1, 2. Ko so valjani te pottikninen amen o lafija taro Evreite 13:4?

SARINE mangaja te sikava čest e Jehovaske. Ov zaslužinela adava hem vetingja amenge kaj ov da ka sikavel amenge čest (1. Sam. 2:30; Izr. 3:9; Otk. 4:11). Ov isto agjaar mangela te poštujna e javere manušen, sar na primer e državna službenikon (Rim. 12:10; 13:7). Ama, ko jekh podračje taro životo valjani posebno te sikava poštovanje — ko brako.

² O apostol Pavle pišingja: „Sarine valjani te poštujnen o brako hem i bračno vrska valjani te ovel čisto“ (Evr. 13:4). Akalea o Pavle dengja jekh but važno sovet. Ov pottikningja e hristijanen te poštujnen o brako, javere lafencar te dikhen ki leste sar nešto skapoceno. Dali tu da dikhea agjaar ko brako, posebno ko tlo brako?

3. Kova važno sovet dengja o Isus bašo brako? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

³ Ako dikhea ko brako sar nešto skapoceno, tu džaja palo e Isuseskoro primer. Leskoro stavi bašo brako dikhela pe taro adava so vakergja e fariseenge. Keda pučle le bašo razvod, ov spomningja adava so vakergja o Devel  bašo prvo brako: „Adaleske o manuš ka mukhel ple daja hem ple dade hem ka spojnel pe ple romnjaja, hem ola ka oven jekh telo“. Palo adava o Isus vakergja: „O Devel so phanlja te ovel jekh, o manuš te na odvojnel“. (Čitin Marko 10:2-12; 1. Moj. 2:24.)

4. Koja sine e Jehovaskiri namera bašo brako?

⁴ Akalea o Isus potvrdingja kaj o Devel tano adava so kergja o brako hem kaj i bračno vrska valjani te trajnel večno. Keda o Devel kergja o prvo brako, ov na vakergja e Adameske hem e Evake kaj šaj te razvedinen pe. Namesto adava, leskiri namera sine ola te ačhoven ko brako zasekogaš.

5. Sar vlijajnela o meribe upro brako?

⁵ Džanaja kaj, keda o Adam grešingja, but bukja meningje pe. Jekh taro adala promene sine so o manuša počmingje te meren, a akava vlijajngja upro brako. O apostol Pavle objasningja e hristijanenge kaj, ako jekh taro bračna partnerija merela, o javer tano slobodno palem te prandinel pe (Rim. 7:1-3).

6. So sikljovaja taro e Mojseeskoro zakoni bašo adava sar dikhela o Devel ko brako?

⁶ Ko Zakoni so dengja le o Devel e Izraelconge sine upatstvija bašo brako. Na primer, jekhe Izraelco šaj sine te ovel le poviše romnja. Akava običaj postojnela sine panda angleder o Devel te del o Zakoni. Ama, o Zakoni zaštitinela sine e džuvlen hem e čhaven ko asavke brakija. Na primer, ako jekh Izraelco prandinela pe sine jekhe robinkaja hem palo nesavo vreme lela peske sine panda jekhe romnja, ov ponadari da mora sine te grižinel pe bašo potrebe e prvo romnjakere sar so kerela sine adava angleder. O Devel rodela sine ov ponadari da te zaštitinel la hem te grižinel pe lake (2. Moj. 21:9, 10). Iako amenge avdive na važinela e Mojseeskoro zakoni, ama lestar šaj te dikha kaj o brako tano but skapoceno anglo e Devleskere  jakhja. Akava pomožinela amenge da te cenina o brako.

7, 8. a) Sprema 5. Mojseeva 24:1, so pišinela sine bašo razvod ko Zakoni? b) Sar dikhela o Jehova ko razvod?

