O ŽIVOTO ko akala „posledna dive“ tano sa popharo, adaleske valjani amenge poviše strplivost taro bilo keda angleder (2. Tim. 3:1-5). Živinaja maškar o manuša so nane strpliva. Ola tane sebična, mangena te akošen pe hem nane len samokontrola. Adaleske, valjani te puča amen: „Dali me da počmingjum te na ovav strplivo sar o javera manuša? So značinela te ovav čače strplivo? So šaj te kerav akaja osobina te ovel delo tari mli ličnost?“

O lafi „strplivost“ so koristinela pe ki Biblija na značinela samo nekoj te trpinel nesavi phari situacija. O strplivo manuš istrajnela adaleske so isi le nadež kaj o bukja ka oven pošukar. Ov na mislinela samo peske, nego grižinela pe bašo e javerengere da čuvstvija, čak keda nekoj ka nervirinel le hem ka ponašinel pe lea lošno. Ov ponadari da nadinela pe kaj leskoro odnos e javerea ka ovel pošukar. Na iznenadinela amen adava so i Biblija vakerela kaj i strplivost tani rezultati taro mangipe * (Dikh i fusnota.) (1. Kor. 13:4). I strplivost isto agjaar tani delo taro „osobine so avena taro sveti duh“ (Gal. 5:22, 23). So valjani te kera te šaj čače te ova strpliva?

Te šaj te ova strpliva valjani te molina amen bašo e Jehovaskoro sveti duh, kova so ov dela le okolenge so isi len doverba ki leste (Luka 11:13). O sveti duh tano but mokjno, ama amen valjani te kera amaro delo te šaj te živina sprema amare molitve (Ps. 86:10, 11). Akava značinela kaj valjani te da amendar sa sekova dive te sikava strplivost hem akaja osobina te kera la delo tari amari ličnost. Ama, ponekogaš šaj nane te uspejna ko adava. Tegani, so šaj te pomožinel amenge?

Valjani te proučina o životo e Isuseskoro hem te trudina amen te dža palo leskoro sovršeno primer. Keda o apostol Pavle kergja lafi baši „nevi ličnost“, kolate soj vklučimi i strplivost da, ov pottikningja amen te mukha „o mir e Hristoseskoro te vladinel upro amare vile“ (Kol. 3:10, 12, 15). Te šaj te kera adava, valjani te dža palo e Isuseskoro primer hem te ovel amen celosno doverba kaj o Jehova ka isprajnel o bukja ko pravo vreme. Ako isi amen asavki doverba, ka ačhova strpliva bizi razlika so slučinela pe okolu amende (Jovan 14:27; 16:33).

Sarine amen mangaja o nevo sveto te avel posigate. Ama keda razmislinaja bašo adava kobor strplivo sine o Jehova amencar, sikljovaja sar te ova postrpliva. I Biblija uverinela amen: „O Jehova na kasninela te kerel adava so vetingja, sar so nesave mislinena kaj kasninela, nego ov tano strplivo hem na mangela nikoj te ovel uništimo nego sarinen te ovel len prilika te kainen pe“ (2. Pet. 3:9). Znači keda razmislinaja bašo adava kobor tano strplivo o Jehova amencar, amen da ka ova postrpliva e javerencar (Rim. 2:4). Ko kola situacie valjani amenge strplivost?

Isi but situacie ko amaro životo kote so valjani amenge strplivost. Na primer, keda keraja lafi nekasaja, šaj ka setina amen ko nešto so mislinaja kaj tano važno te vakera le. Ko asavke prilike i strplivost ka pomožinel amenge te na čhinava e javere džikote kerela lafi (Jak. 1:19). Isto agjaar ka valjani amenge strplivost keda nekoj ka nervirinel amen. Namesto sigate te reagirina ki asavki situacija, šukar tano te razmislina sar o Jehova hem o Isus reagirinena ko amare slabostija. Ola na koncentririnena pe ko but tikne bukja so keraja len pogrešno. Namesto adava, ola dikhena amare šukar osobine so isi amen hem strplivo dena amen vreme te poprajna amen (1. Tim. 1:16; 1. Pet. 3:12).

Valjani amenge strplivost isto agjaar keda nekoj ka vakerel amenge kaj nešto grešingjem. Ko asavke situacie šaj odma ka osetina amen povredime ili ka počmina te opravdina amen. Ama, e Devleskoro Lafi pottikninela amen te reagirina ko pojaver način. Ki leste pišinela: „Pošukar tano te ovel pe strplivo nego te ovel pe gordo. Ma vredžin tut sigate, o vilo okoleskoro soj glupavo vredžinela pe“ (Prop. 7:8, 9). Znači, čak keda nepravedno krivinena amen bašo nešto, valjani te ova strpliva hem šukar te razmislina angleder te reagirina. Agjaar postapingja o Isus keda o javera nepravedno krivingje le (Mat. 11:19).

