1-2. a) Sar hovavgja o Satana bute manušen? b) So ka dikha ki akaja statija?

O SATANA, kova soj tano „dad e hovajbaskoro“, hovavela e manušen panda taro vreme e Adameskoro hem e Evakoro (Jovan 8:44). Nesave taro leskere hovajba tane o hovavno sikljojbe bašo mule hem bašo životo palo meribe. Akala sikljojba tane temeli bašo but adetija hem sueverija ko celo sveto. Adaleske, but phralja hem phenja mora sine silno te borinen pe baši pli vera keda mulo lendar nekoj tari familija ili ki okolina (Juda 3).

² Ako arakhljovea tu da ki asavki situacija, so šaj te pomožinel tuke te ikere tut ko adava so vakerela i Biblija bašo mule? (Ef. 6:11). Sar šaj te utešine hem te ohrabrine nesave phrale ili phenja kas so isi pritisok te učestvujnel ko adetija kola so o Devel na mangela len? Ki akaja statija ka dikha savi pomoš dela amenge o Jehova. Ama, prvo te dikha so vakerela i Biblija bašo mule.

3. Kola sine o posledice taro prvo hovajbe?

³ E Devleskiri namera na sine o manuša te meren. Ama, te šaj te živinen večno, o Adam hem i Eva mora sine te oven poslušna e Jehovaske. Ov dengja jekh ednostavno zapoved: „Taro kaš bašo pendžaribe soj šukar hem soj lošno, na smejnea te ha, soske ko adava dive keda ka ha lestar, sigurno ka mere“ (1. Moj. 2:16, 17). Ama, tegani o Satana kergja problemija. Preku jekh sap, ov vakergja e Evake: „Tumen nane te meren“. Žalno tano adava so oj verujngja ko adava hovajbe hem halja taro plodi. Palo late o Adam da halja taro plodi (1. Moj. 3:4, 6). Agjaar, o manuša ule grešnikija hem počmingje te meren (Rim. 5:12).

4-5. Sar o Satana ponadari da hovavela e manušen?

⁴ O Adam hem i Eva mule, baš sar so vakergja o Devel. Ama, o Satana ponadari da izmislinela sine hem širinela  sine javera hovajba bašo mule. Jekh taro adala hovajba tano o sikljojba kaj o telo merela, a i duša ponadari da negde živinela sar, na primer, ko nesavo duhovno sveto. Sa dži avdive, but manuša ko različno način verujnena ko akava hovajbe (1. Tim. 4:1).

⁵ Soske uspejngja o Satana te hovavel doborom bute manušen? Ov šukar džanela sar dikhena o manuša ko meribe hem koristinela adava te šaj te hovavel len. Amen na mangaja te mera soske siem stvorime te živina večno (Prop. 3:11). Amenge o meribe tano baro dušmani (1. Kor. 15:26).

6-7. a) Dali uspejngja o Satana te garavel o čačipe bašo mule? Objasnin. b) Sar o čačipe tari Biblija pomožinela amenge te na dara taro mule?

⁶ Ama, iako kerela sa akava, o Satana na uspejngja te garavel o čačipe bašo mule. Ustvari, avdive poviše manuša taro bilo keda angleder džanena hem vakerena o čačipe tari Biblija bašo mule hem baši nadež kaj isi voskresenie (Prop. 9:5, 10; Dela 24:15). Akala čačipa dena amenge bari uteha hem pomožinena amenge te na dara hem te na sumnina amen. Na primer, na daraja taro mule hem na daraja kaj ka slučinel pe nešto amare manglenge so mule. Džanaja kaj ola nane dživde hem kaj našti te keren nekaske lošnipa. I Biblija sporedinela o meribe hor sojbaja (Jovan 11:11-14). Isto agjaar, džanaja kaj o mule nane svesna kaj o vreme nakhela. Adaleske, keda ka voskresninen, čak okola soj mule vekoncar, adava ka ovel lenge sar te phene nakhlja samo jekh momenti.