⁷ So pišinela sine ko Zakoni bašo razvod? Iako o Jehova nikogaš na manglja jekh rom hem jekh romni te razvedinen pe, o Zakoni dozvolinela sine jekh Izraelco te razvedinel pe tari pli romni ako oj ponašinela pe ko način kova so na ličinela jekhe romnjake. (Čitin 5. Mojseeva 24:1.) Ko Zakoni na pišinela sine soj tano vklučimo ko asavko ponašibe. Ama, adava sigurno na sine nesavi tikni buti, nego nešto ladžavo hem but seriozno (5. Moj. 23:14). Žalno tano adava so ko vreme e Isuseskoro but Evreija razvedinena pe sine taro ple romnja „baši bilo savi buti“ (Mat. 19:3). Sigurno na mangaja te ovel amen asavko stavi.

⁸ Ko vreme keda živinela sine o proroko o Malahija, but roma razvedinena pe sine taro pumare romnja, verojatno te šaj te ženinen pe poterne džuvlencar kola so na služinena sine e Jehovaske. Ama o Devel jasno vakergja sar dikhela ko razvod. Ov vakergja: „Me mrzinava o razvod“ (Mal. 2:14-16). O Devel dikhela sine ko brako isto sar ko početok keda vakergja kaj o manuš „ka spojnel pe ple romnjaja, hem ola ka oven jekh telo“ (1. Moj. 2:24). O Isus da dikhela sine isto sar plo Dad ko brako keda vakergja: „O Devel so phanlja te ovel jekh, o manuš ma te odvojnel“ (Mat. 19:6).

9. So značinena o lafija taro Marko 10:11, 12?

⁹ Nekoj šaj te pučel: „Dali isi nesavi pričina jekh Devleskoro sluga te razvedinel pe hem palem te prandinel pe?“ Primetin so vakergja o Isus: „Sekoj so ka razvedinel pe tari pli romni hem ka lel javere romnja, kerela preljuba sprema i prvo. Hem ako i romni razvedinela pe taro plo rom hem palo adava lela javere rome, kerela preljuba“ (Mar. 10:11, 12; Luka 16:18). Taro akava jasno dikhaja kaj o Isus poštujnela sine o brako hem mangela sine o javera da te keren adava. Ako nesavo rom razvedinela pe tari pli verno romni hem palem khuvela ko brako, ov kerela preljuba. Isto akava važinela ako jekh romni razvedinela pe taro plo verno rom. Akava tano agjaar soske korkori o razvod na značinela krajo bašo brako. Anglo e Devleskere jakhja ola ponadari da tane „jekh telo“. O Isus isto agjaar vakergja kaj ako jekh rom razvedinela pe tari pli romni so nane krivo, anela la ki opasnost te kerel preljuba. Sar? Ko adava vreme, jekh razvedimi džuvli šaj ka valjani sine palem te khuvel ko brako taro finansiska pričine. Adalea ustvari, oj ka kerel preljuba.

10. Koja tani i edinstveno pričina jekh Devleskoro sluga te šaj te razvedinel pe hem te ovel slobodno palem te prandinel pe?

¹⁰ O Isus vakergja koja tani i edinstveno pričina bašo razvod: „Vakerava tumenge, sekova jekh so ka  razvedinel pe tari pli romni, osven bašo seksualno nemoral [grčko: pornia], hem khuvela ko brako javeraja, kerela preljuba“ (Mat. 19:9). Isto misla phengja ki Propoved ki gora (Mat. 5:31, 32). Ko solduj slučaija, o Isus kerela sine lafi bašo seksualno nemoral. Ko adava tane vklučime grevija sar soj preljuba, prostitucija, homoseksualnost, seksualna odnosija životnencar hem seksualna odnosija maškar duj manuša so nane ko brako. Na primer, ako nesavo murš soj tano ko brako kerela nemoral, leskiri romni šaj te odlučinel dali ka razvedinel pe ili na. Ako razvedinela pe, anglo e Devleskere jakhja ola nane više ko brako.

11. Soske nesavo Devleskoro sluga šaj te odlučinel te na razvedinel pe iako isi le biblisko pričina bašo adava?

¹¹ Primetin kaj o Isus na vakergja kaj ako jekh taro bračna partnerija kerela nemoral, o javer so nane krivo mora te razvedinel pe lestar. Na primer, i romni šaj ka odlučinel te ačhovel ko brako iako o rom kergja nemoral. Soske? Šaj oj ponadari da mangela le hem spremno tani te prostinel leske hem te probinel zaedno lea te keren o brako te ovel pošukar. Isto agjaar, ako razvedinela pe hem palem na prandinela pe, šaj te oven la nesave pharipa. Na primer, sar ka zadovolinel ple materijalna hem seksualna potrebe? Ka osetinel pe li korkori? Sar ka vlijajnel o razvod upro čhave? Dali ka ovel lake popharo korkori te sikavel len bašo Jehova? (1. Kor. 7:14). Jasno tano kaj ako jekh bračno partneri so nane krivo odlučinela te razvedinel pe ka oven le but pharipa.

