Dža ko sadržaj

Dža ko sadržaj

34. ČLANKO PROUČIBASE

Živinen premalo ćaćipe

Živinen premalo ćaćipe

Maje nane pobaro bahtalipe nego te šunav so me ćhave živinena premalo ćaćipe (3. JOV. 4)

ĐILI 111 I radost ando Jehova

SOSTAR KA VAĆERA *

1. Sar pomožini amen odova ked vaćeraja averencar sar upoznajinđam o ćaćipe?

 „SAR upoznajinđan o ćaćipe?“ Sigurno but putija odgovorinđan ko akava pućibe. Odova tano diso prvo so pućaja ked mangaja pana pošukar te upoznajina dijekhe phrale ili phenja. Amen volinaja te šuna sar amare phralja hem phenja upoznajinđe o ćaćipe hem sar zamanglje e Jehova. Ama, uživinaja hem te vaćera lenđe kobor hem amen ceninaja o ćaćipe (Rimlj. 1:11). Ked vaćeraja odolestar, tegani setinaja amen kobor tano o ćaćipe važno. Isto ađahar, ovaja pana poodlučna te živina premalo ćaćipe, a odova značini te živina ko način kova tano ugodno e Jehovase hem kova ka anel amenđe oleso blagoslov (3. Jov. 4).

2. Sostar ka vaćera ko akava članko?

2 Ko akava članko, ka dikha disave razlogija sose mangaja o ćaćipe. Palo odova ka dikha, sar šaj hem ponodri te mothova so mangaja o ćaćipe. Odova ka pomožini amen pana pobuter te cenina sa so o Jehova ćerđa te šaj te upoznajina o ćaćipe (Jov. 6:44). Isto ađahar, ka ovel amen pana pobari želja te vaćera averenđe ando ćaćipe.

SOSE MANGAJA O „ĆAĆIPE“?

3. Kova tano o najvažno razlog sose mangaja o ćaćipe?

3 Isi amen but razlogija te manga o ćaćipe. O najvažno razlog tano so mangaja e Jehova, kastar avela o ćaćipe. Ki Biblija na pisini samo soj tano o Jehova moćno Devel kova ćerđa sa so isi ko nebo hem ki phuv, nego hem soj tano amaro Dad kova but mangela amen hem brinini pe amendar (1. Petr. 5:7). Amen đanaja so o Jehova tano „milosrdno hem samilosno, strpljivo, pherdo verno mangipaja hem ćaćipaja“ (Izl. 34:6). O Jehova mangela i pravda (Is. 61:8). E Jehova but dukhala ked dikhela so patinaja hem jedva ađićeri te avel o vreme ked ka cidel sa o muke (Jer. 29:11). Odova tano but utešno! Akava tano jekh ando razlogija sose odobor mangaja e Jehova.

O ćaćipe andi Biblija tano sar... sidro

Sar so o sidro ićeri o brodo ko jekh than ked isi oluja, ađahar hem amari nada koja temeljini pe ki Biblija pomožini amenđe te aćhova smirime ked isi amen problemija. Odova so đanaja o ćaćipe podstaknini amen te vaćera averenđe andi amari nada asi budućnost. (Dikh kotar 4. đi o 7. odlomko)

4-5. Sose o apostol Pavle phenđa so amari nada tani sar sidro?

4 Kova tano aver razlog sose mangaja o ćaćipe? O ćaćipe but pomožini amenđe. Na primer, dela amen nada asi budućnost. Te šaj te mothovi amenđe kobor tani i nada važno, o apostol Pavle pisinđa: „Odija nada tani amenđe sar jekh sigurno hem zoralo sidro andi duša“ (Jevr. 6:19). Sar so o sidro ićeri o brod ko jekh than ked isi oluja, ađahar hem amari nada koja temeljini pe ki Biblija pomožini amenđe te aćhova smirime ked isi amen problemija.

5 Akate o Pavle vaćerđa andi nada koja isi len o pomazime hrišćanija. Ama, olese lafija odnosinena pe hem upro okola kola isi len nada so ka živinen večno ki phuv (Jov. 3:16). Odova so isi amen nada so ka živina večno, pomožini amen pana akana te đana sose živinaja.

6-7. Sar e Ivonaće pomožinđa odova so sikljilji o ćaćipe?

