1, 2. a) Soj amenge najskapoceno ko životo? b) Kola čačipa ceninaja len, hem soske? (Dikh o slike ko početok tari statija.)

SOJ tuke najskapoceno ko životo? Sar sluge e Jehovaskere, o najskapoceno nešto so isi amen tano amaro amalipe lea. Nikogaš nane te menina le bašo nešto javer. Isto agjaar, but ceninaja o čačipe tari Biblija soske adava pomožinela amenge te ova e Jehovaskere amala (Kol. 1:9, 10).

² O Jehova tano amaro Najbaro Učiteli kova so sikavela amen bašo but skapocena čačipa preku plo Lafi, i Biblija. Ov sikavela amen bašo ple but šuže osobine hem bašo adava kobor tano važno leskoro anav. Ov vakerela kaj mangela amen doborom but so čak dengja ple Čhave sar žrtva amenge. O Jehova sikavela amen bašo mesijansko Carstvo. Ov dela nadež e pomazanikonge te živinen ko nebo, a e javere bakhrenge nadež te živinen ko raj ki Phuv (Jovan 10:16). Ov isto agjaar sikavela  amen sar valjani te živina. Amen but ceninaja akala čačipa soske ola pomožinena amenge te ova paše amare Stvoritelea hem dena amen smisla ko životo.

3. Dali o Jehova rodela te platina leske parencar bašo čačipe?

³ O Jehova tano darežlivo Devel. Ov tano doborom but darežlivo so žrtvujngja ple Čhave amenge. Keda o Jehova dikhela kaj nekoj rodela o čačipe, ov pomožinela leske te arakhel le. O Jehova nikogaš nane te rodel amendar te platina leske parencar te šaj te sikljova o čačipe. Jekh puti, jekh manuš so vikinela pe sine Simon nudingja pare e Petareske te šaj te ovel le mokj te del sveti duh e javerenge. O Petar vakergja leske: „Tlo srebro neka propadinel tuja, soske mislingjan kaj parencar šaj te dobine o poklon taro Devel“ (Dela 8:18-20). Tegani, so značinela te kina o čačipe?

4. So ka sikljova bašo čačipe ki akaja statija?

⁴ Čitin Izreki 23:23. Valjani te trudina amen te šaj te sikljova o čačipe tari Biblija. Isto agjaar, valjani te žrtvujna javera bukja bašo adava. A otkeda „ka kina“, ili javere lafencar ka sikljova bašo čačipe, valjani te pazina nikogaš te na „bikina le“, ili javere lafencar te mukha le. Sar kinaja o čačipe tari Biblija? Kobor koštinela? O odgovorija taro akala pučiba ka pomožinen amenge panda poviše te cenina o čačipe hem ka ova panda poodlučna nikogaš te na mukha le. Isto agjaar, ka haljova soske o čačipe tano poskapoceno taro bilo so javer.

5, 6. a) Sar šaj te kina o čačipe bizo pare? Objasnin. b) Sar koristinela amenge o čačipe?

⁵ Ako nešto tano bizo pare, adava na značinela kaj na valjani te trudina amen te šaj te dobina le. O hebrejsko lafi so ko Izreki 23:23 tano prevedimo sar „kin“ šaj te značinel hem „steknin“. Solduj lafija sikavena kaj jekh manuš trudinela pe ili otkažinela pe tari nesavi buti te šaj te dobinel nešto soj leske vredno. Te šaj te haljova sar šaj te kina o čačipe, te zamislina amenge jekh pazari kote so dena pe banane bizo pare. Šaj li te adžikera kaj adala banane korkori ka pojavinen pe ko amaro astali? Na, nego valjani te dža ko pazari hem te ana len khere. Znači, iako o banane tane bizo pare, mora te kera nešto te šaj te dobina len. Slično, na valjanena amenge pare te kina o čačipe, ama valjani te trudina amen hem te kera nesave žrtve.

