1, 2. a) Sar odgovoringja o Isus keda o Petar vakergja leske te ovel milostivo sprema peste? (Dikh i slika ko početok tari statija.) b) Soske o Isus odgovoringja agjaar?

KI JEKH prilika, o Isus vakergja ple učenikonge nešto so voznemiringja len. Ola mislingje kaj ov ka obnovinel o carstvo e Izraeleske, ama o Isus vakergja lenge kaj panda hari ka cidel muke hem ka merel. O apostol Petar odma vakergja leske: „Ov milostivo sprema tute, Gospodare. Adava nikogaš nane te slučinel pe tuke“. O Isus odgovoringja leske: „Naš mandar, Satano! Tu sian mange bar sopkibaske, soske tle misle nane e Devleskere, nego manušikane“ (Mat. 16:21-23; Dela 1:6).

² Adale lafencar, o Isus jasno sikavgja kaj e Jehovaskoro razmislibe razlikujnela pe taro razmislibe akale svetoskoro kova soj tano ko vasta e Satanaske (1. Jov. 5:19). O Petar ohrabringja e Isuse te ovel le o sebično stavi kova so bute manušen taro akava sveto isi len. Ama, o Isus džanlja kaj o Jehova manglja ov te spreminel pe bašo muke hem bašo meribe kola so adžikerena le sine. O odgovor  so dengja e Petareske sikavgja kaj o Isus prifatingja e Jehovaskoro razmislibe, a otfrlingja e svetoskoro.

3. Soske tano polokho te razmislina sar o manuša taro sveto a na sar o Jehova?

³ A sar tano amencar? Dali razmislinaja sar o Jehova ili sar o manuša taro sveto? Sar hristijanja, but trudinaja amen te kera e Jehovaskiri volja amare ponašibaja. Ama, sar tano amare razmislibaja? Dali trudinaja amen te razmislina sar o Jehova, ili javere lafencar te dikha ko bukja sar so dikhela ov? Valjani but te trudina amen te šaj te uspejna ko adava. Tari javer strana, but lokho tano te razmislina sar o manuša ko sveto, soske o duho e svetoskoro tano okolu amende (Ef. 2:2). Isto agjaar, o manuša ko sveto but puti koncentririnena pe samo ki peste hem amen da šaj te ova ko iskušenie te razmislina sar lende. Čače, but polokho tano te razmislina sar o manuša taro sveto nego sar o Jehova.

4. a) So ka slučinel pe ako mukhaja o sveto te vlijajnel upro amaro razmislibe? b) So ka sikljova ki akaja statija?

⁴ Ako mukhaja o sveto te vlijajnel upro amaro razmislibe, verojatno ka ova sebična hem ka manga korkori te odlučina soj ispravno, a soj pogrešno (Mar. 7:21, 22). Adaleske tano but važno te trudina amen te razmislina sar o Devel, a na sar o manuša taro sveto. Akaja statija ka pomožinel amenge ko adava. Ka kera lafi bašo nekobor pričine kola so sikavena kaj ako dikhaja ko bukja sar so dikhela o Jehova, adava na ograničinela amen previše nego tano korisno amenge. Isto agjaar, ka dikha sar šaj te na mukha akava sveto te oblikujnel amen, ili javere lafencar te vlijajnel upri amende. A ki javer statija ka sikljova so šaj te pomožinel amenge te razmislina sar o Jehova.

5. Soske nesave manuša na mangena nikoj te vlijajnel upri lende?

⁵ Nesave manuša na mangena nikoj te vlijajnel upro lengoro razmislibe. Ola vakerena: „Me šaj korkori te razmislinav“. Akalea verojatno mangena te vakeren kaj keda odlučinena nešto ko pumaro životo na mangena nikoj te mešinel pe lenge hem kaj adava ustvari tano lengoro pravo. Na mangena nekoj te kontrolirinel len ili te čhivel len silaja te oven sar o javera. * (Dikh i fusnota.)

6. a) Savi sloboda dela amen o Jehova? b) Dali akaja sloboda nane ograničimi?

