1. Sose o Jehova na uporedini amen averencar?

O JEHOVA but mangela te ćerel različita buća. Odova dićhola sose ov ćerđa različita vrste ando biljke, ando životinje hem čak stvorinđa različita manušen. Ki phuv, nane duj ista manuša. Odolese, o Jehova niked na uporedini tut averencar. Ov šukar đanela save amen hijam ćaće (1. Sam. 16:7). Isto ađahar, đanela so tu šaj, a so našti te ćere hem đanela sar bariljan. Odolese, niked na rodela tutar te ćere pobuter ando odova so šaj. Amen valjani te dikha upro amende ađahar sar so ov dikhela amen. Tegani, na ka vazda amen, ama ni na ka perava kokri amen (Rimlj. 12:3).

2. Sose nane šukar te uporedina amen averencar?

² Šukar tano te sikljova averendar. Na primer, šaj ki skupština isi dijekh phral ja phen kola tane but šukar ki služba (Jevr. 13:7). Amen šaj te sikljova olendar sar te ova pana pošukar ki služba (Fil. 3:17). Ama, isi but bari razlika maškaro odova te oponašina nekas hem te uporedina amen nekasa. Ako uporedinaja amen averencar, sebepi odova šaj te ova zavidna, obeshrabrime ja čak te mislina so ništa na vredinaja. Sar so dikhljam ko okova članko, ako mangaja te mothova so hijam pošukar averendar, šaj te našala amaro amalipe e Jehovaja. Odolese, o Jehova mangipaja podstaknini amen: „Ama nek svako razmislini ando odova so ćerela hem tegani ka ovel le razlog te ovel bahtalo sebepi odova so ćerela, a na sose uporedini pe averencar“ (Gal. 6:4).

3. Kola promene ćerđan đi akana hem sar osetineja tut sebepi odova?

 ³ O Jehova mangela te ove bahtalo sebepi o buća kola ćereja te šaj pana pošukar te služine olese. Na primer, ako krstinđan tut, sigurno hijan but bahtalo sose ispuninđan to cilj. Odija odluka anđan sebepi so but mangeja e Jehova. Akana razmislin ando sa o buća kola ćerđan kotar tegani. Na primer, da li akana pana pobuter uživineja đi čitineja i Biblija hem proučineja la? Da li te molitve mothovena so hijan pana popaše e Jehovaja? (Ps. 141:2). Da li uljan pana pošukar ki služba hem da li đaneja sar te koristine amare publikacije? Ako isi tut porodica, da li dikheja sar o Jehova pomožini tut te ove pošukar rom, romni ja roditelj? Šaj te ove but bahtalo sebepi sa o buća kola menjinđan đi akana.

4. Sostar ka vaćera ko akava članko?

⁴ Amen šaj te pomožina averenđe te oven bahtale sebepi o buća kola ćerena te šaj pana pošukar te služinen e Jehovase. Isto ađahar, šaj te pomožina len te na uporedinen pe averencar. Ko akava članko, ka dikha sar šaj o roditeljija te pomožinen pe ćhavenđe, sar šaj o rom hem i romni te pomožinen jekh jekhese hem sar šaj o starešine hem avera te pomožinen pe phralenđe hem phenjenđe. Isto ađahar, ka dikha disave savetija ki Biblija kola šaj te pomožinen amen te ćhiva amenđe ciljija kola šaj te ispunina.

5. Premalo Efešanima 6:4, so o roditeljija na valjani te ćeren?

⁵ O roditeljija na valjani te uporedinen pekle ćhaven jekh jekheja, niti te roden olendar te ćeren pobuter ando odova so šaj. Ked o roditeljija odova ćerena, on obeshrabrinena pe ćhaven. (Čitin Efešanima 6:4.) I phen koja vićini pe Sačiko *, phenela: „Me nastavnikija rodinđe mandar te ovav pošukar ando avera učenikija ki škola. Uzo odova, hem mi daj manglja te ovav but šukar ki škola. Oj mislinđa so ađahar ka dav šukar svedočanstvo me nastavnikonenđe hem me dadese kova na hine e Jehovaso svedoko. Oj manglja te ćerav o testija bizi greška. Ama, maje odova hine but pharo. Iako angleder but berša završinđum i škola, hem avdije podijekh puti mislinava so o Jehova  nane zadovoljno mancar, iako dava lese mo najšukar.“

