1-2. Soske e Devleskere sluge tane srekjna? (Jakov 1:22-25).

 O JEHOVA hem leskoro manglo Čhavo mangena te ova srekjna. O pisateli so pišingja o Psalm 119:2 vakergja: „Srekjna tane okola so ikerena pe ko leskere pouke. Ola rodena le celo vilea“. O Isus dengja akava vetuvanje: „Radosna tane okola so šunena e Devleskoro lafi hem ikerena le!“ (Luka 11:28).

² Sar sluge e Jehovaskere, amen siem srekjna manuša. Soske? Isi amen but pričine bašo adava, ama jekh važno pričina tani adaja so redovno čitinaja e Devleskoro Lafi hem daja sa amendar te šaj te primenina adava so sikljovaja. (Čitin Jakov 1:22-25.)

3. Sar koristinela amenge keda primeninaja adava so čitinaja ko e Devleskoro Lafi?

³ Adava so živinaja sprema e Devleskoro Lafi koristinela amenge ko nekobor načinija. Na primer, džanaja kaj akava tano jekh važno način kolea so radujnaja e Jehova, a adava kerela amen srekjna (Prop. 12:13). Isto agjaar, keda primeninaja o sovetija taro e Devleskoro Lafi siem ko šukar odnosija e javerencar ki familija hem ko sobranie. Akava verojatno tano agjaar hem ko tlo životo da. Osven adava, izbeginaja but taro problemija kola so isi okolen so na šunena e Jehovaskere zapovedija. Amen složinaja amen adalea so vakergja o cari o David. Otkeda ki gili spomningja e Jehovaskoro zakoni, o naredbe hem o presude, o David završingja e lafencar: „Adava so ikerela len, ka ovel but nagradimo“ (Ps. 19:7-11).

4. Soske nane sekogaš lokho te čitina e Devleskoro Lafi hem te primenina adava so sikljovaja?

⁴ Realno tano kaj nane sekogaš lokho te čitina e Devleskoro Lafi hem te primenina adava so sikljovaja soske siem but zafatime. Ama iako tano agjaar, mora te odredina amenge vreme  keda ka čitina hem ka proučina i Biblija te šaj te haljova so o Jehova očekujnela amendar. Adaleske, ki akaja statija ka dikha nekobor predlogija so šaj te pomožinen amenge redovno te čitina i Biblija. Isto agjaar, ka dikha so ka pomožinel amenge te razmislina bašo adava so čitinaja hem ka dikha sar šaj te primenina adava so sikljovaja.

ODVOJN VREME TE ŠAJ TE ČITINE E DEVLESKORO LAFI

5. Kola odgovornostija lena baro delo taro amaro vreme?

⁵ Poviše džene taro e Jehovaskere sluge tane but zafatime. Baro delo taro amaro vreme trošinaja le te šaj te kera o odgovornostija baši kolende so i Biblija vakerela kaj tane važna. Na primer, but džene amendar keraja buti te šaj te oven amen o osnovno bukja živibaske (1. Tim. 5:8). But phralja hem phenja grižinena pe nekaske soj nasvalo ili nekoj soj pophuro tari lengiri familija. Isto agjaar, sekova jekh amendar valjani te arakhel plo sastipe, a bašo adava valjani vreme. Osven akala odgovornostija, amen isto agjaar isi amen zadače ko sobranie. Jekh važno odgovornost koja so isi amen tani revno te učestvujna ki služba. Ama iako isi tut sa akala obvrske, sar šaj te arakhe vreme redovno te čitine i Biblija, te razmisline bašo adava so čitinea hem te primeninena adava so pišinela ki late?

6. So šaj te kere te šaj sekova dive te čitine i Biblija? (Dikh hem i slika.)

⁶ Sar hristijanja, amenge o čitibe i Biblija tani jekh taro najvažna bukja, adaleske valjani te ovel amenge ko prvo than (Fil. 1:10). Bašo srekjno manuš, ko prvo psalm pišinela kaj „uživinela ko e Jehovaskoro zakoni, čitinela hem razmislinela leskere zakoneske dive hem rat“ (Ps. 1:1, 2). Akava jasno sikavela kaj valjani te odvojna amenge vreme te šaj te kera adava. Kova tano najšukar vreme te čitina i Biblija? Adava tano sekaste različno. Ama važno tano, kaj valjani te ovel amen vreme keda ka šaj redovno te čitina i Biblija. Jekh phral so vikinela pe Viktor vakerela: „Me mangava te  čitinav i Biblija sabajle. Iako mange pharo te uštav rano, ama tegani nane doborom bukja so smetinena man. Ko adava vreme šaj pošukar te razmislinav hem polokhe te koncentririnav man“. Šaj isto tano tuja da. Puč tut: „Kova vreme taro dive najviše odgovorinela mange te čitinav i Biblija?“

HOR RAZMISLIN BAŠO ADAVA SO ČITINEA

7-8. So šaj te čhinavel amen te ovel amen celosno korist taro adava so čitinaja? Vaker primer.

