1. a) So sine len zaedničko o Jeftaj hem i Ana? (Dikh o slike ko početok tari statija.) b) Kola pučiba ka odgovorinen pe ki akaja statija?

O JEFTAJ sine hrabro vodači hem vojniko. I Ana sine jekh ponizno romni koja so grižinela pe sine ple romeske hem ple khereske. O Jeftaj hem i Ana obožavinena sine e Jehova. Ama, javer da buti sine lenge zaedničko. O solduj džene dengje zavet e Jehovaske hem verno ikergje pe ko plo zavet. Ola tane but šukar primer sarinenge so biringje te den zavet e Jehovaske. Te dikha o odgovorija bašo trin pučiba: Soj tano o zavet? Kobor tano seriozno te de zavet e Jehovaske? So šaj te sikljova taro Jeftaj hem tari Ana?

2, 3. a) Soj tano o zavet? b) So vakerela i Biblija bašo adava keda dela pe zavet e Devleske?

² Keda ki Biblija vakerela kaj nekoj dengja zavet, adava značinela kaj ov dengja seriozno vetuvanje e Devleske. Na primer, nekoj šaj vetinela e Jehovaske kaj ka kerel nesavi buti, ka del nesavi žrtva, ka počminel ki  nesavi služba ili nane te kerel nesave bukja. Sekoj korkori odlučinela dali ka del zavet. Nikoj nane čhivdo silaja te kerel adava. Ama, keda nekoj birinela te del zavet, o Jehova dikhela ko adava sar seriozno vetuvanje kova so valjani te ikerel pe. Ki Biblija, o zavet tano važno isto kobor jekh zakletva. Zakletva tano keda nekoj dela sovli kaj ka kerel ili nane te kerel nesavi buti (1. Moj. 14:22, 23; Evr. 6:16, 17). So vakerela i Biblija bašo adava kobor seriozno valjani te dikha ko zavetija so daja len e Devleske?

³ Ko zakoni e Mojsejeskoro pišinela kaj ako jekh manuš dela zavet e Jehovaske, na smejnela te na ikerel pe ko plo lafi. Ov valjani te del pestar sa te šaj te ikerel o zavet so dengja le (4. Moj. 30:2). O Solomon pišingja: „Keda ka de zavet e Devleske, ma mislin tut dali te ispolnine le, soske ov na mangela adalen so nane gogjaver. Tlo zavet so dengjan, iker le“ (Prop. 5:4). O Isus sikavgja kobor tano seriozno te del pe zavet e Devleske keda vakergja: „E phurenge sine vakerdo: ,Na valjani te phage i sovli so dengjan la, nego iker tle zavetija so dengjan e Jehovaske‘“ (Mat. 5:33).

4. a) Kobor tano seriozno te del pe zavet e Devleske? b) So ka dikha bašo Jeftaj hem i Ana?

⁴ Valjani but seriozno te dikha ko sa o vetuvanja so daja len e Jehovaske. O način sar dikhaja ko amare zavetija vlijajnela upro amaro amalipe lea. O David sikavgja akava keda pučlja: „Koj šaj te uklel ki planina e Jehovaskiri, hem koj šaj te ačhovel ko leskoro sveto than?“ Palo adava, ov vakergja kaj o Jehova ka prifatinel sekas so na dela hovavni zakletva (Ps. 24:3, 4). Savo zavet dengje o Jeftaj hem i Ana? Sine li lenge lokho te ikeren plo zavet?

5. Savo zavet dengja o Jeftaj hem so slučingja pe?

⁵ O Jeftaj vetingja nešto e Jehovaske angleder te džal te marel pe protiv o Amoncija. Ola sine neprijatelija e Devleskere narodoske (Sud. 10:7-9). O Jeftaj molingja e Jehova te pomožinel len te pobedinen. Ov dengja zavet: „Ako dengjan e Amoncon ko mle vasta, tegani adava so ka ikljol angli mande taro udar mle kherestar keda ka iranav man sar pobedniko taro Amoncija ka dav le e Jehovaske“. O Jehova odgovoringja e Jeftajeske hem pomožingja leske te pobedinel. Keda irangja pe khere, leskiri mangli čhaj iklili te adžikerel le. Adaleske, la valjangja te del la e Jehovaske (Sud. 11:30-34). So značinela sine adava lake?

