STATIJA PROUČIBASKE 24
Otfrlin sekova razmislibe soj sprotivno taro adava so sikavela o Devel!
Rušinaja pogrešna razmisliba hem sekoja prečka koja so čhinavela e manušen te pendžaren e Devle (2. KOR. 10:5)
GILI 45 O misle mle vileskere
BAŠO SO KA KERA LAFI *
1. Savo predupreduvanje dengja o Pavle e hristijanenge so sine pomazime?
O PAVLE predupredingja: „Ma mukhen ponadari da te oblikujnel tumen akava sveto“ (Rim. 12:2). Akala lafija pišingja len e hristijanenge ko prvo veko. Soske o Pavle dengja asavko direktno predupreduvanje e muršenge hem e džuvlenge kola so više služinena sine e Devleske hem sine pomazime sveti duhoja? (Rim. 1:7).
2-3. a) Sar probinela o Satana te cidel amen taro Jehova? b) Sar šaj te otkornina o pogrešna stavija so mukhle hor koreno ki amende?
2 O Pavle sine sekirimo soske sine jasno kaj upro nesave hristijanja vlijajngje o štetna stavija hem sikajba so širinela sine o sveto e Satanaskoro (Ef. 4:17-19). Adava šaj te slučinel pe sekaske amendar. O Satana, o vladeteli akale svetoskoro, trudinela pe sa ple silencar te cidel amen taro Jehova, a te šaj te kerel adava koristinela razna taktike. Na primer, ako isi amen želba te istaknina amen ili isi amen sebično ambicija, o Satana ka iskoristinel adava. Isto agjaar, šaj te probinel te iskoristinel nešto taro amaro poteklo, okolina ili obrazovanie te šaj te terinel amen te razmislina sar ov so mangela.
3 Dali šaj te otkornina o bukja so mukhle hor koreno ki amari godi? (2. Kor. 10:4). Primetin savo odgovor dela o Pavle: „Rušinaja pogrešna razmisliba hem sekoja prečka koja so čhinavela e manušen te pendžaren e Devle, kontrolirinaja sekoja misla te šaj te ovel poslušno e Hristoseske“ (2. Kor. 10:5). Čače, e Jehovaskere silaja amen šaj te otfrlina o pogrešna stavija. Isto sar so nesavo protivotrov šaj te cidel o lošna posledice taro nesavo otrov, agjaar e Devleskoro Lafi šaj te pomožinel amenge te cida o lošno vlijanie taro sveto e Satanaskoro.
„MENINEN TUMARO NAČIN SAR RAZMISLINENA“
4. Save promene valjani sine but džene amendar te keren keda prifatingje o čačipe?
4 Razmislin bašo promene so valjani sine te kere len keda prifatingjan o čačipe taro e Devleskoro Lafi hem odlučingjan te služine e Jehovaske. Bute dženenge amendar akava značinela sine te čhinava te kera nesave neispravna bukja (1. Kor. 6:9-11). But siem blagodarna so pomožingja amenge o Jehova te kera adala promene!
5. Sprema Rimjanite 12:2, kola duj bukja valjani te kera?
5 Ama, nikogaš na smejnaja te mislina kaj na valjani ponadari da te menina amen. Iako na keraja više o seriozna grevija so keraja len sine angleder te krstina amen, sepak valjani te da sa amendar te izbegina sa so šaj te čhivel amen palem te kera adala seriozna grevija. So ka pomožinel amen ko adava? O Pavle pišingja: „Ma mukhen ponadari da te oblikujnel tumen akava sveto, nego meninen tumen agjaar so ka meninen tumaro način sar razmislinena“ (Rim. 12:2). Znači mora te kera duj bukja. Prvo, na valjani te dozvolina ponadari da te oblikujnel amen akava sveto. Dujto, valjani te menina amen agjaar so ka menina o način sar razmislinaja.
6. So sikljovaja taro e Isuseskere lafija soj pišime ko Matej 12:43-45?
6 I promena baši koja so mislingja o Pavle na značinela samo te menina amaro Menimo ili kerela pe?“) Mora te kera celosno promena ki amari godi — amare najhor misle, čuvstvija hem stavija. Adaleske, sekova jekh amendar valjani te pučel pe: „Dali o promene so kerava len te šaj te ovav poslično e Isusea tane samo površna ili kerava hor promene ki mli ličnost?“ Akava tano but važno pučibe. O Isus vakergja so valjani te kera. Adava dikhjola pe taro leskere lafija soj pišime ko Matej 12:43-45. (Čitin.) Taro akala lafija sikljovaja nešto važno: nane dovolno samo te otfrlina o lošna misle — valjani te menina len mislencar kola so kerena bahtalo e Devle.
izgled. (Dikh i ramka „KER PROMENE KI TLI LIČNOST
7. Sar šaj te kera promene ki amari ličnost?
7 Dali šaj te kera promene ko način sar razmislinaja? E Devleskoro Lafi vakerela amenge kaj šaj. Ki leste pišinela: „Ponadari da razmislinen ko nevo način hem uraven i nevi ličnost koja soj kerdi sprema e Devleskiri volja ki čačutni pravednost hem vernost“ (Ef. 4:23, 24). Znači, šaj te kera promene ki amari ličnost, ama adava nane lokho. Nane dovolno samo te borina amen protiv o pogrešna želbe hem te čhinava te postapina pogrešno. Valjani te menina amare želbe, motivija, hem o način sar ponašinaja amen. Te šaj te kera akava mora sekogaš te trudina amen.
