44. ČLANKO PROUČIBASE
ĐILI 33 Forde te mukhe upro Jehova
Sar šaj te istrajina ked doživinaja nepravda?
Ma mukh te pobedini tut o lošnipe, nego uvek pobedin o lošnipe šukaripaja (RIMLJ. 12:21)
SO KA SIKLJOVA?
Ka dikha so šaj te ćera ked doživinaja disavi nepravda hem sar šaj te cida amen ando problemija.
1-2. Kastar šaj te doživina nepravda? Objasnin.
O ISUS vaćerđa jekh ilustracija andi udovica koja molinđa jekhe sudija te pomožini la, odolese so neko maltretirinđa la. E Isusese učenikija šaj hine te haljon sar odija udovica osetinđa pe, sose but manuša ko odova vreme hine maltretirime (Luka 18:1-5). Amen šaj isto te haljova odola udovica, sose sare amen doživinđam disavi nepravda.
2 But manuša avdije isi len predrasude, nane ljubazna hem pohlepna tane. Odolese, na iznenadini amen ako neko nepravedno postupini premalo amende (Prop. 5:8). Ama, šaj na očekujinaja disavo phral ja phen nepravedno te postupini premalo amende. Naravno, amare phralja hem phenja nane amare protivnikija. On tane samo nesavršena. Šaj but te pomožini amen ako dikhaja sar o Isus ponašinđa pe premalo okola so nepravedno postupinđe premalo leste. Ako šaj te ova strpljiva okolencar so protivinena pe amenđe, kobor pobuter valjani te ova strpljiva amare phralencar. Sar o Jehova osetini pe ked disavo phral, phen ja neko aver nepravedno postupini premalo amende?
3. Sar đanaja so e Jehovase tano važno sar avera ponašinena pe premalo olese sluge?
3 E Jehovase nane sa jekh ked dikhela so avera maltretirinena amen. Ki Biblija pisini: „O Jehova mangela i pravda“ (Ps. 37:28). Odolese, o Isus uverini amen so ko pravo vreme, o Jehova ka ćerel te „dobina i pravda“ (Luka 18:7, 8). Isto ađahar, pana hari ka cidel sa amare pharipa hem više niked na ka doživina nepravda (Ps. 72:1, 2).
4. Sar o Jehova pomožini amenđe avdije?
4 Đi ađićeraja te anel i pravda ki phuv, o Jehova pomožini amen ked doživinaja nepravda (2. Petr. 3:13). Sar? Ađahar so sikavi amen sar te reagujina ked avera maltretirinena amen. Prekalo pe Ćhaveso primer, sikavi amen so te ćera ki asavki situacija. Isto ađahar, dela amen savetija kola šaj te primenina ked doživinaja disavi nepravda.
PAZIN SAR REAGUJINEJA KI NEPRAVDA
5. Sose valjani te pazina sar reagujinaja ki nepravda?
5 Sebepi i nepravda, šaj te ova but razočarime hem povredime (Prop. 7:7). E Devlese verna sluge, sar soj tane o Jov hem o Avakum, osetinđe pe ađahar (Jov 6:2, 3; Avak. 1:1-3). Iako tane odola osećanja normalna, amen valjani te pazina sar reagujinaja te na bi ćeraja diso soj tano pogrešno.
6. So sikljovaja ando Avesalomeso primer? (Dikh i slika.)
6 Ked doživinaja nepravda, šaj ka manga te la o buća ko amare vasta. Ama, odova šaj te ćerel i situacija te ovel pana pogore. Razmislin ando Avesalom, e Davideso ćhavo. Ov hine but holjamo ked olese phenja e Tamara silujinđa olengo phral andi dadesi strana, o Amnon. Premalo Mojsijeso zakon, o Amnon zaslužinđa te merel sebepi odova so ćerđa (Lev. 20:17). Iako e Avesalomesi holi hine ko than, odova so ćerđa na hine šukar. Ov na valjanđa te mudari pe phrale (2. Sam. 13:20-23, 28, 29).
Ked olesi phen i Tamara hine silujimi, o Avesalom na kontrolišinđa pi holi (Dikh o 6. odlomko)
7. Sar o psalmista ki početka reagujinđa ked dikhlja i nepravda?
7 Ked dićhola amenđe so okola kola nepravedno postupinena nane kaznime, amen šaj te počmina te mislina so na vredini te ćera odova soj tano ispravno. Jekh e Jehovaso sluga dikhlja sar o šukar manuša tane maltretirime, a izgledinđa lese so o lošna uživinena ko životi. Ov phenđa: „Aće save tane o lošna, sa đala lenđe kotar vas“ (Ps. 73:12). Isto ađahar, hine but uznemirimo sebepi i nepravda hem mislinđa soj tano uzaludno odova so služini e Jehovase. Pana phenđa: „Ked mangljum sa odova te haljovav, odova hine maje but pharo“ (Ps. 73:14, 16). Ko krajo phenđa: „A me pre harićkase ka ciden pe ando pravo drumo, harićkase hine ka perav“ (Ps. 73:2). Diso slično desinđa pe jekhe phralese kole ka vićina Alberto.