6 Razmislin ando iskustvo kotar amari phen koja vićini pe Ivon. Oj na barilji ko ćaćipe. Ked hine tikni, oj darandilji ando meribe. Ki godi hine laće jekh natpis kova dikhlja, odothe pisinđa: „Jekh dive amen na ka ova.“ Oj phenela: „Akala lafija na mukhlje man te sovav, sose razmislinđum andi budućnost. Pućljum man: ’Sose živinaja samo nekobor berš hem meraja? Sose me hijum akate? Me na mangava te merav.‘“

7 Ked hine tinejdžer, i Ivon upoznajinđa e Jehovase svedokonen. Oj phenela: „Počminđum te nadinav man so ka živinav večno ki phuv.“ Sar pomožinđa laće odova so haljilji o ćaćipe? Oj phenela: „Više na uštava ki ekvaš i rat te razmislinav andi budućnost ja ando meribe.“ Akana i Ivon but mangela o ćaćipe hem uživini te vaćeri averenđe andi nada asi budućnost (1. Tim. 4:16).

O ćaćipe andi Biblija tano sar... barvalipe

Odova so služinaja e Jehovase akana hem so isi amen nada so ka živina večno ked ka vladini e Devleso Kraljevstvo tano sar barvalipe. Odova tano povredno ando bilo so sostar valjani te odreknina amen. (Dikh kotar 8. đi o 11. odlomko)

8-9. (a) Kobor e manušese ando Isuseso poređenje hine vredno o barvalipe kova arakhlja? (b) Kobor tano tuće vredno o ćaćipe?

8 Ki Biblija pisini hem andi šukar vest kotar Devleso Kraljevstvo. O Isus uporedinđa o ćaćipe ando Kraljevstvo e barvalipaja kova tano garavdo. Premalo Matej 13:44, o Isus phenđa: „O nebesko Kraljevstvo šaj te uporedini pe e barvalipaja kova tano garavdo ko polje, kova o manuš arakhlja hem palem garavđa le. Palo odova radosno đelo hem bikinđa sa so hine le hem ćinđa odova polje.“ Sar so dikhaja ko stih, akava manuš na rodinđa odova barvalipe. Ama ked arakhlja le, ov hine spremno te ćerel bare žrtve te šaj te dobini le. U stvari, ov bikinđa sa so hine le. Sose? Odolese so đanđa so odova barvalipe hine but vredno.

9 Sigurno hem tu but cenineja o ćaćipe. Amen đanaja so ništa ko sveto nane povredno ando odova radosno te služina e Jehovase akana hem te ovel amen nada so ka živina večno. Amaro amalipe e Jehovaja tano povredno ando bilo so sostar valjani te odreknina amen. Amari najbari radost tani te ćera e Jehova „te ovel bahtalo“ (Kol. 1:10).

10-11. Sose o Majkl ćerđa bare promene ko po životi?

10 But amendar ćerđe bare žrtve te šaj te ugodinen e Jehovase. Disave mukhlje i karijera ko sveto. Avera ćhinavđe te prastan palo pare. A avera skroz menjinđe o način sar živinđe. Baš odova ćerđa o Majkl. Ov na barilo ko ćaćipe. Ked hine terno, trenirinđa karate. Ov phenela: „Maje hine najvažno te ovav najzoralo. Podijekh puti, mislinđum so niko našti te pobedini man.“ Ama, ked počminđa te proučini i Biblija, o Majkl haljilo sar o Jehova dikhela ko nasilje (Ps. 11:5). Ando bračno par kova proučinđa oleja, ov phenela: „On niked na phenđe maje te aćhavav o karate, nego samo nastavinđe te proučinen mancar.“

11 So pobuter o Majkl sikljilo ando Jehova, sa pobuter manglja le. Upro leste but utičinđa odova kobor tano o Jehova saosećajno premalo pe sluge. Sar đelo o vreme, o Majkl haljilo so valjani te anel jekh važno odluka. Ov phenela: „I najphari odluka koja valjanđum te anav hine te aćhavav o karate. Ama, đanđum so ako ka aćhavav o karate, o Jehova ka ovel radosno. Hijum le sigurno so ako mangava te služinav olese, valjani te ćerav disave žrtve.“ O Majkl haljilo so o ćaćipe kova arakhlja hine but vredno hem odolese ćerđa bare promene ko po životi (Jak. 1:25).

O ćaćipe andi Biblija tano sar... lampa

O svetlo andi lampa pomožini amenđe te dikha kuri te đa ked tani tomina. Isto ađahar, hem e Devleso Lafi pomožini amenđe te ana mudra odluke đi živinaja ko Bengeso sveto. (Dikh o 12. hem o 13. odlomko)

12-13. Sar o ćaćipe pomožinđa e Majlijaće?

