1. So značini neko te kajini pe?

 KED grešinaja, but tano važno te kajina amen. I Biblija phenela so jekh osoba kajini pe ked počmini te mrzini odova so ćerđa, više na ćerela odova greh hem odlučno tani te na ponovini le. (Dikh ko Rečnik pojmova o lafi „Pokajanje“.)

2. Sose sare valjani te đana soj tano o pokajanje? (Nemija 8:9-11)

² Svako đivdo manuš valjani te đanel soj tano o pokajanje. Sose? Odolese so svako dive grešinaja. Sar e Adamese hem e Evake potomkija, sare nasledinđam o greh hem meribe (Rimlj. 3:23; 5:12). Odolese, sare valjani te kajina amen. Čak hem e manušenđe kola hine len zorali vera, sar soj tano o apostol Pavle, na hine lokho te borinen pe protiv o greh (Rimlj. 7:21-24). Ama, da li odova značini so valjani uvek te ova tužna sebepi amare grehija? Na, o Jehova tano milosrdno hem mangela te ova bahtale. Razmotrin o primer ando Jevreja kola živinđe ko Nemijaso vreme. (Čitin Nemija 8:9-11.) O Jehova na manglja te tugujinen sebepi o greške kola angleder ćerđe, nego radosno te služinen lese. Ov đanela so o pokajanje anela bahtalipe, odolese hem mangela te haljova so značini te kajina amen. Ako kajinaja amen aso amare grehija, šaj te ova sigurna so amaro milosrdno Dad ka oprostini amenđe.

3. So ka razmotrina ko akava članko?

³ Ko akava članko ka sikljova trin buća ando pokajanje. Najangleder, ka dikha so o Jehova phenđa e Izraelcenđe  ando pokajanje. Palo odova, ka dikha sar o Jehova pomožini e manušenđe te kajinen pe. Ko krajo, ka dikha so o Isus sikavđa pe učenikonen ando pokajanje.

SO O JEHOVA PHENĐA E IZRAELCENĐE ANDO POKAJANJE?

4. So o Jehova phenđa e Izraelcenđe ando pokajanje?

⁴ Ked o Jehova birinđa e Izraelcen te oven oleso narodo, ov ćerđa olencar savez. Ako bi šunena le, o Jehova bi zaštitini len hem blagoslovini len. Ov phenđa lenđe: „Akija zapovest koja avdije dava tumen nane but phari tumenđe niti tani but dur tumendar“ (Pon. zak. 30:11, 16). Ama, ako na bi šunena olese zakonija ili bi birinena te služinen avere devlenđe, ov više na bi zaštitini len hem on bi patinena. Ipak, odova na značinđa so o Jehova skroz aćhavđa len. On šaj hine te irinen pe e Jehovase, pe Devlese hem te šunen le (Pon. zak. 30:1-3, 17-20). Avere lafencar, on šaj hine te kajinen pe. Ako bi ćerena odova, o Jehova bi palem ovela paše olencar hem bi blagoslovini len.

5. Sar o Jehova mothovđa so na vazdinđa pe vasta ando po narodo? (2. Kraljevima 17:13, 14)

⁵ O Izraelcija uvek iznova buninđe pe protiv o Jehova. On služinđe e idolenđe hem ćerđe avera lošna buća. Sebepi odova, but patinđe. Iako hine tvrdoglava, o Jehova na vazdinđa pe vasta olendar. Ov uvek bićhalđa e prorokonen te podstaknini len te kajinen pe hem te služinen lese. (Čitin 2. Kraljevima 17:13, 14.)

6. Sar o Jehova prekalo pe prorokija objasninđa pe narodose kobor tano važno te kajini pe? (Dikh i slika.)

⁶ O Jehova prekalo pe prorokija često upozorinđa pe narodo so ka ovel ako na meninena pe. Na primer, prekalo prorok Jeremija phenđa: „Irin tut, Izraele, tu kova hijan buntovno [. . .] Na ka holjanav upro tute, sose me hijum verno [. . .] Na ka ovav zauvek holjamo upro tute. Samo priznajin ti krivica, sose pobuninđan tut protiv o Jehova“ (Jer. 3:12, 13).  A prekalo Joilo phenđa: „Irinen tumen maje celone vileja“ (Joilo 2:12, 13). O Isaija objavinđa: „Oven čista, ma ćeren više lošna delija anglo me jaćha. Ma ćeren više lošnipe“ (Is. 1:16-19). O Jehova prekalo Jezekilj pućlja pe narodo: „Da li tano maje drago te merel okova soj tano lošno? [. . .] Na mangava li te ćhinavi te grešini hem te aćhol đivdo? [. . .] Nane maje hić drago bilo ko te merel [. . .] Odolese ma grešinen više hem ka živinen!“ (Jezek. 18:23, 32). O Jehova tano but bahtalo ked dikhela so o manuša kajinena pe aso pe grehija sose ov mangela te živinen zauvek. Ama, da li o Jehova ađićeri o manuš prvo te kajini pe hem palo odova te pomožini le? Akana ka dikha odova ko nekobor primerija.

