Dža ko sadržaj

Dža ko sadržaj

15. ČLANKO PROUČIBASE

So sikljovaja ando Isusese čudija?

So sikljovaja ando Isusese čudija?

O Isus đelo prekali celo phuv, ćerđa šukaripe hem saćarđa sarinen (DELA 10:38)

ĐILI 13 O Isus, amaro primer

SOSTAR KA VAĆERA a

1. Objasnin so desinđa pe ked o Isus ćerđa po prvo čudo.

 RAZMISLIN so desinđa pe ko krajo ando 29. berš ki n. e., ked o Isus počminđa pi služba. O Isus, olesi daj i Marija hem disave olese učenikija hine vićime ko bijav ki Kana, severno andi Isusesi diz Nazaret. O manuša kola ćerđe bijav hine e Marijake amala hem odolese oj verovatno pomožinđa ko bijav. Ando jekh puti ikljilo jekh problemi kova šaj hine te lađaćeri e familija koja ćerđa o bijav, e borja hem e đamutre. Na hine len više vino aso gostija. b Verovatno alje više manuša ko bijav, nego so on očekujinđe. Odolese i Marija sigate đelji ko po ćhavo hem phenđa lese: „Nane len više vino“ (Jov. 2:1-3). So ćerđa o Isus? Ov tegani ćerđa po prvo čudo. Ćerđa o pani te ovel „šužo vino“ (Jov. 2:9, 10).

2-3. (a) Sar o Isus koristinđa pi moć? (b) Sar ka pomožini amen odova so ka razmotrina e Isusese čudija?

2 Đi hine ki phuv, o Isus ćerđa but čudija. c Ov koristinđa pi moć te pomožini bute manušenđe. Na primer, jekh puti parvarđa panđ hiljade muršen, a o dujto puti štar hiljade muršen. Ako računinaja hem olenge romnjen hem ćhaven, odova hine prekalo 27 hiljade manuša (Mat. 14:15-21; 15:32-38). Isto ađahar, ov tegani saćarđa bute manušen (Mat. 14:14; 15:30, 31). Šaj samo te zamislina kobor o manuša hine oduševime ked o Isus ćerđa akala čudija!

3 Amen šaj te sikljova but buća ando Isusese čudija. Ko akava članko, ka vaćera ando disave čudija hem so šaj te sikljova olendar. Isto ađahar, ka dikha sar o Isus mothovđa soj tano ponizno hem saosećajno đi ćerđa čudija hem sar šaj te ova sar oleste.

SO SIKLJOVAJA ANDO JEHOVA HEM ANDO ISUS?

4. Kastar sikavena amen e Isusese čudija?

4 E Isusese čudija na sikavena amen samo savo tano ov, nego hem savo tano o Jehova. Odova šaj te phena odolese so kotar Jehova avela i moć te ćeren pe o čudija. Ko Dela 10:38 pisini: „O Devel pomazinđa [e Isuse] sveto duhoja hem dinđa le moć. O Isus đelo prekali celo phuv, ćerđa šukaripe hem saćarđa sarinen kolenđe o Beng ćerđa pharipa, sose o Devel hine oleja.“ Ando Isusese lafija, postupkija hem čudija, amen šaj te sikljova savo tano o Jehova odolese so o Isus savršeno oponašinđa pe Dade (Jov. 14:9). Akana ka dikha kola trin buća šaj te sikljova ando Isusese čudija.

5. So podstakninđa e Isuse te ćerel čudija? (Matej 20:30-34)

5 Sar prvo, o Jehova hem o Isus but mangena amen. O Isus mothovđa so mangela e manušen ađahar so koristinđa pi moć te ćerel čudija hem te pomožini okolenđe kola patinđe. Jekh puti, duj manuša kola hine korore rodinđe lestar te pomožini len. (Čitin Matej 20:30-34.) Zapazin so o Isus prvo „sažalinđa pe upro lende“, a palo odova saćarđa len. O grčko lafi kova tano prevodimo sar „sažalinđa pe“, odnosini pe ko odova ked jekh manuš hor ano peste isi le baro saosećanje. Asavko saosećanje, avere lafencar, o mangipe podstakninđa e Isuse te parvari e bokhalen hem te saćari okolen kola hine len guba (Mat. 15:32; Mar. 1:41). Amen šaj te ova sigurna so o Jehova, o Devel kova isi le „bari samilost“, hem o Isus but mangena amen hem but tane tužna ked dikhena so amen patinaja (Luka 1:78; 1. Petr. 5:7). On jedva ađićerena te ciden sa amare problemija.