6. So o roditeljija šaj te sikljon ando Psalam 131:1, 2?

⁶ O roditeljija šaj te sikljon diso but važno ando Psalam 131:1, 2. (Čitin.) O kralj David phenđa: „Na rodava okova soj tano maje but baro, niti okova so našti te resav te ćerav.“ Sebepi so hine ponizno hem skromno, ov hine zadovoljno hem hine le mir ko vilo. So o roditeljija šaj te sikljon ando e Davidese lafija? Ako tane o roditeljija ponizna hem skromna, on na ka roden but pestar, a ni ando pe ćhave. O roditeljija šaj te pomožinen pe ćhavenđe te osetinen soj tane vredna, ako haljona kola buća olenge ćhave šaj šukar te ćeren, a kola buća na. Isto ađahar, on šaj te pomožinen lenđe te ćhiven pese ciljija kola šaj te ispuninen. I phen koja vićini pe Marina, phenela: „Mi daj niked na uporedinđa man me phralencar, niti avere ćhavencar. Oj sikavđa man so svako manuš isi le pekle sposobnostija hem so svako amendar tano vredno e Jehovase. Sebepi olako, trudinava man te na uporedinav man averencar.“

7-8. Sar šaj o rom te mothovi so poštujini pe romnja?

⁷ Jekh rom valjani te poštujini pe romnja (1. Petr. 3:7). Odova značini so samo olaće valjani te mothovi posebno pažnja. Na primer, o rom kova poštujini pe romnja, ka mothovi so oj tani but važno olese. Ov na ka rodel olatar pobuter nego so oj šaj te ćerel hem na ka uporedini la avere romnjencar. Ako jekh rom ćerela odova, sar ka osetini pe jekh romni? Amari phen, i Rosa doživinđa odova. Olako rom nane e Jehovaso svedoko hem but putija uporedini la avere romnjencar. Olese gruba lafija but dukhavđe la hem ćhivđe la te mislini so ola niko našti te mangel. Oj phenela: „Stalno valjani kokri man te uverinav so o Jehova mangela man.“ Ama, o rom kova mangela e Jehova, poštujini pe romnja. Ov đanela so odova so ćerela utičini hem ko olengo brako hem ko oleso amalipe e Jehovaja. *

⁸ O rom kova poštujini pe romnja na ka vaćeri lošno olatar anglo avera manuša. Ka mothovi laće so mangela la hem ka pohvalini la (Posl. 31:28). Odova ćerđa hem e Katarinako rom, andi koja vaćerđam ko okova članko. I Katarina mislinđa so oj nane odobor šukar sar avera manuša. Ama, olako rom pomožinđa laće averćhane te razmislini. Ked hine tikni, e Katarinaki daj, but kritikujinđa la hem but putija uporedinđa la avere ćhajencar hem olake amalencar. Sebepi odova, i Katarina počminđa te uporedini pe averencar hem odova ćerđa čak hem palo odova so ulji e Jehovaso svedoko. Ama, olako rom pomožinđa laće te na ćerel odova. Oj phenela: „Ov mangela man, pohvalini man aso šukar buća kola ćerava hem molini pe maje. Isto ađahar, ov setinćeri man ko e Jehovase šuže osobine hem pomožini man ispravno te razmislinav.“

9-10. Sar o starešine pomožinđe jekha phenjaće te na uporedini pe averencar?

⁹ Sar šaj o starešine te pomožinen okolenđe kola uporedinena pe averencar? Te dikha o primer andi phen i Hanuni, kola o roditeljija but putija na pohvalinđe ked hine tikni. Oj phenela: „Hijum le lađutni hem mislinđum so avera ćhave tane pošukar mandar. Kotar tiknipe, me uporedinava man averencar.“ Kasnije, i Hanuni ulji e Jehovaso svedoko. Palo odova, počminđa te služini sar  pioniri, ama hem ponodri uporedinđa pe averencar. Odolese, oj mislinđa so odova so ćerela ki skupština nane važno. Ama, akana oj tani jekh bahtali pionirka. So pomožinđa la te menjini po stav?

