1. So dela amenge e Devleskoro Lafi?

O JEHOVA tano amaro Najbaro Učiteli hem pomožinela amenge te rešina sekova problemi so ka ovel amen (Isa. 30:20, 21). Leskoro lafi dela amenge sa soj potrebno te šaj te ova čače sposobna hem spremna baši sekoja šukar buti (2. Tim. 3:17). Keda živinaja sprema adava so sikavela i Biblija, ovaja pomudra taro okola so vakerena kaj valjani te živina sprema i „mudrost akale svetoskiri“ (1. Kor. 3:19; Ps. 119:97-100).

2. So ka dikha ki akaja statija?

² Sar so ka dikha, i mudrost akale svetoskiri but puti pottikninela amen te postapina sprema amare telesna želbe. Adaleske šaj te ovel amenge pharo te na razmislina hem te na postapina sar o manuša taro sveto. Adaleske i Biblija vakerela: „Pazinen nekoj ma te zarobinel tumen preku i filozofija hem o hovavne hem čuče lafija kola so avena taro manušikane tradicie“ (Kol. 2:8). Ki akaja statija ka dikha sar o manuša počmingje te verujnen ko duj hovajba e Satanaskere. Osven adava, ka dikha soske i mudrost e svetoskiri tani glupost hem soske i mudrost taro e Devleskoro Lafi tani but pošukar taro sa so dela amen akava sveto.

3-4. Sar meningje pe o moralna vrednostija ki Amerika ko početok taro 20-to veko?

³ Ki Amerika, ko početok taro 20-to veko o manuša meningje ple moralna vrednostija. Angleder, but džene mislinena sine kaj samo okola soj tane ko brako valjani te oven len seksualna odnosija, hem baši adaja tema na kerela pe sine lafi ki javnost. Ama, lengere moralna  vrednostija pele, hem sa poviše manuša počmingje te mislinen kaj o nemoral nane više doborom lošno.

⁴ I trito decenija taro 20-to veko sine pendžardi palo bare promene ko opštestvo. Jekh istražuvači vakerela kaj ko filmija, ko teatarska pretstave, ko gilja, ko lila hem ko reklame sine sa poviše seksualna sodržine. Ko adala berša, o način sar o manuša khelena sine hem uravena pe ovela sine sa poprovokativno. Sar so prorokujngja i Biblija bašo posledna dive, o manuša počmingje sa poviše te mangen o zadovolstvija (2. Tim. 3:4).

5. Kobor rumindile o moralna vrednostija ko sveto palo 1960 berš?

⁵ Ko berša palo 1960 berš, sa poviše manuša živinena sine zaedno bizo te venčinen pe, a i homoseksualnost hem o razvod ule normalna. Ko sveto e zabavakoro sa poviše sikavena pe sine seksualna scene. Kova tano o rezultati taro sa akava? Jekh avtorka pišingja kaj isi but bare posledice keda o manuša čhinavena te poštujnen o moralna merilija. Na primer, isi sa poviše uništime familie, familie samo jekhe roditelea hem manuša so isi len emocionalna problemija ili tane zavisnikija tari pornografija. Javer posledica tani o nasvalipa so prenesinena pe preku o seksualna odnosija, sar soj i SIDA. Sa akava sikavela kaj i mudrost taro akava sveto tani glupost (2. Pet. 2:19).

6. Soske e svetoskoro stavi bašo seksualna odnosija tano baš asavko sar so mangela o Satana?

⁶ E svetoskoro stavi bašo seksualna odnosija tano baš asavko sar so mangela o Satana. Soske? O seksualna odnosija hem i sposobnost e manušen te oven len čhave tane poklon taro Devel, a keda o manuša zloupotrebinena adava poklon, o Satana tano but bahtalo. Keda kerena seksualno nemoral, o manuša sikavena kaj na ceninena o brako hem o seksualna odnosija sar poklonija taro Devel (Ef. 2:2). Adava so živinena nemoralno šaj te čhinavel len te dobinen večno životo (1. Kor. 6:9, 10).

7-8. So vakerela i Biblija bašo seksualna odnosija?

