29. ČLANKO PROUČIBASE
ĐILI 121 Te mothova samokontrola
Arakh tut ando iskušenja
Oven đangavde hem molinen tumen te na peren ko iskušenje (MAT. 26:41)
SO KA SIKLJOVA?
Akava članko ka podsetini amen ko odova so valjani te pazina te na ćera greh hem te na ćera o buća kola šaj te legaren amen đi o greh.
1-2. (a) Ko so o Isus upozorinđa pe učenikonen? (b) Sose o učenikija aćhavđe e Isuse? (Dikh o slike.)
„O DUH tano ćaće spremno, ama o telo tano slabo“ (Mat. 26:41b). a Akale lafencar o Isus mothovđa so haljola amen, e nesavršeno manušen. Ama, hem upozorinđa amen te na ova samouverena. Nekobor satija angleder te phenel akala lafija, olese učenikija phenđe so niked na ka aćhaven le (Mat. 26:35). Odova hem ćaće mislinđe. Ama, na haljilje so ked o manuš tano ki phari situacija, šaj te našali pi snaga hem te ćerel odova soj tano pogrešno. Odolese, o Isus phenđa lenđe: „Oven đangavde hem molinen tumen te na peren ko iskušenje“ (Mat. 26:41a).
2 Nažalost, o učenikija na aćhilje đangavde. Ked astarđe e Isuse, da li aćhilje oleja ja darandilje hem našlje? Odolese so na hine spremna, on ćerđe baš odova so phenđe so niked na ka ćeren – aćhavđe e Isuse (Mat. 26:56).
O Isus phenđa pe učenikonenđe te oven đangavde hem te arakhen pe ando iskušenja, ama on ipak aćhavđe le (Dikh o 1. hem o 2. odlomko)
3. (a) Sose na valjani te ova samouverena? (b) Sostar ka vaćera ko akava članko?
3 Amen valjani te pazina te na ova samouverena. Ćaće, na mangaja te ćera ništa sovaja ka povredina e Jehova. Ama, hijam nesavršena hem lokho šaj te pera ko iskušenje te ćera diso soj tano pogrešno (Rimlj. 5:12; 7:21-23). Odova šaj te desini pe amenđe neočekivano. Te šaj te aćhova verna e Jehovase hem olese Ćhavese, valjani te šuna e Isuseso savet te ova đangavde hem te arakha amen ando iskušenja. Akava članko šaj te pomožini amen te ćera odova. Najangleder ka dikha ko kola situacije valjani posebno te pazina. Palo odova, ka dikha sar šaj te arakha amen ando iskušenja. Ko krajo ka vaćera odolestar sar šaj te aćhova oprezna.
OV SVESNO KOLA TANE TE SLABOSTIJA
4-5. Sose tano važno te na ćera čak ni tikne grehija?
4 Čak hem o grehija kola tane but tikne šaj te ciden amen ando Jehova. Isto ađahar, šaj te legaren amen te ćera disave ozbiljna grehija.
5 Sare amen avaja ko iskušenje te ćera greh. Ama, sare isi amen hem različita slabostija. Odolese, različita buća šaj te anen amen đi odova te ćera diso soj tano pogrešno. Na primer, jekh osoba šaj borini pe te na ćerel nemoral. A aver šaj borini pe te na ćerel diso soj tano melalo, sar soj tani i masturbacija ja te dikhel pornografija. A disave borinena pe te na holjanen sigate, te na oven ponosna ili te na ovel len dar ando manuš. Sar so o Jakov phenđa: „Svakone iskušini olesi želja ađahar so cidela le hem hovavi le“ (Jak. 1:14).
6. So valjani te priznajina kokri amenđe?
6 Da li đaneja so šaj tuće te ovel iskušenje? But tano opasno ako na obratinaja pažnja ko amare slabostija ja ako mislinaja so hijam odobor zorale so našti te grešina (1. Jov. 1:8). O apostol Pavle phenđa so čak okola kola tane „duhovno zrela“ šaj te peren, ako na arakhena pe (Gal. 6:1). Amen valjani te ova iskrena hem te priznajina kuri hijam slaba (2. Kor. 13:5).