6. a) Dali sine lokho e Jeftajeske hem leskere čhajake te ikeren o zavet so dengja le ov e Devleske? b) So sikljovaja bašo zavetija taro 5. Mojseeva 23:21, 23 hem Psalm 15:4?

⁶ Te šaj sine te ispolninel ple dadeskoro  zavet, e Jeftajeskiri čhaj mora sine te služinel e Jehovaske celo vreme ko sveto šatori. Dali o Jeftaj dengja plo vetuvanje bizo angleder te razmislinel? Na. Ov šaj džanlja kaj leskiri čhaj prvo ka ikljol angli leste. Ama, bizi razlika dali džanlja ili na, e Jeftajeske hem leskere čhajake na sine lokho te ikeren o zavet so dengja le ov e Jehovaske. Keda dikhlja o Jeftaj ple čhaja phagjilo leskoro vilo, a leskiri čhaj geli te rovel. Soske sine lenge doborom pharo? E Jeftaje na sine le murš čhavo, a adaleske so dengja zavet, leskiri edinstveno čhaj nikogaš ka našti te ovel ko brako hem te oven la čhave. Adava značinela kaj nane koj te prodolžinel e Jeftajeskiri familijarno loza. Ama, o solduj džene halile kaj isi nešto but považno taro lengere čuvstvija. O Jeftaj vakergja: „Vetingjum e Jehovaske hem našti te na kerav adava“. A leskiri čhaj vakergja: „Ker mancar agjaar sar so vetingjan“ (Sud. 11:35-39). O Jeftaj hem leskiri čhaj sine verna hem nikogaš na mislingje te na ikeren o zavet so sine dendo e Devleske, bizi razlika kobor sine lenge pharo. (Čitin 5. Mojseeva 23:21, 23; Psalm 15:4.)

7. a) Savo zavet dengja i Ana hem soske? So ulo palo adava? b) So značinela sine e Anakoro zavet e Samoileske? (Dikh i fusnota.)

⁷ I Ana isto agjaar dengja zavet e Jehovaske keda sine lake pharo ko životo. Sine lake but pharo soske našti sine te oven la čhave. Adaleske, na ponašinena pe sine laja šukar hem asana lake sine (1. Sam. 1:4-7, 10, 16). Oj vakergja e Jehovaske sar osetinela pe hem vetingja leske: „Jehova tu kova so sian zapovedniko e vojskengoro, ako dikhea i dukh tle sluginkakiri hem ako setinea tut ki mande, ako na bistrea tle sluginka hem ako dea la murš čhavo, me ka dav le tuke Jehova te služinel tuke celo plo životo hem leskere bala nane nikogaš te oven čhinde“ * (Dikh i fusnota.) (1. Sam. 1:11). O Jehova šungja e Anakiri molitva hem o javer berš dengja la murš čhavo, o Samoil. Oj sine but bahtali! Ama na bistergja o zavet so dengja e Devleske. Keda ulo la čhavo oj vakergja: „Taro Jehova tano soske rodingjum le lestar“ (1. Sam. 1:20).

8. a) Dali sine lokho e Anake te ikerel plo zavet? b) Soske o lafija soj pišime ko Psalm 61 setinena tut ko šukar primer e Anakoro?