7. So o Jehova sikavđa pe narodo prekalo primer ando Osija hem olesi romni?

⁷ Zapazin so o Jehova sikavđa pe narodo prekalo prorok Osija hem olesi romni i Gomera. Oj ćerđa preljuba hem mukhlja e Osija sebepi jekh aver manuš. Da li hine moguće oj te menini pe? O Jehova, kova but šukar penđari e manušenge vile, phenđa e Osijase: „Đa hem palem mang e romnja kola aver rom mangela hem koja ćerela preljuba, sar so o Jehova mangela e izraelsko narodo, iako on đana palo avera devela“ (Os. 3:1; Posl. 16:2). Zapazin so e Osijasi romni pana na ćhinavđa te ćerel odova ozbiljno greh. Ipak, o Jehova phenđa lese te oprostini laće hem te irini la. a Isto ađahar, o Jehova na vazdinđa pe vasta ando po tvrdoglavo narodo. Iako o Izraelcija pana ćerđe but lošna buća, o Jehova hem ponodri manglja len. Ov hem ponodri bićhalđa e prorokonen te šaj te pomožinen len te kajinen pe hem te meninen pe. Akava primer mothovi so o Jehova đanela sa andi jekh osoba hem mangela te pomožini nekase ko pana ćerela ozbiljno greh te kajini pe (Posl. 17:3). Akana ka dikha sar ćerela odova?

SAR O JEHOVA POMOŽINI E MANUŠENĐE TE KAJINEN PE?

8. Sar o Jehova pomožinđa e Kainese te kajini pe? (Postanak 4:3-7; dikh i slika.)

⁸ E Adameso hem Evako prvo ćhavo hine o Kain. Ov olendar nasledinđa o greh. Uzo odova, i Biblija phenela so „olese delija hine lošna“ (1. Jov. 3:12). Šaj sebepi odova o Jehova „na hine zadovoljno“ e Kaineja hem odoleja so dinđa sar žrtva. Umesto te menini pe, „o Kain hine but holjamo hem ogorčeno“. So o Jehova palo odova ćerđa? Ov vaćerđa oleja. (Čitin Postanak 4:3-7.) Zapazin so o Jehova hine ljubazno premalo leste hem phenđa lese so ka blagoslovini le ako ka ćerel odova soj tano šukar. Isto ađahar, o Jehova upozorinđa le so olesi holi šaj te anel đi odova te ćerel diso soj tano lošno. Nažalost, o Kain na šunđa e Jehova. Ov na mukhlja e Jehova te pomožini le te kajini pe. Da li sebepi e Kainesi reakcija o Jehova odlučinđa više nikase te na pomožini te kajini pe? Naravno so na.

9. Sar o Jehova pomožinđa e Davidese te kajini pe?

⁹ O Jehova but manglja e kralje, e Davide, čak phenđa soj tano „manuš palo [oleso] vilo“ (Dela 13:22). Ama, o David ćerđa disave but lošna buća, sar soj tane preljuba hem mudaribe. Premalo Mojsijeso zakon, ov valjanđa te ovel mudardo (Lev. 20:10; Br. 35:31). Ama, o Jehova  manglja te pomožini lese te kajini pe. b Odolese, angleder te kajini pe, ov bićhalđa e proroko, e Natane, koro leste. O Natan koristinđa jekh poređenje kova pogodinđa e Davide ko vilo. O David haljilo so but povredinđa e Jehova hem odolese kajinđa pe (2. Sam. 12:1-14). Ov pisinđa jekh psalam kova mothovi kobor hine lese žao sebepi odova so ćerđa (Ps. 51, uvod). Odova psalam utešinđa bute manušen kola grešinđe hem podstakninđa len te kajinen pe. But hijam zahvalna e Jehovase so pomožinđa e Davidese te kajini pe.

10. Sar upro tute utičini odova soj tano o Jehova strpljivo hem soj tano spremno te oprostini?

¹⁰ O Jehova mrzini svako vrsta ando greh (Ps. 5:4, 5). Ama, ov mangela amen hem mangela te pomožini amen ked ćereja disavo greh. Ov mangela te pomožini čak hem okolenđe kola ćerđe but bare grehija te kajinen pe hem te oven paše oleja. Odova tano but utešno. Ked razmislinaja ando Jehovaso strpljenje hem andi olesi spremnost te oprostini, amen hijam odlučna te aćhova lese verna hem sigate te kajina amen ked grešinaja. Akana ka dikha so o Isus sikavđa pe učenikonen ando pokajanje.

SO O ISUS SIKAVĐA PE UČENIKONEN ANDO POKAJANJE?

11-12. Savi priča koristinđa o Isus te šaj te mothovi soj tano o Jehova spremno te oprostini amenđe? (Dikh i slika.)

¹¹ Ked alo o vreme o Mesija te avel, o Jovan Krstitelj ando Jehova dobinđa zadatko te propovedini e manušenđe hem te podstaknini len te kajinen pe. Isto ađahar, ked o Isus počminđa pi služba hem ov sikavđa e manušen kobor tano važno te kajinen pe (Mat. 3:1, 2; 4:17).

