1, 2. So sikljovaja kobor so ovaja duhovno pozrela? Vaker primer.

ZAMISLIN tuke kaj nekoj dela poklon jekhe tikne čhaveske. Leskere roditelija vakerena leske: „Vaker ov sasto“. O čhavo kerela adava soske ola vakergje leske. Ama, sar so bajrovela, ov počminela te haljovel soske leskere roditelija mislinena kaj tano važno te ovel blagodarno keda o javera kerena leske nešto šukar. Sar so nakhela o vreme, ov korkori počminela te blagodarinel e javerenge. Soske? Adaleske so siklilo te ovel blagodarno.

² Nešto slično ulo amencar da. Keda počmingjem te sikljova o čačipe, siklilem kaj tano važno te šuna o osnovna bukja so rodela len amendar o Jehova. Ama, kobor so ovaja duhovno pozrela, sa poviše sikljovaja sar razmislinela o Jehova, ili javere lafencar, so mangela a so na mangela hem sar dikhela ko bukja. Keda mukhaja e Jehovaskoro razmislibe te vlijajnel upro amare odluke hem postapke, sikavaja kaj dikhaja ko bukja sar leste.

3. Soske šaj te ovel amenge pharo te razmislina sar o Jehova?

³ Iako uživinaja džikote sikljovaja te razmislina sar  o Jehova, ponekogaš tano pharo te razmislina sar leste adaleske so siem nesovršena. Na primer, džanaja sar dikhela o Jehova ki moralno čistota, ko materijalizam, ko propovedibe, keda zloupotrebinela pe o rat hem ko javera bukja. Ama šaj te ovel amenge pharo te haljova soske dikhela agjaar ko akala bukja. Tegani, sar šaj te sikljova panda poviše te razmislina sar o Jehova? Hem sar akava ka pomožinel amenge te postapina ispravno akana hem ki idnina?

4. So mora te kera te šaj te menina amaro način sar razmislinaja?

⁴ Čitin Rimjanite 12:2. Ko akava stiho o apostol Pavle objasningja so valjani te kera te šaj te sikljova te razmislina sar o Jehova. Ov vakergja: „Ma mukhen ponadari da te oblikujnel tumen akava sveto“. Sar so dikhlem ki angluni statija, akava značinela te otfrlina o stavija hem o razmislibe taro akava sveto. Ama o Pavle isto agjaar vakergja kaj valjani te menina amaro način sar razmislinaja. Te šaj te uspejna ko adava mora te proučina e Devleskoro Lafi, te haljova e Devleskere misle, hor te razmislina baši lende hem but te trudina amen te razmislina sar o Devel.

5. Objasnin soj tani i razlika maškar o čitibe hem o proučibe.

⁵ Te proučina na značinela samo sigate te čitina informacie ili te beležina o odgovorija taro pučiba. Keda proučinaja, razmislinaja so sikavela amen o materijali bašo adava koj tano o Jehova, so kerela ov hem sar razmislinela. Trudinaja amen te haljova soske o Jehova vakerela amenge te kera nesave bukja hem te izbegina javera bukja. Isto agjaar, razmislinaja so valjani te menina ko amaro životo hem ko način sar razmislinaja. Džangjola pe, šaj nane sekogaš te uspejna te razmislina bašo sa akala bukja keda proučinaja. Ama šukar tano barem nesavo delo taro vreme, šaj ekvaš taro vreme proučibaske, te koristina le hor te razmislina bašo adava so čitingjem (Ps. 119:97; 1. Tim. 4:15).

6. So slučinela pe keda razmislinaja bašo e Devleskoro Lafi?

⁶ Keda redovno razmislinaja bašo e Devleskoro Lafi, slučinela pe nešto posebno. Uverinaja amen kaj e Jehovaskoro razmislibe tano sovršeno. Počminaja te haljova sar dikhela ko bukja, hem sar so nakhela o vreme prifatinaja leskoro način sar razmislinela. Agjaar meninaja amaro način sar razmislinaja. Hari po hari, ka počmina te dikha ko bukja sar so dikhela o Devel.

