Dali mislinea kaj o manuša šaj te rešinen o problemija so kerena te na ova rahati, bezbedna hem te na ovel amen šukar idnina? Te šaj te džana o čačutno rešenie prvo mora te džana so anela dži ko problemija. Agjaar nane samo privremeno te rešina o problemija, nego korendan.

Te vakera jekh primer, jekh pacienti so vikinela pe Tom, sine nasvalo hem palo nesavo vreme mulo. Soske mulo? „Keda pojavingje pe leske o prva simptomija, nikaske na pelo ki godi kaj valjani te dikhen sostar tano nasvalo“, pišingja jekh taro doktorija ki bolnica ki koja sine o Tom angleder te merel. Verojatno o javera doktorija dena le sine samo iljačija te šaj te osetinel pe pošukar.

Dali o manuša da agjaar rešinena o problemija ko sveto? Na primer, te šaj te čhinaven o kriminal o vlastija anena zakonija, čhivena kamere baši bezbednost hem ko različna thana čhivena policajcija. Ama iako akala bukja isi len šukar rezultatija, ola našti celosno te rešinen o pričine bašo problemija. Ustvari, bistrela pe jekh važno buti kaj o postapke e manušengere tane rezultati taro lengere misle, čuvstvija hem želbe.

O Daniel kova so živinela ki jekh taro južnoamerikanska phuvja koja so ovela sa počoroli, vakerela: „Angleder živinaja sine normalno životo, na daraja sine kaj nekoj ka khuvel oružjea hem ka čorel amendar nešto. Ama akana nane mir ki nijekh diz ili gav. O čorolipe sikavgja save tane čače o manuša. Ola tane alčna hem nane len nisavo poštovanje sprema o životo e javerengoro hem sprema lengere bukja“ .

Jekh manuš kova so ka čhiva leske anav Elias, našlja taro jekh than ko Blizok Istok kote so sine vojna hem palo adava počmingja te proučinel i Biblija. Ov vakerela: „Bute ternen, ko than kote so bijandiljum, pottikninena sine lengere familie hem o politička verska vodačija te učestvujnen ki vojna hem te oven heroja. Ama o protivnikija da sine pottiknime te keren i isto buti. Sa akava pomožingja man te haljovav kobor tano žalno o manuš te ovel le doverba ko manušikane vlade“.

I Biblija koja so isi la mudra sovetija vakerela:

• „E manušeskoro vilo cidela le ko lošnipe panda taro ternipe“ (1. Mojseeva 8:21).

• „O vilo tano pohovavno taro bilo so javer hem spremno tano ko sa. Koj šaj te džanel so isi ki leste?“ (Eremija 17:9).

• „Taro vilo ikljona lošna misle: mudaribe, nemoral, čoribe, te vakeren pe hovavne bukja“ (Matej 15:19).

O manuša našti te čhinaven o lošna osobine kolencar so povredinena e javeren. Ustvari, o problemija so sine vakerde ki angluni statija jasno sikavena kaj o manuša ovena sa pološna (2. Timotej 3:1-5). Adava tano agjaar iako avdive amenge dostapna baro broj informacie hem koristinaja poviše načinija baši komunikacija taro bilo keda angleder. Tegani soske našti te rešina o problemija so isi ko sveto? Dali očekujnaja amendar previše nego so valjani? Dali nekogaš šaj o sveto te ovel mirno hem bezbedno than živibaske?

Čak ako o manuša čudoja šaj te ciden o lošna osobine pestar, sepak našti te keren o sveto bezbedno than sarinenge. Soske? Adaleske soj tane ograničime.

I Biblija vakerela: „O manuš... našti te upravinel  ple čekorija (Eremija 10:23). Javere lafencar, o manuš nane stvorimo te upravinel javere manušencar. Ustvari, na siem stvorime te vladina upro javera manuša isto sar so na siem stvorime te živina telo pani ili avrijal tari phuv.

Razmislin bašo akava: Dali o manuša mangena nekoj javer te vakerel lenge so te keren ili sprema save moralna merilija te živinen? Koj tane adala manuša so mangena o javera te vakeren lenge pumaro stavi bašo abortus, baši smrtno kazna ili bašo vospitibe e čhaven? Akala tane samo nekobor bukja so kerena podelbe maškar ko manuša. Adaleske, kobor hem te ovel pharo te prifatinel pe, adava so vakerela i Biblija tano točno. Ednostavno na siem ni sposobna, a nane amen ni pravo te vladina upro javera manuša. Tegani koj šaj te pomožinel amen?

Najmudro tano te roda pomoš taro amaro Stvoriteli soske ov tano adava so stvoringja amen. O Devel na vazdingja ple vasta amendar sar so mislinena nesave. Ustvari taro mudra sovetija so dengja len ki Biblija jasno dikhela pe kobor grižinela pe e manušenge. Ako haljovaja adava posebno lil pošukar ka haljova korkori amen. Tegani ka haljova soske i manušikani istorija tani doborom tažno. Sar so pišingja jekh germansko filozofi „ka haljova soske o manuša hem o vlade na sikljona ništo tari istorija, čak hem te haljon nešto na primeninena adava“.

I Biblija vakerela kaj „i mudrost dikhela pe taro adava so kerela“, ili javere lafencar taro rezultati (Luka 7:35). Asavki mudrost dikhela pe taro lafija soj pišime ko Psalm 146:3: „Ma te ovel tumen doverba ko mokjna manuša ili ko bilo savo javer manuš, kova so našti te spasinel tumen!“ Akava šukar sovet šaj te pomožinel amen te na nadina amen ko nešto kova so nikogaš nane te ovel. O Kenet kova so živinela ki jekh diz ki Severno Amerika kolate so isi but nasilstvo, vakerela: „O političarija vakerena kaj ka keren pošukar o bukja, ama jasno dikhjola kaj našti te keren adava. Ola but puti na ispolninena ple vetuvanja hem adava sikavela kaj adava so vakerela i Biblija tano točno“.

O Daniel kova so spomningjem le angleder, vakerela: „Sekova dive sa poviše uverinava man kaj o manuša našti šukar te vladinen... Adava so isi nekas pare ki smetka ili penzija na značinela kaj ka ovel le sigurno idnina. Džanava buten so sine len asavki nadež hem but razočaringje pe“.

Sar so ka dikha ko sledna statie, osven so i Biblija pomožinela amen te dikha realno ko bukja, isto agjaar dela amen hem čačutni nadež.