1-2. So valjani te ćera hem palo krštenje? Objasnin.

 KOBOR putija čistineja to ćher? Ked selinđan tut, tu sigurno čistinđan svako ćoši ko ćher. Ama, so bi ovela ked palo odova više niked ne bi čistineja le? O ćher sigate meljarđola hem ćedela pe but prašina. Odolese ako mangaja te ovel sa ko po than, valjani redovno te čistina le.

² Isto ađahar, valjani te pazina da li amaro razmišljanje tano čisto hem da li koro amende aćhilje disave buća andi purani ličnost. Angleder te krstina amen, trudinđam amen „te cida svako melalipe kotar amaro telo hem duho“ (2. Kor. 7:1). Akana, amen valjani te šuna o savet ando apostol Pavle kova phenđa: „Hem ponodri meninen o način sar razmislinena“ (Ef. 4:23). Sose tano odova važno? Odolese so akava sveto šaj sigate te meljaćeri amen. Te šaj te ćera odova soj tano šukar anglo e Jehovase jaćha, redovno valjani te dikha save hijam, sostar razmislinaja hem kola tane amare želje.

3. So značini te menina o način sar razmislinaja? (Rimljanima 12:2)

³ So valjani te ćera te šaj te menina o način sar razmislinaja? (Čitin Rimljanima 12:2.) O grčko izraz kova tano prevedimo sar „meninen o način sar razmislinena“ šaj te prevedini pe hem sar „obnovinen o način sar razmislinena.“ Na primer, ked obnovinaja ja renovirinaja o ćher, odova na značini so ko ćher ka ćhiva samo nekobor ukrasija.  Ked diso renovirinaja odova značini so ćeraja bare promene. Isto ađahar, ako mangaja te menina amaro način sar razmislinaja nane dovoljno samo te ćera nekobor šukar buća. Amen valjani te razmislina save hijam hor andral hem te ćera promene te šaj te živina premalo e Jehovase merilija. A odova valjani te ćera stalno, na samo jekhvar.

4. So valjani te ćera te ne bi akava sveto utičini upro amende?

⁴ Ked ka ova savršena, amen uvek ka ćera odova so o Jehova mangela. Ama, đi odova vreme na avela amen valjani te da sa amendar te ćera odova soj tano šukar anglo Jehovase jaćha. Ko Rimljanima 12:2, o Pavle phenđa so valjani te menina amaro način sar razmislinaja te šaj te đana soj tani e Devlesi volja. Ked valjani te ana disavi odluka ili te ćhiva amenđe disavo cilj amen na valjani te dozvolina akava sveto te utičini upro amende, nego valjani te dikha so o Devel mangela te ćera.

5. Sar šaj te dikha da li haljovaja kobor tano paše e Jehovaso dive? (Dikh i slika.)

⁵ Aće jekh primer. O Jehova mangela te ićera ki godi oleso dive (2. Petr. 3:12). Puć kokri tut: „Da li mo način sar živinava mothovi so haljovava kobor tano paše o krajo ando akava sveto? Da li me odluke ando odova savo obrazovanje ka ovel man hem savi buti ka ćerav mothovena soj tani manđe i služba e Jehovase ko prvo than? Da li verujinava so o Jehova ka del sa so valjani maje hem me porodicaće ili but brininava man ando materijalna buća? O Jehova tano but bahtalo ked dikhela so ćeraja olesi volja ko sa (Mat. 6:25-27, 33; Fil. 4:12, 13).

6. So valjani hem ponodri te ćera?

 ⁶ Amen valjani redovno te proverina sostar razmislinaja hem palo odova ako valjani te ćera disave promene. O Pavle phenđa e hrišćanenđe ko Korint: „Ispitinen tumen da li hijen ki vera, proverinen kokri tumen“ (2. Kor. 13:5). Te šaj te „ova ki vera“ nane dovoljno samo podijekh puti te đa ko sastankija ili te propovedina e manušenđe. Odova značini te pazina ko odova sostar razmislinaja, save tane amare želje hem motivija. Amen valjani te menina amaro način sar razmislinaja ađahar so ka čitina e Devleso Lafi, ka razmislina sar o Devel hem ka ćera o buća kola radujinena le (1. Kor. 2:14-16).

7. Premalo Efešanima 4:31, 32, so pana valjani te ćera hem sose odova šaj te ovel pharo?

⁷ Čitin Efešanima 4:31, 32. Pana jekh važno promena koja valjani te ćera tani te urava „i nevi ličnost“ (Ef. 4:24). Odova šaj te ovel but pharo. Disave manuša valjani te ciden pestar o lošna osobine sar soj tani i holi, o gnev hem i ogorčenost. Sose odova šaj te ovel pharo? Odolese so disave lošna osobine šaj te oven hor ano amende. Na primer, i Biblija phenela so disave manuša „sigate holjanena“ (Posl. 29:22). Ako neko isi le asavke lošna osobine, olese šaj te ovel pharo te menini pe čak hem palo krštenje. Odova mothovena hem o iskustvija kolendar akana ka vaćera.