7, 8. a) Sar dikhela o Jehova ko materijalna bukja? (Dikh o slike ko početok tari statija.) b) Ako dikhaja ko materijalna bukja sar so dikhela o Jehova, so ka ovel amenge najvažno ko životo?

⁷ Amare misle vlijajnena upro amare postapke (Mar. 7:21-23; Jak. 2:17). Te šaj pošukar te haljova akava, te dikha nekobor primerija. Jekh asavko primer tano o izveštaj bašo bijanibe e Isuseskoro kova so sikavela amenge sar dikhela o Jehova ko materijalna bukja. O Jehova biringja e Josife hem e Marija te bajraren leskere Čhave iako sine čorole (3. Moj. 12:8; Luka 2:24). Adaleske so na sine than kote te nakhen i rat, i Marija bijangja e Isuse ki  jekh štala hem čhivgja le ko than kote so čhivela pe sine hrana e životnenge (Luka 2:7). Te mangel sine, o Jehova šaj sine te kerel o Isus te bijangjovel ko pošukar than. Ama, e Jehovaske sine najvažno o Isus te bajrovel ki familija kote so o duhovna bukja tane ko prvo than ko životo.

⁸ Taro akava izveštaj bašo e Isuseskoro bijanibe sikljovaja sar dikhela o Jehova ko materijalna bukja. Nesave roditelija mangena lengere čhaven te oven len o najneve hem o najšukar materijalna bukja, čak ako adava negativno vlijajnela upro e čhavengoro odnos e Jehovaja. Ama, džangjola pe kaj e Jehovaske tane najvažna o duhovna bukja. Dali prifatingjan e Jehovaskoro razmislibe bašo materijalna bukja? So sikavena tle postapke? (Čitin Evreite 13:5.)

9, 10. Sar šaj te sikava kaj na mangaja te sopkina e javeren?

⁹ Javer primer tano adava sar dikhela o Jehova ko okola so sopkinena e javeren, ili javere lafencar, kerena nešto kolea so čhivena e javeren te grešinen ili te čhinaven te služinen e Jehovaske. O Isus vakergja: „Koj so ka sopkinel jekhe taro akale tiknen so isi len vera, pošukar ka ovel leske te čhiven leske ki men jekh baro bar hem te ovel frdimo ko more“ (Mar. 9:42). Akala tane but silna lafija! Džanaja kaj o Isus razmislinela isto sar plo Dad. Adaleske šaj te ova sigurna kaj o Jehova dikhela but seriozno ko adava keda nekoj ka sopkinel jekhe taro e Isuseskere sledbenikon (Jovan 14:9).

¹⁰ Dali dikhaja ki akaja buti isto sar o Jehova hem o Isus? So sikavena amare postapke? Na primer, šaj svidžinela pe amenge nesavo stili urajbaskoro ili doteribaskoro. Ama, so ka kera ako adava so biringjem smetinela nesavenge ko sobranie ili čak šaj te kerel nekas te ovel le nemoralna misle? Dali o mangipe sprema amare phralja ka pottikninel amen te na urava amen ili te doterina amen ko asavko način? (1. Tim. 2:9, 10).

11, 12. Soske tano važno te sikljova te sikava samokontrola hem te mrzina adava so o Jehova mrzinela?

¹¹ O trito primer tano kaj o Jehova mrzinela i nepravda (Isa. 61:8). Džangjola pe, ov džanela kaj adaleske so siem nesovršena ponekogaš amenge pharo te kera adava soj ispravno. Ama, ov mangela te mrzina adava soj lošno, isto sar leste. (Čitin Psalm 97:10.) Ako razmislinaja bašo adava soske o Jehova mrzinela o lošnipe, adava ka pomožinel amenge te dikha ko bukja sar ov so dikhela hem ka del amen sila te na kera lošna bukja.

