„Me sium ladžutni“, vakerela i Sara, *„hem na sium but sigurno ki mande. Adaleske na osetinava man šukar keda sium manušencar kola soj previše sigurna ki peste hem kola so nane obzirna. Ama, keda sium nekasaja soj tano ponizno hem so na holjanela sigate, osetinava man slobodno. Šaj te kerav lafi asavke manušea bašo mle čuvstvija hem te vakerav leske so mučinela man. Mle paše amala tane asavke.“

Taro akala lafija e Sarakere dikhela pe kaj, ako na holjanaja sigate, o javera manuša ka mangen te oven amala amencar. O Jehova tano bahtalo keda na holjanaja sigate. Leskoro Lafi pottikninela amen: „Ma holjanen sigate“ (Kol. 3:12). So značinela te na holjanel pe sigate? Sar o Isus sikavgja akaja osobina? Hem sar šaj akaja osobina te pomožinel amenge te ova pobahtale?

O manuš so na holjanela sigate sikavela kaj mangela o mir. Ov ponašinela pe e javerencar ljubezno hem ačhovela smirimo keda slučinena pe leske bukja so šaj te nervirinen le.

Ki Biblija, o grčko lafi prevedimo sar „te na holjanel pe sigate“ koristinela pe te opišinel jekhe divo graste kova so sine dresirimo te ovel pitomo. Iako o gras ulo pitomo, adava na značinela kaj našavgja pli sila. Ov panda tano silno, ama adaleske so strplivo sine dresirimo ov ulo pitomo. Slično, o manuš so na holjanela sigate tano silno adaleske so uspejnela te kontrolirinel pli nesovršeno priroda hem agjaar šaj te ovel ko mir e javerencar.

Šaj mislinea tuke: „Me sium manuš so holjanela sigate“. Adaleske so živinaja ko sveto kote so but manuša nane ljubezna hem tane nestrpliva, šaj čače te ovel amenge pharo te na holjana sigate (Rim. 7:19). Adaleske, mora te trudina amen te razvina akaja osobina. E Jehovaskoro sveti duh ka pomožinel amenge te ova sa poodlučna te uspejna ko adava (Gal. 5:22, 23). Soske vredinela te trudina amen te na holjana sigate?

Ako na holjanaja sigate, o manuša ka osetinen pe šukar uzi amende. Isto sar i Sara, koja so sine citirimi poupre, osetinaja amen šukar keda siem nekasaja so na holjanela sigate. O Isus dengja but šukar primer bašo adava hem sar te ovel pe ljubezno (2. Kor. 10:1). Čak o čhave mangena sine te oven uzi leste iako na pendžarena le sine (Mar. 10:13-16).

 Adava so na holjanaja sigate zaštitinaja hem amen hem okolen soj okolu amende. Ako na holjanaja sigate, tegani nane te reagirina bizo te razmislina (Izr. 16:32). Agjaar, nane te mučinela amen i sovest sar so bi mučinela amen sine ako povredingjem nekas, posebno okolen so mangaja len. Osven adava, ka kontrolirina amen hem nane te povredina e javeren, a adava ka ovel lenge zaštita.

Iako sine le bare odgovornostija hem but obvrske, o Isus na holjanela sine sigate e manušenge. Džikote sine tele ki Phuv, but džene sine ko krajo e silencar hem sine optovarime, hem valjani sine nekoj te ohrabrinel len. Sigurno but utešingje pe keda o Isus vakergja: „Aven ki mande... soske me sium krotko hem ponizno ko vilo“ (Mat. 11:28, 29).

So šaj te pomožinel amenge te ova sar o Isus? Prvo, valjani te proučina e Devleskoro Lafi te šaj te dikha sar ponašingja pe e manušencar hem so kergja ko phare situacie. A palo adava, keda ka ova ko situacie kote so ka ovel amenge pharo te na holjana sigate, valjani te trudina amen te postapina sar o Isus (1. Pet. 2:21). Te dikha trin bukja so pomožingje e Isuseske te na holjanel sigate.

O Isus sine ponizno ko vilo. Ov baši peste vakergja kaj na holjanela sigate hem kaj tano ponizno ko vilo (Mat. 11:29). Ki Biblija, akala duj osobine tane spomnime zaedno soske tane povrzime (Ef. 4:1-3). Soske vakeraja akava?

Ako siem ponizna, nane te mislina kaj siem but važna hem nane te ova but osetliva. Sar postapingja o Isus okolencar so nepravedno kritikujnena le sine kaj tano „halano hem pijanica“? Adaleske so sine ponizno, ov smireno vakergja kaj „i mudrost dikhela pe taro lakere postapke“ (Mat. 11:19). Ple primerea sikavgja kaj ola na sine ko pravo.

Ako nekoj, bizo te mislinel, vakerela tuke nešto baši tli rasa, pol ili poteklo, soske na trudinea tut te na holjane sigate? O Piter, jekh starešina so služinela ki Južnoafrikansko Republika, vakerela: „Keda nekoj ka vakerel nešto so ka nervirinel man, pučava man: ’So bi kerela sine o Isus ki akaja situacija?‘“ Ov ponadari vakerela: „Sikliljum te na mislinav kaj sium but važno“.

O Isus džanlja kaj o manuša nane sovršena. Iako leskere učenikon sine len šukar namera, ponekogaš na uspejnena sine te postapinen ispravno soske na sine sovršena. Na primer, i rat angleder o Isus te ovel mudardo, o Petar, o Jakov hem o Jovan na uspejngje te den le i emocionalno poddrška so valjangja leske. Sepak, o Isus sikavgja kaj haljovela len. Ov vakergja: „O duho, čače, tano spremno, ama o telo tano slabo“ (Mat. 26:40, 41). Adaleske so sine svesno kaj ola nane sovršena, na holjanela sine ple apostolenge.