⁶ Šukar tano te džana kaj ako prifatinaja e Jehovaskoro razmislibe, adava na značinela kaj našti te ovel amen amaro stavi hem mislenje. Ko 2. Korinkjanite 3:17 pišinela: „Kote soj tano e Jehovaskoro duho, adathe tani i sloboda“. O Jehova dela amen sloboda te ova ličnostija save so amen mangaja te ova. Šaj korkori te birina kola bukja ka interesinen amen hem te odlučina so ka svidžinel pe amenge, a so na. Ustvari, o Jehova kergja amen agjaar. Ama akava na značinela kaj isi amen sloboda so nane ograničimi. (Čitin 1. Petrovo 2:16.) Keda valjani te džana dali nešto tano ispravno ili pogrešno, o Jehova mangela te koristina leskoro Lafi te vodinel amen. Dali adava previše ograničinela amen ili tano bašo amaro šukaripe?

7, 8. Dali adava so ka dikha ko bukja sar o Jehova previše ograničinela amen? Vaker primer.

 ⁷ Te dikha jekh sporedba. O roditelija trudinena pe te sikaven pumare čhaven te oven len šukar merilija. Šaj sikavena len te oven poštena, bukjarne hem te grižinen pe e javerenge. Akala bukja na ograničinena previše lengiri sloboda, nego agjaar o roditelija spreminena pumare čhaven te oven uspešna ko životo. Keda o čhave ka bajroven hem ka džan peske kheral, ka šaj korkori te anen odluke. Ako odlučinena te živinen sprema o šukar merilija so sikavgje len lengere roditelija, pobari tani i verojatnost kaj ka anen šukar odluke, a agjaar ka izbeginen but problemija, sekiracie hem razočaruvanja.

⁸ Sar šukar roditeli, o Jehova mangela leskere čhaven te ovel len o najšukar životo so šaj (Isa. 48:17, 18). Adaleske dela amen načelija kola so pomožinena amenge te ova čista ko moralno pogled hem šukar te postapina e javerencar. Ov pottikninela amen te sikljova te razmislina sar leste hem te živina sprema leskere merilija. Akava na ograničinela amen previše, nego kerela amen pomudra hem pomožinela amenge te ana pošukar odluke (Ps. 92:5; Izr. 2:1-5; Isa. 55:9). Ponadari da šaj te ovel amen amaro lično vkus, a ko isto vreme te ana odluke so ka keren amen bahtale (Ps. 1:2, 3). Keda razmislinaja sar o Jehova, adava koristinela amenge ko but načinija.

9, 10. So sikavela kaj e Jehovaskoro razmislibe tano but pošukar taro e svetoskoro?

⁹ Javer pričina soske mangaja amaro razmislibe te ovel poslično sar e Jehovaskoro tano adaleske so leskoro razmislibe tano but pošukar taro e svetoskoro. Nesave ko sveto dena sovetija bašo adava savo ponašibe tano ispravno ko moralno pogled, sar te ovel amen bahtali familija, sar te ova uspešna ki kariera hem bašo javera podračja ko životo. Ama poviše taro adala sovetija tane sprotivna taro e Jehovaskoro razmislibe. Na primer, o sveto but puti pottikninela e manušen te dikhen samo pli korist hem te dikhen ko nemoral sar nešto prifatlivo. A ponekogaš vakerela kaj o bračna partnerija ka oven pobahtale ako odvojnena pe ili razvedinena pe bašo nesave potikne pričine. Asavke sovetija tane sprotivna taro adava so sikavela i Biblija. Ama, dali o sovetija so dela o sveto avdive tane popraktična tari Biblija?

¹⁰ O Isus vakergja: „I mudrost dikhela pe taro lakere postapke“ (Mat. 11:19). Iako o sveto napredujngja but ki tehnologija, panda nane rešime o pobare problemija kola so čhinavena amen te ova bahtale, sar soj o vojne, o rasizam hem o kriminal. Osven adava, o sveto prifatinela o nemoralno ponašibe. But džene tane svesna kaj asavko stavi uništinela o familie,  kerela problemija sastipaja hem anela javera lošna posledice. Tari javer strana, e Devleskere sluge kola so razmislinena sar o Jehova isi len pobahtalo familijarno životo, pošukar sastipe hem isi len šukar odnosija pumare phralencar hem phenjencar ko celo sveto (Isa. 2:4; Dela 10:34, 35; 1. Kor. 6:9-11). Akava but šukar sikavela kaj e Jehovaskoro razmislibe tano but pošukar taro e svetoskoro.

