1. So prorokujngja o Isaija bašo Isus hem soske akava proroštvo ohrabrinela amen?

O PROROŠTVO so vakergja o Isaija bašo Isus Hristos ohrabrinela amen hem dela amen nadež. O Isaija prorokujngja kaj o Isus „nane te sudinel sprema adava so dikhela, ni nane te del sovet sprema adava so šunela“ hem kaj „pravedno ka sudinel e čorolenge“ (Isa. 11:3, 4). Soske ohrabrinela amen akava? Adaleske so živinaja ko sveto kote so isi but predrasude hem o manuša kerena peske mislenje bašo javera sprema adava so dikhena. Čače valjani amenge sovršeno Sudija, o Isus, kova so nikogaš nane te sudinel amen sprema adava sar izgledinaja!

2. Savi zapoved dengja amen o Isus, hem so ka dikha ki akaja statija?

² Sekova dive keraja amenge mislenje bašo javera. Ama amen na siem sovršena sar o Isus, adaleske našti sovršeno te procenina e javeren. But puti upri amende vlijajnela adava so šaj te dikha. Ama, o Isus dengja zapoved: „Čhinaven te sudinen sprema adava so dikhjola pe avrijaldan, nego sudinen pravedno“ (Jovan 7:24). Sprema akava,  o Isus mangela te ova sar leste hem te na sudina e manušenge sprema adava sar izgledinena. Ki akaja statija ka dikha trin bukja kola so šaj te vlijajnen upro amaro mislenje bašo javera: lengiri rasa ili nacionalnost, kobor pare isi len hem kobor berša isi len. Baši sekoja taro akala bukja ka dikha sar šaj te šuna e Isuseskiri zapoved te na sudina sprema adava so dikhjola pe avrijaldan.

3, 4. a) Soske o Petar meningja plo stavi bašo manuša so na sine Evreija? (Dikh i slika ko početok tari statija.) b) Kova nevo čačipe sikavgja o Jehova e Petareske?

³ Zamislin tuke sar osetingja pe o apostol Petar keda sine leske vakerdo te džal ki Cezareja, ko jekh manuš so na sine Evrei kova so vikinela pe sine Kornelij! (Dela 10:17-29). Isto sar o javera Evreija, o Petar panda sar tikno sine le stavi kaj o manuša so nane Evreija nane čista anglo e Devleskere jakhja. Ama slučingje pe nesave bukja kola so kergje te meninel plo stavi. Na primer, ov dobingja vizija taro Devel (Dela 10:9-16). Ki vizija, o Petar dikhlja sar taro nebo hulela nešto so dikhjola sine sar jekh baro platno pherdo životnencar kolende so dikhela pe sine sar nečista. Tegani jekh glaso vakergja leske: „Petar, ušti! Čhin hem ha!“ O Petar trin puti odlučno na manglja te kerel adava. Ama, sekova puti o glaso vakergja leske: „Ma vaker kaj nane čisto adava so o Devel kergja te ovel čisto!“ Pali akaja vizija, o Petar na halilo so mangela te vakerel leske adava glaso. Tegani, resle o glasnikija so bičhalgja len o Kornelij. O Petar dobingja upatstvo taro sveti duh te džal ko Kornelij, adaleske gelo e glasnikoncar.

⁴ Te sudinel sine o Petar sprema adava so dikhjola pe avrijaldan, nikogaš nane te khuvel sine ko e Kornelijeskoro kher. O Evreija nikogaš na džana sine ko khera e manušengere so na sine Evreija. Tegani soske o Petar gelo? Iako sine le predrasude sprema o manuša so na sine Evreija, i vizija so dikhlja la hem o upatstvo so dobingja taro sveti duh meningje leskoro mislenje. Otkeda o Petar šungja so vakergja leske o Kornelij, ov phengja: „Akana čače haljovava kaj o Devel nane pristrasno, nego ov tari sekoja nacija prifatinela okole so darala lestar hem kerela adava soj pravedno“ (Dela 10:34, 35). O Petar sine vooduševimo taro akava nevo haljojbe, hem akava haljojbe vlijajngja upro sa o hristijanja. Sar?