8-9. Sar o iskustvo jekhe phraleskoro sikavela kobor tano važno taro koreno te menina amari ličnost?
8 Te dikha o primer jekhe phraleskoro so angleder but piela sine hem sine nasilno. Ov čhinavgja te piel hem te marel pe hem palo adava krstingja pe. Adalea dengja but šukar svedoštvo ko than kote so živingja. Ama jekh rat, kratko otkeda krstingja pe, sine ispitimo ko način so na adžikergja. Jekh mato manuš alo leste khere hem manglja te marel pe lea. Ko početok, amaro phral kontroliringja pli želba te marel pe. Ama keda o manuš počmingja te vakerel lošna bukja bašo Jehova, o phral doborom but nerviringja pe so našti sine više te kontrolirinel pe. Iklilo avri hem margja e manuše. Kote sine o problemi? Iako o proučibe i Biblija pomožingja leske te borinel pe protiv i želba te marel pe, ov panda na meningja plo način sar razmislinela sine. Javere lafencar, ov na meningja čače pli ličnost.
9 Ama, akava phral na čhinavgja te kerel promene (Izr. 24:16). Adaleske so o starešine pomožingje leske, ov ponadari da duhovno napredujnela sine. Sar so nakhela sine o vreme, ov ulo starešina. Palo adava, jekh rat angli dvorana, arakhlilo ki slično situacija sar angleder. Jekh mato manuš manglja te marel jekhe taro starešine. So kergja amaro phral? Ko jekh ljubezno hem mirno način kergja lafi e mate manušea, smiringja i situacija hem ingargja le dži khere. Soske ki akaja situacija o phral reagiringja pojaver? Amaro phral taro koreno meningja plo način sar razmislinela sine. Hor ki peste, ov meningja pe ki mirno hem ponizno ličnost. Adalea angja falba e Jehovaske.
10. So valjani te kera te šaj te promenina amari ličnost?
10 Akala promene na ovena sigate ili korkori pestar. Šaj ka valjani but te trudina amen hem adava poviše berša (2. Pet. 1:5). Asavke promene nane te oven samo adaleske so beršencar služinaja e Jehovaske. Valjani te da sa amendar te šaj te menina amari ličnost. Te šaj te kera akaja promena isi nekobor osnovna bukja so valjani te kera. Te dikha nesave lendar.
SAR TE MENINA AMARO NAČIN SAR RAZMISLINAJA
11. Sar i molitva pomožinela amenge te menina amaro način sar razmislinaja?
11 Prvo važno buti tani te molina amen. Valjani te molina amen sar o psalmisti kova so vakergja: „Ker ki mande čisto vilo, Devla, hem de man nevo duho, kova so ka pomožinel mange te ovav verno“ (Ps. 51:10). Mora te priznajna kaj valjani te menina amaro način sar razmislinaja hem mora te molina e Jehova te pomožinel amenge ko adava. Sar šaj te ova sigurna kaj o Jehova ka pomožinel amenge te promenina amen? Šaj te ohrabrinel amen o vetuvanje so dengja le e o Jehova e tvrdoglava Izraelconge kola so živinena sine ko vreme e Ezekieleskoro: „Ka dav len jekh vilo hem ka čhivav ki lende nevo duho... hem ka dav len kovlo vilo“, javere lafencar vilo kova so spremno šunela o vodstvo e Devleskoro (Ezek. 11:19). O Jehova sine spremno te pomožinel adale Izraelconge te meninen pe, a spremno tano te pomožinel amenge da.
12-13. a) Sprema Psalm 119:59, bašo so valjani hor te razmislina? b) Kola pučiba valjani te puča amen?
12 Dujto važno buti so valjani te kera tani hor te razmislina. Džikote čitinaja e Devleskoro Lafi sekova dive, valjani te odvojna vreme hor te razmislina kola stavija hem čuvstvija valjani te menina ki amende. (Čitin Psalm 119:59; Evr. 4:12; Jak. 1:25.) But tano važno te pendžara sekova amaro stavi hem sekova amaro čuvstvo upro kova so vlijajngja i mudrost taro akava sveto. Valjani te ova iskrena amencar hem te priznajna amare slabostija hem palo adava but te trudina amen te oslobodina amen lendar.
