Bijandiljum ko 22. decembar 1929. berš, ko Novil, ko tikno gav kova hine le enja farme, paše uzi Bastonja, ki Belgija. Bariljum ki jekh farma me roditeljencar hem hine man šužo detinjstvo. Mo tikno phral o Remon hem me svako dive muzinđam e gurumnjen hem pomožinđam ked hine i žetva. Ko amaro gav sa o buća ćerđam zajedno hem uvek pomožinđam jekh jekhese.

Me roditeljija, o Emil hem i Alis, hine but iskrena katolikija. Svako nedelja đelje ki misa. Ama, ko 1939. berš, o pionirija andi Engleska alje ko amaro gav hem phenđe me dadese so šaj redovno te anen lese o časopis Uteha (kova akana vićini pe Probudite se!). Mo dad sigate haljilo soj tano akava o ćaćipe hem počminđa te čitini i Biblija. Ked ćhinavđa te đal ki misa, amare komšije kola hine šukar premalo amende, počminđe te protivinen pe lese. On ćerđe pritisak upro leste te aćhol katoliko hem odova anđa đi o bare rasprave.

Hijum le but tužno ked dikhljum so mo dad isi le asavko protivljenje. Odova podstakninđa man ki molitva koja pominđum ko početko te molinav e Devle te pomožini me dadese. Ked o protivljenje smanjinđa pe, but hijum le bahtalo hem uverinđum man so o Jehova tano okova so „šunela o molitve“.

I nacističko Nemačka napadinđa e Belgija ko 10. maj ko 1940. berš hem sebepi odova but manuša našlje andi phuv. Amari porodica našlja ko jug andi Francuska. Đi putujinđam, podijekh puti hijam le ko but opasna thana kaj i nemačko hem i francusko vojska borinđa pe.

Kasnije, šaj hine te irina amen ki amari farma, ama uduri dikhljam so but buća ćorđe  amendar, aćhilo samo amaro đućel o Bobi. Odova ćhivđa man te pućav man: „Sose isi maribe hem odobor patnje?“

Ko odova vreme, but ohrabrinđa amen i poseta ando jekh pioniri kova služinđa sar starešina, o phral Emil Šranc a. Ov andi Biblija objasninđa amenđe sose isi patnje hem odgovorinđa amenđe ko pana disave važna pućiba. Sebepi odova, uljum pana popaše e Jehovaja hem uverinđum man soj tano ov Devel ando mangipe.

Čak angleder so završinđa pe o maribe, mi porodica hine la kontakt e phralencar. Ko avgust, ko 1943. berš, o phral Žoze Nikola Mine posetinđa amari farma te bi ićeri jekh govor. Ov pućlja: „Ko mangela te krstini pe?“ Mo dad hem me vazdinđam amaro vas. Krstinđam amen ki jekh reka paše uzi farma.

Ko decembar, ko 1944. berš, i nemačko vojska počminđa o zadnjo baro napad ki Zapadno Evropa ko Dujto svetsko rat, poznato sar Ardensko bitka. Amen živinđam paše kuri hine o maribe hem morandiljam te živina jekh masek ko podrum. Jekh dive, ikljiljum te dav e životinjenđe te han hem počminđe te pucinen ko amaro ćher hem uništinđe o krov ando ambari. Jekh američko vojniko, kova hine ki štala, glasno phenđa maje: „Pašljov tele!“ Me prastandiljum hem pašljiljum uzo leste, a ov ćhivđa maje po šlem ko šero te bi zaštitini man.

Palo maribe, amen uspinđam te ovel amen redovno kontakt jekha skupštinaja ko Lijež koja hine 90 kilometrija severno amendar. Ko odova vreme, ćerđam jekh tikni grupa aso proučibe ki Bastonja. Počminđum te ćerav buti ki jekh poresko uprava hem hine man prilika te studirinav pravo. Kasnije, ćerđum buti ko notari. Ko 1951. berš, organizujinđam jekh tikno pokrajinsko sastanko ki Bastonja. Hine prisutna oko hiljada manuša, maškaro kola hine hem jekh but revno pionirka, i Eli Rojter. Te šaj te avel, oj nakhlja 50 kilometrija biciklaja. Sigate zaljubinđam amen hem verinđam amen. I Eli dobinđa poziv asi škola Galad,  ki Amerika. Oj pisinđa e phralenđe hem objasninđa sose mislini so valjani te odbini odova poziv. O phral Nor, kova tegani predvodinđa e Jehovase narodo, ljubazno odgovorinđa laće so šaj jekh dive pe romeja ka đal ko Galad. Amen venčinđam amen ko februar ko 1953. berš.