11. Koj oblikujngja e Mojsejeskoro razmislibe hem savo sine o rezultati?

¹¹ E Jehovaskere verna sluge taro purano vreme džanena sine kaj e Jehovaskoro način sar razmislinela tano pošukar. Na primer, iako o Mojsej sine sikavdo „baši sa i egipetsko mudrost“, ov džanlja kaj i čačutni mudrost avela taro Jehova (Dela 7:22; Ps. 90:12). Adaleske molingja e Jehova: „Vaker mange, molinava tut, bašo tle drumija“ (2. Moj. 33:13). Adaleske so o Mojsej mukhlja o Jehova te oblikujnel leskoro razmislibe, o Jehova koristingja le ko jekh posebno način te šaj te kerel pli namera. Isto agjaar, ko e Devleskoro Lafi baši leste vakerela pe kaj tano manuš bare veraja (Evr. 11:24-27).

12. Ki kaskiri mudrost o Pavle temelinela sine ple odluke?

¹² O apostol Pavle sine intelegentno hem školujmo manuš, hem kerela sine lafi najhari ko duj čhibja (Dela 5:34; 21:37, 39; 22:2, 3). Ama, ov otfrlingja i mudrost taro sveto hem angja odluke so temelinena pe ko e Devleskoro Lafi. (Čitin Dela 17:2; 1. Korinkjanite 2:6, 7, 13.) Adaleske, o Pavle sine uspešno ki služba hem adžikerela sine te dobinel i večno nagrada (2. Tim. 4:8).

13. Savi odgovornost isi sekole jekhe amendar?

¹³ Jasno, e Devleskoro razmislibe tano but pošukar taro e svetoskoro. Ako živinaja sprema e Devleskere merilija, ka ova čače bahtale hem uspešna. Ama, o Jehova na čhivela amen silaja te razmislina sar leste. Ni „o verno hem razborito robo“ ni o starešine na kontrolirinena amare misle (Mat. 24:45; 2. Kor. 1:24). Ama, sekova jekh amendar tano odgovorno te meninel plo razmislibe te šaj te dikhel ko bukja sar o Jehova. Sar šaj te kera adava?

14, 15. a) Bašo so valjani te razmislina ako mangaja te dikha ko bukja sar o Jehova? b) Soske na smejnaja te mukha o stavija taro sveto te vlijajnen upri amari godi? Vaker primer.

¹⁴ Ko Rimjanite 12:2 pišinela: „Ma mukhen ponadari da te oblikujnel tumen akava sveto, nego meninen tumen agjaar so ka meninen tumaro način sar razmislinena, te šaj te oven uverime so mangela o Devel te keren — bukja soj tane šukar, sovršena hem prifatliva leske“. Taro akava stiho sikljovaja kaj bizi razlika koj oblikujngja amaro razmislibe angleder te sikljova o čačipe, šaj te menina le te ovel sar e Devleskoro. Iako upro način sar razmislinaja dži negde vlijajnela i genetika hem amare iskustvija ko životo, amari godi šaj ponadari da te meninel pe. Asavke promene but ka zavisinen taro adava bašo so birinaja te razmislina. Ako hor razmislinaja bašo adava sar o Jehova dikhela ko bukja, ka uverina amen kaj leskoro razmislibe tano sekogaš ispravno. Tegani ka ovel amen želba te dikha ko bukja sar so dikhela o Jehova.

 ¹⁵ Ama, ako mangaja te menina o način sar razmislinaja te šaj te razmislina sar o Jehova, na smejnaja te mukha te oblikujnel amen akava sveto. Akava značinela kaj mora te čhinava te dikha, te čitina hem te šuna bukja kola soj tane protiv e Devleskoro razmislibe. Te šaj te haljova kobor tano važno akava te dikha jekh primer hajbaja. Nekoj so mangela te ovel posasto šaj ka odlučinel te hal pošukar hajbe. Ama celo trudo ka ovel džabe ako isto agjaar redovno hala rumimo hajbe. Slično, celo amaro trudo te sikljova te razmislina sar o Jehova ka ovel džabe ako hraninaja amari godi štetno stavencar taro akava sveto.