⁷ Sigurno složinea tut kaj o čačipe bašo mule tano jasno, ednostavno hem logično. Adava tano but porazlično taro e Satanaskere hovajba kolencar so buninela e javeren! Adalea na samo so hovavela e manušen, nego isto agjaar sikavela sar lošno amare Stvoritele. Te šaj te haljova kobor bari šteta kergja o Satana, ka dikha akala pučiba: Sar e Satanaskere hovajba sikavena e Jehova sar lošno? Sar asavke hovajba čhivena e manušen te mislinen kaj na valjanela lenge e Hristoseskiri otkupno žrtva? Sar adala hovajba bajrargje i dukh hem i žal e manušengiri?

8. Sprema Eremija 19:5, sar o Satana ple hovajbaja bašo mule sikavela e Jehova sar lošno Devel?

⁸ O Satana ple hovajbaja bašo mule sikavela e Jehova sar lošno Devel. Ko adala hovajba tano vklučimo o hovavno sikljojbe kaj o mule mučinena pe ko pekol. Asavke sikljojba  sikavena e Jehova sar lošno Devel! Soske? Ola čhivena e manušen te verujnen kaj o Jehova, o Devel e mangipaskoro, isi le ista osobine sar e Bengeskere (1. Jov. 4:8). Sar osetinea tut bašo akava? Soj panda považno, sar osetinela pe o Jehova? Tari Biblija sikljovaja kaj ov mrzinela i surovost! (Čitin Eremija 19:5.)

9. Sar e Satanaskere hovajba vlijajnena upro e manušengoro stavi sprema e Hristoseskiri otkupno žrtva, baši koja so kerela pe lafi ko Jovan 3:16 hem 15:13?

⁹ E Satanaskere hovajba bašo mule čhivena e manušen te mislinen kaj na valjanela lenge e Hristoseskiri otkupno žrtva (Mat. 20:28). Jekh javer hovajbe e Satanaskoro tano kaj e manušen isi len duša so na merela. Ako adava tano čače, tegani sarine živinena večno hem na valjani sine o Isus te del plo životo sar otkupnina amenge te šaj te dobina večno životo. Ma bistre kaj adava so o Isus dengja plo životo sar žrtva tano o najbaro mangipe so sine nekogaš sikavdo e manušenge. (Čitin Jovan 3:16; 15:13.) Zamislin sar osetinena pe o Jehova hem leskoro Čhavo bašo asavke sikljojba kola so sikavena akaja skapoceno žrtva sar nešto so na vredinela!

10. Sar e Satanaskere hovajba bajrargje i dukh hem i žal e manušengiri?

¹⁰ E Satanaskere hovajba bajrargje e manušengiri dukh hem žal. Na primer, i Crkva koristinela sine o hovavno sikljojbe bašo pekol te šaj te opravdinel adava so mučinela sine okolen kola so protivinena pe sine ko lakere sikajba. Jekh način sar mučinela len sine i crkva sine agjaar so čhivela len ki klada hem tharena len sine. Ko jekh lil baši špansko inkvizicija * pišinela kaj nesave taro adala so sine odgovorna bašo adava surovo mučibe izgleda verujnena sine kaj ako dena prilika adalenge so sine eretikija te „osetinen savi ka ovel i večno jag“, šaj ka kainen pe angleder te meren hem nane te džan ko pekol. Ili razmislin bašo akava: keda nesave roditelendar ka merel čhavo, o javera obično vakerena kaj o Devel lelja le ki peste, verojatno te ovel angeli ko nebo. Dali akava hovajbe e Satanaskoro lokhjarela ili bajrarela i dukh so osetinena o roditelija? Ko nesave phuvja, o manuša mislinena kaj mora te delinen hajbe bašo mule, te obožavinen len, te keren nešto ki lengiri čest ili te roden lendar bereketi. Javera darana te na oven kaznime taro mule hem adaleske mangena te smirinen len. Ama, o veruvanja kola so avena taro e Satanaskere hovajba na dena čačutni uteha, nego čhivena e manušen panda poviše te sekirinen pe, pa čak te daran.

11. Sar nekoj tari familija ili taro amala so isi len šukar namere šaj te probinen te terinen amen te kera nešto soj sprotivno taro e Devleskoro Lafi?

¹¹ O mangipe sprema o Devel hem leskoro Lafi pomožinela amenge čak keda nekoj tari amari familija ili amala so isi len šukar namere terinena amen te učestvujna ko nesave adetija so nane bibliska a povrzime tane e mulencar. Ola šaj ka probinen te ladžakeren amen, agjaar so ka vakeren kaj na mangaja hem na poštujnaja adale so mulo. Ili, šaj ka vakeren kaj adaleske so ponašinaja amen agjaar, o mulo ko nesavo način ka kerel lošnipe e dživdenge. Sar šaj ko asavke situacie te ikera amen ko čačipe tari Biblija? Te dikha sar šaj te primenina nesave bibliska načelija.