⁸ Keda e Samoile sine le okolu trin berš, i Ana kergja adava so vetingja e Jehovaske. Oj ingargja e Samoile ko prvosvešteniko o Ilij ko sveto šatori ko Silo hem phengja: „Bašo akava čhavo molingjum ma hem o Jehova šungja mli molitva. Adaleske akana dava le e Jehovaske. Sa džikote tano dživdo, dava le e Jehovaske“ (1. Sam.  1:24-28). Taro adava dive, o Samoil živinela sine ko sveto šatori. Ki Biblija vakerela kaj „o čhavo Samoil bajrovela sine anglo Jehova“ (1. Sam. 2:21). Na sine lokho e Anake te ikerel o zavet so dengja le. Adava značingja kaj ka našti te ovel ple mangle čhavea sekova dive hem te dikhel le sar bajrovela. Ama, i Ana seriozno dikhela sine ko zavet so dengja le e Jehovaske. Te šaj te ikerel plo vetuvanje so dengja e Devleske, oj sine spremno te žrtvujnel nešto so sine lake but važno. (1. Sam. 2:1, 2; čitin Psalm 61:1, 5, 8.)

9. Bašo kola pučiba ka kera lafi?

⁹ Akana keda džanaja kobor tano seriozno te del pe zavet e Jehovaske, te kera lafi bašo akala pučiba: Save zavetija šaj te da avdive? Kobor valjani te ova odlučna te ikera adala zavetija?

10. Kova tano o najvažno zavet so šaj te del le nekoj? So značinela adava zavet?

¹⁰ O najvažno zavet so šaj nekoj te del le tano te služinel e Jehovaske. Ki lično molitva, ov vetinela e  Devleske kaj ka služinel leske večno, bizi razlika so ka ovel. Adale zavetea ov otkažinela pe pestar, hem vetinela kaj ko prvo than ko leskoro životo ka ovel o Jehova, a na ov (Mat. 16:24). Taro adava dive, ov ovela e Jehovaskoro (Rim. 14:8). Sekoj so dengja akava zavet valjani te dikhel seriozno ki leste, isto sar o psalmisti so vakergja: „Solea te iranav e Jehovaske bašo sa o šukar bukja so kergja len mange? Ka ikerav sa mle zavetija so dengjum e Jehovaske anglo celo leskoro narodo“ (Ps. 116:12, 14).

11. So sikavgjan tle krstibaja?

¹¹ Dali vetingjan kaj ka služine e Jehovaske hem sikavgjan adava adalea so krstingjan tut ko pani? Ako kergjan adava, sigurno setinea tut kaj o phral so ikergja o govor bašo krstibe pučlja tut dali vetingjan kaj ka služine e Jehovaske hem dali haliljan kaj „tle vetibaja hem krstibaja ovea e Jehovaskoro svedoko“. Keda odgovoringjan oja, tegani anglo sarine so sine prisutna jasno sikavgjan kaj vetingjan te služine e Jehovaske hem ispolningjan o uslovija te krstine tut sar leskoro sluga. Adalea kergjan e Jehova but bahtalo!

12. a) So valjani te puča amen? b) Kola osobine ohrabringja amen o Petar te bajrara ki amende?

¹² Keda krstingjan tut, vetingjan e Jehovaske kaj ka koristine tlo životo te služine leske hem kaj ka kere sa so šaj te ikere leskere načelija. Ama o krstibe tano samo početok. Sar so nakhela o vreme, sarine valjani te ispitina amen. Šaj te puča amen: „Kobor popaše uljum e Jehovaja otkeda krstingjum man? Dali panda služinava leske celo vilea? (Kol. 3:23). Dali molinava man redovno? Dali čitinava i Biblija sekova dive? Dali džava redovno ko sostanokija? Dali džava ki služba redovno kobor so šaj? Ili šaj nane man više bari želba bašo akala aktivnostija?“ O apostol Petar predupredingja amen kaj isi opasnost te ova neaktivna ki amari služba e Jehovaske. Šaj te izbegina akava ako trudinaja amen te bajrara amari vera, pendžaribe, istrajnost hem vernost. (Čitin 2. Petrovo 1:5-8.)