16. Taro so valjani te arakha amen?

¹⁶ Šaj li celosno te izbegina o stavija taro sveto? Na, dži negde siem izložime ki lende soske našti doslovno te ikljova taro sveto (1. Kor. 5:9, 10). Čak keda propovedinaja, šunaja sar o manuša vakerena pogrešna stavija hem hovavne veruvanja. Ama, iako našti celosno te izbegina asavke pogrešna stavija, na valjani te razmislina baši lende ili te prifatina len. Isto sar o Isus, valjani odma te otfrlina o misle kola so o Satana mangela te oven amen. Osven adava, šaj te arakha amen agjaar so ka izbegina te izložina amen bizi potreba ko stavija taro sveto. (Čitin Izreki 4:23.)

17. So ka pomožinel amenge bizi potreba te na izložina amen ko razmislibe akale svetoskoro?

¹⁷ Na primer, valjani šukar te birina amare amalen. I Biblija predupredinela kaj ako ovaja paše amala okolencar so na služinena e Jehovaske, ka počmina te razmislina sar lende (Izr. 13:20; 1. Kor. 15:12, 32, 33). Isto agjaar, valjani te pazina savi zabava birinaja. Ako na dikhaja emisie hem filmija kola so širinena i teorija baši evolucija, ili kolende so isi nasilstvo ili nemoral, nane te otrujna amari godi stavencar kola soj „protiv o pendžaribe bašo Devel“ (2. Kor. 10:5).

18, 19. a) Soske mora te arakha amen taro stavija e svetoskere kola so širinena pe ko način so nane lokho te primetinel pe? b) Kola pučiba valjani te puča amen hem soske?

 ¹⁸ Nesave stavija taro sveto širinena pe ko način so nane lokho te primetinel pe. Na primer, nesave informacie ko mediumija vakerena pe ko način kolea so dela pe poddrška bašo nesave politička stavija. A nesave emisie hem statie indirektno pottikninena e manušen te čhiven peske celija hem te prifatinen o merilija kolenge o sveto vooduševinela pe. Nesave filmija hem lila pottikninena e manušen te mislinen kaj najvažno tano te ugodinen peske hem ple familijake. Ola sikavena asavke stavija sar razumna hem ispravna. Ama, adala stavija tane sprotivna taro adava so vakerela i Biblija. Ki late pišinela kaj amen hem amari familija ka ova čače bahtale ako najviše taro sa mangaja e Jehova (Mat. 22:36-39). Isto agjaar, nesave paramisa, crtana filmija hem emisie čhavenge, iako pobaro delo lendar šaj te oven prifatliva, bizo te primetinel pe šaj te vlijajnen upro čhave te prifatinen nemoralno ponašibe.

¹⁹ Akava na značinela kaj na smejnaja te uživina ki šukar zabava. Ama valjani te puča amen: „Dali primetinava o stavija akale svetoskere čak keda širinena pe ko način so nane lokho te primetinel pe? Dali arakhava mle čhaven hem man agjaar so na dikhava hem na čitinava nešto so šaj te ovel amenge štetno? Dali pomožinava mle čhavenge te razmislinen sar o Jehova te šaj te na vlijajnen lenge o stavija taro akava sveto?“ Ako dikhaja i razlika maškar e Devleskoro razmislibe hem o razmislibe taro sveto, nane te mukha te oblikujnel amen akava sveto.

20. Taro so zavisinela koj ka oblikujnel amaro razmislibe?

²⁰ Na valjani te bistra kaj isi samo duj strane kotar so dobinaja informacie — jekh strana o Jehova, a i javer o Satana hem leskoro sveto. Koj oblikujnela tut? Okova kastar so dobinea informacie. Ako prifatinaja o razmislibe taro akava sveto, ov ka oblikujnel amen te razmislina hem te postapina sebično. Adaleske tano but važno te birina so dikhaja, so čitinaja, so šunaja hem bašo so razmislinaja.

21. So ka dikha ki javer statija?

²¹ Ki akaja statija dikhlem kaj ako mangaja te ovel amen e Jehovaskoro razmislibe, mora te izbegina e svetoskere stavija. Mora isto agjaar te phera amari godi e Devleskere mislencar te šaj sa poviše te razmislina sar leste. Ki javer statija ka dikha sar šaj te kera adava.