¹² Ako sikljovaja te mrzina adava soj lošno, adava isto agjaar ka pomožinel amenge te haljova kaj nesave bukja tane pogrešna čak keda ki Biblija na pišinela konkretno baši lende. Na primer, jekh oblik bašo nemoralno ponašibe kova so ovela sa po popularno tano o khelibe ki angali. Nesave mislinena kaj adava nane lošno soske na kerela pe lafi bašo  seksualna odnosija. * (Dikh i fusnota.) Ama, so mislinela o Jehova bašo adava? Valjani te na bistra kaj o Jehova mrzinela sa soj lošno. Adaleske, te ikera amen podur taro sa soj lošno agjaar so ka sikljova te sikava samokontrola hem te mrzina adava so o Jehova mrzinela (Rim. 12:9).

13. Soske akana valjani te razmislina sar dikhela o Jehova ko bukja te šaj te ana mudra odluke ki idnina?

¹³ Keda proučinaja, valjani te razmislina bašo adava sar dikhela o Jehova ko bukja soske akava ka pomožinel amenge te ana mudra odluke. Agjaar, keda ka arakhljova ki situacija kote so valjani sigate te ana odluka, nane te ova iznenadime (Izr. 22:3). Te dikha nesave primerija tari Biblija.

14. So sikljovaja taro adava sar odgovoringja o Josif e Petefrijaskere romnjake?

¹⁴ Keda e Petefrijaskiri romni probingja te zavedinel e Josife, ov odma odbingja la. Dikhela pe kaj o Josif razmislinela sine bašo adava sar o Jehova dikhela ko brako. (Čitin 1. Mojseeva 39:8, 9.) O Josif vakergja e Petefrijaskere romnjake: „Sar šaj te kerav doborom baro lošnipe hem te grešinav e Devleske?“ Akava sikavela kaj ov dikhela sine ko bukja sar o Jehova. A sar tano amencar? So ka kere ako nesavo kolega počminela te flertujnel tuja? Ili so ako nekoj ko tlo telefoni bičhalela tuke nepristojno poraka ili slika? * (Dikh i fusnota.) Ka ovel tuke polokho te ačhove verno e Jehovaske ako više angleder džanea sar dikhela o Jehova ko akala bukja, ako prifatingjan leskoro razmislibe hem ako angleder odlučingjan sar ka postapine.

15. Sar šaj te ačhova verna e Jehovaske sar o trin Evreija?

¹⁵ Te dikha isto agjaar o primer e trine Evreengoro kola soj pendžarde sar Sedrah, Misah hem Avdenago. Keda o cari o Navuhodonosor zapovedingja lenge te pokloninen pe e zlatno kipeske so kergja le ov, ola odlučno odbingje. Lengoro jasno odgovor so dengje e careske sikavela kaj ola više angleder razmislingje so šaj te slučinel pe ako ačhovena verna e Jehovaske (2. Moj. 20:4, 5; Dan. 3:4-6, 12, 16-18). A sar tano avdive? So ka kere ako tlo šefi rodela tutar te donirine pare baši nesavi proslava soj tani povrzimi e hovavne religijaja? Na valjani te adžikera te slučinel pe asavko nešto pa čak tegani te razmislina sar te postapina. Namesto adava, šukar tano panda akana te razmislina sar dikhela o Jehova ko adava. Agjaar, ako nekogaš arakhljovaja ki asavki situacija, ka ovel amenge polokho te kera hem  te vakera o ispravna bukja, isto sar so kergje o trin Evreija.

16. Sar adava so ka haljova sar razmislinela o Jehova šaj te pomožinel amenge te spremina amen keda ka valjani amenge itno medicinsko pomoš?

¹⁶ Ako razmislinaja bašo adava sar dikhela o Jehova ko bukja, adava šaj isto agjaar te pomožinel amenge te ačhova verna ako isi amen potreba tari itno medicinsko pomoš. Džangjola pe, amen na priminaja rat ili nesave taro leskere štar glavna sostojke preku transfuzija (Dela 15:28, 29). Ama bašo nesave medicinska postapke kote so koristinela pe rat, sekova jekh hristijani mora lično te anel odluka koja so ka temelinel pe ko bibliska načelija. Keda tano najšukar vreme te anel pe asavki odluka? Dali džikote siem ki bolnica, šaj keda isi amen dukha hem siem ko pritisok sigate te odlučina? Sigurno kaj na. Panda akana valjani te proučina baši akaja buti, te phera medicinsko dokumenti so šaj te koristinel pe anglo zakoni, sar soj i TP-kartička, ki koja so jasno pišinela amaro stavi hem te kera lafi amare doktorea. * (Dikh i fusnota.)