⁶ Čitin Isaija 55:1-3. Adava so vakergja o Jehova pomožinela amenge te haljova so značinela te kina o čačipe. O Jehova sporedingja ple lafija panjea, thudea hem moljaja. Isto sar o šudro pani so osvežinela jekhe žedno manuše, agjaar o čačipe osvežinela amen. Hem isto sar o thud so kerela te bajroven o čhave, o čačipe kerela amaro amalipe e Jehovaja pozoralo hem pomožinela amenge duhovno te bajrova. O Jehova isto agjaar sporedingja plo lafi moljaja. Soske? Ki Biblija pišinela kaj i mol kerela e manušen bahtale (Ps. 104:15). Adaleske keda o Jehova vakerela „kinen mol“, ov uverinela amen kaj ka ova bahtale ako živinaja sar ov so rodela (Ps. 19:8). O Jehova koristinela akala sporedbe te pomožinel amenge te haljova savi korist  isi amen keda sikljovaja bašo čačipe hem živinaja sprema leste. Akana te dikha pandž bukja kolendar so šaj ka valjani te otkažina amen te šaj te kina o čačipe.

7, 8. a) Soske valjani vreme te šaj te sikljova o čačipe? b) Save žrtve kergja i Mariko, hem savo sine o rezultati?

⁷ Vreme. Valjani vreme te šaj nekoj te šunel o haberi bašo Carstvo, te čitinel i Biblija hem o bibliska publikacie, te proučinel i Biblija e Jehovaskere svedokoncar, te spreminel pe bašo sostanokija hem te džal ki lende. Te šaj te keren pe sa akala bukja, mora te koristinel pe o vreme kova so šaj angleder koristinela pe sine bašo javera bukja so nane doborom važna. (Čitin Efešanite 5:15, 16.) Kobor vreme valjani te šaj nekoj te sikljovel o osnovna čačipa tari Biblija? Akava zavisinela taro okolnostija. Džangjola pe, nane krajo bašo adava kobor šaj te sikljova baši e Jehovaskiri mudrost, bašo leskere drumija hem bašo bukja so kergja len (Rim. 11:33). Ko prvo broj tari Stražarsko kula o čačipa tari Biblija sine sporedime tikne lulugjencar. Ki leste pišinela sine kaj na valjani te ova zadovolna samo jekhe lulugjaja, ili javere lafencar samo jekhe čačipaja tari Biblija, nego valjani te roda hem te kheda kobor so šaj poviše. Adaleske šaj te puča amen: „Kobor tano baro mlo duhovno ’buketi‘?“ Čak ki celi večnost ka šaj te sikljova neve bukja bašo Jehova. Ama, avdive tano but važno te koristina amaro vreme te šaj te sikljova kobor so šaj poviše baši leste. Te dikha jekh primer sar nekoj kergja akava.

⁸ Jekh terni Japonka so vikinela pe Mariko selingja pe ko Njujork (SAD) te šaj te džal ki škola. * (Dikh i fusnota.) Jekh dive, ko lakoro udar ali jekh pionerka te propovedinel lake. E Mariko sine la više pli religija, ama počmingja te proučinel i Biblija akale phenjaja. Lake but svidžingja pe adava so sikljovela sine hem pučlja e phenja te proučinen duj puti ko kurko. Iako sine but zafatimi e školaja hem kerela sine buti pohari saatencar, i Mariko odma počmingja te džal ko sostanokija. Isto agjaar, trošinela sine pohari vreme baši rekreacija te šaj te ovel la poviše vreme te sikljovel o čačipe. Akala žrtve pomožingje lake te ovel sa popaše e Jehovaja hem krstingja pe bašo pohari taro jekh berš. Palo šov masek, ko 2006 berš, oj počmingja e pionersko službaja hem panda služinela sar pioneri.

9, 10. a) Sar vlijajnela o čačipe tari Biblija upro amaro stavi bašo materijalna bukja? b) Taro so otkažingja pe i Marija, hem so vakerela bašo adava?

⁹ Materijalna bukja. Te šaj te sikljova o čačipe, šaj ka valjani te  otkažina amen tari nesavi šukar platimi buti ili uspešno kariera. Na primer, o Petar hem o Andrej sine ribarija, ama keda o Isus vikingja len te oven leskere učenikija, ola mukhle pli buti (Mat. 4:18-20). Akava na značinela kaj valjani te mukhe tli buti keda ka sikljove o čačipe. Sekole hristijane isi le odgovornost te kerel buti hem te grižinel pe ple familijake (1. Tim. 5:8). Ama, keda sikljovea o čačipe, meninela pe tlo stavi bašo materijalna bukja. Tegani haljovea soj tano čače najvažno ko životo. O Isus vakergja: „Čhinaven te kheden tumenge barvalipe ki phuv... Nego kheden tumenge barvalipe ko nebo“ (Mat. 6:19, 20). Akava kergja jekh čhaj so vikinela pe Marija.