6. Savi moć o Jehova dinđa e Isusese?

6 Sar dujto, o Devel dinđa e Isusese moć te rešini sa e manušenge problemija. Prekalo čudija kola ćerđa, o Isus mothovđa so ov šaj te rešini sa amare problemija kola amen kokri našti te rešina. Na primer, ov isi le moć te oslobodini amen ando greh sebepi kova hijam naborme hem meraja (Mat. 9:1-6; Rimlj. 5:12, 18, 19). Olese čudija mothovena so ov šaj te saćari svako nabormipe hem čak te vazdel e mulen (Mat. 4:23; Jov. 11:43, 44). Isto ađahar, ov šaj te smirini o oluje hem te oslobodini amen ando lošna duhija (Mar. 4:37-39; Luka 8:2). But tano utešno so đanaja so o Jehova dinđa e Isusese asavki bari moć!

7-8. (a) Ko so uverinena amen e Isusese čudija? (b) Kova čudo tu jedva ađićereja te ovel ko nevo sveto?

7 Sar trito, amen šaj te ova uverime so o Jehova ka ispunini sa odova so phenđa ked ka avel oleso Kraljevstvo. O čudija kola o Isus ćerđa đi hine ki phuv, mothovena amenđe so ka ćerel ki budućnost sar Kralj ko Devleso Kraljevstvo. Razmislin savo ka ovel o životi ked o Isus ka vladini. Tegani, ov ka cidel sa o patnje hem o nabormipa (Is. 33:24; 35:5, 6; Otkr. 21:3, 4). Niked na ka ova bokhale niti ka doživina disavi prirodno katastrofa (Is. 25:6; Mar. 4:41). Ka ova but radosna ked ka dikha amare manglen kola mule (Jov. 5:28, 29). Kova čudo tu jedva ađićereja te ovel ko raj?

8 Ked ćerđa čudija, o Isus mothovđa bari poniznost hem saosećanje. A odola osobine hem amen valjani te razvijina. Akana ka vaćera ando Isusese duj čudija. Najangleder te dikha o čudo kova ćerđa ko bijav, ki Kana.

SIKLJOV SAR ŠAJ TE OVE PONIZNO

9. So o Isus ćerđa ko jekh bijav? (Jovan 2:6-10)

9 Čitin Jovan 2:6-10. Ked ko bijav više na aćhilo vino, da li o Isus morandilo diso te ćerel? Na. Sose ki Biblija nane nijekh proročanstvo kova vaćeri so o Isus ka valjani te ćerel čudo, kotar pani te ovel vino. Ama, sar bi tu osetineja tut ked ko to bijav više ne bi ovela so te pijel pe? O Isus verovatno manglja te mothovi saosećanje akala porodicaće, a posebno e borjaće hem e đamutrese hem na manglja te lađaćeren pe. Odolese, sar so hine phendo ki početka ko akava članko, ov ćerđa jekh čudo. Oko 390 litre pani, ov ćerđa te ovel but šužo vino. Ama, sose o Isus ćerđa odova? Šaj odolese so manglja akava vino te aćhol asi akija porodica, ja te šaj odova bračno par te biknel odova vino hem te ovel len dijekh dinari. Šaj samo te zamislina kobor odova bračno par hine bahtale ked o Isus ćerđa akava vino!

Sar o Isus, ma hvalin tut odoleja so ćerđan (Dikh o 10. hem o 11. odlomko) e

10. Ando kola važna detaljija vaćeri pe ko Jovan 2. poglavlje? (Dikh i slika.)

10 Te dikha disave važna detaljija kola pisinena ko Jovan 2. poglavlje. Da li primetinđan so na pherđa o Isus odola čupija panjeja? Sebepi so na manglja te skrenini i pažnja upro peste, ov phenđa e slugenđe te ćeren odova (6. hem 7. stiho). Palo odova so kotar pani ćerđa te ovel vino, ov na legarđa kokri odova vino e domaćinese, već phenđa e slugenđe te legaren (8. stiho). Isto ađahar, o Isus sigurno na lelja jekh čaša vino hem na vazdinđa la upre anglo gostija te hvalini pe hem te phenel: „Probinen hari kotar akava vino kova akana ćerđum!“