13. So valjani te haljovel sekova krstimo sluga e Jehovaskoro?

¹³ Ako dengjem zavet kaj ka služina e Jehovaske, našti te irana amaro lafi so dengjem le. Ako nekaske ovela pharo so služinela e Jehovaske ili so živinela sar hristijani, tegani našti te vakerel kaj o zavet so dengja le e Devleske hem o krstibe na važinela. * (Dikh i fusnota.) Keda nekoj so dengja lafi kaj ka služinel e Devleske kerela seriozno grevo, tegani ov ka ovel odgovorno anglo Jehova hem anglo sobranie (Rim. 14:12). Nikogaš na mangaja te ova sar adala baši kaste so o Isus vakergja: „Nane tut o mangipe kova so sine tut ko početok“. Namesto adava, mangaja te vakerel amenge: „Džanava o bukja so kergjan len, hem tlo mangipe, i vera, i služba hem i istrajnost, hem kaj o posledna bukja so kergjan len tane poviše taro anglune“ (Otk. 2:4, 19). Amen mangaja te kera e Jehovaskiri volja  adalea so ka živina agjaar sar so dengjem leske lafi.

14. Kova tano o dujto but važno zavet so šaj nekoj te del le hem soske?

¹⁴ Dujto but važno zavet so šaj nekoj te del le tano o zavet bašo brako. O brako tano sveto. O Jehova but seriozno dikhela ko zavet bašo brako. Keda jekh bori hem džamutro dena zavet jekh jekheske, ola vetinena adava anglo Jehova hem anglo javera soj adathe. Vetinena kaj ka mangen pe, ka ceninen pe, hem ka poštujnen pe jekh jekhea agjaar sar so manglja o Devel te ovel ko brako sa džikote živinena ki Phuv. Javera šaj na vakerena akala lafija ama ola da dena zavet anglo Devel. Keda dena akala zavetija ola ovena rom hem romni. O brako tano kerdo te trajnel dži ko krajo taro životo (1. Moj. 2:24; 1. Kor. 7:39). O Isus vakergja: „O Devel so phanlja te ovel jekh, o manuš te na odvojnel“. Duj džene kola so lena pe na valjani te mislinen kaj ako isi len problemija ko brako tegani šaj te razvedinen pe (Mar. 10:9).

15. Soske e Devleskere sluge na valjani te dikhen ko brako sar so dikhena o manuša taro sveto?

¹⁵ Isto sar so nane sovršena manuša, agjaar nane ni sovršena brakija. Adaleske ki Biblija phenela kaj sekova manuš soj tano ko brako ponekogaš ka ovel le problemija (1. Kor. 7:28). Avdive, but manuša na dikhena seriozno ko brako. Ola mislinena kaj ako na džala lenge šukar ko brako, tegani šaj te razvedinen pe. Ama, e Devleskere sluge na dikhena agjaar ko brako. Ola džanena kaj o zavet bašo brako dengje le anglo Devel. Ako na ikergje pe ko adava zavet, tegani te phene hovavgje e Devle, a o Devel na mangela adalen soj hovavne (3. Moj. 19:12; Izr. 6:16-19). Okola soj ko brako valjani te na bistren e Pavleskere lafija: „Dali isi tut romni? Ma rode te odvojne tut!“ (1. Kor. 7:27). O Pavle šaj sine te vakerel akava soske džanela sine kaj o Jehova mrzinela keda nekoj razvedinela pe bizo te ovel le bibliska pričine bašo adava (Mal. 2:13-16).

16. So vakerela i Biblija bašo razvod hem bašo odvojbe?

¹⁶ O Isus vakergja kaj isi samo jekh biblisko pričina bašo razvod. Adaja tani keda nekoj kerela preljuba hem o bračno partneri kova so nane krivo odlučinela te na prostinel leske (Mat. 19:9; Evr. 13:4). Dali tano pogrešno nekoj te živinel odvojmo taro plo bračno partneri? I Biblija dela jasno odgovor bašo akava. (Čitin 1. Korinkjanite 7:10, 11.) Nane biblisko pričina bašo odvojbe. Ama, ponekogaš šaj te oven situacie keda nekoj mislinela kaj valjani te odvojnel pe taro plo bračno partneri. Na primer, nekoj šaj tano uverimo kaj leskoro životo ka ovel ki but bari opasnost ili ka ovel celosno sprečimo te služinel e Jehovaske ako ačhovela te živinel ple bračno partnerea kova soj nasilno ili otpadniko. * (Dikh i fusnota.)