⁷ E manušenge so prifatinena i mudrost taro akava sveto o bibliska moralna merilija tane smešna hem vakerena kaj ola na važinena avdive. Asavke manuša šaj pučena: „Soske o Devel bi stvorinela amen sine seksualna želbencar hem palo adava te vakerel amenge te kontrolirina len?“ Adava pučibe pučena le soske pogrešno verujnena kaj o manuša mora te zadovolinen sekoja telesno  želba. Ama, i Biblija vakerela amenge nešto javer. Oj sikavela amen kaj šaj te birina dali ka kontrolirina amare telesna želbe (Kol. 3:5). Osven adava, o Jehova kergja te šaj o ispravna seksualna želbe te zadovolina len ko brako (1. Kor. 7:8, 9). Ko brako, o rom hem i romni šaj te ovel len seksualna odnosija bizo te osetinen pe kriva hem bizo sekiracie kola so avena taro nemoral.

⁸ Sprotivno tari mudrost akale svetoskiri, i Biblija sikavela te ovel amen ispravno stavi bašo seksualna odnosija. Oj vakerela amenge kaj ola šaj te keren amen zadovolna hem bahtale (Izr. 5:18, 19). Ama, i Biblija vakerela: „Sekova jekh tumendar valjani te džanel sar te kontrolirinel plo telo te šaj te oven sveta hem o Devel te odobrinel tumen. Ma oven sar o manuša so na pendžarena e Devle, soske isi len seksualna želbe so našti kontrolirinena len, hem nikogaš nane zadovolna“ (1. Sol. 4:4, 5).

9. a) So pomožingja e Jehovaskere slugenge ko početok taro 20-to veko te živinen sprema i mudrost taro e Devleskoro Lafi? b) Kova mudro sovet tano pišimo ko 1. Jovanovo 2:15, 16? v) Sprema Rimjanite 1:24-27, taro kola nemoralna postapke valjani te arakha amen?

⁹ Ko početok taro 20 veko, e Jehovaskere sluge na sine hovavde taro okola so „našavgje sekova čuvstvo bašo adava soj moralno“ (Ef. 4:19, fus.). Ola trudingje pe cvrsto te ikeren pe ko e Jehovaskere merilija. Ki Stražarsko kula taro 15 maj 1926 berš, pišinela sine kaj „jekh murš ili jekh džuvli valjani te oven čista ko misle hem ko postapke, posebno keda kerela pe lafi bašo sprotivno pol“. Bizi razlika so slučinela pe sine okolu lende, e Jehovaskere sluge živinena sine sprema i najbari mudrost koja so arakhljola ko e Devleskoro Lafi. (Čitin 1. Jovanovo 2:15, 16.) But siem blagodarna so isi amen e Devleskoro Lafi! Isto agjaar, siem blagodarna so o Jehova preku pli organizacija dela amen duhovno hrana ko pravo vreme koja so pomožinela amenge te na hovavel amen i mudrost akale svetoskiri keda kerela pe lafi bašo moralna vrednostija. * (Čitin Rimjanite 1:24-27.)

10-11. So prorokujngja i Biblija kaj ka slučinel pe ko posledna dive?

¹⁰ I Biblija vakerela kaj ko posledna dive „o manuša ka mangen korkori pes“ (2. Tim. 3:1, 2). Adaleske na siem iznenadime so o sveto širinela akava sebično stavi. Ki jekh enciklopedija pišinela kaj taro 1970-ta berša, počmingje te pečatinen pe but lila sovetencar bašo uspešno životo. Nesave taro akala lila pottikninena sine e manušen te mislinen kaj nane len nisavi maana hem kaj na valjani te meninen ništo ki peste. Na primer, ko jekh asavko lil pišinela sine: „Mang e najšuže hem e najšukar manuše so nekogaš živingja — korkori tut“. Sprema adava lil, sekova manuš valjani korkori te odlučinel sar ka ponašinel pe hem te kerel adava so ov mislinela kaj tano ispravno hem šukar.

¹¹ Dali šungjan akava angleder? O Satana pottikningja e Eva te kerel nešto slično. Ov phengja kaj oj šaj te ovel sar Devel hem te džanel soj šukar, a soj lošno (1. Moj. 3:5). Avdive, bute manušen isi len but baro mislenje baši peste so nikoj — pa čak ni o Devel — našti te phenel lenge soj ispravno, a soj pogrešno. Na primer, akava stavi posebno dikhjola ko način sar o manuša dikhena ko brako.