7. Ko so valjani te obratina posebno pažnja? Vaćer jekh primer.
7 So valjani te ćera ked haljiljam ko kola buća hijam slaba? Valjani te zorjaćera amari odlučnost te cida amen ando odola buća. Na primer, ko purano vreme o najslabo deo andi diz hine e dizjake udara. Odolese, but stražarija valjanđe te arakhen len. Isto ađahar, amen valjani te obratina posebno pažnja ko buća ko kola hijam slaba (1. Kor. 9:27).
SAR ŠAJ TE ARAKHA AMEN ANDO ISKUŠENJA?
8-9. Sar šaj hine o terno ćhavo kolestar vaćeri pe ko Poslovice eftato poglavlje te cidel pe ando greh? (Poslovice 7:8, 9, 13, 14, 21)
8 Sar šaj te arakha amen ando iskušenja? Te dikha so šaj te sikljova ando terno ćhavo kolestar vaćeri pe ko eftato poglavlje ki knjiga Poslovice. Ov ćerđa nemoral jekha romnjaja. Ko 22. stiho pisini so odova terno ćhavo „odmah“ đelo palo late. Ama, sar so dikhaja ko nekobor stihija angleder, ov ćerđa nekobor korakija kola hari pohari legarđe le đi odova te ćerel greh.
9 So ćhivđa le te ćerel greh? Prvo, ov raćate „nakhlja kotar olaki ulica.“ Palo odova, „pođinđa pravo premalo olako ćher“. (Čitin Poslovice 7:8, 9.) Ked dikhlja la, ov na cidinđa pe olatar, već mukhlja la te ćumudini le hem palo odova šunđa la sar vaćeri so dinđa žrtve ando zajedništvo. Verovatno manglja te ćhivel le te mislini so oj nane lošno. (Čitin Poslovice 7:13, 14, 21.) Ked akava ćhavo ne bi ćerela akala buća, ov ne bi perela ko iskušenje hem ne bi ćerela greh.
10. Sar šaj avdije neko te ćerel isto greška koja ćerđa o terno ćhavo?
10 Akava izveštaj mothovi so šaj te desini pe svakonese amendar. Šaj jekh e Jehovaso sluga te ćerel ozbiljno greh hem kasnije te mislini so odova desinđa pe „iznenada“. Ja šaj te phenel: „Odova slučajno ulo.“ Ki aver strana, ako šukar razmislini ando odova so ulo, verovatno ka haljol so ćerđa nekobor lošna buća kola legarđe le đi odova ozbiljno greh. Šaj hine le amala kola na mangena e Jehova. Ja šaj birinđa pese zabava ja posetinđa disave veb-sajtija ja thana kola nane šukar aso hrišćanija. Isto ađahar, šaj ćhinavđa te molini pe, te čitini i Biblija, te đal ko sastankija hem ki služba. Sar o terno ćhavo andi knjiga Poslovice, ni oleso greh na hine kotar jekhvar.
11. Sostar valjani te cida amen te ne bi ćeraja greh?
11 So sikljovaja akalestar? Amen na valjani samo te cida amen ando greh, već hem ando buća kola šaj te legaren amen đi o greh. O Solomon baš odova istakninđa palo odova so phenđa so ulo e terne ćhaveja hem e romnjaja. Ov phenđa: „Ma đa palo late“ (Posl. 7:25). Ov čak phenđa: „Cide tut olatar, ma ava paše uzo udara kotar olako ćher“ (Posl. 5:3, 8). Amen šaj te arakha amen ando greh ađahar so ka cida amen ando sa o situacije kola šaj te anen amen đi o greh. b Odova značini so čak hem ako disave buća nane zabranime e hrišćanenđe, amen na ka ćera len ako đanaja so on ka ćhiven amen ko iskušenje te ćera diso soj tano pogrešno (Mat. 5:29, 30).
12. Koja odluka o Jov anđa hem sar odova pomožinđa lese te cidel pe ando iskušenje? (Jov 31:1)
12 Amen valjani te ova odlučna te cida amen ando situacije kola šaj te legaren amen đi o greh. Odova ćerđa hem o Jov. Ov ćerđa savez pe jaćhencar so na ka dikhel požudno disave romnja. (Čitin Jov 31:1.) Odova pomožinđa lese te cidel pe ando situacije kola šaj hine te ćhiven le te ćerel preljuba. Amen isto šaj te ova odlučna te cida amen ando sa so šaj te ćhivel amen ko iskušenje.