12. Vaker nesave adetija soj povrzime e mulencar kola so nane bibliska.

¹² Ov odlučno te otfrline o veruvanja hem o adetija so nane bibliska (2. Kor. 6:17). Ko Karibija but manuša verujnena kaj, otkeda nekoj ka merel, leskoro „duho“ šaj te  ačhovel negde adathe paše hem te kazninel okolen so ponašingje pe lea lošno. Sprema nesavo izvor, ola verujnena kaj o „duho“ šaj čak „te kerel but problemija ki okolina“. Ko nesave thana ki Afrika, e manušen isi len adeti te učharen o ajne ko kher kote so sine o mulo hem te iranen o slike tari e zidoskiri strana. Soske kerena adava? Nesave vakerena kaj o mule na smejnena te dikhen korkori pes. Sar e Jehovaskere svedokija, amen nikogaš na verujnaja hem na učestvujnaja ko adetija so poddržinena e Satanaskere hovajba! (1. Kor. 10:21, 22).

13. Sprema Jakov 1:5, so šaj te kere ako na sian sigurno dali nesavo adeti tano sprotivno taro adava so vakerela i Biblija?

¹³ Ako na sian sigurno dali nesavo adeti tano sprotivno taro adava so vakerela i Biblija, molin e Jehova te del tut mudrost. (Čitin Jakov 1:5.) Palo adava istražin ko amare publikacie. Ako valjani, ker lafi e starešinencar ko tlo sobranie. Ola nane te vakeren tuke so te kere, ama šaj te pomožinen tuke te arakhe bibliska načelija, sar na primer, adala soj ki akaja statija. Keda kerea akala bukja, razvinea tli „sposobnost haljojbaske“, koja so ka pomožinel tuke te haljove soj šukar, a soj lošno (Evr. 5:14).

14. So ka pomožinel amenge te na sopkina e javeren?

¹⁴ Sa so kerea neka falinel e Jehova hem ma ov pričina nekoj te sopkinel pe (1. Kor. 10:31, 32). Keda valjani te odlučina dali ka učestvujna ko nesavo adeti, valjani te razmislina sar amari odluka ka vlijajnel upri e javerengiri sovest, posebno upro amare phralja hem phenja. Džangjola pe, nikogaš na mangaja te sopkina nekas ko duhovno pogled! (Mar. 9:42). Isto agjaar, na mangaja amare lafencar te vredžina adalen so nane Svedokija. O mangipe ka pottikninel amen te sikava kaj poštujnaja len džikote keraja lencar lafi, a adava ka anel falba e Jehovaske. Ni hari na mangaja te akoša amen e manušencar, a ni te asa lengere adetenge. Ma bistre kaj o mangipe tano but mokjno! Keda siem obzirna hem sikavaja kaj poštujnaja e javeren, šaj čak te kovljara o vile okolengere so protivinena pe amenge.

15-16. a) Soske tano mudro te vakere e javerenge ko so verujnea? Vaker primer. b) Sar šaj te primenina e Pavleskere lafija soj pišime ko Rimjanite 1:16?

¹⁵ Koristin sekoja prilika te vakere e javerenge kaj sian e Jehovaskoro svedoko (Isa. 43:10). Verojatno ka ovel tuke polokho te ikljove ko krajo ko stresna situacie ako tli familija hem komšie džanena  kaj služinea e Jehovaske. O Francisko, kova so živinela ko Mozambik, pišingja: „Keda mli romni, i Karolina, hem me počmingjem te proučina i Biblija, amare familijake vakergjem kaj nane više te obožavina e mulen. Amari vera sine ispitimi keda muli e Karolinakiri phen. Ko amaro than tano adeti te nangjarel pe e mule ko religiozno način. Palo adava jekh tari familija soj najpaše mora sine te sovel trin rakja ko than kote so sine čhordo o pani kolea so nangjargje e mule. Verujnela pe kaj akava ka smirinel e muleskoro duho. E Karolinakiri familija očekujngja oj te sovel ko adava than kote so čhorgja pe o pani“.