Odova isto berš, i Eli hem me hijam le ko kongres „Društvo novog sveta“ kova ićerđa pe ko stadion Jenki, ko Njujork. Đi hijam le uduri, upoznajinđum e phralje kova nudinđa maje jekh šukar buti hem vićinđa man te đav ki Amerika. Palo odova so molinđam amen e Jehovase, i Eli hem me odlučinđam te na prihvatina odija ponuda hem irinđam amen ki Belgija te podržina jekh tikni grupa ando deš objaviteljija ki Bastonja. Aver berš hijam le but bahtale so i Eli bijanđa jekhe murše kova vićinđa pe Serž. Nažalost, palo efta masek, o Serž naborsalo hem mulo. E Jehovase ki molitva vaćerđam kobor hine bari amari dukh, ama but zorjaćerđa amen odova so palem ka dikha le.

Ko oktobar, ko 1961. berš, arakhljum jekh buti koja valjanđum te ćerav samo nekobor satija te šaj te ovav pioniri. Odova isto dive dobinđum jekh poziv ando sluga kotar podružnica andi Belgija. Ov pućlja da li šaj te služinav sar pokrajinsko sluga (kova akana vićini pe pokrajinsko nadglednik). Me pućljum: „Da li šaj prvo te služina sar pionirija angleder so prihvatinaja odova zadatko?“ O phralja phenđe so šaj. Palo odova so ofto masek služinđam sar pionirija, počminđam e pokrajinsko službaja ko septembar, ko 1962. berš.

Duj berš palo odova so hijam le ki pokrajinsko služba, hijam le vićime te služina ko Betel, ko Brisel. Počminđam te služina odothe ko oktobar ko 1964. berš. Akava nevo zadatko anđa amenđe bare blagoslovija. Kratko palo odova, o phral Natan Nor posetinđa amaro Betel ko 1965. berš hem iznenadinđum man so hijum le naimenujimo te služinav sar sluga andi podružnica. Kasnije, i Eli hem me hijam le vićime te đa ko 41. razred ki škola Galad. E Norese lafija ispuninđe pe palo 13 berš. Pali škola irinđam amen ko Betel, ki Belgija.

Beršencar šaj hine te koristinav odova so sikljiljum ko fakulteti. Odolese, šaj hine te braninav amaro pravo te služina e Jehovase slobodno ki Evropa hem ko avera thana (Fil. 1:7). Sebepi odova, hijum le ko kontakt e službenikonencar ko pobuter ando 55 phuvja kuri amaro delo hine zabranimo ja ograničimo. Ko odola situacije, uvek rodinđum e Jehovaso vođstvo ki molitva. Niked na istakninđum mo đandipe hem iskustvo, nego uvek predstavinđum man sar e Devleso sluga. Uvek rodinđum e Jehovastar pomoć ki molitva sose đanđum so „e kraljeso [ja e sudijaso] vilo tano  sar potok ko Jehovaso vas, ov usmerini le kaj ov mangela“ (Posl. 21:1).

Pana setinava man ko jekh razgovor kova hine man jekhe manušeja ando Evropsko parlamenti. Nekobor putija pućljum te vaćerav oleja hem ov konačno prihvatinđa. Ov phenđa: „Dava tut samo panđ minutija hem nijekh minuti pobuter.“ Teljarđum mo šero hem počminđum te molinav man. Ov nervirinđa pe hem pućlja man so ćerava. Vazdinđum mo šero hem phenđum: „Zahvalinđum man e Devlese sose tu hijan jekh ando oleso sluga.“ Ov pućlja man: „So značini tuće odova?“ Me mothovđum lese o stih ando Rimljanima 13:4. Ov hine protestanti odolese akava stih lelja olesi pažnja. So hine ko krajo? Ov dinđa man ekvaš sati hem hine amen but šukar sastanak. Čak phenđa so cenini odova so e Jehovase svedokija ćerena.

Sar nakhlje o berša, e Jehovaso narodo vodinđa but pravna bitke ki Evropa. Na primer, asi hrišćansko neutralnost, aso starateljstvo upro ćhave, aso porezija hem aso pana but buća. Maje hine bari čast lično te dikhav sar o Jehova pomožini amen te uspina hem te pobedina. Đi avdije, e Jehovase svedokija osvojinđe pobuter ando 140 slučaja ko Evropsko sudo aso e manušenge pravija.