¹⁰ I Hanuni phenela so pomožinđe la o starešine. On phenđe laće so odova so ćerela ki skupština tano važno hem soj tani šukar primer averenđe. Oj pisini: „Nekobor putija, o starešine pućlje man te pomožinav disave phenjenđe. Sebepi odova haljiljum so hem me šaj te pomožinav averenđe. Setinava man sar o starešine pohvalinđe man sose pomožinđum disave terne phenjenđe. On čitinđe maje o lafija andi 1. Solunjanima 1:2, 3. Odola lafija aćhilje maje ko vilo. O starešine pomožinđe man te haljovav so hem me hijum korisno ki skupština.“

11. Sar šaj te pomožina okolenđe „kola tane phage vileja hem kola tane obeshrabrime“, sar so pisini ko Isaija 57:15?

¹¹ Čitin Isaija 57:15. O Jehova but brinini pe ando okola „kola tane phage vileja hem kola tane obeshrabrime.“ Na valjani te ađićera samo o starešine te pomožinen akale phralenđe hem phenjenđe. Odova šaj hem amen te ćera, ađahar so ka brinina amen olendar. O Jehova mangela te mothova lenđe so but mangaja len (Posl. 19:17). Isto ađahar, šaj te pomožina amare phralenđe hem phenjenđe ađahar so ka ova ponizna hem so na ka hvalina amen odoleja so amen đanaja te ćera. Tegani na ka ćhiva averen te oven ljubomorna upro amende. Umesto odova, amare sposobnostija hem amaro đandipe ka koristina te zorjaćera jekh jekhe (1. Petr. 4:10, 11).

12. Sose o ponizna manuša manglje te oven e Isuseja? (Dikh i slika ki naslovno strana.)

¹² Amen šaj but te sikljova sar valjani te ponašina amen premalo avera ako razmislinaja sar o Isus ponašinđa pe premalo pe učenikija. Iako hine najbaro manuš kova živinđa ki phuv, ov hine „blago hem ponizno ko vilo“ (Mat. 11:28-30). Ov niked na hvalinđa pe odoleja kobor tano sposobno hem kobor đanela. Ked sikavđa e manušen, ov koristinđa o poređenja kola o ponizna manuša šaj hine lokho te haljon. Olese lafija pašljilje e manušenđe ko vilo (Luka 10:21). O Isus na hine ponosno sar o religiozna vođe. Ov pomožinđa e manušenđe te haljon soj tane vredna anglo e Devlese jaćha (Jov. 6:37). Ov uvek poštujinđa e manušen.

13. Sar o Isus ponašinđa pe pekle učenikonencar?

¹³ Kobor o Isus hine šukar manuš hem kobor baro mangipe hine le, dikhlja pe ko odova sar ponašinđa pe pekle učenikonencar. Ov đanđa so isi len različita sposobnostija hem okolnostija. Odolese đanđa so našti sare te ovel len ista odgovornostija, niti šaj te ćeren ista buća ki služba. Ama, ov ceninđa odova so on dinđe poklo najšukar. Kobor o Isus haljilo len, dićhilo ked vaćerđa i priča ando talantija. Ki odija priča, o gospodari dinđa svakone robese odobor buti kobor ov šaj te ćerel. Duj robija ćerđe sa so šaj hem hine but bućarne. Iako jekh olendar ćerđa pobuter nego okova aver, o gospodari pohvalinđa soldujen, isto lafencar: „Tu kova hijan šukar hem verno robo, but šukar ćerđan!“ (Mat. 25:14-23).

14. Sar šaj te oponašina e Isuse?

¹⁴ O Isus tano šukar premalo amende hem uvek mothovi so mangela amen. Ov đanela so amare sposobnostija hem okolnostija razlikujinena pe. But tano bahtalo ked daja amaro najšukar đi služinaja e Jehovase. Amen valjani te ponašina amen premalo avera sar o Isus. Niked na mangaja amare phralja te mislinen so nane vredna ja te  lađan sebepi so na ćerena odobor kobor avera ćerena. Umesto odova, uvek valjani te pohvalina len sebepi so dena poklo najšukar e Jehovase.

15-16. Sar jekha phenjaće pomožinđa odova so ćhivđa pese ciljija kola šaj te ispunini?