12. Savo stavi bašo brako širinela akava sveto?

¹² Ki Biblija pišinela kaj o rom hem i romni valjani te poštujnen pe maškar peste hem te poštujnen o bračno zavet so dengje le jekh jekheske. Oj pottikninela e bračno  partneren te oven odlučna te ačhoven zaedno. Ki late pišinela: „Adaleske o manuš ka mukhel ple daja hem ple dade hem ka spojnel pe ple romnjaja, hem ola ka oven jekh telo“ (1. Moj. 2:24). Sprotivno taro adava, okola so mukhena te vlijajnel lenge i mudrost taro akava sveto širinena pojaver stavi. Ola vakerena kaj sekova jekh taro bračna partnerija valjani te mislinel samo bašo ple potrebe. Ko jekh lil bašo razvodija pišinela kaj ko nesave phuvja, o lafija „sa džikote o meribe na odvojnela amen“, kola tane delo taro tradicionalno bračno zavet, but manuša meningje len e lafencar „sa džikote o solduj džene mangaja amen“. Adaleske so o manuša mislinena kaj o brako na valjani te trajnel dži ko krajo taro životo, but familie odvojnena pe hem adava bute dženenge anela bari emocionalno dukh. Akava jasno sikavela kaj o stavi e svetoskoro bašo brako tano glupost.

13. Koja tani jekh pričina soske e Jehovaske tane odvratna o gorda manuša?

¹³ Ki Biblija pišinela: „Sekoj soj gordo ko vilo tano odvratno e Jehovaske“ (Izr. 16:5). Soske o gorda manuša tane odvratna e Jehovaske? Jekh pričina tani so adala manuša tane arogantna sar o Satana. Zamislin tuke, o Satana mislingja kaj o Isus — okova kasaja so o Devel stvoringja sa — valjani te pokloninel pe leske hem te obožavinel le! (Mat. 4:8, 9; Kol. 1:15, 16). Okola soj arogantna sar leste, sikavena kaj i mudrost akale svetoskiri tani glupost anglo Devel.

14. Sar o lafija taro Rimjanite 12:3 pomožinena amenge te ovel amen uramnoteženo stavi baši amende?

¹⁴ I Biblija pomožinela amenge te ovel amen uramnoteženo stavi baši amende. Oj vakerela kaj dži negde nane pogrešno te manga korkori amen. O Isus vakergja: „Mang tle pašutne sar tut“ (Mat. 19:19). Akava sikavela kaj dži ki nesavi razumno mera šukar tano te odvojna vreme bašo amare potrebe. Ama tari Biblija sikljovaja kaj nikogaš na valjani te mislina kaj siem považna taro javera.  Namesto adava, oj vakerela: „Ma keren ništo tari holi ili tari gordost, nego ponizno dikhen e javeren sar pobare tumendar“ (Fil. 2:3; čitin Rimjanite 12:3).

15. Soske mislinea kaj o biblisko sovet baši sebičnost tano mudro?

¹⁵ Avdive, but manuša kolen so o javera dikhena sar mudra vakerena kaj asavko sovet tari Biblija tano glupost. Sprema lende, ako mislinea kaj o javera tane považna tutar, ola ka iskoristinen tut hem ka povredinen tut. Ama save tane o posledice taro sebično stavi so širinela le o sveto e Satanaskoro? So primetingjan tu? Dali o sebična manuša tane bahtale? Dali isi len bahtale familie? Dali isi len čačutne amala? Dali tane paše amala e Devlea? Taro adava so dikhljan, soj pošukar — te živine sprema i mudrost akale svetoskiri ili sprema i mudrost taro e Devleskoro Lafi?

16-17. Bašo so šaj te ova blagodarna, hem soske?

¹⁶ O manuša so šunena o sovet okolengoro kolen so o sveto dikhela len sar mudra tane sar jekh turisti so pučela javere turiste ko kova pravco te džal iako o solduj džene našavdile. Bašo „mudra“ manuša taro leskoro vreme, o Isus vakergja: „Ola tane korole vodačija. A keda korolo ka vodinel korole, o solduj ka peren ki dupka“ (Mat. 15:14). Čače, i mudrost akale svetoskiri tani glupost anglo Devel.

¹⁷ O mudro sovet tari Biblija sekogaš tano korisno „te del pouke, te sikavel amenge soj tano pogrešno, te isprajnel sa o bukja hem te sikavel sar te živinel pe pravedno sar so mangela o Devel“ (2. Tim. 3:16). But siem blagodarna so o Jehova, preku pli organizacija, zaštitinela amen tari mudrost akale svetoskiri! (Ef. 4:14). Preku i duhovno hrana koja so dela la amenge, dobinaja i sila koja so valjani amenge te šaj te živina sprema o merilija taro leskoro Lafi. Čače tani bari čest so o Jehova dela amenge vodstvo preku i najbari mudrost so arakhljovela ki Biblija.