E roditelenge posebno valjani strplivost keda valjani te pomožinen pumare čhavenge te ispravinen nesave stavija ili te ciden pestar o pogrešna želbe. Razmislin bašo Matijas, jekh phral so služinela ko Betel ki Skandinavija. Keda sine tinejdžeri, leskere součenikija sekogaš asana sine leske bašo adava ko so verujnela. Ko početok leskere roditelija na džanena sine akava. Palo adava dikhle kaj počmingja te sumninel pe ko adava so verujnela. O Jilis, o dad e Matijaseskoro, vakerela kaj leske hem leskere romnjake valjangja bari strplivost ki akaja situacija. O Matijas pučela sine pučiba sar soj: „Koj tano o Devel? So ako i Biblija nane e Devleskoro Lafi? Kotar džanaja kaj o Devel rodela amendar akava?“ Isto agjaar, pučela sine pe dade: „Soske nekoj te sudinel man samo adaleske so nane man ista stavija hem veruvanja sar tumende?“

O Jilis objasninela: „Ponekogaš holjamo pučela amen sine pučiba, ama na sine holjamo  mange ili pe dajake, nego bašo bibliska čačipa, soske mislinela sine kaj adava kerela leskoro životo popharo“. Sar o Jilis pomožingja leske? „Mo čhavo hem me keraja sine lafi saatencar. But puti samo šunava le sine hem ponekogaš pučava le sine pučiba te šaj te haljovav so čuvstvujnela hem so razmislinela. Ponekogaš objasninava leske sine nešto hem ka vakerav leske sine te razmislinel bašo adava jekh ili duj dive angleder te prodolžina amaro razgovor. A ponekogaš ka vakerav leske sine kaj valjani mange nekobor dive te razmislinav bašo adava so vakergja mange“. Preku asavke redovna razgovorija, o Matijas počmingja te haljovel so značinela i otkupnina hem kaj o Jehova mangela amen hem kaj isi le pravo te vladinel upri amende. O Jilis vakerela: „Valjani sine vreme hem but puti na sine lokho, ama pohari ko leskoro vilo počmingja te bajrovel mangipe sprema o Jehova. Me hem mi romni siem but bahtale so amari strplivost uspejngja te pomožinel amare čhaveske te nakhavel o tinejdžerska berša hem o čačipe te resel dži ko leskoro vilo“.

Len sine len doverba kaj o Jehova ka poddržinel len džikote ola strplivo pomožinena pumare čhaveske. O Jilis vakerela: „But puti vakerava sine e Matijaseske kaj amaro mangipe sprema leste pottikningja leskere daja hem man panda poviše te molina e Jehova te pomožinel leske te haljovel o čačipe“. Akala roditelija tane but bahtale so sine strpliva hem so na otkažingje pe!

Strplivost isto agjaar valjani amenge keda grižinaja amen nekaske tari amari familija ili nesave amaleske kova so poviše vreme tano nasvalo. Te dikha o primer e Elenakoro, koja so isto agjaar živinela ki Skandinavija. * (Dikh i fusnota.)

Otprilika angleder ofto berš, e Elenakere rome sine le duj mozočna udarija. Adaleske, ov našti više te osetinel radost, tuga ili žal. Akaja situacija tani but phari e Elenake. Oj vakerela: „Valjani te sikavav bari strplivost hem but te molinav man“. Oj ponadari vakerela: „Omileno stiho kova so dela man uteha tano Filipjanite 4:13 kote so pišinela: ’Sa šaj te kerav soske pomožinela man adava so dela man sila‘“. Adaleske so dobinela sila hem poddrška taro Jehova, i Elen strplivo istrajnela ki pli phari situacija (Ps. 62:5, 6).

Džangjola pe, najšukar primer baši strplivost tano o Jehova (2. Pet. 3:15). Ki Biblija čitinaja bašo but situacie kote so o Jehova sikavgja strplivost (Neem. 9:30; Isa. 30:18). Na primer, sar reagiringja o Jehova keda o Avraam pučlja le nekobor pučiba baši leskiri odluka te uništinel o Sodom? O Jehova na čhinavgja e Avraame? Ov strplivo šungja sekova leskoro pučibe hem o griže so sine le. O Jehova sikavgja leske kaj šunela le sine hem uveringja le kaj nane te uništinel o Sodom čak ako isi samo deš pravednikija ki adaja diz (1. Moj. 18:22-33). O Jehova sekogaš šukar šunela hem nikogaš na reagirinela sigate!

I strplivost tani but važno delo tari nevi ličnost koja so mora sekova hristijani te ovel le. Ako daja sa amendar te ova čače strpliva, ka falina e Jehova, amaro Dad so grižinela pe amenge hem tano strplivo amencar hem ka ova maškar „okola so baši pli vera hem strplivost dobinena adava soj vetimo“ (Evr. 6:10-12).