12 Ki Biblija tano o ćaćipe uporedimo jekha lampaja koja svetlini ko mrako (Ps. 119:105; Ef. 5:8). I Majli, ando Azerbejdžan, tani but zahvalno aso odova kobor e Devleso Lafi pomožinđa laće. Olake roditeljija na hine ki isto religija. Olako dad hine muslimani, a olaki daj hine Jevrejka. Oj phenela: „Iako đanđum so postojini o Devel, hine man nekobor pućiba ko kola na hine man odgovor. Pućljum man: ’Sose o Devel ćerđa e manušen? Sose o manuša valjani te patinen celo životi, ako palo odova ka oven večno mučime ko pakao?‘ O manuša phenena so sa odova so ovela amenđe tano e Devlesi volja, odolese pućljum man: ’Da li amen hijam samo igračka ko Devlese vasta hem ov ćerela amencar odova so mangela?‘“

13 I Majli hem ponodri rodinđa odgovorija ko pe pućiba. Sar đelo o vreme, oj počminđa te proučini e Devleso Lafi hem palo odova krstinđa pe. Oj phenela: „O odgovorija kola arakhljum ko Devleso Lafi pomožinđe maje te ovav bahtali hem te ovel man mir ko vilo.“ Sar i Majli, sare amen, šaj te hvalina e Jehova „kova andi tama vićinđa [amen] ki pi čudesno svetlost“ (1. Petr. 2:9).

14. Sar šaj pana pobuter te mange o ćaćipe? (Dikh o okvir „ Pana disave poređenja“)

14 Akala tane samo disave poređenja kola mothovena kobor tano o ćaćipe vredno. Šaj tu đaneja pana disave poređenja. Šukar bi ovela, ked isi tut to lično proučibe, te rode avera razlogija sose valjani te mange o ćaćipe. So pobuter mangeja o ćaćipe, pana pobuter ka trudine tut te mothove so cenineja le.

SAR ŠAJ TE MOTHOVA SO MANGAJA O ĆAĆIPE?

15. Kova tano jekh način sar šaj te mothova so mangaja o ćaćipe?

15 Ked redovno proučinaja i Biblija hem amare publikacije, ađahar mothovaja so mangaja o ćaćipe. Bizo obzir kobor berš hijam e Jehovase svedokija, isi amen pana but buća te sikljova. Ko prvo izdanje ando akava časopis, o ćaćipe andi Biblija tano uporedimo e luluđencar kola tane maškaro korov. Te šaj o manuš te arakhi jekh luludi, valjani pažljivo te rodel la. Ama, ked arakhi la, na valjani te ovel zadovoljno so arakhlja samo jekh luludi. Ov valjani te rodel pana luluđa. Isto ađahar, nane uvek lokho te proučine, ama o trud isplatini pe.

16. Sar tu proučineja? (Poslovice 2:4-6)

16 Na volinena sare te čitinen hem te proučinen. Ama, o Jehova phenela amenđe so valjani hor te proučina te šaj pana pošukar te haljova o ćaćipe. (Čitin Poslovice 2:4-6.) Odova but ka pomožini amenđe. Đi čitini e Devleso Lafi, amaro phral o Kori, odvojini jekh stih kova hor istražini. Ov phenela: „Čitinava svako fusnota, svako unakrsno referenca hem dodatno istražinava odova stih. Dikhljum so ked ađahar ćerava, sikljovava but buća.“ Bizo obzir ko savo način proučinaja, amen mothovaja so ceninaja o ćaćipe ked odvojinaja vreme aso odova (Ps. 1:1-3).

17. So značini te živina premalo ćaćipe? (Jakovljeva 1:25)

17 Naravno, nane dovoljno samo te proučina. Ako mangaja o ćaćipe te koristini amenđe, valjani te živina premalo ćaćipe. Odova značini so valjani te ićera amen ko odova so sikljovaja. Samo tegani šaj ćaće te ova bahtale. (Čitin Jakovljeva 1:25.) Ama, sar šaj te đana da li živinaja premalo ćaćipe? Jekh phral phenela so valjani te razmislina da li ćaće ićeraja amen ko odova so sikljovaja hem te dikha kuri šaj te ova pana pošukar. O apostol Pavle phenđa: „Kobor god đi akana napredujinđam, valjani hem ponodri te napredujina, te đa odole isto drumoja“ (Fil. 3:16).

18. Sose tano šukar „te živina premalo ćaćipe“?

18 Ćaće šaj but te pomožini amen odova so „živinaja premalo ćaćipe.“ Na samo so isi amen šukar životi sebepi odova, već hem radujinaja e Jehova hem amare phralen hem phenjen (Posl. 27:11; 3. Jov. 4). Akala tane but šukar razlogija sose hem ponodri valjani te manga o ćaćipe hem te živina premalo ćaćipe.

ĐILI 144 Dikh ki nagrada!

^ O lafi „ćaćipe“ često odnosini pe ko odova ko so verujinaja hem ko način sar živinaja. Bizo obzir da li akana sigende krstinđam amen ili već beršencar služinaja e Jehovase, sare valjani te razmislina sose mangaja o ćaćipe, odolese so odova ka pomožini amen te da sa amendar te ćera e Jehovasi volja.