5. a) So mangela o Jehova sa o hristijanja te haljoven? b) Iako džanaja o čačipe, save čuvstvija šaj ponadari da te oven amen hor ki amende?

⁵ Preku o Petar, o Jehova pomožingja sa e hristijanenge te haljoven kaj ov nane pristrasno. E Jehovaske nane važno tari savi rasa, nacionalnost ili pleme siem, a ni ki koja čhib keraja lafi. O Devel prifatinela sekole manuše so darala lestar hem kerela adava soj pravedno (Gal. 3:26-28; Otk. 7:9, 10). Verojatno više džanea akava.  Ama, so ako bariljan ki phuv ili familija kote so but džene sine len predrasude? Šaj li hor ki tute te oven tut nesave predrasude, iako šaj mislinea kaj na sian pristrasno? Čak o Petar, kova so pomožingja e javerenge te haljoven kaj o Devel nane pristrasno, ponadari da sine le predrasude (Gal. 2:11-14). Adaleske, sar šaj te šuna e Isuse hem te čhinava te sudina e javerenge sprema adava sar izgledinena?

6. a) So šaj te pomožinel amenge te cida amendar o predrasude? b) So sikavgja o izveštaj jekhe starešinaskoro?

⁶ Te šaj te džana dali isi amen nesave predrasude, valjani te ispitina amen. Valjani te sporedina amaro stavi adalea so sikljovaja taro e Devleskoro Lafi (Ps. 119:105). Šaj isto agjaar te puča nesave amale dali primetingja nesave predrasude ki amende kola so amen korkori našti te dikha len (Gal. 2:11, 14). Šaj akala stavija tane doborom hor ki amende so čak ni na siem svesna baši lende. Akava slučingja pe jekhe starešinaske. Ov pišingja izveštaj bašo jekh revno bračno pari kova so sine ki polnovremeno služba. O rom sine tari jekh etničko grupa kolate so na dikhena sine šukar but manuša. Izgleda o starešina na sine svesno kaj hor ki peste isi le predrasude sprema adaja etničko grupa. Ov pišingja but šukar bukja bašo rom, ama ko krajo pišingja: „Iako tano [tari adaja nacionalnost] adalea sar ponašinela pe hem sar živinela pomožinela e javerenge te haljoven kaj, čak ako nekoj tano [tari adaja nacionalnost], adava na valjani te značinel kaj tano melalo hem unazadimo, soj tano normalno bute dženenge taro [adava] poteklo“. So sikljovaja taro akava? Bizi razlika save odgovornostija isi amen ki e Jehovaskiri organizacija, mora te ispitina amen hem te prifatina pomoš te šaj te primetina bilo savi predrasuda so šaj panda isi amen ko vilo. So šaj javer te kera?

7. Sar šaj te sikava kaj phravgjem amaro vilo?

⁷ Ako phravaja amaro vilo, namesto predrasude ka ovel amen mangipe (2. Kor. 6:11-13). Dali mangea te družine tut samo manušencar tari tli rasa, nacionalnost, pleme ili čhib? Ako tano agjaar, trudin tut te družine tut javerencar da. Šaj te dža ki služba objavitelencar taro različno poteklo. Ili šaj te kanine len ko ručko ili ko bešibe (Dela 16:14, 15). Sar so ka nakhel o vreme, tlo mangipe sa poviše ka bajrol hem nane te ovel than ko tlo vilo bašo predrasude. Akana te kera lafi sar šaj ko javer da način te sudina e javerenge sprema adava so dikhjola pe avrijaldan.

8. Sprema ki 3. Mojseeva 19:15, savi opasnost isi?

⁸ Upro amaro stavi baši nekaste šaj te vlijajnel adava kobor isi le ko materijalno pogled. Ki 3. Mojseeva 19:15 pišinela: „Ma ov pristrasno sprema o čorolo hem ma de prednost e barvaleske. Sudin pravedno te pašutneske“. Sar šaj  nekaskiri materijalno sostojba te vlijajnel ko adava sar dikhaja ki leste?

9. Kova žalno čačipe pišingja o Solomon hem so sikljovaja taro adava?

⁹ O sveti duh pottikningja e Solomone te pišinel jekh žalno čačipe: „E čorole mrzinena le leskere pašutne da, a e barvale isi le but amala“ (Izr. 14:20). So sikljovaja taro akala lafija? Ako na pazinaja, šaj te manga te ova amala barvale phralencar, a na čorole phralencar. Soske tano doborom opasno te procenina e manušen sprema lengiri materijalno sostojba?