⁷ Šaj odredingjan tuke vreme te šaj redovno te čitine i Biblija. Ama, isi panda nešto ko so valjani te pazine. Dali nekogaš slučingja pe tuke te čitine nešto, a kratko palo adava našti te setine tut ko adava so čitingjan? Sarinenge slučingja pe adava. Žalno tano so akava šaj te slučinel pe hem keda čitinaja i Biblija. Na primer, šaj čhivgjem amenge cel te čitina nekobor poglavja tari Biblija sekova dive. Adava tano šukar. Amen valjani te čhiva amenge celija hem te trudina amen te ispolnina len (1. Kor. 9:26). Ama o čitibe i Biblija tano samo početok. Ako mangaja te ovel amen korist taro čitibe e Devleskoro Lafi, mora te kera poviše taro adava.

⁸ Razmislin bašo akava primer: O rastenija našti bizo pani hem but puti adava pani dobinena le preku o bršim. Ama, ako bašo kratko vreme dela but bršim, tegani i phuv ka ovel pherdi panjea. Adava nane te ovel korisno bašo rastenie, soske e phuvjake valjani vreme te šaj te piel o pani hem te pomožinel o rastenie te bajrol. Slično, amen valjani te izbegina te čitina i Biblija sigate, javere lafencar te čitina doborom sigate so nane te ovel amen vreme te razmislina, te pamtina hem te primenina adava so čitingjem (Jak. 1:24).

9. So valjani te kera ako isi amen navika sigate te čitina i Biblija?

⁹ Dali primetingjan kaj ponekogaš čitinea i Biblija but sigate? So valjani te kere? Čitin pobavno. Trudin tut te razmisline bašo adava so čitinea ili bašo adava so  više čitingjan. Akava na bi valjani te ovel pharo. Adaleske, šaj ka valjani te odvojne poviše vreme proučibaske te šaj hor te razmisline bašo adava so čitinea. Ili šaj te odlučine te čitine pohari stihija, a o javer delo taro vreme te razmisline bašo adava so čitingjan. O Viktor, kole so spomningjem le angleder vakerela: „Čitinava pohari tari Biblija, šaj po jekh poglavje. Adaleske so čitinava rano sabajle, tegani celo dive šaj te razmislinav bašo adava so čitingjum“. Bizi razlika kobor ka odlučine te čitine, važno tano te čitine dovolno bavno te šaj te ovel tut celosno korist taro adava so čitingjan (Ps. 119:97; dikh i ramka „ Pučiba razmislibaske“.).

10. Vaker primer bašo adava sar šaj te primenine adava so sikljovea (1. Solunjanja 5:17, 18).

¹⁰ Bizi razlika keda čitinea i Biblija hem kobor vreme nakhea ko čitibe, trudin tut te arakhe načinija te primenine adava so čitinea. Džikote čitinea nesavo delo taro e Devleskoro Lafi, puč tut: Sar šaj te primeninav akaja informacija akana ili ko vreme so avela?“ Na primer, te vakera kaj džikote čitine i Biblija, čitinea hem o stihija taro 1. Solunjanja 5:17, 18. (Čitin.) Otkeda ka čitine akala duj stihija šaj hari te ačhove hem te razmisline kobor puti molinea tut hem dali molinea tut taro vilo. Isto agjaar, šaj te razmisline bašo bukja kolenge so sian blagodarno. Šaj ka odlučine te blagodarine e Jehovaske bašo trin konkretna bukja. Čak ako samo nekobor minutija razmislinea bašo pouke tari Biblija, adava ka pomožinel tuke te haljove e Devleskoro Lafi hem te kere adava so ov vakerela. Razmislin kobor korist ka ovel tut ako kerea akava sekova dive javere da deloncar tari Biblija. Sigurno, sar so ka nakhel o vreme, ka ove pošukar sluga e Jehovaskoro. Ama, so ako isi but bukja kolende so valjani te kere buti?

ČHIV TUKE RAZUMNA CELIJA

11. Soske šaj ponekogaš ka osetine tut obeshrabrimo? Vaker primer.

¹¹ Keda čitinea i Biblija hem rodea načinija sar šaj te primenine lakere sovetija, ponekogaš šaj ka obeshrabrine tut. Na primer, zamislin tuke kaj ko izveštaj so čitinea le avdive tari Biblija, isi sovetija baši pristrasnost (Jak. 2:1-8). Haljovea kaj šaj te ove pošukar ko način sar postapinea e javerencar hem adaleske odlučinea te kere nesave promene. Adava tano but šukar! O sledno dive čitinea nesave stihija kola so sikavena kobor tano važno te kontrolirine tli čhib (Jak. 3:1-12). Haljovea kaj ponekogaš vakerea lafija so nane ljubezna ili kerea lafi bašo bukja so nane ohrabruvačka.  Adaleske, odlučinea te kere lafi bašo popozitivna hem poohrabruvačka bukja. O trito dive, čitinea biblisko izveštaj kote so isi predupreduvanje bašo adava te na ova amala e svetoja (Jak. 4:4-12). Primetinea kaj valjani poviše te pazine savi zabava birinea. O štarto dive šaj osetinea tut but obeshrabrimo soske isi but bukja kolende so valjani te popravine tut.

