1. Savo iskušenje hine le o Josif hem so tegani ćerđa?

 E JAKOVESO ćhavo o Josif hine le but baro iskušenje. Olesi gospodaresi romni phenđa lese: „Sov mancar.“ O Josif na manglja te ćerel odova. Disave šaj pućena pe sose o Josif na manglja te ćerel odova. Oleso gospodari, o Petefrije, na hine ćhere. O Josif hine robo ko odova ćher, a ako na bi prihvatini te sovel olaja, odija romni šaj hine te uništini oleso životi. Ipak, o Josif svako puti odbinđa olaki ponuda. Sose? Ov phenđa: „Sar šaj te ćerav asavko baro lošnipe hem te grešinav e Devlese?“ (Post. 39:7-12)

2. Sar o Josif đanđa soj tani i preljuba greh?

² Sar o Josif đanđa so i preljuba tani „baro lošnipe“ anglo e Devlese jaćha? Ko Mojsijeso zakon pisinđa: „Ma ćer preljuba“ (Izl. 20:14). Odova zakon hine pisimo oko 200 berš palo e Josifeso meribe. Ama, o Josif đanđa so o Jehova na mangela i preljuba. Na primer, ov sigurno đanđa so o Jehova ćerđa o brak te ovel maškaro jekh rom hem jekh romni. Ov šunđa sar o Jehova duj putija zaštitinđa olese parababa e Sara te na ovel silujimi hem te aćhol verno pe romese e Avrahamese. O Jehova ko slično način zaštitinđa hem olese baba e Rebeka, e Isakese romnja (Post. 2:24; 12:14-20; 20:2-7; 26:6-11). O Josif šaj razmislinđa ando akala buća hem ađahar haljilo soj tano šukar, a soj tano lošno anglo e Jehovase jaćha. Odolese so manglja e Jehova, o Josif manglja olese pravedna merilija hem hine odlučno te ićeri len.

3. Sostar ka vaćera ko akava članko?

³ Da li mangeja i pravednost? Sigurno mangeja! Ama, sare hijam nesavršena hem upro amende lokho šaj te utičinen e svetose merilija ando odova soj tano šukar, a soj  tano lošno (Is. 5:20; Rimlj. 12:2). Ko akava članko ka dikha, soj tani i pravednost hem sar šaj te pomožini amen odija osobina. Isto ađahar, ka dikha kola trin buća valjani te ćera te šaj pana pobuter te manga e Jehovase merilija.

4. Sar disave manuša dikhena ki pravednost hem sose tano odova pogrešno?

⁴ O religiozna vođe ko Isuseso vreme mislinđe so ćerena odova soj tano šukar. Ama, o Isus osudinđa len, odolese so kritikujinđe averen hem hine len pe merilija aso odova soj tano šukar, a soj tano lošno. Disave manuša avdije tane sar olende. On phenena so na ćerena ništa lošno, ama odova so ćerena proceninena premalo pe merilija. Često tane ponosna, kritikujinena averen hem mislinena soj tane pošukar averendar (Prop. 7:16; Luka 16:15). Ama, asavke buća o Jehova na mangela hem olenge delija tane dur ando odova soj tano pravedno.

5. Premalo odova so pisini ki Biblija, soj tani pravednost? Vaćer jekh primer.

⁵ I pravednost tani but šukar osobina. Odija osobina značini te ćere odova soj tano ispravno anglo e Jehovase jaćha. Ki Biblija o lafi „pravednost“ značini te ićere tut ko Jehovase merilija. Na primer, o Jehova phenđa so o trgovcija valjani te ovel len „ispravno mera“ (Pon. zak. 25:15). O hebrejsko lafi kova tano prevodimo sar ispravno ili pošteno šaj te ovel prevodimo hem sar pravedno. Znači, o hrišćanija kola mangena te oven pravedna anglo e Devlese jaćha valjani te ćeren odova soj tano ispravno hem te oven poštena ki pi buti. Isto ađahar, o pravedno manuš mangela i pravda hem mrzini ked dikhela nekas ko ćerela odova soj tano nepravedno. O manuš kova tano ćaće pravedno razmislini sar olese odluke ka utičinen upro Jehova, odolese so mangela te ćerel le „te ovel bahtalo“ (Kol. 1:10).

