1. Savo predizvik sine bute dženen amendar?

 DALI nekogaš čhivgjan tuke duhovno cel ama sine tuke pharo te ispolnine la? b Ako oja, na slučingja pe samo tuke adava. Na primer, o Filip čhivgja peske cel te molinel pe poredovno hem pošukar ama sine leske pharo te odvojnel vreme bašo adava. I Erika čhivgja peske cel te resel ko vreme ko sostanokija baši služba, sepak skoro sekova sostanok ponadari da kasninela sine. O Tomaš nekobor puti probingja te čitinel celo Biblija. Ov vakerela: „Na sine mange interesno te čitinav i Biblija. Trin puti probingjum te čitinav celo Biblija ama sekova puti resljum samo dži ki 3. Mojseeva“.

2. Soske na valjani te obeshrabrina amen ako isi amen nesavi cel, a panda na ispolningjem la?

² Ako isi tut nesavi cel koja so panda na ispolningjan la, molinaja tut ma obeshrabrin tut. Te šaj te ispolninen pe čak tikne celija obično valjani vreme hem but trudo. Adava so ponadari da kerea buti ki tli cel sikavela kaj tuke but važno tlo amalipe e Jehovaja hem kaj mangea te de leske tlo najšukar. O Jehova but ceninela tlo trudo. Džangjola pe, ov na očekujnela tutar nešto so našti te kere (Ps. 103:14; Mih. 6:8). Adaleske, keda čhivea tuke nesavi cel razmislin dali tle okolnostija ka dozvolinen tuke te ispolnine la. Otkeda ka birine nesavi cel, so šaj te kere te šaj te ispolnine la? Te dikha nesave predlogija.

3. Soske i želba tani važno?

³ But tano važno te ovel tut bari želba te šaj te ispolnine tle celija. Ako but mangea te kere nešto tegani ka kere sa so valjani te šaj te ispolnine adava. I želba šaj te sporedina la bavlalaja koja so ingarela e čamco ki pli cel. Nekoj so patujnela čamcoja najverojatno ka resel ki pli cel samo ako i bavlal na čhinavela te phudel. A šaj čak te resel posigate ako i bavlal phudela posilno. Slično, kobor pobari želba isi amen doborom pobari tani i verojatnost kaj ka ispolnina amare celija. Jekh phral taro El Salvador, kova so vikinela pe David, vakerela: „Keda isi tut silno želba, poviše trudinea tut hem tegani na mukhea ništo te čhinavel tut te ispolnine adaja cel“. Adaleske, so šaj te kere te šaj te bajrare tli želba?

4. Bašo so šaj te molina amen? (Filipjanite 2:13). (Dikh hem i slika.)

⁴ Molin tut te ovel tut pobari želba. O Jehova preku plo duho šaj te del tut pobari želba te šaj te ispolnine tli cel. (Čitin Filipjanite 2:13.) Ponekogaš čhivaja amenge cel adaleske so džanaja kaj valjani te kera adava, hem adava tano šukar. Ama šaj nane amen nesavi bari želba te ispolnina la. Agjaar sine jekhe phenjaja tari Uganda koja so vikinela pe Norina. Oj čhivgja peske cel te počminel biblisko kursi iako na sine la bari želba te kerel adava soske mislinela sine kaj oj nane baš šukar ki služba. So pomožingja lake? Oj vakerela: „Počmingjum sekova dive te molinav e Jehova te bajrarel mli želba bašo biblisko kursi. Ama ko isto vreme trudinava man sine te ovav pošukar ki služba. Palo nesave masekija primetingjum kaj mli želba barili. Ko isto berš počmingjum duj bibliska kursija“.

5. Bašo so šaj te razmislina te šaj te bajrara amari želba?

⁵ Razmislin bašo adava so kergja o Jehova tuke (Ps. 143:5). O apostol Pavle but razmislingja bašo e Jehovaskoro šukaripe so na zaslužinela pe hem adava bajrargja leskiri želba te del pe poviše e Jehovaske (1. Kor. 15:9, 10; 1. Tim. 1:12-14). Slično, kobor poviše razmislinea bašo adava so o Jehova kergja tuke, doborom poviše ka mange te ispolnine tli cel (Ps. 116:12). Te dikha so pomožingja jekhe phenjake taro Honduras te ovel opšto pionerka, oj vakerela: „Razmislingjum bašo adava kobor o Jehova mangela man. Ov kergja te ovav delo taro leskoro narodo, grižinela pe mange hem zaštitinela man. Adava so razmislinava sine bašo akala bukja kergja te zamangav poviše e Jehova hem bajrargja mli želba te ispolninav mli cel“.