Jekh phen so vikinela pe Mendi sine la navika te arakhel maane e javerenge, ama akana trudinela pe te ovel sar o Isus hem te na holjanel sigate. Oj vakerela: „Haljovava kaj sarine siem nesovršena, hem adaleske trudinava man te dikhav o šukar ko javera, isto sar so kerela o Jehova“. O Isus sikavgja kaj haljovela e manušengere slabostija hem sikavgja lenge sočuvstvo. Dali šaj akava te pomožinel tuke da te na holjane sigate e javerenge?

O Isus mukhlja o bukja e Jehovaske ko vasta. Džikote sine ki Phuv, ov prifatingja kaj ka postapinel pe lea nepravedno. O manuša na haljovena le sine, mislingje kaj na vredinela ništo hem mučingje le. Iako postapinena sine lea agjaar, o Isus na holjanela sine sigate soske ov „mukhlja o Sudija kova so pravedno sudinela“ te grižinel pe leske (1. Pet. 2:23). O Isus džanlja kaj leskoro Dad soj ko nebo ka pomožinel leske te izdržinel hem kaj ko pravo vreme ka kazninel okolen so postapingje lea nepravedno.

Ako siem holjame adaleske so nekoj sine nepravedno amencar, šaj sigate te reagirina nervozno hem te kera pološno i situacija. Adaleske, e Devleskoro Lafi setinkerela amen: „E manušeskiri holi na anela i pravednost koja so rodela o Devel“ (Jak. 1:20). Čak ako isi amen pravo te holjana, i nesovršenost šaj te čhivel amen pogrešno te reagirina.

Jekh phen tari Germanija so vikinela pe Keti mislinela sine: „Ako korkori na braninea tut, nikoj javer nane te braninel tut“. Ama, keda siklili te ovel la doverba ko Jehova, oj meningja pe. Oj vakerela: „Na osetinava više potreba sekogaš te opravdinav man. Trudinava man te na holjanav sigate soske džanava kaj e Jehova isi le kontrola upro sa o bukja“. Čak ako trpingjan nesavi nepravda, ka uspejne  te ačhove smirimo hem ma te holjane ako džaja palo primer e Isuseskoro agjaar so ka sikave doverba ko Devel.

O Isus vakergja kaj, ako mangaja te ova bahtale, na valjani te holjana sigate. Ov vakergja: „Bahtale tane okola so na holjanena sigate“ (Mat. 5:5, fus.). Te dikha sar adava šaj te pomožinel amenge ko akala situacie.

Smirinela o stres ko brako. O Roberti, jekh phral tari Avstralija priznajnela: „Me romnjake vakergjum but bukja so dukhavgje la, a kola so ni hari na mislingjum len. Ama otkeda ki holi ka vakere nešto, adava našti više te irane le napalal. But sine mange žal keda haliljum kobor bari dukh kergjum lake“.

„Sarine amen but puti grešinaja“ keda keraja lafi, hem keda vakeraja nešto bizo te razmislina adava šaj te kerel problemija ko amaro brako (Jak. 3:2). Ko asavke situacie, adava so na holjanaja sigate šaj te pomožinel amenge te ačhova smirime hem te pazina so vakeraja (Izr. 17:27).

O Roberti but trudingja pe te sikljovel te kontrolirinel pe hem te ovel smirimo. Savo sine o rezultati? Ov vakerela: „Akana, sekogaš keda me hem mi romni na složinaja amen, svesno trudinava man šukar te šunav la, te kerav lafi bizo te holjanav sigate hem te ačhovav smirimo. Akana nakhaja but pošukar taro angleder“.

Pomožinela amenge te nakha šukar e javerencar. Okola so sigate vredžinena pe ko krajo ačhona bizo amala. Ama ako na holjanaja, ka ikera o jekhipe hem o mir (Ef. 4:2, 3). I Keti, koja so sine citirimi angleder, vakerela: „Adaleske so trudinava man te na holjanav sigate, isi man pohari nezgodna situacie, iako nesave manušencar nane sekogaš lokho te ikljovel pe ko krajo“.

Ka ovel amen andruno mir. I Biblija vakerela kaj okola so na holjanena sigate isi len „mudrost so avela upraldan“ hem tane smirime (Jak. 3:13, 17). Okova so na holjanela sigate isi le mir ko vilo (Izr. 14:30). O Martini, kova so but trudingja pe te razvinel akaja osobina, vakerela: „Akana na rodava o bukja sekogaš te keren pe sar me so mangava, hem adaleske isi man andruno mir hem sium bahtalo“.

Šaj amen da ka valjani but te trudina amen te na holjana sigate. Jekh phral vakerela: „Te ovav iskreno, avdive da slučinela pe mange ponekogaš te ovav previše nervozno“. Ama, o Jehova kova so pottikninela amen te na holjana sigate, ka pomožinel amenge uspešno te borina amen (Isa. 41:10; 1. Tim. 6:11). Ov ka kerel amen zorale hem celosno ka obučinel amen (1. Pet. 5:10). Sar so ka nakhel o vreme, isto sar o apostol Pavle, amen da ka šaj te dža palo e Isuseskoro primer, kova so na holjanela sigate hem tano šukar (2. Kor. 10:1).