6. Sose jedino o Jehova isi le pravo te odlučini soj tano šukar, a soj tano lošno? (Isaija 55:8, 9)

⁶ Ki Biblija pisini so e Jehovastar „avela i pravednost“ (Jer. 50:7). Sar amaro Stvoritelj, o Jehova jedino isi le pravo te odlučini soj tano šukar, a soj tano lošno. Amen hijam nesavršena hem našti te đana soj tano šukar, a soj tano lošno. Ama, o Jehova tano savršeno, odolese ov šaj te đanel odova. (Posl. 14:12; čitin Isaija 55:8, 9.) Odolese so hijam ćerde premali Jehovasi slika, amen šaj hem mangaja te ćera odova soj tano ispravno anglo olese jaćha (Post. 1:27). Amen mangaja e Jehova hem odolese daja sa amendar te oponašina le najšukar so šaj (Ef. 5:1).

7. Sose valjanena amenđe razumna merilija? Vaćer jekh primer.

⁷ Amenđe pomožini ked ićeraja amen ko Jehovase merilija ando odova soj tano šukar, a soj tano lošno. Sose phenaja odova? Zamislin ked bi svako banka kokri pese odlučini kobor bi ovela i vrednost andi disavi valuta ili ked bi svako građevinsko firma koristini pekle merna jedinice. Tegani bi ovela haos. Ako bi o doktorija hem o medicinska sestre odlučinena te ovel len pekle standardija sar te lečinen e pacijenten, tegani but pacijentija bi merena. Dikhaja so disave razumna merilija kola isi ko sveto tane zaštita. Isto ađahar, e Devlese merilija aso odova soj tano šukar, a soj tano lošno tane amenđe zaštita.

8. Save blagoslovija o Jehova ka del okolenđe kola mangena olese pravedna merilija?

 ⁸ O Jehova blagoslovini okolen kola dena sa pestar te živinen ađahar sar so ov mangela. Ov obećini so „o pravednikija ka nasledinen i phuv, hem zauvek ka živinen upro late“ (Ps. 37:29). Pana hari, o manuša kola šunena e Jehovase pravedna merilija ka živinen ko jekhipe, ka ovel len mir hem ka oven bahtale. O Jehova mangela hem tu te ovel tut asavko životi. Svako amendar isi le but šukar razlogija te mangel e Jehovase pravedna merilija. Ama, sar šaj pana pobuter te manga i pravednost? Hajde te dikha kola trin buća valjani te ćera.

9. So ka pomožini amen te manga e Jehovase merilija?

⁹ Prvo buti: Mang okole kova ćhivđa o merilija. Te šaj te manga i pravednost, prvo valjani te manga okole kova ćhivđa o merilija aso odova soj tano šukar, a soj tano lošno. So pobuter mangaja e Jehova, pana pobuter ka manga te živina premalo olese pravedna merilija. Na primer, ked bi o Adam hem i Eva mangena e Jehova, on bi šunena le (Post. 3:1-6, 16-19).

10. So ćerđa o Avraham te šaj pošukar te haljol sar o Jehova razmislini?

¹⁰ Amen na mangaja te ćera isto greška sar o Adam hem i Eva. Odolese, valjani hem ponodri te sikljova ando Jehova, te cenina olese osobine hem te trudina amen te haljova sar razmislini. Ako ćeraja odova, amaro mangipe premalo Jehova ka ovel sa pobaro. Razmislin ando Avraham. Ov ćaće manglja e Jehova. Čak ked hine lese pharo te haljol sose o Jehova anđa disavi odluka, ov na buninđa pe protiv oleste. Ov koristinđa odija situacija pana pošukar te penđari e Jehova. Na primer, ked šunđa so o Jehova odlučinđa te uništini i Sodoma hem i Gomora, ov prvo darandilo so „o Sudija andi celo phuv“ ka uništini e pravedno manušen zajedno e lošnonencar. Ov naštine te verujini ko odova, odolese ponizno pućlja e Jehova nekobor pućiba. O Jehova strpljivo šunđa le hem odgovorinđa lese. Ko krajo, o Avraham haljilo so o Jehova đanela so isi ko svakoneso vilo hem so niked na ka uništini e šukar manušen zajedno e lošnonencar (Post. 18:20-32).