13 Na primer, puč tut: „Dali ki mande isi barem hari ljubomora ili zavist?“ (1. Pet. 2:1). „Dali mislinava kaj sium pošukar taro javera bašo mlo poteklo, obrazovanie ili finansisko situacija?“ (Izr. 16:5). „Dali dikhava sar potele mandar okolen soj počorole ili okolen soj tari javer nacija?“ (Jak. 2:2-4). „Dali privlečinena man o bukja so nudinela len e Satanaskoro sveto?“ (1. Jov. 2:15-17). „Dali privlečinela man nemoralno hem nasilno zabava?“ (Ps. 97:10; 101:3; Amos 5:15). Keda ka odgovorina ko akala lična pučiba, šaj ka haljova save promene valjani te kera. Ako uspejnaja te menina akala stavija ili čuvstvija so mukhle hor koreno ki amende, ka kera bahtalo amare Dade soj ko nebo (Ps. 19:14).
14. Soske tano but važno te birina šukar amala?
14 Trito važno buti tani te birina šukar amala. Bizi razlika dali siem svesna ili na, amare amala but vlijajnena ki amende (Izr. 13:20). Ki škola ili ki buti, amen verojatno siem uzo manuša kola so na pomožinena amenge te razmislina agjaar sar so mangela o Devel. Ama, ko amare sostanokija šaj te arakha o najšukar amala. Adathe šaj te ova pottiknime „te sikava mangipe hem te kera šukaripe“ (Evr. 10:24, 25).
„AČHOVEN ZORALE KI VERA“
15-16. Sar probinela o Satana te vlijajnel upri amari godi?
15 Na valjani te bistra kaj o Satana tano odlučno te vlijajnel upri amari godi. Ov koristinela različna taktike te šaj te kerel te sumnina amen ki mudrost tari Biblija hem te uništinel o šukar vlijanie so sine la upri amende.
16 O Satana ponadari da pučela o isto pučibe so pučlja e Eva ki rajsko gradina: „Čače li o Devel vakergja kaj...?“ (1. Moj. 3:1). Ko sveto kolea so vladinela o Satana, but puti šunaja pučiba kola so šaj te čhiven amen te sumnina ko adava so verujnaja. Na primer, šunaja pučiba sar soj: „Čače li o Devel na dozvolinela homoseksualna vrske? Čače li o Devel na mangela te slavinen praznikija hem rodendenija? Čače li tumaro Devel na dozvolinela te priminen rat preku transfuzija? Čače li o Devel, kova soj pherdo mangipaja, rodela tumendar te na kontaktirinen tumare familijaja hem amalencar soj tane isklučime?“
17. a) So valjani te kera keda pučena amen pučiba kolencar so šaj te čhiven amen te sumnina amen? b) Sprema Kološanite 2:6, 7, savo ka ovel o rezultati taro adava?
17 Valjani celosno te ova uverime ko adava so verujnaja. Ako na siem uverime ko odgovorija taro pučiba sar soj adala taro angluno pasus, šaj te sumnina amen kaj adava ko so verujnaja nane čače. Sar so ka nakhel o vreme, adala sumnje šaj te čhiven amen pogrešno te razmislina hem te uništinen amari vera. Tegani, so valjani te kera? E Devleskoro Lafi pottikninela amen te menina amen agjaar so ka menina amaro način sar razmislinaja, te šaj te ova uverime so mangela o Devel te kera — „bukja soj tane šukar, sovršena hem prifatliva leske“ (Rim. 12:2). Adalea so redovno ka proučina, šaj te uverina amen kaj adava so siklilem le taro e Devleskoro Lafi tano čačipe. Isto agjaar, adava ka pomožinel amenge te ova sigurna kaj e Jehovaskere merilija tane ispravna. Tegani, slično sar jekh kaš so isi le zorale korenija, ka mukha hor korenija hem ka ačhova zorale ki vera. (Čitin Kološanite 2:6, 7.)
18. So ka pomožinel amenge te otfrlina hem te zaštitina amen taro lošno vlijanie taro sveto e Satanaskoro?
18 Samo tu šaj te kere tli vera zorali. Nikoj našti te kerel adava tuke. Adaleske, ponadari da ker promene ko tlo način sar razmislinea. Sekogaš molin e Jehova te pomožinel tuke ple sveti duhoja. Hor razmislin hem ponadari ispitin tle stavija hem motivija. Birin amala kola so ka pomožinen tuke te kere o promene so valjani. Agjaar, ka zaštitine tut taro lošno vlijanie taro sveto e Satanaskoro hem ka otfrline sa o „pogrešna razmisliba hem sekoja prečka koja so čhinavela e manušen te pendžaren e Devle“ (2. Kor. 10:5).
GILI 51 Dengjem lafi e Devleske
^ pas. 5 Upro amaro razmislibe vlijajnela amaro poteklo, i okolina hem o obrazovanie. Šaj dikhlem kaj nesave pogrešna stavija mukhle hor korenija ki amari ličnost. Ki akaja statija ka dikha sar šaj te otfrlina o pogrešna stavija so šaj isi amen.