Pučiba taro čitatelija
Ako jekh hristijani razvedinela pe tari pli romni bizi biblisko pričina hem palo adava khuvela ko brako nekasaja javerea, sar valjani o sobranie te dikhel ko prethodno brako, a sar ko nevo brako?
Ko asavko slučaj, o sobranie ka dikhel ko prethodno brako sar završimo, a ko nevo brako kaj važinela. Te šaj te haljova o pričine soske vakeraja akava, te dikha so vakergja o Isus bašo razvod hem palem te khuvel pe ko brako.
Ko Matej 19:9, o Isus vakergja koja tani i edinstveno biblisko pričina bašo razvod. Ov vakergja: „Sekova jekh so ka razvedinel pe tari pli romni, osven bašo seksualno nemoral, hem khuvela ko brako javeraja, kerela preljuba“. Taro e Isuseskere lafija sikljovaja 1) kaj o seksualno nemoral tano edinstveno biblisko pričina bašo razvod hem 2) kaj sekova jekh so ka razvedinel pe tari pli romni bizi biblisko pričina hem ženinela pe javeraja, kerela preljuba. a
Dali e Isuseskere lafija značinena kaj okova so kerela seksualno nemoral hem razvedinela pe tari pli romni tano bibliski slobodno palem te khuvel ko brako? Na valjani te značinel. Keda o rom ka kerel preljuba, o bračno partneri so nane krivo odlučinela dali ka prostinel ili na. Ako i romni na prostinela leske hem zakonski razvedinena pe, o solduj tane slobodna palem te khuven ko brako otkeda ka završinel o proces bašo razvod.
Tari javer strana, i romni šaj iskreno ka mangel te ačhovel ko brako hem ka vakerel ple romeske kaj tani spremno te prostinel leske. Ama, so ako o rom kova so kergja preljuba na prifatinela ple romnjakiri ponuda, hem mangela zakonski te razvedinel pe? Adaleske so oj tani spremno te prostinel leske hem te ačhovel lea ko brako, ov nane bibliski slobodno palem te ženinel pe. Ako odlučinela te ženinel pe javeraja, iako nane slobodno te kerel adava, palem kerela preljuba. Adaleske o starešine ka valjani palem te keren pravno odbor hem te razgledinen leskoro slučaj (1. Kor. 5:1, 2; 6:9, 10).
Ako jekh rom palem ženinela pe, iako nane bibliski slobodno te kerel adava, sar valjani o sobranie te dikhel ko prethodno brako, a sar ko nevo? Dali sprema i Biblija, o prethodno brako panda važinela? Dali o bračno partneri so nane krivo panda šaj te odlučinel dali ka prostinel okoleske so sine lake rom, ili na? Dali ko nevo brako ka dikhel pe sar preljubničko brako?
Angleder, o sobranie ko nevo brako dikhela sine sar preljubničko brako sa džikote o bračno partneri so nane krivo sine dživdo, na khuvgja palem ko brako ili na kergja seksualno nemoral. Sepak, o Isus na spomningja e bračno partnere so nane krivo keda kergja lafi bašo razvod hem bašo adava palem te khuvel pe ko brako. Namesto adava, ov objasningja kaj okova so ka razvedinel pe tari pli romni bizi biblisko pričina hem ženinela pe javeraja, kerela preljuba. Ko asavko slučaj, o razvod hem o nevo brako, koleske
so o Isus vakergja kaj tano isto sar preljuba, čhivena krajo e prethodno brakoske.„Sekova jekh so ka razvedinel pe tari pli romni, osven bašo seksualno nemoral, hem khuvela ko brako javeraja, kerela preljuba“ (Mat. 19:9)
Keda jekh rom ka razvedinel pe tari pli romni hem ka ženinel pe javeraja, našti više leskiri prethodno romni koja so nane krivo, te odlučinel dali ka prostinel leske ili na. Znači, oj na valjani više te anel adaja phari odluka. Isto agjaar, e sobranieskoro stavi sprema o nevo brako na zavisinela taro adava dali i romni koja so nane krivo palo nesavo vreme muli, palem khuvgja ko brako ili kergja seksualno nemoral. b
Ko primer so dikhlem le poupre, o rom kergja preljuba hem adava angja dži ko razvod. Ama, so ako o rom na kergja preljuba ama razvedingja pe hem palo adava ženingja pe javeraja? Ili, so ako ov na kergja preljuba angleder te razvedinel pe, ama kergja adava otkeda razvedingja pe hem palo adava ženingja pe javeraja, iako leskiri romni sine spremno te prostinel leske? Ko asavke slučaija, o razvod hem o nevo brako, kova soj tano preljuba, čhivela krajo e prethodno brakoske. O nevo brako važinela anglo zakoni. Ko anglisko izdanie tari Stražarsko kula taro 15 noemvri 1979 berš, ki 32 strana, pišinela: „Ov tano akana ko nevo brako hem našti akana te iranel pe ki pli prethodno romni; o prethodno brako završingja adalea so razvedingja pe, kergja preljuba, hem palo adava palem ženingja pe“.
Akale promenaja ko haljojbe na značinela kaj akana dikhaja ko brako sar pohari sveto, ili kaj ki preljuba na dikhaja sar doborom seriozno grevo. Ako jekh murš razvedinela pe tari pli romni bizi biblisko pričina hem palo adava ženinela pe javeraja, iako nane bibliski slobodno te kerel adava, o starešine ka valjani te keren pravno odbor baši preljuba. (Ako leskiri nevi romni tani Svedoko, lake da valjani te kerel pe pravno odbor baši preljuba.) Iako ko nevo brako nane te dikhel pe sar preljubničko, sepak o phral beršencar nane te dobinel odgovornostija hem zadače, adaleske so na pherela o uslovija. Osven adava, sa džikote o javera taro sobranie tane voznemirime bašo adava so kergja le angleder ili mislinena kaj na zaslužinela te poštujnen le, ov nane te dobinel odgovornostija ili zadače. Angleder te den le nesave zadače, o starešine isto agjaar ka valjani te len ko predvid o momentalna okolnostija leskere prethodno romnjakere, kola so šaj mukhlja la ko jekh podmolno način agjaar so angleder planiringja te kerel preljuba. Isto agjaar valjani te len ko predvid e maloletna čhaven kolen so šaj mukhlja len (Mal. 2:14-16).
Adaleske so o razvod bizi biblisko pričina hem palem te khuvel pe ko nevo brako isi len seriozna posledice, o hristijanja sikavena mudrost adalea so trudinena pe te ovel len sar e Jehovaskoro stavi bašo brako, javere lafencar te dikhen le sar sveto (Prop. 5:4, 5; Evr. 13:4).
a Te šaj te ovel poednostavno, ki akaja statija vakeraja kaj o murš tano adava so kerela preljuba, a i džuvli tani o bračno partneri so nane krivo. Sepak, ko Marko 10:11, 12, o Isus jasno vakergja kaj akava sovet važinela hem e muršenge hem e džuvlenge.
b Akaja tani jekh promena ko haljojbe. Angleder mislinaja sine kaj asavko brako tano preljubničko sa džikote o bračno partneri so nane krivo na merela, palem na khuvela ko brako ili na kerela seksualno nemoral.