8. Sar upro jekh phral utičinđa i nepravda koja doživinđa?
8 O Alberto hine optužimo so ćorđa o pare andi skupština. Sebepi odova, našti hine više te služini sar starešina hem ked šunđe aso odova but đene više na poštujinđe le. Ov phenela: „Hijum le but holjamo hem ogorčeno.“ Odobor hine razočarimo so čak ćhinavđa te avel ko sastankija hem hine neaktivno panđ berš. Akava iskustvo mothovi so šaj te desini pe ako ićeraja i holi ano amende sebepi i nepravda koja doživinđam.
OPONAŠIN E ISUSE KED DOŽIVINEJA NEPRAVDA
9. Kola nepravde o Isus doživinđa? (Dikh i slika.)
9 O Isus mothovđa savršeno primer ko odova so te ćera ked doživinaja nepravda. Premalo leste nepravedno postupinđe but manuša, pa čak hem olesi familija. Olesi familija phenđa lese so ikljilo andi godi, o religiozna vođe optužinđe le so sarađujini e demonencar, a o rimska vojnikija marđe lese muj, maltretirinđe le hem ko krajo mudarđe le (Mar. 3:21, 22; 14:55; 15:16-20, 35-37). Ama, ko sa akala pharipa o Isus istrajinđa hem niked na irinđa lenđe lošnipaja. So šaj te sikljova olestar?
O Isus aćhavđa amenđe savršeno primer ando odova sar valjani te reagujina ked doživinaja nepravda (Dikh o 9. hem o 10. odlomko)
10. So o Isus ćerđa ked doživinđa nepravda? (1. Petrova 2:21-23)
10 Čitin 1. Petrova 2:21-23. a O Isus pe primereja sikavđa amen sar te reagujina ked doživinaja disavi nepravda. Ov đanđa ked valjani te vaćeri, a ked te ćutini (Mat. 26:62-64). Disavo puti ked avera vaćerđe hovajbe olestar, ov odlučinđa ništa te na phenel (Mat. 11:19). Ked vaćerđa, ov na uvredinđa okolen so progoninđe le, niti pretinđa lenđe. O Isus mothovđa samokontrola, odolese so uzdajinđa pe upro okova kova pravedno sudini. Ov đanđa so o Jehova dikhela so doživini nepravda hem hine le poverenje so ka ispravini odija nepravda ko pravo vreme.
11. Sar šaj te kontrolišina amari ćhib? (Dikh o slike.)
11 Ked neko postupini nepravedno premalo amende, amen šaj te oponašina e Isuse ađahar so ka kontrolišina amari ćhib. Disavo puti, šaj na ka ovel potreba te phena ja te ćera diso, odolese so šaj te nakha prekalo odova. Ja šaj ka odlučina te na phena ništa te na ćera pana pobare problemija (Prop. 3:7; Jak. 1:19, 20). Ama, disavo puti šaj ka valjani te vaćera te šaj te branina nekas koj tano maltretirimo ja amare verovanja (Dela 6:1, 2). Tegani valjani te ćera odova ko jekh mirno način hem te mothova poštovanje (1. Petr. 3:15). b
Ked doživinaja nepravda, amen šaj te oponašina e Isuse, ađahar so ka pazina ked hem sar ka vaćera (Dikh o 11. hem o 12. odlomko)
12. Sar šaj te uzdajina amen upro „okova kova pravedno sudini“?
12 Amen šaj te oponašina e Isuse hem ađahar so ka uzdajina amen upro okova kova „pravedno sudini“. Ked avera pogrešno proceninena amen ili maltretirinena amen, šaj te ova sigurna so o Jehova sa dikhela. Odova šaj te pomožini amen te istrajina sose đanaja so ov ka ispravini o buća. Ako mukhaja o buća ko Jehovase vasta, tegani i holi hem i ogorčenost na ka astaren koreno ko amaro vilo. Odola duj buća šaj te ćhiven amen te ćera diso lošno, te len amari radost ili te ruminen amaro amalipe e Jehovaja (Ps. 37:8).
13. So šaj te pomožini amen strpljivo te istrajina ked doživinaja nepravda?
13 Naravno, amen niked na ka šaj savršeno te oponašina e Isuseso primer. Disavo puti šaj te phena ja te ćera diso aso so kasnije ka kajina amen (Jak. 3:2). Disave buća kola doživinđam šaj te mukhen amenđe emocionalna ili fizička ožiljkija kola ka akhara celo životi. Ako tano ađahar, ov sigurno so o Jehova đanela so desini pe tuće. Isto ađahar, hem o Isus haljola sar osetineja tut, sose hem ov doživinđa nepravda (Jevr. 4:15, 16). Uzo odova so dinđa amen e Isuseso primer, o Jehova dela amen hem savetija kola šaj te pomožinen amen ked doživinaja nepravda. Akana ka dikha duj stihija kotar knjiga Rimljanima kola šaj te pomožinen amen.