17-19. Soske tano važno panda akana te sikljova sar dikhela o Jehova ko bukja? Vaker primer.

¹⁷ Ko krajo, razmislin bašo adava sar o Isus odma reagiringja keda taro Petar dobingja jekh sovet kova so na sine mudro: „Ov milostivo sprema tute, Gospodare“. Dikhjola pe kaj o Isus but razmislingja bašo adava so rodela lestar o Devel hem bašo proroštvija soj povrzime leskere životoja hem meribaja ki Phuv. Adava pomožingja leske te ačhovel verno e Jehovaske hem te del plo životo sar žrtva sarinenge. (Čitin Matej 16:21-23.)

¹⁸ Avdive, o Jehova mangela te ova leskere amala hem te da amendar sa te šaj te propovedina o šukar haberi (Mat. 6:33; 28:19, 20; Jak. 4:8). Ama, isto sar o Petar so kergja e Isuseske, avdive da nesave manuša so isi len šukar namera šaj te probinen te  obeshrabrinen amen. Na primer, tlo šefi šaj te nudinel tuke pobari plata, ama adaleske ka valjani te kere poviše saatija buti hem ka ovel tut pohari vreme bašo sostanokija hem baši služba. Ili, ako džaja ki škola, zamislin tuke kaj tle profesorija nudinena tuke te seline tut ko javer than te šaj te ovel tut pobari škola. Ako slučinela pe adava, dali valjani tegani te moline tut, te proučine baši adaja tema hem te kere lafi tle familijaja ili e starešinencar te šaj te ane odluka? Pošukar tano panda akana te džane sar dikhela o Jehova ko akala bukja hem te prifatine leskoro razmislibe. Agjaar, ako dobinea asavke ponude, polokho ka ovel tuke te ane mudra odluke. Točno džanea so ka kere soske tu angleder više odlučingjan i služba e Jehovaske te ovel tuke ko prvo than ko životo.

¹⁹ Šaj setinea tut ko javera da situacie kolende so tli vernost bašo Jehova bizo te adžikere šaj te ovel čhivdi ko ispit. Džangjola pe, našti te spremina amen baši sekoja situacija so šaj ka ovel. Ama, šukar tano džikote proučinaja hor te razmislina bašo adava sar dikhela o Jehova ko bukja. Agjaar, polokhe ka setina amen ko adava so siklilem hem ka džana sar te primenina le ki bilo koja situacija. Adaleske, keda proučinaja te trudina amen te haljova sar dikhela o Jehova ko bukja, te prifatina leskoro razmislibe hem te razmislina sar adava ka pomožinel amenge te ana mudra odluke akana hem ki idnina.

20, 21. a) Savo životo adžikerela amen ko nevo sveto? b) Sar šaj panda akana te uživina ko životo?

²⁰ Sarine amen edvaj adžikeraja o nevo sveto. Poviše džene amendar isi len nadež večno te živinen ko raj ki Phuv. Ko e Devleskoro Carstvo ka ova oslobodime taro sa o dukha hem muke kola so doživinaja len ko akava sveto. Džangjola pe, ponadari da e manušen ka ovel len slobodno volja. Sekova manuš ka šaj te anel odluke sprema plo vkus hem želbe.

²¹ Ama, adava na značinela kaj amari sloboda nane te ovel ograničimi. O krotka manuša ponadari da ka anen odluke sprema e Jehovaskere zakonija hem razmislibe. A adava ka anel baro bahtalipe hem mir (Ps. 37:11). Džikote na avela adava vreme, šaj panda akana te ova bahtale ko životo soske trudinaja amen te razmislina sar o Jehova.