13. Sose valjani te pazina sostar razmislinaja? (Dikh o slike.)
13 Amen valjani te pazina hem sostar razmislinaja (Izl. 20:17). Disave mislinena so nane opasno te ćeren pese film ki godi sar ćerena diso soj tano neispravno, sa đi on odova ćaće na ćerena. Ama, odova tano pogrešno. O manuš kova odova ćerela samo barjaćeri pe neispravna želje. Ka phene kokri pes ćhivela ko iskušenje kotar kova valjani te cidel pe. Naravno, svakonese amendar disavo puti avena ki godi o pogrešna mislija. Ama, valjani odmah cida len hem te zamenina len disovaja soj tano šukar. Ked odova ćeraja, amen ćhinavaja o pogrešna mislija te oven jekh bari želja kotar koja na ka ovel amenđe lokho te cida amen hem kola čak šaj te ćhiven amen te ćera ozbiljno greh (Fil. 4:8; Kol. 3:2; Jak. 1:13-15).
Amen valjani te cida amen ando sa so šaj te ćhivel amen ko iskušenje (Dikh o 13. odlomko)
14. So pana šaj te pomožini amen te arakha amen ando iskušenja?
14 So pana šaj te ćera te cida amen ando iskušenja? Valjani te ova potpuno uverime so aso amaro šukaripe tano te ićera amen ko Jehovase zakonija. Disavo puti nane lokho amare mislija hem želje te oven premali Jehovasi volja. Ama, ked trudinaja amen te ćera odova, o mir kova tegani isi amen ko vilo tano vredno ando svako trud.
15. Sar o ispravna želje arakhena amen ando iskušenja?
15 Amen valjani te oven amen ispravna želje. Ako sikljovaja te mrzina o lošno hem te manga o šukar, ka ova odlučna te ćera odova soj tano ispravno hem te cida amen ando situacije kola šaj te legaren amen đi o greh (Am. 5:15). Ked isi amen ispravna želje, ka ovel amen pobari snaga te cida amen ando iskušenja kola avena kotar jekhvar.
16. Sar amare duhovna aktivnostija pomožinena amen te aćhova đangavde? (Dikh o slike.)
16 Sar šaj te oven amen ispravna želje? Ađahar so ka ćera o buća kola ka zorjaćeren amaro amalipe e Jehovaja. Ked hijam ko sastankija ja ki služba, amen zorjaćeraja amari želja te ugodina e Jehovase hem na hijam ko iskušenje te ćera odova soj tano neispravno (Mat. 28:19, 20; Jevr. 10:24, 25). Ked čitinaja hem razmislinaja ando Devleso Lafi, amen pana pobuter mangaja odova soj tano šukar, a mrzinaja odova soj tano lošno (Is. Nav. 1:8; Ps. 1:2, 3; 119:97, 101). Ma bistri so o Isus phenđa pe učenikonenđe: „Molinen tumen te na peren ko iskušenje“ (Mat. 26:41). Ked molinaja amen amare nebesko Dadese, amen daja le prilika te pomožini amen hem zorjaćeraja amari odlučnost te ugodina lese (Jak. 4:8).
O buća kola pomožinena amen te ova paše e Jehovaja dena amen snaga te cida amen ando iskušenja (Dikh o 16. odlomko) c
AĆHOVEN OPREZNA
17. Koja slabost hine le o Petar?
17 Disave amare slabostija verovatno šaj te pobedina. Ama, aso disave ka valjani amenđe but vreme te borina amen olencar. Te dikha o primer ando apostol Petar. Odolese so darandilo ando manuša, ov trin putija odrekninđa pe ando Isus (Mat. 26:69-75). Palo odova samći izgledinđa so pobedinđa odija dar ked hrabro propovedinđa anglo Sinedrion (Dela 5:27-29). Ama, nekobor berš palo odova, „odolese so darandilo ando okola kola hine obrezime“, ov jekh vreme na halja maro okolencar kola na hine Jevreja (Gal. 2:11, 12). Palem hine le dar ando manuša. Verovatno o Petar niked potpuno na pobedinđa akija slabost.