Kasnije, sarađujinđum e phraleja Filip Bramlij ando glavno sedište hem e phraleja Valter Farneti andi Italija. Odolese so o delo ki Kuba hine ograničimo, amen trudinđam amen te pomožina e phralenđe poslobodno te služinen e Jehovase. Pisinđum ki kubansko ambasada ki Belgija hem palo odova hine man sastanak jekhe službenikoja. Ko prva nekobor sastankija našti hine te rešina o nesporazumija sebepi kola i vlada ograničinđa amaro delo.

Palo odova so rodinđam e Jehovaso vođstvo ki molitva, amen pućljam hem dobinđam dozvola te bićhala 5 000 Biblije ki Kuba. O Biblije reslje hem hine dinde e phralenđe hem odova uverinđa amen so o Jehova blagoslovinđa amaro trud. Palo odova, pućljam te bićhala pana 27 500 Biblije. Odova isto odobrinđe. Odova so pomožinđam e phralenđe hem e phenjenđe te ovel len po lično primerak andi Biblija, but radujinđa man.

But putija hijum le ki Kuba te šaj te pomožinav e phralenđe te dobinen po pravo te služinen e Jehovase. Ko odova period hine man but šukar saradnja e službenikonencar andi vlada.

Ko 1994. berš više ando 1 000 000 manuša hine mudarde ko genocid kova hine protiv o narodo Tutsi ki Ruanda. Nažalost, maškaro lende hine mudarde hem disave amare phralja hem phenja. Kasnije, disave phralja organizujinđe humanitarno pomoć asi odija phuv.

Ked resljam ko Kigali, ki glavno diz, dikhljam so o zidija hem o knjige ko prevodilačko odeljenje isi len pherdo rupe ando metkija. Uduri šunđam sar o phralja hem o phenja hine mudarde bare ćhurikencar. Ama, isto ađahar šunđam sar o phralja hem o phenja pomožinđe jekh jekhese. Na primer, upoznajinđam jekhe phrale ando narodo Tutsi kova garavđa pe 28 dive ki jekh rupa ki phuv, a zaštitinđa le jekh porodica Svedokija kola hine ando narodo Hutu. Ko sastanko ko Kigali amen trudinđam amen te ohrabrina hem te utešina prekalo 900 phralen hem phenjen.

Palo odova, nakhljam i granica ko Zair (akana vićini pe Demokratsko Republika Kongo) te roda e phralen hem e phenjen kola andi Ruanda našlje ko izbeglička kampija paše uzi diz Goma. Amen našti hine te arakha len, odolese molinđam amen e Jehovase te vodini amen. Palo odova, dikhljam jekhe manuše sar phirela premalo amende hem pućljam le da li đanela nekas ando Jehovase svedokija. Ov phenđa: „Ja, me hijum e Jehovaso svedoko. Ka ovel maje drago te igarav tumen ko Odbor asi humanitarno pomoć.“ Palo odova so hine amen sastanko e phralencar ando Odbor asi humanitarno pomoć, đeljam te dikha e phralen hem e phenjen. Odothe hine pobuter ando 1 600 phralja hem trudinđam amen te utešina len. Isto ađahar, čitinđam lenđe o lil ando Vodeće telo. On hine but bahtale ked šunđe akala lafija: „Stalno pominaja tumen ko amare molitve, đanaja so o Jehova na ka aćhavi tumen“. Akala lafija hine ćaće. Avdije, prekalo 30 000 Svedokija radosno služinena e Jehovase ki Ruanda.

Palo odova so 58 berš hijam le ko brako, mi mangli romni mulji ko 2011. berš. Ki molitva phenđum e Jehovase sar osetinava man hem ov utešinđa man. Isto ađahar, but utešini man odova so šaj averenđe te vaćerav ando Devleso Kraljevstvo.

Iako akana isi man prekalo 90 berš, pana propovedinava svako kurko. Bahtalo hijum so šaj te pomožinav ko Pravno odeljenje akate ki podružnica ki Belgija hem te podelinav mo iskustvo averencar. Isto ađahar, šaj te ohrabrinav bute ternen ko Betel.

Angleder 84 berš, prvo puti molinđum man e Jehovase. Odova hine početak ando but šužo životi kova pomožinđa man te ovav paše e Jehovaja. But hijum zahvalno so ko celo mo životi o Jehova uslišinđa me molitve (Ps. 66:19). b