Mo dad hem mi daj, but verujinđe ki katoličko religija. Ama, ked kotar Biblija sikljilje so e Devleso anav tano Jehova, o solduj ulje revna Jehovase Svedokija. Mo dad ćhinavđa te ćerel o slike ando Isus. Odolese so hine stolari, ov ko amaro podrum ćerđa amari prvo dvorana ko San Huan del Monte, ki Manila, ki glavno diz ando Filipini.

Palo odova so bijandiljum ko 1952. berš, me roditeljija man hem me štare phralen hem me trine phenjen, kola hine pobare mandar, sikavđe ando Jehova. Đi bariljum, mo dad podstakninđa man svako dive te čitinav i Biblija po jekh poglavlje hem proučinđa mancar but publikacije. Isto ađahar, me roditeljija but putija vićinđe e pokrajinska nadglednikonen hem e phralen ando Betel te soven koro amende. Sebepi odova, amari porodica hine but bahtali hem but ohrabrinđe amen akale phralenge iskustvija kola podstakninđe amen te ćhiva i služba ko prvo than.

But buća sikljiljum ando me roditeljengo primer kola hine verna e Jehovase. Palo odova so mi daj muli ando jekh nabormipe, mo dad hem me počminđam te služina sar pionirija ko 1971. berš. Ama, ko 1973. berš hem mo dad mulo, a tegani hine man 20 berš. Ked našalđum len hine maje but pharo hem osetinđum man so hijum kokri. Ama, i nada kolatar vaćeri i Biblija pomožinđa man te na perav ki depresija, nego te ovav pozitivno hem te aćhovav paše e Jehovaja (Jevr. 6:19). Hari palo odova so mo dad mulo, me uljum specijalno pioniri ko jekh but dur ostrvo kova vićini pe Koron, ki provincija Palavan.

Ked hine man 21 berš resljum ko Koron. Me bariljum ki diz hem odolese hijum le iznenadimo odoleja so dikhljum ko odova ostrvo. Uduri često hine aćhola i struja hem o pani hem na hine but vorda hem motorija. Iako odothe  hine nekobor phralja, na hine pionirija hem me često propovedinđum kokri. O prvo masek but nedostajinđe maje mi porodica hem me amala. Raćate hine dikhava o zvezde hem rovava. Mangljum te aćhavav mo zadatko hem te irinav maje ćhere.

Svako puti ked ađahar osetinđum man, ćućarđum mo vilo e Jehovase. Uvek bi setinava man ko disave ohrabrujuća mislija kola čitinđum ki Biblija ja ko amare publikacije. But putija razmislinđum ando Psalam 19:14. Haljiljum so o Jehova šaj te ovel mi Stena hem mo Otkupitelj ako razmislinava ando buća kola tane olese ugodna, sar soj tane o buća kola ov stvorinđa hem ando olese osobine. But pomožinđa maje jekh članko andi Stražarsko kula kova vićinđa pe „Tu niked na hijan kokri“. a Odolese, nekobor putija čitinđum le. Ko asavke situacije hijum le kokri e Jehovaja, odolese hine man vreme te molinav man, te proučinav hem te razmislinav.

Hari palo odova so resljum ko Koron, hijum le naimenujimo sar starešina. Uduri hijum le samo me starešina, odolese ićerđum i Teokratsko škola, o Sastanko andi amari hrišćansko služba, e Skupštinako proučibe andi Biblija hem i Stražarsko kula. Isto ađahar, svako kurko ićerđum govor. Odolese, ni na hine man vreme te ovav usamljeno.

I služba ko Koron hine but šukar. Disave manuša kolencar proučinđum krstinđe pe. Ama, na hine maje uvek lokho. Disavo puti valjanđum ekvaš dive te phirav te šaj te resav đi o tereni, iako odija rat na đanđum ni kaj ka sovav. Ko amare terenija hine hem nekobor tikne ostrvija. Te šaj te resav đi odothe, putujinđum motorno čamcoja iako hine oluje hem na đanđum te plivinav. Ko sa akala pharipa, o Jehova zaštitinđa man hem pomožinđa maje. Kasnije, haljiljum so o Jehova ađahar pripreminđa man aso pobare pharipa ko mo nevo zadatko.

Ko 1978. berš, dobinđum te đav ki Papua Nova Gvineja, severno andi Australija. Uduri isi but planine hem bari tani skoro sar i Španija. Hijum le oduševimo ked saznajinđum so uduri oko trin milionija manuša vaćerena prekalo 800 ćhibja. Srećaće, but olendar vaćerena melanežansko pidžin kova tano penđardo sar tok pisin.