8-9. Sar e Stiveneso primer mothovi amenđe so valjani te cida amendar i purani ličnost?

⁸ Amare phralese kova vićini pe Stiven hine but pharo te kontrolišini i holi. Ov phenela: „Čak hem palo mo krštenje hine maje but pharo te kontrolišinav mi holi. Jekh puti đi hijum le ki služba ando ćher ko ćher, me prastandiljum palo jekh manuš kova ćorđa mo radio ando vorda. Harićkase hine ka astarav le, ama ov fordinđa o radio hem našlja. Ked vaćerđum e phralenđe so ulo, jekh starešina pućlja man: ’Stiven, so bi ćereja hine e manušese ked bi astareja le?‘ Odova pućibe ćhivđa man te razmislinav hem podstakninđa man te dav sa mandar te ovav ko mir sarinencar.“ b

⁹ Ando Stiveneso primer dikhaja so o lošna osobine kola hine amen angleder, šaj te ikljon amendar ked najhari očekujinaja. Ako odova desini pe hem tuće, ma obeshrabrin tut hem ma mislin so hijan lošno. Čak hem o apostol Pavle phenđa: „Ked mangava te ćerav o šukaripe, koro mande tano o lošnipe“ (Rimlj. 7:21-23). Amen hijam nesavršena hem odolese lokho šaj palem te irinen pe amenđe o lošna osobine, sar so o melalipe hem i prašina ćedena pe ko amaro ćher. Ama, amen valjani te da sa amendar te aćhova čista. Sar šaj te ćera odova?

10. Sar šaj te cida amendar odova soj tano lošno? (1. Jovanova 5:14, 15)

¹⁰ Ako isi diso soj tano tuće pharo te menine koro tute, tegani molin tut e Jehovase hem ov sigurno so ov ka šunel tut hem so ka pomožini tuće. (Čitin 1. Jovanova 5:14, 15.) Iako o Jehova na ka ćerel čudo te cidel tutar odola lošna buća, ov ka del tut snaga te na ćere len (1. Petr. 5:10). Isto ađahar, ako molinđan tut e Jehovase te pomožini tut, tegani  ma ćer o buća kola ka irinen tut te ćere odova soj tano lošno. Na primer, pazin kola filmija hem emisije dikheja hem pazin te na čitine diso so ka ćhivel tut te ćere odova so angleder ćerđan. Isto ađahar, de sa tutar te na razmisline ando neispravna želje (Fil. 4:8; Kol. 3:2).

11. So šaj te ćere te šaj te urave i nevi ličnost?

¹¹ Iako šaj huljavđan i purani ličnost, ma bistri soj tano but važno hem ponodri te urave i nevi ličnost. Sar šaj te ćere odova? Ađahar so ka oponašine e Jehova (Ef. 5:1, 2). Na primer, ked ki Biblija čitineja so o Jehova oprostinđa nekase, puć tut: „Da li hem me šaj te oprostinav averenđe?“ Ako ki Biblija čitineja sar o Jehova mothovđa saosećajnost premalo okola kola na hine len, puć tut: „Da li hem me brininava man ando me phralja hem phenja kola nane len hem sar šaj te pomožinav len?“ Menin to način sar razmislineja ađahar so ka urave i nevi ličnost hem ov strpljivo tuvaja đi ćereja odova.

12. Sar e Stiveneso iskustvo mothovi amenđe so i Biblija isi la moć te menini e manuše?

¹² O Stiven, kastar angleder vaćerđam, haljilo so o manuš hari pohari šaj te uravi i nevi ličnost. Ov phenela: „Sar krstinđum man hine but situacije kuri morandiljum te kontrolišinav mi holi. Sikljiljum soj tano najšukar te cidav man ando manuša kola mangena te provocirinen man ja ko disavo aver način te pokušinav te smirinav i situacija. Mi romni hem avera phralja hem phenja, pohvalinđe man so but šukar ikljovava ko krajo me problemeja. Disavo puti kokri man iznenadinava. Ama, haljiljum so na hijum me zaslužno aso odova, već e Devleso Lafi kova isi le moć te menini e manuše.“

13. So ka pomožini amenđe te borina amen protiv o neispravna želje? (Galatima 5:16)

¹³ Čitin Galatima 5:16. Te šaj te pomožini amenđe te borina amen protiv o neispravna želje, o Jehova dela amen po sveti duh. Ked čitinaja oleso Lafi amen mukhaja e Devleso duho te utičini upro amende. Isto ađahar, e Devleso duho šaj te dobina ked hijam ko sastankija. Ko odola sastankija, hijam amare phralencar hem phenjencar kola isto sar amende trudinena pe te ćeren odova soj tano ispravno hem odova šaj but te ohrabrini amen (Jevr. 10:24, 25; 13:7). Ked ando vilo molinaja amen e Jehovase te pomožini amen te pobedina i slabost koja isi amen, ov ka del amen po sveti duh te zorjaćeri amen te šaj te borina amen. Ked ka ćera akala buća, odova na značini so više na ka oven amen neispravna želje, ama odova ka pomožini amen te borina amen olencar. Sar so pisini ko Galatima 6:16, okola so phirena premalo duho „na ka ćeren odova so mangela olengo grešno telo.“