6. So javer ka pomožinel amen te bajrara amari želba?

⁶ Razmislin bašo blagoslovija so ka oven tut ako ispolninea tli cel. Primetin so pomožingja e Erikake, kola so spomningjem  la angleder, te šaj te na kasninel. Oj vakerela: „Haliljum kaj but bukja propuštinava keda kasninava ko sostanok službake. Ama ako resava porano ka šaj te pozdravinav man e phralencar hem e phenjencar hem te družinav man lencar. Isto agjaar ka šaj te šunav korisna predlogija kola so ka pomožinen man te kerav pošukar mli služba hem te uživinav ki late“. Adaleske so i Erika razmislingja bašo blagoslovija so ka oven la, oj uspejngja te ispolninel pli cel. Bašo kola koristija šaj tu te razmisline? Ako tli cel tani te čitine i Biblija ili te kere pošukar tle molitve, razmislin sar adava ka pomožinel tuke te ove popaše amal e Jehovaja (Ps. 145:18, 19). Ili ako tli cel tani te razvine hristijanska osobine, razmislin sar adava ka pomožinel tut te ove ko šukar odnosija e javerencar (Kol. 3:14). Šaj te pišine tuke taro kola pričine mangea te ispolnine tli cel hem palo adava redovno dikh so pišingjan. O Tomaš, kole so spomningjem le angleder, vakerela: „Kobor poviše pričine isi man te ispolninav mli cel, doborom poviše ka trudinav man“.

7. So pomožingja e Hulioske hem leskere romnjake te ispolninen pli cel?

⁷ Družin tut okolencar so ka ohrabrinen tut te ispolnine tli cel (Izr. 13:20). O Hulio hem leskiri romni čhivgje peske cel te bajraren pumari služba. Primetin so pomožingja lenge, ov vakerela: „Biringjem amenge amala kolencar so šaj sine te kera lafi baši amari cel hem so ohrabringje amen te ispolnina la. Adaleske so but džene lendar više ispolningje slična celija šaj sine te den amen korisna predlogija. Ola isto agjaar pučena amen sine sar džala amenge hem ohrabrinena amen sine keda valjani amenge adava“.

8. So šaj te slučinel pe ako keraja buti ki amari cel samo keda isi amen želba? (Dikh hem i slika.)

⁸ Te ova iskrena, sarinen amen ponekogaš nane amen bari želba te kera nešto. Dali adava značinela kaj našti te ispolnina amari cel? Na. Te vakera jekh primer: Jekh silno bavlal šaj te ingarel e čamco dži ki pli cel. Ama ponekogaš šaj te phudel silno bavlal, a ponekogaš na doborom silno. A nesave dive šaj čak te na ovel ni hari bavlal. Dali akava značinela kaj o čamco našti te resel dži ki pli cel? Na. Ko nesave čamcija isi motori, a ko nesave isi veslija hem o manuš soj ko čamco šaj te koristinel ili o motori ili o veslija te šaj te resel dži ki pli cel. Amari želba šaj te sporedina la e bavlalaja. Nekogaš šaj te ovel but bari, a nekogaš tikni. A nesave dive šaj te na ovel amen ni hari želba te kera buti ki amari cel. Znači, ako adžikeraja te kera buti ki amari cel samo keda isi amen bari želba, šaj nikogaš nane te ispolnina la. Ama isto sar o manuš e čamcoja so koristinela javera načinija te šaj te resel dži ki pli cel, amen da šaj te koristina javera načinija te šaj te ispolnina amari  cel čak keda nane amen bari želba. Iako akava značinela kaj ka valjani te ovel tut samokontrola, ko krajo ka ove but radosno adaleske so ka ispolnine tli cel. Akana te kera lafi bašo adava so šaj te kera te šaj te ispolnina amari cel, ama prvo te dikha jekh pučibe so šaj te pojavinel pe.