¹⁰ I Marija panda sar tikni uživinela sine te khelel golf. Keda sine ki sredno škola, oj ovela sine sa pošukar ko adava. Adaleske, dobingja stipendija bašo fakulteti. Lakiri cel ko životo sine te khelel profesionalno golf hem te zarabotinel but pare. Tegani, oj počmingja te proučinel i Biblija. I Marija zamanglja o čačipe tari Biblija hem počmingja te živinel sprema leste. Oj vakerela: „Kobor poviše razmislinava sine hem postapinava sine sprema o bibliska načelija, doborom pobahtali ovava sine“. I Marija halili kaj ka ovel lake pharo ko isto vreme te koncentririnel pe ko plo amalipe e Jehovaja hem ki pli sportsko kariera (Mat. 6:24). Adaleske odlučingja te otkažinel pe tari pli cel te khelel profesionalno golf. Avdive i Marija služinela sar pionerka hem vakerela kaj tani but bahtali hem isi la smisla ko životo.

11. Save šaj te oven amare odnosija nesave amalencar hem familijaja keda ka sikljova o čačipe?

¹¹ Odnosija e javere manušencar. Keda ka počmina te kera adava so sikljovaja tari Biblija, amare odnosija e amalencar hem e familijaja šaj ka meninen pe. O Isus pomožingja amenge te haljova i pričina bašo akava keda molingja pe bašo ple sledbenikija: „Tle lafea ker len sveta, soske tlo lafi tano čačipe“ (Jovan 17:17). O lafija „ker len sveta“ šaj te prevedinen pe hem sar „odvojn len“. Keda počmingjem te živina sprema o čačipe, odvojngjem amen taro sveto adaleske so ikeraja amen ko bibliska merilija. Iako trudinaja amen te ačhova ko šukar odnosija amare amalencar hem familijaja, nesave šaj nane te mangen amen sar angleder ili čak ka protivinen pe amenge. Akava na iznenadinela amen. O Isus vakergja: „Čače, e manušeskere dušmanja ka oven leskere kherutne“ (Mat. 10:36). Ama, ov isto agjaar vetingja kaj bizi razlika kobor žrtve keraja bašo čačipe, ka dobina but poviše nego so našavgjem! (Čitin Marko 10:28-30.)

12. So doživingja o Aron bašo čačipe?

¹² Jekh Evrei so vikinela pe Aron  celo plo životo verujnela sine kaj tano pogrešno te vakerel e Devleskoro anav. Ama, ov but mangela sine te džanel o čačipe bašo Devel. Jekh dive, jekh Svedoko objasningja leske kaj ako čhivela samoglaske ko štar hebrejska soglaske taro e Devleskoro anav, šaj te izgovorinel le „Jehova“. O Aron sine doborom bahtalo so šungja akava so čak gelo ki sinagoga te vakerel e rabinenge. Ov mislingja kaj ola da ka oven bahtale ako šunena o čačipe bašo e Devleskoro anav, ama na sine agjaar. Namesto adava, ola počmingje te čhungaren le hem paldingje le. Isto agjaar, leskiri familija uli protiv leste. Ama, o Aron na mukhlja akava te čhinavel le te sikljovel poviše bašo Jehova. Ov ulo e Jehovaskoro svedoko hem verno služingja e Devleske dži ko krajo taro plo životo. Keda ka prifatina o čačipe, amen da valjani te adžikera kaj šaj te meninen pe o odnosija amare familijaja hem amalencar.

13, 14. Save promene mora te kera ko način sar razmislinaja hem postapinaja keda sikljovaja o čačipe? Vaker primer.