14. Sose tano važno hem ponodri te oven amen ispravna želje?

¹⁴ Amen valjani te da sa amendar hem ponodri te aćhova e Jehovase amala hem te trudina amen te oven amen ispravna želje. Sose? Odolese so jekh ando amaro dušmani niked na sovela. Odova dušmani tani amari neispravno želja te ćera odova soj tano pogrešno. Čak hem palo krštenje šaj te manga te ćera o buća kolendar valjani te cida amen sar soj tane: o kockanje, o alkohol hem i  pornografija (Ef. 5:3, 4). Jekh amaro terno phral phenela: „Jekh andi najphari buti kolaja morandiljum te borinav man hine so sviđinđe pe maje o murša. Mislinđum so odova ka nakhel mandar, ama pana mučini man odova.“ So šaj te pomožini tut ako ko vilo isi tut disavi pogrešno želja?

15. Sose ohrabrini amen odova so đanaja so sare šaj te oven amen neispravna želje? (Dikh i slika.)

¹⁵ Đi borineja tut protiv nesavi neispravno želja, ma bistri so na hijan kokri. Ki Biblija pisini: „Na desinđa pe tumenđe ni jekh aver iskušenje kova na ulo avere manušenđe“ (1. Kor. 10:13a). Jekh aver prevod phenela: „Na desinđa pe tumenđe ni jekh aver iskušenje kova nane uobičajeno e manušenđe.“ Akala lafija hine pisime e phralenđe hem e phenjenđe kola živinđe ki diz Korint. Disave olendar angleder hine preljubnikija, homoseksualcija hem pijanice (1. Kor. 6:9-11). So mislineja, da li palo odova so krstinđe pe on niked na hine len disavi neispravno želja? Pa, verovatno hine len. Iako hine pomazana hrišćanija, on hine nesavršena manuša. Disavo puti, verovatno hem on hine len disave neispravna želje. Odova valjani te ohrabrini amen. Sose? Sebepi so odova mothovi so hem avera hine len disave neispravna želje hem pobedinđe len. Odolese, sare amen šaj te aćhova „zorale ki vera“ sose đanaja so „odola ista patnje doživinena hem amare phralja ko celo sveto“ (1. Petr. 5:9).

16. Sar na valjani te razmislina hem sose?

¹⁶ Ma mislin so niko našti te haljol sova borineja tut. Ako ađahar razmislineja, tegani šaj te našalje ti nada hem na ka ovel tut snaga te borine tut odoleja soj tano neispravno. Ki Biblija pisini: „O Devel  tano verno, hem na ka mukhel te oven iskušime pobuter odolestar so šaj te izdržinen, nego ka pomožini tumen ked ka avel o iskušenje, te šaj te izdržinen“ (1. Kor. 10:13b). Odolese, čak hem ked odija želja tani but bari amen šaj te aćhova verna e Jehovase. Uzi e Jehovasi pomoć, šaj te cida amen odolestar te ćera odova soj tano neispravno.

17. Iako ki godi ka pojavinen pe amenđe o neispravna želje, so ipak šaj te ćera?

¹⁷ Niked ma bistri akava: Sar nesavršena manuša, uvek ka pojavinen pe amenđe ki godi nesave neispravna želje. Ama, ked ka pojavinen pe, valjani odmah te cida len andi amari godi sar so o Josif sigate našlja kotar Petefrijesi romni (Post. 39:12). Tu šaj te pobedine te neispravna želje!

18-19. Ando kola pućiba valjani te razmislina?

¹⁸ Ako mangaja te menina amaro način sar razmislinaja, valjani te trudina amen te razmislina hem te ćera o buća ko način sar so o Jehova rodela amendar. Te šaj te ćera odova, valjani te puća amen: „Da li o način sar koristinava mo životi mothovi so hijum svesno so živinava ko poslednja dive? Da li hem ponodri uravava i nevi ličnost? Da li mukhava e Jehovaso duho te usmerini man ko životi te šaj te pobedinav me neispravna želje?

¹⁹ Ked razmislineja tutar, ma očekujin te ove savršeno. Razmislin odolestar kaj šaj te napredujine. Ako koro tute dikhljan so isi diso so valjani te menine, ma obeshrabrin tut. Umesto odova, šukar tano te primenine o savet ando Filipljanima 3:16: „Kobor god đi akana napredujinđam, valjani hem ponodri te napredujina, te đa odole isto drumoja.“ Ked ka ćere sa akala buća, ov sigurno so o Jehova ka blagoslovini to trud hem ka pomožini tuće te menine to način sar razmislineja.