9. Dali tano pogrešno te kera buti ki amari cel čak keda nane amen bari želba? Objasnin.

⁹ O Jehova mangela te ova radosna džikote služinaja leske hem adava te kera le dobrovolno (Ps. 100:2; 2. Kor. 9:7). Tegani, dali valjani ponadari da te kera buti ki amari cel čak keda na kerela pe amenge adava? Te dikha o primer e apostol Pavleskoro. Ov vakergja: „Marava mlo telo, hem ikerava le sar robo“ (1. Kor. 9:25-27). O Pavle silaja teringja pe te kerel adava so rodela lestar o Jehova čak keda na kerela pe sine leske adava. Dali o Jehova prifatingja adava so kergja o Pavle? Oja! Ov čak nagradingja le bašo leskoro trudo (2. Tim. 4:7, 8).

10. Kola tane o koristija ako keraja buti ki amari cel čak keda nane amen želba?

¹⁰ Slično, o Jehova tano zadovolno amendar da keda dikhela kaj keraja buti ki amari cel, čak keda nane amen želba. Ov radujnela pe adaleske so džanela kaj iako ponekogaš na mangaja te kera nesavi buti, sepak adaleske so mangaja le, keraja adava. Isto sar o Jehova so blagoslovingja e Pavle, agjaar ka blagoslovinel amen da bašo amaro trudo (Ps. 126:5). Hem džikote dikhaja sar o Jehova blagoslovinela amen, šaj čak te bajrol amenge želba baši adaja buti. Jekh phen tari Polska koja so vikinela pe Lusina vakerela: „Ponekogaš na džala pe mange ki služba, posebno keda sium umorno. Sepak, i radost so osetinava la otkeda džava ki služba tani but bari“. Akana te dikha so šaj te kera keda nane amen želba.

11. Sar šaj te pomožinel amen o Jehova te ovel amen pobari samokontrola?

¹¹ Molin tut baši samokontrola. I samokontrola tani sposobnost te kontrolirine tle čuvstvija hem postapke. Akava lafi but puti koristinaja le keda mangaja te vakera kaj valjani te sprečina amen te kera nešto so nane šukar. Ama i samokontrola valjani amenge te šaj te pottikninel amen te kera nešto šukar, posebno keda adava tano pharo ili nane amen želba. Ma bistre kaj i samokontrola tani jekh taro osobine so avena taro sveti duh, adaleske molin e Jehova preku plo sveti duh te pomožinel tut te razvine akaja važno osobina (Luka 11:13; Gal. 5:22, 23). O David, kole so spomningjem le angleder, vakerela sar pomožingja leske i molitva. Ov čhivgja peske cel te ovel le redovno i lično studija. Ov vakerela: „Molingjum e Jehova te pomožinel mange te ovel man samokontrola. Ov pomožingja man hem adaleske šaj sine te počminav mle lično studijaja hem adava te kerav le redovno“.

12. Sar o lafija taro Propovednik 11:4 pomožinena amen te ispolnina amare celija?

¹² Ma adžiker te oven tut sovršena uslovija. Ko akava sveto verojatno nikogaš nane te oven amen sovršena uslovija. Ako adžikeraja adava šaj nikogaš te na ispolnina amari cel. (Čitin Propovednik 11:4.) Jekh phral so vikinela pe Daniel vakerela: „Na postojnena sovršena uslovija. Adaleske na valjani te odložina nego odma te počmina hem te koristina o uslovija so isi amen“. Jekh phral tari Uganda so vikinela pe Pol vakerela panda jekh pričina soske na valjani te odložina: „Keda keraja buti ko amare celija čak ko phare uslovija, tegani daja nešto e Jehovaske so šaj te blagoslovinel“ (Mal. 3:10).

13. Soske tano šukar te čhive tuke tikne celija?

¹³ Počmin tikne bukjencar. Šaj nane amen želba adaleske so amari cel dikhjola amenge  phari hem adaleske mislinaja kaj našti te ispolnina la. Ako tu da mislinea agjaar, dali šaj tli cel te odvojne la ko potikne celija? Na primer, ako tli cel tani te razvine nesavi osobina, soske na probinea prvo te sikave la ko potikne bukja? Ako isi tut cel te čitine celo Biblija, soske na počminea agjaar so ka čitine pohari materijali? O Tomaš kole so spomningjem le ko početok tari akaja statija sine leske pharo te ispolninel pli cel te čitinel i Biblija jekhe beršeske. Ov vakerela: „Haliljum kaj našti te resav o raspored so čhivgjum mange te čitinav i Biblija jekhe beršeske. Adaleske odlučingjum te probinav palem, ama akava puti planiringjum te čitinav samo jekh delo taro jekh poglavje hem te razmislinav baši leske. Adava pomožingja mange te uživinav džikote čitinava“. Sar nakhela sine o vreme ov počmingja te čitinel poviše materijali, palo nesavo vreme ov čitingja celo Biblija. c