Dobinđum zadatko privremeno te služinav ki englesko skupština ki glavno diz, ki Port Morsbi. Ama, palo odova selinđum man ki skupština ki koja vaćeri pe i ćhib tok pisin hem počminđum te sikljovav odija ćhib. Odova so sikljiljum koristinđum ki služba. Isto ađahar, odova but pomožinđa maje posigate te sikljovav i ćhib. Na nakhlja but već šaj hine te ićerav govor ki odija ćhib. Zamislin kobor hijum le iznenadimo ked pohari ando jekh berš sar resljum ki Papua Nova Gvineja, počminđum te služinav sar pokrajinsko nadgledniko ko nekobor skupštine kola vaćerđe odija ćhib.

Odolese so o skupštine hine but dur jekh jekhatar, valjanđum te organizujinav nekobor pokrajinska sastankija hem but te putujinav. Ki početka, osetinđum man usamljeno sose hine maje sa nevo – nevi phuv, nevi ćhib hem neve običaija. Hine but pharo te putujinav andi  jekh diz ki aver sose maškaro dizja hine planine hem o drumija na hine ravna. Odolese, svako kurko putujinđum avioneja. Podijekh puti, samo me hijum le ko odova avioni kova na hine baš ko šukar stanje. Odova anđa maje isto stres sar ked putujinđum brodoja.

Ko odova vreme, na hine len but manuša telefonija hem odolese pisinđum lila e skupštinenđe. But putija, resljum ko odola skupštine angleder so bi o phralja dobinena mo lil. Odolese, rodinđum len ađahar so pućljum e manušen kaj živinena. Svako puti ked arakhljum e phralen, on mothovđe maje baro mangipe hem zahvalnost. Odova setinćerđa man sose ćerava sa odola bare žrtve. But putija dikhljum sar o Jehova pomožini maje hem mo amalipe oleja ulo pana pobaro.

Ko mo prvo sastanko ko ostrvo Bugenvil, jekh bračno par alo asandoj koro mande hem pućlja man: „Da li setineja tut ko hijam?“ Setinđum man so propovedinđum lenđe ked prvo puti resljum ko Port Morsbi. Počminđum te proučinav i Biblija olencar, palo odova pućljum jekhe phrale te nastavini. Akana o solduj hine krstime. Odova hine jekh ando but blagoslovija kola dobinđum đi trin berš hijum le ki Papua Nova Gvineja.

Angleder te đav maje ando Koron ko 1978. berš, upoznajinđum jekha phenja. Oj hine but šuži hem but samopožrtvovano. Olako anav hine Adel. Oj služinđa sar stalno pioniri hem hine la duj ćhave, o Samjuel hem i Širli. Isto ađahar, brininđa pe andi pi daj koja hine but phuri. Ko maj, ko 1981. berš, irinđum man ko Filipini te venčinav man olaja. Palo odova, služinđam sar stalna pionirija hem brininđam amen andi amari porodica.

Iako hine man porodica, ko 1983. berš palem uljum specijalno pioniri hem hijum le bićhaldo te đav ko ostrvo Linapakan, ki provincija Palavan. Celo porodica preselinđam amen uduri, a odothe na hine nijekh Svedoko. Jekh berš palo odova, mulji e Adelaki daj. Hine amenđe but pharo sebepi odova, ama i služba but pomožinđa amen. Počminđam te proučina e manušencar kola manglje te aven ko sastankija, odolese odlučinđam te gradina jekh tikni dvorana. Trin berš palo odova so resljam uduri, hijam le but bahtale ked dikhljam so 110 manuša alje ki Spomen-svečanost, a but olendar kasnije krstinđe pe.

Ko 1986. berš, dobinđum zadatko te propovedinav ko ostrvo Kuljon. Odothe živinđe o manuša kola hine len guba. Hari palo odova, hem i Adel počminđa te služini sar specijalno pioniri. Ki početka, na hine amenđe sa jekh te propovedina odole manušenđe. Ama, o phralja kola živinđe uduri, phenđe amenđe so nane odobor bari opasnost te zarazina amen olendar. Disave ando odola manuša alje ko sastankija ko jekha phenjako ćher. Na valjanđa amenđe but vreme te prilagodina amen hem hijam le bahtale so šaj hine te vaćera i šukar vest e manušenđe kola mislinđe so odbacinđa len hem o Devel hem o manuša. Hijam le oduševime đi dikhljam so o manuša  kola isi len asavko nabormipe isi len hem nada so jekh dive ka ovel len savršeno sastipe (Luka 5:12, 13).

Sar amare ćhave prilagodinđe pe ko Kuljon? I Adel hem me vićinđam duje terne ćhajen ando Koron te aven koro amende te šaj amare ćhave te ovel len šukar društvo. O Samjuel, i Širla hem akala duj phenja uživinđe ki služba hem proučinđe bute ćhavencar, đi i Adel hem me proučinđam olenge roditeljencar. U stvari, ko jekh period amen hine amen 11 porodice kolencar proučinđam. Sigate palo odova, hine amen odobor napredna kursija so šaj hine te ćera nevi skupština.