10. Bašo savo problemi predupredingja o Jakov?

¹⁰ Ako keraja amenge mislenje bašo amare phrala sprema adava dali tane čorole ili barvale, šaj te kera podelbe ko sobranie. Akava slučingja pe ko nesave sobranija ko prvo veko hem o Jakov predupredingja adale hristijanen bašo adava. (Čitin Jakov 2:1-4.) Na valjani te mukha te oven podelbe ko sobranie. Tegani, sar šaj te izbegina te procenina e manušen sprema adava kobor isi len?

11. Dali amaro amalipe e Jehovaja zavisinela taro adava kobor isi amen ko materijalno pogled? Objasnin.

¹¹ Valjani ko amare phralja te dikha sar so dikhela o Jehova. O Jehova na merinela e manušengiri vrednost sprema adava dali tane barvale ili čorole. Amaro amalipe e Jehovaja nikogaš nane te zavisinel taro adava kobor pare ili  materijalna bukja isi amen. Točno tano adava kaj o Isus vakergja kaj „e barvaleske ka ovel pharo te khuvel ko nebesno Carstvo“, ama na vakergja kaj adava našti te kerel pe (Mat. 19:23). O Isus isto agjaar vakergja: „Bahtale sien tumen o čorole, soske tumaro tano e Devleskoro Carstvo!“ (Luka 6:20). Ama, akava na značinela kaj sa o čorole manuša ka šunen e Isuse hem ka dobinen posebna bereketija. But čorole na ule e Isuseskere učenikija. Akava sikavela kaj našti te procenina kobor tano nekoj paše e Jehovaja sprema adava kobor isi le ko materijalno pogled.

12. Save sovetija dela e Devleskoro Lafi hem e barvalenge hem e čorolenge?

¹² Maškar e Jehovaskoro narodo isi phralja hem phenja kola soj barvale hem kola soj čorole. Ama ola sarine mangena e Jehova hem služinena leske celo vilea. I Biblija vakerela e barvale manušenge „te na nadinen pe ko barvalipe so nane sigurno, nego ko Devel“. (Čitin 1. Timotej 6:17-19.) E Devleskoro Lafi isto agjaar predupredinela sa e Devleskere slugen, barvalen hem čorolen, kaj tano opasno te mangen o pare (1. Tim. 6:9, 10). Keda dikhaja ko amare phralja sar so dikhela o Jehova, nane te kera amenge mislenje baši lende sprema adava kobor isi len. Ama, dali valjani te sudina e javeren sprema adava kobor berša isi len? Te dikha.

13. So sikavela amen i Biblija bašo poštovanje sprema o pophure?

¹³ Ki Biblija ko poviše thana pišinela kaj mora te poštujna e pophuren. Ki 3. Mojseeva 19:32 pišinela: „Anglo parne bala ušti, poštujn e pophure manuše hem neka ovel tut dar taro tlo Devel“. Ko Izreki 16:31 vakerela kaj „o parne bala tane šuži kruna keda arakhljovena ko pravedno drumo“. O Pavle vakergja e Timotejeske ma te kerel grubo lafi e pophure phralencar, nego te dikhel ki lende sar dada (1. Tim. 5:1, 2). Iako e Timoteje sine le odredeno avtoriteti upro pophure phralja, ov valjani sine sekogaš te ovel lencar sočuvstvitelno hem te poštujnel len.

14. Keda šaj ka valjani te da sovet nekaske soj pophuro amendar?

¹⁴ So ako nesavo pophuro phral ili phen namerno kerela grevo ili širinela nešto so o Jehova na mangela? O Jehova nane te nakhel preku nekaskiri namerno greška samo adaleske soj tano pophuro. Razmislin bašo načelo soj pišimo ko Isaija 65:20: „O grešniko ka ovel dendo arman, čak ako isi le šel berša“. Slično načelo isi ki vizija so dikhlja la o Ezekiel (Ezek. 9:5-7). Sprema adava, najvažno valjani te ovel amenge te sikava poštovanje e Jehovaske, okova so postojnela taro purane dive (Dan. 7:9, 10, 13, 14). Asavko poštovanje ka del amen hrabrost te da sovet nekaske keda valjanela, bizi razlika kobor berša isi le (Gal. 6:1).