¹⁶ So kergje o Francisko hem leskiri romni? Ov vakerela: „Adaleske so mangaja e Jehova, odbingjem te učestvujna ko adava adeti. E Karolinakiri familija but holjangja. Krivingje amen kaj na poštujnaja e mulen hem vakergje amenge kaj nane više te aven amende, a ni te pomožinen amenge. Amen angleder objasningjem lenge ko so verujnaja, adaleske na keraja sine lencar lafi baši adaja tema džikote sine holjame. Nesave tari familija čak braninena amen sine adalea so vakergje kaj amen više angleder vakergjem lenge amaro stavi. Palo nesavo vreme, e Karolinakiri familija smiringja pe hem amare odnosija lencar ule pošukar. Nesave tari familija čak ale te roden amendar biblisko literatura“. Akava iskustvo sikavela kaj nikogaš na valjani te ladža te ikera amen ko čačipe tari Biblija bašo mule. (Čitin Rimjanite 1:16.)

17. So šaj te pomožinel amenge te ova čačutne amala adalenge so žalinena?

¹⁷ Keda taro nesavo phral ili phen ka merel nekoj taro lengere mangle, trudin tut te ove čačutno amal kova so ki nevolja ovela phral (Izr. 17:17). Sar šaj te ova čačutne amala posebno keda o phral ili i phen so žalinena isi len pritisok te učestvujnen ko adetija so nane bibliska? Te dikha duj bibliska načelija kola so šaj te pomožinen amenge.

18. Soske rungja o Isus, hem so sikljovaja taro leskoro primer?

¹⁸ „Roven okolencar so rovena“ (Rim. 12:15). Šaj nane amenge lokho te arakha lafija kolencar so šaj te utešina nekas soj  phago tari dukh adaleske so mulo lestar nekoj. Ama ponekogaš amare asva vakerena but poviše taro amare lafija. Na primer, keda mulo o Lazar, leskere phenja i Marija hem i Marta hem javera paše amala, sine but tažna hem rovena sine. Palo štar dive, o Isus reslja ki lende. Iako džanlja kaj panda hari ka voskresninel e Lazare, ov počmingja te rovel (Jovan 11:17, 33-35). Adava so rungja o Isus sikavela sar osetingja pe o Jehova adaleske so mulo o Lazar. Isto agjaar, keda i Marta hem i Marija dikhle sar o Isus rovela, ola sigurno sine but utešime soske adalea dikhle kobor but mangela len. Slično, keda sikavaja mangipe hem griža amare phralenge, ola džanena kaj nane korkori hem kaj isi len amala kola so mangena len hem poddržinena len.

19. Sar šaj te primenina o sovet taro Propovednik 3:7 keda mangaja te utešina nekas?

¹⁹ „Vreme te trajnel pe hem vreme te kerel pe lafi“ (Prop. 3:7). Javer način sar šaj te utešina nekas so žalinela tano agjaar so ka šuna le šukar. De prilika e phraleske te vakerel sar osetinela pe hem ma le upri tute ako vakerela nešto bizo te razmislinel (Jov 6:2, 3). Šaj leskiri familija kerela leske pritisok te učestvujnel ko nesave adetija so nane bibliska. Adaleske, molin tut zaedno lea. Taro vilo molin e Jehova te del leske sila hem te pomožinel leske te ačhovel smirimo (Ps. 65:2). Ako dozvolinena o okolnostija, zaedno čitinen nešto utešno tari Biblija. Ili šaj te čitinen nesavi statija taro amare publikacie so odgovorinela ki leskiri situacija, na primer, nesavo ohrabruvačko iskustvo.

20. So ka dikha ki javer statija?

²⁰ But siem bahtale so džanaja o čačipe bašo mule hem baši šuži idnina so adžikerela len! (Jovan 5:28, 29). Adaleske, lafencar hem postapkencar, hrabro te ikera amen ko čačipe tari Biblija hem te vakera e manušenge bašo adava sekogaš keda ka ovel amen prilika. Ki javer statija ka dikha panda jekh način sar o Satana probinela te ikerel e manušen ki duhovno temnica — o spiritizam. Ka dikha soske valjani te cida amen taro bukja soj povrzime adale demonsko stapicaja.