¹⁵ Ako mangaja te ova bahtale hem te đana sose živinaja, važno tano te ćhiva amenđe ciljija. Ama, odova valjani te ćera premalo amare sposobnostija hem okolnostija, a na premalo averenge. Tegani na ka ova razočarime hem obeshrabrime (Luka 14:28). Hajde te dikha o primer kova aćhavđa amenđe i pionirka, koja vićini pe Midori.

¹⁶ Ked hine tikni, olako dad kova nane Svedoko, but kritikujinđa la. Ov uporedinđa la olake phraleja hem phenjaja hem olake amalencar andi škola. I Midori phenela: „Mislinđum so ništa na vredinava.“ Ama, sar barilji, oj počminđa te mislini pošukar pestar. Oj phenela: „Svako dive čitinava i Biblija hem odova pomožini man te ovel man mir ko vilo hem te haljovav so o Jehova mangela man.“ Uzo odova, oj ćhivđa pese ciljija hem molinđa pe e Jehovase te pomožini la te ispunini odola ciljija. Akana, i Midori tani bahtali sebepi odova so šaj te ćerel e Jehovase.

17. Sar šaj hem „ponodri te menjina [amaro] način sar razmislinaja“ hem sose tano odova šukar?

¹⁷ Odova so amen mislinaja amendar našti te menjina prekali rat. Odolese, o Jehova phenela amenđe: „Valjani hem ponodri te menjinen o način sar razmislinena“ (Ef. 4:23, 24). Te šaj te ćera odova, valjani te molina amen, te proučina e Devleso Lafi hem hor te razmislina ando odova. Ićer tut ko  odova so sikljoveja hem rode e Jehovastar te del tut snaga. Oleso sveti duh ka pomožini tut te sikljove te na uporedine tut averencar. Isto ađahar, ako i zavist hem o ponos mukhlje po koreno ano to vilo, o Jehova ka pomožini tut te haljove odova hem sigate e korenoja te ikale odola osobine ando to vilo.

18. Sar šaj te utešinen tut o lafija andi 2. Letopisa 6:29, 30?

¹⁸ Čitin 2. Letopisa 6:29, 30. O Jehova najšukar đanela soj tano ko amaro vilo. Ov đanela so borinaja amen te na ćera o lošna buća kola ćerena o manuša ko akava sveto hem so borinaja amen amare manencar. Ked o Jehova dikhela so daja sa amendar te borina amen asavke bućencar, oleso mangipe premalo amende ovela sa pobaro.

19. Sar o Jehova mothovi amenđe kobor mangela amen?

¹⁹ O mangipe kova o Jehova isi le premalo amende, šaj te uporedini pe e mangipaja kova jekh daj isi la premali pi beba (Is. 49:15). Amari phen, i Rejčel, phenela: „Mi ćhaj, i Stefani bijandilji angleder so valjani. Ked prvo puti dikhljum la, oj hine odobor tikni hem slabo. Prvo masek, đi hine ko inkubator, o doktorija mukhlje man svako dive te ićerav la ki angalja. Tegani, me hem mi beba uljam but paše. Akana, oj isi la šov berš hem nane odobor ući sar olake vrsnikija. Ama, me but mangava la sose oj tani baro borco hem anđa maje but baro bahtalipe.“ But hijam bahtale te đana so o Jehova mangela amen pana pobuter ked dikhela kobor trudinaja amen te da amaro najšukar olese.

20. Sose sar e Jehovaso sluga šaj te ove bahtalo?

²⁰ Sar e Jehovaso sluga, tu hijan olese posebno. Nijekh phral hem nijekh phen nane sar tute. O Jehova na cidinđa tut koro peste odolese so hijan le pošukar ando sa avera manuša. Ov dikhlja so isi tut ko vilo hem dikhlja so hijan ponizno manuš kova tano spremno te mukhe le te oblikujini tut (Ps. 25:9). Ov sigurno so o Jehova tano bahtalo ked dikhela so deja sa tutar te služine olese. Ti istrajnost hem vernost mothovena so isi tut „čisto hem šukar vilo“ (Luka 8:15). Odolese hem ponodri de e Jehovase toklo najšukar. Tegani ka ovel tut razlog te ove bahtalo sebepi odova so tu ćereja.