18. So šaj te desini pe amenđe?
18 Hem amen šaj te ova ki slično situacija. Sar? Šaj i slabost asi koja mislinđam so pobedinđam la palem te irini pe. Na primer, jekh phral priznajini: „Deš berš na dikhljum pornografija hem ubedinđum kokri man so više nane man odova problemi. Ama, odija zavisnost hine pana hor ano mande hem samo ađićerđa pravo trenutko ked palem ka ikljol.“ Pohvalno tano so akava phral šukar borinđa pe protiv akija slabost. Ov haljilo so sa đi trajini akava lošno sveto, svako dive ka valjani te pazini te na peravi le akija slabost. Olesi romni hem o starešine but pomožinđe lese te ćerel diso so ka ićeri le podur andi pornografija.
19. So šaj te ćera ako pana isi amen disavi slabost koja tani hor ano amende?
19 So šaj te ćera te ne bi disavi slabost koja tani hor ano amende ćhivela amen te ćera greh? Valjani te ićera amen ko Isuseso savet te ova đangavde. Čak hem ked mislineja so hijan zoralo, valjani hem ponodri te cide tut ando situacije kola šaj te ćhiven tut ko iskušenje (1. Kor. 10:12). Ićer tut ko odova so đi akana pomožinđa tuće te borine tut protiv te slabostija. Ko Poslovice 28:14 pisini: „Bahtalo tano o manuš kova uvek pazini so ćerela“ (2. Petr. 3:14).
ASO AMARO ŠUKARIPE TANO TE ARAKHA AMEN ANDO ISKUŠENJA
20-21. (a) Kola blagoslovija ka oven amen ako daja sa amendar te arakha amen ando iskušenja? (b) So o Jehova ka ćerel ako amen ćeraja amaro deo? (2. Korinćanima 4:7)
20 Šaj te ova uverime so aso amaro šukaripe tano te arakha amen ando iskušenja. Ked neko ćerela greh, ov samo privremeno uživini. Ama, ked živinaja premalo Jehovase merilija amen ka ova but pobahtale (Jevr. 11:25; Ps. 19:8). Odova tano ađahar sose hijam stvorime te ićera amen ko olese merilija (Post. 1:27). Ked daja sa amendar te ićera amen ko odova, ka ovel amen čisto savest, a jekh dive šaj večno te živina (1. Tim. 6:12; 2. Tim. 1:3; Jud. 20, 21).
21 Amen đanaja so amaro „telo tano slabo“. Ama, odova na značini so našti te borina amen. O Jehova mangela te del amen snaga koja valjani amenđe. (Čitin 2. Korinćanima 4:7.) Odija snaga koja avela ando Devel tani but bari. Ama, najangleder amen valjani te da sa amendar te borina amen protiv disavi kušnja. Ked ka ćera amaro deo, šaj te ova sigurna so o Jehova ka odgovorini ko amare molitve hem ka del amen snaga koja ćaće valjani amenđe (1. Kor. 10:13). Uzi olesi pomoć, šaj te arakha amen ando iskušenja.
ĐILI 47 Molin tut e Jehovase svako dive
a OBJASNIME LAFIJA: O lafi „duh“ kova pomini pe ko Matej 26:41 tani i sila ano amende koja podstaknini amen te razmislina ja te postupina ko disavo način. O lafi „telo“ odnosini pe ki amari nesavršenost hem ko odova so hijam grešna. Odolese, amen šaj isi amen najšukar namera te ćera odova soj tano ispravno, ama ako na pazinaja, šaj te pera ko iskušenje hem te ćera odova soj tano neispravno.
b Ako neko ćerđa ozbiljno greh, šaj te pomožini lese i knjiga Ov bahtalo zauvek! 57. lekcija, o tačke 1-3 hem o članko „Ma živin ki prošlost – usmerin to pogled ki budućnost“ ki Stražarsko kula kotar novembar 2020. berš, str. 27-29, odl. 12-17.
c SO DIKHAJA KI SLIKA: Jekh phral sabale čitini e diveso stiho, ki pauza aso ručko čitini i Biblija, a raćate tano ko sastanko.