¹³ Misle hem postapke so nane čista. Keda sikljovaja o čačipe hem počminaja te živina sprema o bibliska merilija, mora te ova spremna te kera promene ko način sar razmislinaja hem postapinaja. O apostol Petar vakergja: „Tumen akana sien e Devleskere poslušna čhave. Adaleske čhinaven te postapinen sprema o pogrešna želbe so sine tumen keda na pendžarena le sine, nego... oven sveta ko sa so kerena“ (1. Pet. 1:14, 15). Ki purani diz Korint, but manuša sine nemoralna. Okola so živinena sine adari valjani sine te keren bare promene te šaj te oven čista anglo e Jehovaskere jakhja (1. Kor. 6:9-11). Avdive, but džene kerena slična promene keda sikljovena o čačipe. O Petar sikavgja akava keda pišingja: „Dosta sine so angleder kerena sine i volja e manušengiri taro sveto keda postapinena sine bizi nisavi ladž, na kontrolirinena sine tumari strast, preterano piena sine, kerena sine raspuštena zabave, natprevarija pijbaske hem odvratno idolopoklonstvo“ (1. Pet. 4:3).

¹⁴ O Devin hem i Džasmin beršencar sine pijanice. Iako o Devin sine iskusno knigovoditeli, ov but puti našavela sine pli buti adaleske so sine le problemi pijbaja. I Džasmin sine pendžardi sar agresivno hem nasilno ličnost. Jekh dive, džikote phirela sine mati ki ulica, arakhlja jekh bračno pari Svedokija so sine misionerija. Ola nudingje lake biblisko kursi. Ama keda o javer kurko gele ki lende, o Devin hem i Džasmin sine mate. Ola na mislingje kaj o misionerija čače ka aven. Ama, keda o misionerija ale javer puti, i situacija sine pojaver. I Džasmin hem o Devin edvaj adžikerena sine te proučinen i Biblija hem sigate počmingje te keren adava so sikljovena. Bašo pohari taro trin masek čhinavgje te pien hem palo adava venčingje pe. But manuša taro lengoro gav dikhle save promene kergje i Džasmin hem o Devin hem adava pottikningja len ola da te proučinen i Biblija.

15. Koja šaj te ovel jekh najphari promena so valjani te kera la te šaj te kina o čačipe hem soske?

¹⁵ Adetija hem tradicie so na mangela o Jehova. Jekh taro najphare promene so valjani te kerel pe tani te čhinava te kera adetija so na mangela  o Jehova. Čak otkeda ka sikljoven sar dikhela o Jehova ko adala adetija, nesavenge ponadari da tano pharo te čhinaven te keren len. Ola darana sar ka reagirinel lengiri familija, kolege hem amala. Ola džanena kaj e manušenge obično tane but važna nesave adetija, sar na primer adetija so kerena pe bašo mule (5. Moj. 14:1). Tegani, so ka pomožinel amenge te kera o promene so valjani? Šaj te sikljova taro šukar primerija okolengere so živinena sine ko purano vreme kola so kergje promene keda siklile bašo čačipe, sar soj o hristijanja taro prvo veko ko Efes.

16. Save žrtve kergje nesave manuša so živinena sine ko Efes?

¹⁶ Ki purani diz Efes, bute manušenge sine normalno te keren magie. So kergje nesave lendar keda ule hristijanja? I Biblija objasninela: „But džene so kerena sine magie, khedingje pumare lila hem thargje len anglo sarinende. Hem računingje kaj vredinena pinda milje srebrenikija. Agjaar, e Jehovaskere silaja leskoro lafi bajrovela sine hem ovela sine sa posilno“ (Dela 19:19, 20). Akala verna hristijanja sine spremna te otkažinen pe taro ple skupa lila hem o Jehova dengja len bereketi.

17. a) Kola bukja šaj žrtvujngjem te šaj te kina o čačipe? b) Bašo kola pučiba ka dobina odgovor ki javer statija?

¹⁷ So žrtvujngjan tu te šaj te kine o čačipe? Sarine amen žrtvujngjem amaro vreme. Nesave amendar žrtvujngje prilike te barvaljoven, a nesavengere odnosija e javerencar šaj rumindile. But džene mora sine te meninen plo način sar razmislinena hem postapinena ili mora sine te otkažinen pe taro adetija hem tradicie so na mangela o Jehova. Ama, uverime siem kaj o čačipe tari Biblija tano but povredno taro sa o žrtve so kergjem len. Ov dela amen prilika te ova paše amala e Jehovaja, a nane ništo poskapoceno taro adava. Keda razmislinaja bašo sa o bereketija so anela amenge o čačipe, pharo tano te haljova soske nekoj bi mangela te „bikinel“ le. Sar šaj te slučinel pe adava? So ka pomožinel amenge te na kera asavki seriozno greška? O odgovorija taro akala pučiba ka dikha len ki javer statija.