11. Sar o Avraham mothovđa so mangela e Jehova hem so isi le poverenje upro leste?

¹¹ Upro Avraham but utičinđa odova so vaćerđa e Jehovaja andi Sodoma hem Gomora. Palo odova, ov sigurno pana pobuter manglja hem poštujinđa e Jehova. Beršencar palo odova, o Avraham arakhlja pe ki situacija ked na hine lese lokho te mothovi so verujini e Jehovase. Sose? O Jehova rodinđa olestar te žrtvujini pe ćhave, e Isake. Ama, akana, o Avraham but pošukar đanđa e Jehova hem odolese ništa na pućlja le. Ov samo đelo te ćerel odova so o Jehova rodinđa olestar. Ama, šaj samo te zamislina kobor hine lese but pharo đi spreminđa pe te ćerel odova zadatko. Sigurno razmislinđa ando odova so đi akana sikljilo ando Jehova. Ov đanđa so o Jehova isi le pherdo mangipe hem so niked ne bi ćerela diso so nane pravedno. O apostol Pavle phenđa so o Avraham haljilo so o Jehova šaj te uskrsnini olese ćhave (Jevr. 11:17-19). O Jehova obećinđa so ando Isak ka avel baro potomstvo, ama tegani o Isak na hine le ćhave. O Avraham manglja e Jehova hem hine le poverenje upro Jehova  so ka ćerel odova soj tano šukar. Iako na hine lese lokho, o Avraham šunđa e Jehova (Post. 22:1-12).

12. Sar šaj te ova sar o Avraham? (Psalam 73:28)

¹² Sar šaj te ova sar o Avraham? Sar oleste hem amen valjani te sikljova pana pobuter ando Jehova, sose odova ka pomožini amen te ova pana popaše oleja hem pana pobuter te manga le. (Čitin Psalam 73:28.) Amari savest ka ovel oblikujimi premalo olese merilija (Jevr. 5:14). Sebepi odova, na ka mukha nisose hem nikase te ćhivel amen te ćera odova soj tano pogrešno. Čak ni ki godi na ka avel amenđe te ćera diso sova ka dukhava amare Dade ja ka rumina amaro amalipe oleja. Ama, sar šaj pana te mothova so mangaja i pravednost?

13. Sar šaj te „đa pali pravednost“? (Poslovice 15:9)

¹³ Dujto buti: De sa tutar to mangipe premali pravednost te ovel sa pobaro. Ako mangaja amare mišićija te oven zorale, ka trudina amen svako dive te vežbina. Isto ađahar, valjani svako dive te trudina amen, ako mangaja amaro mangipe premalo e Jehovase merilija te barjol. O Jehova haljola amen hem niked na bi rodela amendar te ćera diso so našti (Ps. 103:14). Ov uverini amen so „mangela okole kova đala pali pravednost“ (Čitin Poslovice 15:9.) Ako mangaja te ispunina disavo cilj, amen mora te trudina amen. Isto ađahar, ako mangaja te đa pali pravednost tegani valjani te trudina amen te ćera odova. O Jehova tano strpljivo amencar đi pomožini amenđe te napredujina hem hari pohari amen ka ova sa pošukar (Ps. 84:5, 7).

14. Soj tano „o oklop andi pravednost“ hem sose valjani amenđe?

¹⁴ O Jehova phenela amenđe so nane pharo te ićera amen ko olese pravedna merilija (1. Jov. 5:3). Odolese so odova tano amare šukaripase hem zaštitini amen. Setin tut so o Pavle phenđa andi  duhovno ratno oprema (Ef. 6:14-18). Kova deo andi oprema zaštitinđa e vojnikoso vilo? Odova hine o oklop. Ki amari duhovno oprema „o oklop andi pravednost“ predstavini e Jehovase pravedna merilija. Sar so o oklop zaštitini o doslovno vilo, ađahar hem e Jehovase pravedna merilija šaj te zaštitinen amaro vilo. Odolese, but tano važno te akhara i duhovno oprema, a posebno o oklop andi pravednost (Posl. 4:23).

15. Sar šaj te akhara o oklop andi pravednost?

¹⁵ Sar šaj te akhara o oklop andi pravednost? Amen akharaja le ked razmislinaja odolestar save odluke o Jehova mangela te ana. Ked odlučineja sostar ka vaćere, savi muzika ka šune, so ka dikhe ja savi knjiga ka čitine, puć kokri tut: „So ka ćhivav ko mo vilo? So o Jehova mislini odolestar? Da li odothe isi buća kola na sviđinena pe e Jehovase sar soj tano o nemoral, o nasilje ja i pohlepa?“ (Fil. 4:8). Ako ćereja odova so o Jehova mangela, tegani ka zaštitine to vilo ando lošna buća.

16-17. Sar o lafija ando Isaija 48:18 uverinena amen so amen zauvek šaj te živina premalo Jehovase merilija?