12. Soske na valjani te obeshrabrine tut ako džikote čitinea i Biblija haljovea kaj valjani te kere promene? (Dikh hem i fusnota.)

¹² Ako valjani te kere poviše promene ili te popravine tut ko nešto, ma obeshrabrin tut. Adava so haljovea kaj valjani te popravine tut sikavela kaj sian ponizno hem kaj isi tut ispravna motivija. Okova soj ponizno hem iskreno pea, čitinela i Biblija te šaj te haljovel kote te popravinel pe. a Ma bistre kaj o urajbe i „nevi ličnost“ tano proces so na čhinavgjola (Kol. 3:10). So ka pomožinel tuke ponadari da te živine sprema e Devleskoro Lafi?

13. Kova tano jekh šukar način sar šaj te primenine adava so sikliljan? (Dikh hem i slika.)

¹³ Namesto te probine te primenine taro jekh puti sa adava so čitingjan, ov skromno hem čhiv tuke samo jekh ili duj celija (Izr. 11:2). Probin te kere akava: Ker tuke spisako bukjencar kolende so valjani te popravine tut. Palo adava, birin jekh ili duj lendar kolende so odma ka kere buti, a o javera mukhlen bašo pokasno. Kotar te počmine?

14. Ko kola celija šaj prvo te birine te kere buti?

¹⁴ Šaj ka odlučine te počmine te kere buti ki nesavi cel koja soj tuke polokho te ispolnine la. Ili šaj ka birine te kere buti ko nešto kote so mislinea kaj najviše valjani te popravine tut. Otkeda ka birine tli cel, istražin ko amare publikacie agjaar so ka  koristine i Onlajn Biblioteka Watchtower ili o Priračniko istražibaske e Jehovaskere svedokongoro. Molin tut baši tli cel hem molin e Jehova te del tut hem i želba hem i sila te šaj te uspejne ko adava (Fil. 2:13). Palo adava, trudin tut te primenine adava so sikliljan. Keda ka dikhe kaj napredujnea ki tli prvo cel so čhivgjan la tuke, adava šaj te pottikninel tut te kere buti hem ki nesavi javer cel. Ustvari, keda ka uspejne te popravine tut ki jekh buti taro hristijansko životo ili ki nesavi hristijansko osobina, verojatno ka ovel tuke polokho te kere o isto hem ko javera da bukja.

DOZVOLIN E DEVLESKORO LAFI TE VLIJAJNEL UPRI TUTE

15. Savi tani i razlika maškar e Jehovaskere sluge hem but javera kola so čitinena i Biblija? (1. Solunjanja 2:13).

¹⁵ Nesave manuša vakerena kaj but puti čitingje i Biblija. Ama dali ola čače verujnena ki Biblija? Dali ola primeninena lakere sovetija hem dali dozvolinena oj te vlijajnel upro lengoro način sar živinena? Žalno, ama but puti o odgovor tano na. Kobor but razlikujnena pe e Jehovaskere sluge! Isto sar o hristijanja taro prvo veko, amen prifatinaja i Biblija sar soj čače, „sar lafi taro Devel“. Osven adava, amen trudinaja amen te sikava kaj oj vlijajnela upro amaro životo. (Čitin 1. Solunjanja 2:13.)

16. So šaj te pomožinel amenge te postapina sprema e Devleskoro Lafi?

¹⁶ Nane sekogaš lokho te čitina e Devleskoro Lafi hem te primenina o sovetija soj ki leste. Šaj amenge pharo te arakha vreme čitibaske. Ili šaj isi amen navika te čitina but sigate hem adaleske našti te razmislina bašo adava so čitinaja. Ili šaj siem obeshrabrime adaleske so valjani te kera but promene. Bizi razlika savo tano tlo predizvik, o Jehova šaj te pomožinel tuke te uspejne. Te ova odlučna te prifatina leskiri pomoš hem te na bistra adava so šungjem, nego te postapina sprema e Devleskoro Lafi. Šaj te ova sigurna kaj kobor poviše čitinaja e Devleskoro Lafi hem primeninaja le ko amaro životo, doborom posrekjna ka ova (Jak. 1:25).