12, 13. a) So slučingja pe ko e Osijaskoro brako? b) Soske o Osija irangja e Gomera ki peste hem so šaj te sikljova taro lengoro brako?

¹² Taro adava so doživingja o proroko o Osija šaj but te sikljova bašo adava sar dikhela o Devel ko brako. O Devel vakergja e Osijaske te lel romnjake jekhe džuvlja so vikinela pe sine Gomer „koja so ka kerel nemoral hem ka bijanel čhave taro nemoral“. E Gomera hem e Osija sine len čhavo (Osi. 1:2, 3). Palo nesavo vreme, oj bijangja čhaj hem panda jekh murš, verojatno taro javer manuš. Iako i Gomer poviše puti kergja preljuba, o Osija ačhilo laja ko brako. Palo nesavo vreme, oj mukhlja e Osija hem uli robinka. Ama, o Osija kingja la hem palem irangja la ki peste (Osi. 3:1, 2). O Jehova koristingja e Osija te sikavel kaj ov sekova puti prostinela sine e Izraeleske, iako o narodo na sine leske verno hem služinela sine javere devlenge. So šaj te sikljova taro e Osijaskoro brako?

¹³ Ako jekh bračno partneri kerela nemoral, o javer mora te odlučinel so ka kerel. O Isus vakergja kaj ki asavki situacija o bračno partneri so nane krivo isi le pričina te razvedinel pe hem tegani tano slobodno palem te prandinel pe. Ama, nane te ovel pogrešno ako o bračno partneri so nane krivo odlučinela te prostinel. O Osija palem irangja e Gomera ki peste. Keda oj irangja pe ko Osija, ov vakergja lake kaj na smejnela te oven la seksualna odnosija javere muršea. E Osija na sine le odnosija e Gomeraja nesavo vreme (Osi. 3:3). Ama palo adava, sigurno sine le palem odnosija ple romnjaja. Akava sikavgja kobor sine spremno o Devel palem te  prifatinel e Izraelcon hem ponadari da te grižinel pe lenge (Osi. 1:11; 3:3-5). So sikavela amen akava bašo brako? Ako o bračno partneri so nane krivo palem isi le seksualna odnosija ple bračno partnerea so kergja nemoral, adalea sikavela kaj odlučingja te prostinel leske (1. Kor. 7:3, 5). Ko asavko slučaj nane više pričina bašo razvod. Palo adava, o rom hem i romni valjani zaedno te pomožinen jekh jekheske te dikhen ko brako sar o Devel.

14. Sprema 1. Korinkjanite 7:10, 11, so šaj te ovel ko brako?

¹⁴ Sa e Devleskere sluge valjani te poštujnen o brako sar o Jehova hem o Isus. Ama, adaleske so siem nesovršena, ponekogaš adava na uspejnela sarinenge (Rim. 7:18-23). Adaleske na valjani te iznenadinel amen adava so nesave hristijanja taro prvo veko sine len bare problemija ko brako. O Pavle pišingja: „I romni na valjani te džal peske taro plo rom“. Ama ponekogaš adava slučinela pe sine. (Čitin 1. Korinkjanite 7:10, 11.)

15, 16. a) Savi cel valjani te ovel e bračno partneren keda isi len problemija ko brako hem soske? b) Sar akava važinela čak keda jekh taro bračna partnerija na služinela e Jehovaske?