Ki početka, samo me služinđum sar starešina. Odolese, o phralja andi podružnica zamolinđe man svako kurko te ićerav o sastankija aso ofto objaviteljija ko Kuljon hem aso enja objaviteljija ko gav kova vićini pe Merili. Te šaj te resa ko odova gav, valjanđam trin satija te putujina čamcoja. Palo sastankija, sar porodica nekobor satija phirđam prekalo planine te šaj te proučina e manušencar ko gav Halsi.

But manuša upoznajinđe o ćaćipe ko Merili hem ko Halsi, odolese ko solduj thana gradinđam dvorane. Sar ko Linapakan, hem uduri o phralja hem o manuša kola proučinđe anđe but buća te šaj te gradini pe i dvorana, a hem on ćerđe buti. Ki dvorana ko Merili šaj hine te resen 200 manuša, a šaj hine hem te ćerel pe te ovel pana pobari. Odolese, othe ićerđam amare pokrajinska sastankija.

Ko 1993. berš, ked o ćhave barilje, i Adel hem me počminđam te služina ki pokrajinsko služba ko Filipini. Palo odova, ko 2000. berš hijum le ki Škola aso obučavanje ando naimenujime phralja te šaj te sikljovav te ovav instruktor asi odija škola. Mislinđum so našti te ćerav odova zadatko, ama i Adel uvek ohrabrinđa man. Setinćerđa man so o Jehova ka del man snaga te ćerav akava nevo zadatko (Fil. 4:13). Oj odova vaćerđa ando iskustvo sose uzi Jehovasi pomoć šaj hine te ćerel po zadatko iako hine la bare problemija pe sastipaja.

Ko 2006. berš, đi služinđum sar instruktor  o doktorija arakhlje so i Adel isi la Parkinsonova bolest. Hijam le šokirime. Ked phenđum laće so šaj te ćhinava amari služba oj phenđa maje: „Molinava tut, arakh maje disave doktore kova ka pomožini man me nabormipaja. Đanava so o Jehova ka pomožini amenđe hem ponodri te služina lese.“ Šov berš i Adel služinđa e Jehovase bizo te žalini pe. Ked više našti hine te phirel, oj propovedinđa andi invalidsko kolica. Ked jedva šaj hine te vaćeri, oj dinđa komentarija ko sastankija ađahar so phenđa jekh ja duj lafija. Sa đi na mulji ko 2013. berš, o phralja hem o phenja redovno bićhalđe laće poruke te phenen soj tane zahvalna aso olako šukar primer hem istrajnost. Prekalo 30 berš hijum le me mangle romnjaja, odolese ked muli osetinđum man tužno hem usamljeno.

I Adel manglja te nastavinav te ćerav mo zadatko, odova hem ćerđum. Hijum le but zaokupimo e duhovno bućencar, odova pomožinđa man te na osetinav so hijum kokri. Kotar 2014. đi o 2017. berš mo zadatko hine te posetinav o skupštine ki tagalog ćhib, ko phuvja kuri amaro delo hine ograničimo. Palo odova, posetinđum o skupštine ki tagalog ćhib ko Tajvan, ki Amerika hem ki Kanada. A ko 2019. berš hijum le instruktor ki Škola aso objaviteljija ando Kraljevstvo ki englesko ćhib ki Indija hem ko Tajland. Ćaće hijum le bahtalo đi ćerđum akala zadatkija. Najviše hijum bahtalo ked dava sa mandar te služinav e Jehovase.

Svako zadatko kova ćerđum ki Jehovasi organizacija pomožinđa man pana pobuter te mangav e phralen hem e phenjen. Odolese, na hine maje lokho ked valjanđum te aćhavav len. Ko asavke situacije sikljiljum te ovel man potpuno poverenje ko Jehova. Ov niked na aćhavđa man bizi pi pomoć hem odova pomožinđa man te prihvatinav sa o promene. Akana služinava sar specijalno pioniri ko Filipini. But maje šukar ki mi nevi skupština. O phralja hem o phenja andi odija skupština ulje sar mi porodica. Isto ađahar, ponosno hijum upro Samjuel hem upri Širli sose but šukar oponašinena pe dajaki vera (3. Jov. 4).

Šaj te phenav so hine man but kušnje ko životi. Na hine maje hić lokho te dikhav sar mi romni patini hem merela kotar asavko pharo nabormipe. Isto ađahar, morandiljum te prilagodinav man ko neve okolnostija. Ama, ipak dikhljum so o Jehova „nane dur nikastar amendar“ (Dela 17:27). Ov uvek šaj te pomožini hem te zorjaćeri pe slugen, čak hem ked služinena lese ko but dur thana (Is. 59:1). O Jehova tano mi Stena, ov hine mancar celo mo životi hem hijum lese but zahvalno aso odova. Niked na hijum le kokri.