj nane pogrešno te kinel pe hem te hal pe asavko mas (1. Korinkjanite 10:25). Sprema leste, sa o hajbe avela taro Jehova. Ama nesave phralja kola so angleder obožavinena sine idolija, dikhena sine pojaver ki akaja buti. Te hal pe asavko mas, sprema lende sine pogrešno. Dali o Pavle mislingja peske: „Mange mi sovest dozvolinela adava. Man isi man pravo te hav so mangava“?

¹⁵ O Pavle na mislingja agjaar. Doborom sine leske važno te na povredinel ple phralen, so sine spremno te otkažinel pe taro nešto so sine le pravo ko adava. O Pavle vakergja kaj na valjani „te ugodina korkori amenge“. Ov vakergja: „Ni o Hristos na ugodingja korkori peske“ (Rimjanite 15:1, 3). Isto sar o Isus, o Pavle mislingja poviše bašo javera nego baši peste. (Čitin 1. Korinkjanite 8:13; 10:23, 24, 31-33.)

16. Soske na valjani te osudina amare phralen hem phenjen bašo adava so dozvolinela lengiri sovest te keren?

¹⁶ Ama, so ako nekaskiri sovest dozvolinela leske te kerel nešto so amen mislinaja kaj tano pogrešno? Valjani but te pazina te na kritikujna hem te na ova uporna ko adava kaj amen siem ko pravo. (Čitin Rimjanite 14:10.) O Jehova dengja amen i sovest te sudina korkori amen, a na te sudina e javeren (Matej 7:1). Nikogaš na  mangaja amare odlukencar te kera podelbe ko sobranie. Namesto adava, te sikava mangipe hem te bajrara o jekhipe maškar amende (Rimjanite 14:19).

17. Savi sovest isi nesave manušen?

¹⁷ O apostol Pavle pišingja: „Ikeren čisto tumari sovest“ (1. Petrovo 3:16). Žalno tano adava so, ako o manuša namerno na šunena e Jehovaskere načelija, ko krajo lengiri sovest nane ni te reagirinel. O Pavle vakergja kaj asavki sovest tani „thari tate sastrnea“  (1. Timotej 4:2). Dali nekogaš thargjan tli koža doborom but so ko adava than više ništo na osetinea? Slično ovela ako nekoj ponadari da kerela lošna bukja. Leskiri sovest šaj te ovel „thari“ hem, sar so nakhela o vreme, nane te funkcionirinel.

18-19. a) So šaj te sikljova taro adava so osetinaja amen kriva? b) So šaj keraja ako panda osetinaja amen kriva bašo amare greške kolenge so više kaingjem amen?

¹⁸ Keda osetinaja amen kriva, amari sovest šaj vakerela amenge kaj nešto grešingjem. Adava šaj te pomožinel amenge te haljova so grešingjem hem te čhinava te kera adava. Šukar tano te sikljova taro amare greške te šaj te na povtorina len. Na primer, o cari o David kergja grevo hem leskiri sovest pottikningja le te kainel pe. Ov počmingja te mrzinel adava so kergja hem odlučingja ki idnina te ovel poslušno e Jehovaske.  O David taro plo iskustvo šaj sine te phenel: „Tu, Jehova, sian šukar hem spremno sian te prostine“. (Psalm 51:1-19; 86:5; dikh i 7 fusnota.)

¹⁹ Ama, nekoj šaj panda te osetinel pe krivo, iako nakhlja but vreme keda kaingja pe bašo o grevo so kergja. Adava šaj te anel amenge dukh hem te osetina amen kaj na vredinaja. Ako tu da ponekogaš osetinea tut agjaar, ma bistre kaj našti te menine adava so ulo. Bizi razlika dali namerno ili nenamerno kergjan nešto pogrešno, o Jehova prostingja tuke celosno soske kaingjan tut hem adaleske tle grevija tane brišime. Tu sian čisto anglo Jehova hem džanea kaj akana postapinea ispravno. Tlo vilo šaj panda osudinela tut, ama i Biblija vakerela: „O Devel tano pobaro taro amare vile“. (Čitin 1. Jovanovo 3:19, 20.) Akava značinela kaj leskoro mangipe hem adava soj spremno te prostinel tuke tano pobaro taro  sekova čuvstvo so kerela te osetine tut krivo ili te ladža taro adava so kergjan. Tu šaj te ove sigurno kaj o Jehova prostingja tuke. Ako prifatinea akava, tli sovest ka ovel čisto hem ka ove bahtalo džikote služinea e Devleske (1. Korinkjanite 6:11; Evreite 10:22).

20-21. a) Ko so ka pomožinel tuke akaja publikacija? b) Sar valjani te koristina i sloboda so dengja amen o Jehova?

²⁰ Akaja publikacija tani kerdi te pomožinel tuke te školujne tli sovest te šaj te predupredinel tut hem te zaštitinel tut ko akala posledna dive. Isto agjaar, oj šaj te pomožinel tuke te ikere o bibliska načelija ko različna situacie ko tlo životo. Ama, ki akaja publikacija nane te arakhe spisako so isi le pravilija bašo adava sar te postapine ki sekoja situacija. Amen živinaja sprema „e Hristoseskoro zakoni“, kova so temelinela pe ko e Devleskere načelija hem dela amen bari sloboda (Galatite 6:2). Ama, keda nane konkretno zakoni baši nesavi buti, na koristinaja adava sar izgovor te kera nešto soj pogrešno hem na vakeraja: „Ako nešto nane zabranimo, tegani tano dozvolimo“ (2. Korinkjanite 4:1, 2; Evreite 4:13; 1. Petrovo 2:16). Namesto adava, amari sloboda koristinaja la te sikava amaro mangipe sprema o Jehova.

²¹ Keda razmislinaja bašo o bibliska načelija hem ikeraja len ko amaro životo, sikljovaja te koristina amari „sposobnost haljojbaske“ ili javere lafencar te dikha i razlika maškar o ispravno hem o pogrešno, hem te razmislina sar o Jehova (Evreite 5:14). Agjaar ka ovel amen školujmi sovest sprema o bibliska načelija koja so ka vodinel amen ko životo hem ka pomožinel amenge te ačhova ko e Devleskoro mangipe.