¹⁶ Sare amen mangaja te ićera amen ko Jehovase pravedna merilija. Ama, disavo puti pućaja amen: „Da li šaj uvek te ćera odova?“ Te dikha jekh primer kova o Jehova koristini ko Isaija 48:18. (Čitin.) Odothe o Jehova dela po lafi so amari pravednost ka ovel „sar o morska talasija.“ Zamislin sar terđoveja ki jekh obala hem dikheja sar o talasija đana jekh palo jekh. Da li bi pućeja tut, da li odola talasija jekh dive ka terđon? Sigurno na! Tu đaneja so o talasija ki odija plaža postojinena već hiljada berša hem đaneja so on niked na ka terđon.

¹⁷ Ti pravednost šaj te ovel sar o morska talasija. Sar odova? Ked valjani te ane disavi odluka, najangleder razmislin so bi o Jehova mangela te ćere. Palo odova, ćer odova so odlučinđan. Kobor god te ovel phari odija odluka, to Dad o Jehova uvek ka del tut snaga hem uvek ka pomožini tuće te živine premalo olese pravedna merilija (Is. 40:29-31).

18. Sose na valjani te sudina averenđe premalo amare merilija?

¹⁸ Trito buti: Mukh o Jehova te sudini. Amen valjani te da sa amendar te živina premalo Jehovase merilija. Ama, na valjani te uporedina odova so ćeraja odoleja so avera ćerena hem te mislina so hijam pošukar olendar. Amen nane amen pravo te sudina averenđe premalo amare merilija, već valjani te ićera ki godi so o Jehova tano „Sudija andi celo phuv“ (Post. 18:25). O Jehova na dinđa amen pravo amen te sudina. Čak hem o Isus phenđa: „Ma sudinen, te na sudini pe tumenđe“ (Mat. 7:1). *

19. Sar o Josif mothovđa so verujinđa so o Jehova tano pravedno Sudija?

¹⁹ Te dikha e Josifeso primer. O Josif na sudinđa averenđe, čak ni okolenđe kola hine but lošna premalo leste. Olese phralja hine gruba premalo leste, bikinđe le te ovel robo hem čak phenđe pe dadese so o Josif mulo. Beršencar palo odova, ked o Josif reslja pe pekle porodicaja, ov hine baro manuš ko Egipat.  Tegani, ov šaj hine te ovel grubo premalo pe phralja hem te irini lenđe aso sa so ćerđe lese. Olese phralja darandilje so o Josif baš odova ka ćerel, iako phenđe soj lenđe žao aso odova so ćerđe lese. Ama, o Josif phenđa lenđe: „Ma daran. Me na hijum o Devel te sudinav tumenđe“ (Post. 37:18-20, 27, 28, 31-35; 50:15-21). Ov hine ponizno hem haljilo so samo o Jehova isi le pravo te sudini.

20-21. Sar šaj te mothova so na hijam popravedna ando avera?

²⁰ Sar o Josif, hem amen valjani te mukha e Jehovase te sudini. Na primer, na valjani te mislina so đanaja sose amare phralja hem phenja diso ćerena, sebepi so samo o Jehova đanela soj tano ko olengo vilo hem samo ov šaj te ispitini olenge „motivija“ (Posl. 16:2). O Jehova mangela sa e manušen, bizo obzir ando kova than ili kultura avena. Ov phenela amenđe te ovel amen pana „pobuter mangipe“ premalo olende (2. Kor. 6:13). Amen valjani te manga amare phralen hem phenjen, a na te osudina len.

²¹ Isto ađahar, amen na ka sudina ni e manušenđe kolenđe propovedinaja (1. Tim. 2:3, 4). Da li bi neko amendar nekase andi pi familija phenela: „Ov niked na ka ovel e Jehovaso svedoko“? Na, sose tegani bi mothovaja so hijam ponosna hem previše pravedna. O Jehova sa e manušenđe pana dela prilika te pokajijnen pe (Dela 17:30). Ma bistri so okola kola mislinena soj tane popravedna ando avera, anglo Jehovase jaćha tane nepravedna.

22. Sose hijan odlučno te mange i pravednost?

²² Sare valjani te da sa amendar te ićera amen ko Jehovase pravedna merilija, odolese so ađahar ka pomožina averenđe te oven pana popaše amencar hem e Jehovaja. Niked na valjani te ćhinava te ova „bokhale hem trošale asi pravednost“ (Mat. 5:6). Ov uverimo so o Jehova dikhela kobor trudineja tut hem bahtalo tano ked dikhela so ćereja odova soj tano ispravno. Iako o manuša ko sveto tane but nepravedna, ma bistri so o Jehova „mangela e pravedno manušen“ (Ps. 146:8).