11. So šaj te sikljova ando Isuseso čudo?

11 So šaj te sikljova ando čudo kova o Isus ćerđa? Sikljovaja so značini te mothovi pe poniznost. O Isus na hvalinđa pe so ćerđa odova čudo. So god ćerđa, ov niked na hvalinđa pe. Umesto odova, ov ponizno phenđa so sa i slava pripadini olese Dadese (Jov. 5:19, 30; 8:28). Ako oponašinaja e Isuse ađahar so hijam ponizna, ni amen na ka hvalina amen odoleja so ćeraja. So god te ćera ki Jehovasi služba, valjani te ova zahvalna so isi amen čast te služina e Devlese (Jer. 9:23, 24). Odolese sa i slava hem i čast mothovaja e Jehovase, sose olese pripadini. Ćaće, amen ništa našti te ćera bizi Jehovasi pomoć (1. Kor. 1:26-31).

12. Kova tano pana jekh način sar šaj te mothova so hijam ponizna sar o Isus? Objasnin.

12 Te dikha pana jekh način sar šaj te mothova so hijam ponizna sar o Isus. Zamislin akija situacija: Jekh starešina odvojinđa but vreme te pomožini jekhe terne phralese kova služini sar sluga pomoćnik te spremini po prvo predavanje. Sebepi odova, akava terno phral ićerđa jekh but šužo govor hem sare ki skupština but uživinđe. Ama palo sastanko, neko alo ko odova starešina hem phenđa lese: „O phral ićerđa but šukar govor.“ Da li akava starešina valjani te phenel: „Ja, ama maje đelo but vreme te pomožinav lese?“ Ili bi ovela šukar te phenel: „Ja, ađahar tano. Baš hijum ponosno upro leste.“ Ked hijam skromna, tegani na ka vazda amen sebepi so pomožinaja averenđe. Amen hijam bahtale so đanaja so o Jehova dikhela hem cenini odova so ćeraja. (Uporedin e stihonencar ando Matej 6:2-4; Jevr. 13:16.) Ćaće, amen ugodinaja e Jehovase ked hijam ponizna sar o Isus (1. Petr. 5:6).

SIKLJOV SAR ŠAJ TE OVE SAOSEĆAJNO

13. So o Isus dikhlja uzi diz Nain hem so tegani ćerđa? (Luka 7:11-15)

13 Čitin Luka 7:11-15. Zamislin akija situacija. O Isus već berš tekvaš propovedini. Pođinđa ko Nain, ki jekh galilejsko diz, koja hine uzi diz Susan. Odothe o prorok Jelisej skoro 900 berš angleder uskrsninđa jekhe romnjake ćhave (2. Kralj. 4:32-37). Ked o Isus alo uzo dizjake udara, dikhlja sar disave manuša đana premalo grobo te parunen jekhe ćhave. I situacija tani but tužno, sose jekh udovica našalđa pe jedino ćhave. Ama, oj nane kokri. But manuša tane olaja. O Isus terđari len hem tegani ćerela jekh but šukar buti asi akija udovica – ov uskrsnini olake ćhave! Akava tano prvo ando trin uskrsenja kola o Isus ćerđa đi hine ki phuv, kolendar vaćeri pe ko Jevanđelja.

Sar o Isus, mothov saosećanje okolenđe kola našalđe nekas kas manglje (Dikh kotar 14. đi o 16. odlomko)

14. Kola detaljija pominena pe ko izveštaj ko Luka 7. poglavlje? (Dikh i slika.)

14 Razmislin ando detaljija kola pominena pe ko izveštaj ko Luka 7. poglavlje. Da li primetinđan so o Isus „najangleder dikhlja“ akala daja koja patini, a palo odova „sažalinđa pe upro late“? (13. stiho). Ked dikhlja la sar rovela hem sar terđola uzo pe ćhaveso telo, ov osetinđa olaki dukh ko po vilo. O Isus na samo so osetinđa sažaljenje premali odija daj, već hem mothovđa laće saosećanje. Ov utešinđa la hem phenđa laće: „Ma rov.“ Palo odova ćerđa diso so but pomožinđa akala udovicaće. Ov irinđa e ćhave ko đivdipe hem „dinđa le olese dajaće“ (14. hem 15. stiho).