14. Kola bukja šaj te keren amenge popharo te ispolnina amare celija?

¹⁴ Ponekogaš šaj isi amen hem bari želba hem samokontrola ama palem šaj te ovel amenge pharo te ispolnina amari cel. Na primer, „o bukja so našti te predvidinen pe“ šaj te len amaro vreme hem agjaar te na ovel amen but vreme te kera buti ki amari cel (Prop. 9:11). A šaj te oven amen problemija so ka razočarinen amen hem ka len amari sila (Izr. 24:10). Isto agjaar, adaleske so siem nesovršena šaj te kera nešto so ka kerel amenge panda popharo te ispolnina amari cel (Rim. 7:23). Ili šaj siem but umorna (Mat. 26:43). So ka pomožinel amenge ako peraja ili ednostavno na džala amenge?

15. Ako pelem, dali adava značinela kaj na uspejngjem? Objasnin (Psalm 145:14).

¹⁵ Ma bistre kaj ako perea adava na značinela kaj na uspejngjan. I Biblija vakerela kaj šaj često te oven amen problemija ili pharipa. Ama isto agjaar vakerela kaj amen šaj  palem te ušta, posebno keda o Jehova pomožinela amen. (Čitin Psalm 145:14.) O phral Filip kole so spomningjem le angleder vakerela: „Na koncentririnava man ko adava kobor puti peljum nego ko adava kobor puti uštiljum“. O David kole so spomningjem le angleder vakerela: „Probinava ko phare situacie hem ko lošna dive te na dikhav sar prečka nego sar prilika te sikavav e Jehovaske kobor but mangava le“. Oja, ako ponadari da kerea buti ki tli cel, čak ko phare dive, tu sikavea e Jehovaske kaj mangea te kere leskiri volja. Ov sigurno kaj o Jehova tano but radosno keda dikhela sar tu ponadari da trudinea tut te ispolnine tli cel.

16. So šaj te sikljova taro phare situacie?

¹⁶ Sikljov taro phare situacie. Razmislin sar alo dži ki adaja phari situacija hem puč tut: „So šaj te kerav te šaj te na ovel palem nešto asavko?“ (Izr. 27:12). Ponekogaš, o phare situacie šaj te sikaven amenge kaj na čhivgjem amenge realno cel. Ako mislinea kaj akava šaj te ovel slučaj tuja da, razmislin panda jekh puti baši tli cel te šaj te dikhe dali tu čače šaj te ispolnine la. d O Jehova nane te dikhel ki tute sar neuspešno ako na ispolningjan tli cel koja so nane realno sprema tle okolnostija (2. Kor. 8:12).

17. Soske na valjani te bistra adava so dži akana kergjem?

¹⁷ Ma bistre so uspejngjan te kere dži akana. I Biblija vakerela: „O Devel nane nepravedno, pa te bistrel adava so kergjen“ (Evr. 6:10). Adaleske na valjani ni tu da te bistre adava so kergjan. Razmislin bašo celija so više ispolningjan len, sar na primer te ove paše amal e Jehovaja, te kere e javerencar lafi baši leste ili te krstine tut. Isto sar so napredujngjan hem ispolningjan tle celija so sine tut angleder, agjaar tu šaj ponadari da te napredujne hem te uspejne te ispolnine tle celija so isi tut akana (Fil. 3:16).

18. So na valjani te bistra džikote keraja buti ki amari cel? (Dikh hem i slika.)

¹⁸ Keda o Jehova pomožinela tut, tu šaj te rese ki tli cel isto sar jekh manuš e čamcoja so resela ki pli cel. Ama ma bistre, but manuša so patujnena čamcoja, uživinena džikote patujnena. Slično, džikote trudinea tut te ispolnine tli cel, ma bistre te uživine hem te dikhe sar o Jehova pomožinela tut hem blagoslovinela tut džikote kerea adava (2. Kor. 4:7). Ako na otkažinea tut, ka dobine panda pobare blagoslovija (Gal. 6:9).