„MUKHEN E DEVLE TE MOTHOVI PI HOLI“
14. So značini odova „te mukha e Devle te mothovi pi holi“? (Rimljanima 12:19)
14 Čitin Rimljanima 12:19. O apostol Pavle podstakninđa e hrišćanen te mukhen e Devle te mothovi pi holi. Amen mukhaja e Jehova te mothovi pi holi, ađahar so dozvolinaja ov te odlučini ked hem sar valjani te anel i pravda. Palo odova so doživinđa nepravda, amaro phral o Džon phenđa: „Valjanđum te kontrolišinav mi holi te na ćerav diso pogrešno, ama odova na hine lokho. O stih ando Rimljanima 12:19 pomožinđa man te ađićerav upro Jehova.“
15. Sose tano šukar te ađićera o Jehova te rešini o problemija?
15 Amare šukaripase tano te ađićera o Jehova te rešini o problemija. Ked ćeraja odova, amen šaj te cida amen ando stres hem razočaranje kola šaj te osetina ako mangaja kokri te rešina o problemi. O Jehova mangela te pomožini amen. Ov phenela te ađićera hem obećini so ka anel i pravda. Ako verujinaja so o Jehova ka sudini okolenđe kola maltretirinena averen, amen na ka ićera i holi ando amende odolese so đanaja so ov ka rešini odova ko najšukar način. Odova pomožinđa e Džonese, kolestar angleder vaćerđam. Ov phenđa: „Ako ađićerava o Jehova te rešini mo problemi, sigurno hijum so odova ka ćerel pošukar mandar.“
„UVEK POBEDIN O LOŠNIPE E ŠUKARIPAJA“
16-17. Sar šaj i molitva te pomožini amen „te pobedina o lošnipe e šukaripaja“? (Rimljanima 12:21)
16 Čitin Rimljanima 12:21. Isto ađahar, o apostol Pavle podstakninđa e hrišćanen „te pobedinen o lošnipe e šukaripaja“. Ki Propoved ki gora, o Isus phenđa: „Mangen tumare dušmanen hem molinen tumen okolenđe kola progoninena tumen“ (Mat. 5:44). Ov baš odova ćerđa. Amen verovatno razmislinđam odolestar sar o Isus patinđa ked o rimska vojnikija kovinđe le ko stubo. Šaj samo te zamislina save dukha osetinđa, ama hem kobor bari nepravda doživinđa.
17 O Isus aćhilo verno e Jehovase, iako morandilo but te patini. Umesto te phenel pe Dadese te kaznini odole vojnikonen, ov phenđa: „Mo Dad, oprostin lenđe, sose na đanena so ćerena“ (Luka 23:34). Ked molinaja amen okolenđe kola maltretirinena amen, odova šaj te pomožini amen te ovel amen mir hem te na ićera i holi ano amende. Čak šaj te pomožini amen te menina amaro mišljenje olendar.
18. Sar i molitva pomožinđa e Albertose hem e Džonese ked doživinđe nepravda?
18 I molitva pomožinđa e duje phralenđe kolen pominđam ko akava članko te istrajinen ked doživinđe nepravda. O Alberto phenela: „Molinđum man e phralenđe kola lošno ponašinđe pe premalo mande. Nekobor putija rodinđum e Jehovastar te pomožini man odija nepravda te mukhav palo mande.“ Radosna hijam so akana o Alberto palem verno služini e Jehovase. O Džon phenela: „But putija molinđum man e phralese kova povredinđa man. Asavke molitve pomožinđe man te na ovav više holjamo upro odova phral hem te na osudinav le. Isto ađahar, odola molitve pomožinđe man te ovel man mir.“
19. So valjani te ćera sa đi živinaja ko akava sveto? (1. Petrova 3:8, 9)
19 Đi živinaja ko akava lošno sveto, amen šaj ka doživina nepravde. Ama, so god te ovel, na valjani te ćhinava te molina amen e Jehovase te pomožini amen. Isto ađahar, valjani te oponašina e Isuse hem te pazina sar ka ponašina amen okolencar kola maltretirinena amen. But tano važno hem uvek te trudina amen te primenina e biblijake načelija. Ako odova ćeraja, šaj te ova sigurna so o Jehova but ka blagoslovini amen. (Čitin 1. Petrova 3:8, 9.)
ĐILI 38 Ov ka del tut snaga
a Ki 1. Petrova ko 2. hem 3. poglavlje o apostol Petar opisujinđa disave situacije ked e hrišćanen maltretirinđe o okrutna gospodarija ili e phenjen olenge roma kola na verujinđe ko Jehova (1. Petr. 2:18-20; 3:1-6, 8, 9).
b Ko amaro sajt dikh o video Kako ljubav vodi do pravog mira.