¹⁵ O Pavle na objasningja soske nesave bračna partnerija odlučinena sine te odvojnen pe. Ama džanaja kaj o problemi na sine ko adava, na primer, kaj o rom kergja nemoral. Ko asavko slučaj e romnja ka ovel la sine pričina te razvedinel pe hem palem te khuvel ko brako. O Pavle pišingja kaj i romni soj odvojmi taro plo rom valjani te ačhovel „biprandimi ili te iranel pe palem ple romeste“. Anglo e Devleskere jakhja ola o duj tane panda ko brako. O Pavle vakergja kaj, bizi razlika save problemija isi e bračno partneren, ako nikoj lendar na kerela nemoral, lengiri cel valjani te ovel te smirinen pe, javere lafencar te rešinen o problemija hem te ačhoven zaedno. Šaj te roden pomoš taro starešine. O starešine nane te oven tari nikaskiri strana, nego ka den praktična sovetija tari Biblija.

¹⁶ Ama, so ako jekh Devleskoro sluga tano ko brako nekasaja so na služinela e Jehovaske? Keda ka oven len problemija ko brako, dali tano prifatlivo te odvojnen pe? Sar so dikhlem više angleder, i Biblija vakerela kaj o seksualno nemoral tano pričina bašo razvod. Ama ki late na pišinela taro kola pričine šaj nesavo bračno pari te odvojnel pe. O Pavle pišingja: „I romni so isi la rom so nane verniko, a ov prifatinela te ačhovel  laja, ma te mukhel ple rome“ (1. Kor. 7:12, 13). Akava važinela amenge da avdive.

17, 18. Soske nesave hristijanja ačhile ple bračno partnerea iako sine ki but phari situacija?

¹⁷ Ama, isi slučaija keda o rom so nane verniko, ple ponašibaja sikavela kaj na „prifatinela te ačhovel“ ple romnjaja. Na primer, šaj but fizički maltretirinela la, čak doborom but so oj mislinela kaj lakoro sastipe ili životo tane ki opasnost. Šaj na mangela te grižinel pe lake hem ple familijake ko materijalno pogled, ili šaj kerela te našti te služinel e Jehovaske. Ko asavke slučaija, jekh hristijanka šaj ka dikhel kaj lakoro rom na „prifatinela te ačhovel laja“, bizi razlika so vakerela ov, hem adaleske šaj ka odlučinel kaj mora te odvojnen pe. Ama javera hristijanke ki slično situacija odlučingje te ačhoven ple bračno partnerea. Ola istrajngje hem probingje te keren pošukar plo brako. Soske angje asavki odluka?

¹⁸ Ako jekh bračno pari odvojnela pe baši asavki situacija, anglo e Devleskere jakhja ola ponadari da tane ko brako hem ka ovel len o pharipa baši kola so kergjem angleder lafi. O apostol Pavle vakergja panda jekh pričina soske tano šukar o bračna partnerija te ačhoven zaedno. Ov pišingja: „O rom so nane verniko tano sveto preku pli romni hem i romni so nane verniko tani sveto preku o phral. Te na ovel sine akava agjaar, tumare čhave nane te oven sine čista, ama akana ola tane sveta“ (1. Kor. 7:14). But hristijanja odlučingje te ačhoven ple bračno partnerea so na služinela e Jehovaske iako sine ki but phari situacija. Sine lenge but milo so kergje asavke žrtve soske palo nesavo vreme lengoro bračno partneri ulo e Jehovaskoro svedoko. (Čitin 1. Korinkjanite 7:16; 1. Pet. 3:1, 2.)

19. Soske isi but uspešna brakija ko hristijanska sobranija?

¹⁹ O Isus dengja sovet bašo razvod, a o apostol Pavle dengja sovet bašo odvojbe. O solduj džene mangena sine e Devleskere sluge te poštujnen o brako. Avdive ko hristijanska sobranija ko celo sveto isi but uspešna brakija. Šaj ko tlo da sobranie isi but asavke brakija kote so o phralja sikavena mangipe ple romnjenge, a o phenja hor poštujnena ple romen. Sarine ola sikavena kaj šaj te poštujnel pe o brako sar poklon taro Devel. Bahtale siem so milionija bračna parija sikavena kaj adava so vakergja o Devel tano čače: „O manuš ka mukhel ple daja hem ple dade hem ka spojnel pe ple romnjaja, hem ola ka oven jekh telo“ (Ef. 5:31, 33).