17. So šaj te kerel jekh bračno pari te šaj lengoro brako te ovel pozoralo?

¹⁷ Ako jekh bračno pari rodela sovet  taro starešine bašo ple bračna problemija, o starešine šaj te pučen len dali dikhle o filmi Soj tano o čačutno mangipe? hem dali proučingje i brošura Ti familija šaj te ovel bahtali. * (Dikh i fusnota.) Akala publikacie sikavena sar o bibliska načelija šaj te pomožinen jekh brako te ovel pozoralo. Jekh bračno pari vakergja: „Keda proučingjem i brošura, amaro brako ulo pobahtalo“. Jekh phen koja soj ko brako 22 berš, mislingja kaj lakoro brako ka završinel. Tegani dikhlja o filmi. Oj vakergja: „Solduj džene siem krstime, ama emotivno siem sine but različna. O filmi iklilo ko pravo vreme! Akana amaro brako tano but pošukar“. Akatar dikhaja kaj ako o rom hem i romni primeninena o bibliska načelija ko plo brako, tegani ola ka oven pobahtale hem ka oven popaše jekh jekhea.

18, 19. a) So kerena but roditelija soj svedokija? b) Sar ikerena pe ko plo zavet adala soj ki specijalno polnovremeno služba?

¹⁸ Ki akaja statija kergjem lafi bašo zavetija so dengje len o Jeftaj hem i Ana. Adaleske so dengje akala zavetija, e Jeftajeskiri čhaj hem e Anakoro čhavo služingje e Jehovaske ko posebno način ko sveto šatori. Avdive but roditelija soj svedokija ohrabringje pumare čhaven ko prvo than te čhiven i služba bašo Devel hem te počminen polnovremeno službaja. Sarine amen šaj te ohrabrina akale ternen te prodolžinen e službaja (Sud. 11:40; Ps. 110:3).

¹⁹ Avdive, otprilika 67.000 džene ko celo sveto služinena ki specijalno polnovremeno služba. Nesave služinena ko Betel, ki izgradba ili ki pokrainsko služba. Javera služinena sar instruktorija ko bibliska škole, sar specijalna pionerija, misionerija, sluge so održinena o kongresna sale, ili sluge so održinena o objektija bašo bibliska škole. Sekoj lendar dengja „Zavet baši poslušnost hem čorolipe“. Ko akava zavet, ola vetinena kaj ka trudinen pe baši sekoja zadača koja soj lenge dendi ki služba e Jehovaske, te živinen ednostavno životo hem te na keren javer svetovno buti osven ako adava nane lenge dozvolimo. O phralja hem o phenja soj ki akaja služba, na mislinena kaj tane pošukar taro javera phralja hem phenja. Ola tane ponizna hem odlučna te ikeren pe ko plo zavet sa džikote tane ki specijalno polnovremeno služba.

20. Sar valjani te dikha ko amare zavetija so daja len e Devleske hem soske?

²⁰ Ki akaja statija, kergjem lafi bašo trin zavetija kola so šaj te da len e Devleske. Šaj tu da dengjan nesavo taro akala zavetija. Džanaja kaj valjani te dikha seriozno ko amare zavetija so daja len hem kaj valjani te kera sa so šaj te ikera len (Izr. 20:25). Ako na ikeraja amare zavetija so daja len e Jehovaske, šaj te oven amen seriozna posledice (Prop. 5:6). Te ova sar o psalmisti kova so vakergja e Jehovaske: „Me sekogaš ka falinav tlo anav giljaja, te šaj te ikerav mle zavetija taro dive ko dive“ (Ps. 61:8).