15. So sikljovaja taro apostol Pavle bašo adava dali valjani te poštujna e poterne phralen?

¹⁵ A sar valjani te dikha ko poterne phralja ko sobranie? Dali akava značinela kaj na zaslužinena te poštujna len? Na. O Pavle pišingja e Timotejeske: „Nikoj na valjani te na poštujnel tut adaleske so sian terno, nego ov primer e verna manušenge ko keribe lafi, ko postapke, ko mangipe, ki vera, ko čisto ponašibe“ (1. Tim. 4:12). Keda o Pavle pišingja akala lafija, e Timoteje verojatno sine le otprilika 30 berš. Ama o Pavle dengja le  but važna odgovornostija. So sikljovaja taro akava? Upro amaro stavi bašo poterne phralja na valjani te vlijajnen lengere berša. Na valjani te bistra kaj e Isuse da sine le samo 33 berš keda uspešno završingja pli služba ki Phuv.

16, 17. a) Sar odlučinena o starešine dali nesavo phral pherela o uslovija te služinel sar sluga-pomošniko ili starešina? b) Sar šaj amaro mislenje ili o stavija taro than kote so živinaja te oven protiv adava so vakerela i Biblija?

¹⁶ Ko nesave kulture o manuša na poštujnena e poternen. Adaleske, nesave starešine šaj nane te preporačinen terne phrale te služinel sar sluga-pomošniko ili sar starešina, iako pherela o uslovija bašo adava. Ama nigde ki Biblija na pišinela kobor berš valjani te ovel nekas te šaj te ovel imenujmo sar sluga-pomošniko ili starešina (1. Tim. 3:1-10, 12, 13; Tit 1:5-9). Ako jekh starešina kerela pravilo bašo akava adaleske soj tari asavki kultura, tegani ov na postapinela sprema e Devleskoro Lafi. O starešine na valjani te proceninen e ternen sprema plo mislenje ili sprema o stavija so isi ko than kote so živinena, nego sprema e Devleskoro Lafi (2. Tim. 3:16, 17).

¹⁷ Ako o starešine na ikerena pe ko bibliska merilija bašo imenujbe sluga-pomošnikija hem starešine, šaj te čhinaven e phralen kola so pherena o uslovija te oven imenujme. Ki jekh phuv, jekh sluga-pomošniko šukar kerela sine o odgovorna zadače kola so sine leske dende hem o starešine sine složna kaj akava phral pherela o bibliska uslovija te služinel sar starešina. Ama, nekobor pophure starešine vakergje kaj ov dikhjola but terno te ovel starešina, hem adaleske na dengje preporaka baši leste. Žalno tano adava so akava phral na sine imenujmo samo bašo adava sar izgledinela sine. Iako akava tano samo jekh iskustvo, o izveštaija sikavena kaj asavko razmisluvanje isi bute dženen ko but delija taro sveto. But tano važno te mukha te vodinel amen i Biblija, a na amaro mislenje ili o stavija taro than kote so živinaja. Samo agjaar ka šaj te vakera kaj šunaja e Isuse hem nane te sudina sprema adava so dikhjola pe avrijaldan.

18, 19. So ka pomožinel amenge te dikha ko amare phralja sar so dikhela o Jehova?

¹⁸ Iako siem nesovršena, šaj te sikljova te dikha ko javera sar so dikhela o Jehova bizo predrasude (Dela 10:34, 35). Adaleske, mora sekogaš te trudina amen te šuna o sovetija taro e Devleskoro Lafi. Keda primeninaja adala sovetija, tegani šunaja e Isuseskiri zapoved te na sudina sprema adava so dikhjola pe avrijaldan (Jovan 7:24).

¹⁹ Panda hari amaro Cari, o Isus Hristos, ka sudinel sa e manušenge, ama na sprema adava so dikhela ili šunela, nego sprema e Devleskere pravedna merilija (Isa. 11:3, 4). Edvaj adžikeraja te aven adala šuže dive!