¹² Ked o Isus hine ki phuv, ov sikavđa e manušen so o Jehova mangela te oprostini amenđe. Jekh način sar odova ćerđa tano ađahar so vaćerđa lenđe i priča ando našaldo ćhavo. Odova terno ćhavo ikljilo ando ćher hem ćerđa but lošna  buća. Ama, ov „haljilo so grešinđa“ hem irinđa pe ćhere. So ćerđa oleso dad? O Isus phenđa: „Đi pana hine dur, oleso dad dikhlja le hem sažalinđa pe upro leste, prastandoj đelo anglo leste, zagrlinđa le hem ćumudinđa le.“ O ćhavo manglja te pućel da li šaj te ovel sluga ko pe dadeso ćher. Ama, oleso dad oprostinđa lese hem phenđa lese „mo ćhavo“ hem priminđa le palem ki porodica. O dad phenđa: „Hine našaldo hem arakhljam le“ (Luka 15:11-32). Ked o Isus hine ko nebo, ov sigurno dikhlja kobor tano oleso Dad saosećajno hem spremno oprostini okolenđe kola kajinena pe. Akija priča ćaće but utešini amen hem mothovi amenđe kobor tano amaro Dad, o Jehova, milosrdno.

13-14. So haljilo o apostol Petar ando pokajanje hem so sikavđa averen odolestar? (Dikh i slika.)

¹³ Isto ađahar, hem o apostol Petar sikljilo ando Isus sar o Jehova oprostini okolenđe kola kajinena pe. Ov ćerđa but greške hem o Isus spremno oprostinđa lese. Na primer, ked trin putija odrekninđa pe kotar Isus, hine lese but žao sebepi odova (Mat. 26:34, 35, 69-75). Ama, ked o Isus uskrsninđa, ov pojavinđa pe samo olese te vaćeri oleja (Luka 24:33, 34; 1. Kor. 15:3-5). O Isus đanđa so o Petar kajinđa pe hem odolese manglja te uverini le so oprostinđa lese.

¹⁴ O Petar ando po iskustvo haljilo sar tano odova ked neko kajini pe hem ovela lese oprostimo. Odolese, ov šaj hine te sikavi averen ando akala duj važna buća. Disavo vreme pali Pedesetnica, ov ićerđa jekh govor anglo but Judejcija kola na verujinđe ko Isus hem phenđa lenđe so on mudarđe e Mesija. Ama, ko isto vreme podstakninđa len diso te ćeren ađahar so phenđa lenđe: „Pokajinen tumen hem irinen tumen e Devlese te šaj te kosen pe tumare grehija, te šaj o Jehova te zorjaćeri  tumen“ (Dela 3:14, 15, 17, 19). O Petar akale lafencar manglja te phenel so o pokajanje podstaknini e manuše te menini po pogrešno razmišljanje, te ćhinavi te ćerel lošna buća hem te počmini te ćerel odova soj tano ugodno e Jehovase. Ov pana mothovđa so o Jehova ka oprostini olenge grehija hem potpuno ka kosel len. Palo but berša, ov pisinđa e hrišćanenđe: „O Jehova [. . .] tano strpljivo tumencar sose na mangela nijekh te merel, nego sare te pokajinen pe“ (2. Petr. 3:9). Akija tani ćaće šuži nada aso hrišćanija kola ćerđe ozbiljna grehija.

15-16. (a) Sar o apostol Pavle sikljilo kobor tano važno te oprostini pe? (1. Timoteju 1:12-15) (b) Sostar ka vaćera ko aver članko?

¹⁵ O Savle ando Tarsis ćerđa but lošna buća. Ov but progoninđa e hrišćanen. But olendar verovatno mislinđe so niked na ka menini pe. Ama, o Isus đanđa so o Savle šaj te kajini pe hem te menini pe. Ov hem oleso Dad dikhlje o šukar osobine ko Savle. O Isus phenđa: „Birinđum odole manuše“ (Dela 9:15). O Isus čak ćerđa čudo te šaj te pomožini e Savlese te kajini pe (Dela 7:58–8:3; 9:1-9, 17-20). O Savle, kova kasnije hine penđardo sar apostol Pavle, but putija phenđa kobor tano zahvalno e Jehovase hem e Isuse so mothovđe lese milosrđe. (Čitin 1. Timoteju 1:12-15.) Isto ađahar, ov pe phralenđe hem pe phenjenđe phenđa: „O Devel ko po šukaripe mangela te pomožini tut te ave đi o pokajanje“ (Rimlj. 2:4).

¹⁶ Jekh puti, o Pavle šunđa so o phralja ko Korint mukhlje jekhe manuše, kova ćerđa nemoral, te aćhol ki skupština. Ando odova so o Pavle phenđa lenđe te ćeren šaj te dikha sar o Jehova mothovi mangipe ked ukorini pe slugen hem sar mothovi lenđe milosrđe ked kajinena pe. Isto ađahar, šaj te sikljova sar šaj te ova milosrdna sar o Jehova. Ko aver članko ka dikha so desinđa pe ki skupština Korint.