15. So sikljovaja ando Isuseso čudo?

15 So šaj te sikljova ando odova so o Isus uskrsninđa e udovicake ćhave? Sikljovaja so valjani te mothova saosećanje okolenđe kola našalđe nekas kas but manglje. Amen našti te vazda e mulen sar o Isus. Ama, sar oleste, šaj te mothova saosećanje okolenđe kola tugujinena ađahar so ka razmislina sar te pomožina len. Jekh buti koja šaj te ćera tani te trudina amen te utešina len amare lafencar hem odoleja so ćeraja (Posl. 17:17; 2. Kor. 1:3, 4; 1. Petr. 3:8). d Čak hem disave jednostavna lafija ja disavi jednostavno buti koja ka ćera, olenđe šaj but te značini.

16. So sikljovaja ando iskustvo kotar daj koja našalđa pe ćhaja? (Dikh i slika.)

16 Te dikha jekh iskustvo. Angleder nekobor berš, đi đilabđa i đili ki dvorana, jekh phen primetinđa sar jekh daj rovela. Ki đili pominđa pe i nada ko uskrsenje, a odija daj samo so našalđa pe ćhaja. Sebepi so đanđa odova, akija phen alji uzo late, doljijala ki angalja hem zajedno đilabđe i đili. Odija daj phenđa: „Osetinđum kobor me phralja hem me phenja mangena man.“ Oj hine but bahtali so alji ki dvorana. Oj pana phenela: „I dvorana tani than kuri šaj te dobina pomoć.“ O Jehova dikhela hem cenini čak hem disave tikne buća kola ćeraja okolenđe kola tane „phage vilese“ (Ps. 34:18).

ISTRAŽIN ANDO PANA DISAVE ČUDIJA

17. So sikljiljam ko akava članko?

17 Amen šaj but te ohrabrini ako odvojinaja vreme te proučina disave izveštaija kola vaćerena ando Isusese čudija. Odola čudija mothovena amenđe so o Isus hem o Jehova but mangena amen, so o Isus isi le moć te rešini sa e manušenge problemija hem so o Jehova ka ćerel sa odova so phenđa ked ka avel oleso Kraljevstvo. Đi proučinaja akala izveštaija, šaj te razmislina sar šaj te oponašina e Isuse. Odolese, sose ne bi odvojineja vreme ko to lično ja porodično proučibe te istražine jekh e Isuseso čudo? Razmislin odolestar so sikljiljan đi proučinđan hem vaćer ando odova averencar. Ka dikhe kobor šaj te ohrabrinen jekh jekhe (Rimlj. 1:11, 12).

18. Sostar ka vaćera ko aver članko?

18 Hari angleder te završini pi služba ki phuv, o Isus ćerđa po trito hem zadnjo uskrsenje kolestar vaćeri pe ki Biblija. Ov uskrsninđa pe amale hem odova uskrsenje hine but averćhane ando sa avera. So šaj te sikljova ando odova uskrsenje hem sar šaj odova te zorjaćeri amari nada ko uskrsenje? Odolestar ka vaćera ko aver članko.

ĐILI 20 Dinđan te najmangle Ćhave

a Amen uživinaja te čitina ando Isusese čudija. Na primer, ov smirinđa jekh bari oluja, saćarđa e nabormen hem vazdinđa e mulen. Ama, sa akala čudija nane pisime ki Biblija samo te oduševinen amen, nego hem te sikljova diso olendar. Akana ka vaćera ando čudija kola šaj te zorjaćeren amari vera hem ka dikha so on sikavena amen ando Jehova hem ando Isus hem save osobine valjani te oven amen.

b Jekh biblijako izučavalac phenela: „Ko istočna phuvja o manuša mislinđe so olengi odgovornost tani te oven gostoljubiva hem so o domaćini valjanđa anglo gostija te ikali hem pobuter nego so valjani. On mislinđe soj tane ćaće gostoljubiva ako ikalena but buća anglo gostija, pogotovo ko bijava.“

c Ko Jevanđelja pisini so o Isus ćerđa prekalo 30 čudija. Iako o Isus ćerđa pana but čudija, i Biblija na vaćeri ando svako čudo posebno. Na primer, jekh puti o manuša andi „celo diz“ alje ko Isus hem „ov saćarđa buten kola hine len razna nabormipa“ (Mar. 1:32-34).

d Disave predlogija ando odova so šaj te phene ja so šaj te ćere te utešine okolen kola našalđe nekas šaj te arakhe ko članko „Tešite ožalošćene po uzoru na Isusa“ ki Stražarsko kula kotar 1. novembar 2010. berš, ki srpsko ćhib.

e SO DIKHAJA KI SLIKA: Đi o Isus terđola ki strana, i bori hem o đamutro uživinena e gostonencar hem pijena o šužo vino.