1. Premalo Jevrejima 12:1, so valjani te ćera te šaj te prasta i trka aso životi đi o krajo?

 AMARO hrišćansko đivdipe i Biblija uporedini jekha trkaja. Okola kola završinena odija trka, sar nagrada ka dobinen o večno životi (2. Tim. 4:7, 8). Amen valjani te da sa amendar hem ponodri te prasta, odolese so o krajo andi odija trka tano but paše. O apostol Pavle kova završinđa odija trka phenđa so valjani te ćera te šaj hem amen te završina la. Ov phenđa „te forda svako teret [...] hem istrajno te prasta i trka koja tani anglo amende.“ (Čitin Jevrejima 12:1.)

2. So značini „te forda svako teret“?

² Ked o Pavle pisinđa „te forda svako teret“ da li ov mislinđa so jekh hrišćanin na valjani te akhari nisavo teret? Na. Ov mislinđa so valjani te forda o nepotrebno teret. Asavko teret šaj te usporini amen ki trka hem te umorini amen. Te šaj te istrajina, amen valjani te haljova da li akharaja disavo nepotrebno teret hem odmah te cida le amendar. Ama, isi hem teret kova valjani te akhara a odova na isminaja te forda sose ako odova ćeraja, amen na ka aćhova ki trka aso životi (2. Tim. 2:5). Kova teret valjani te akhara?

3. (a) Premalo Galatima 6:5, so amen valjani te akhara? (b) Sostar ka vaćera ko akava članko hem sose?

³ Čitin Galatima 6:5. O Pavle akate phenela so isi diso  so valjani te akhara. Ov pisinđa so „svako ka akhari po pharipe“. O Pavle phenđa so svako amendar isi le odgovornost anglo Devel te akhari po pharipe, a odova našti te ćerel niko ko amaro than. Ko akava članko ka dikha, kova tano odova pharipe ili teret kova valjani te akhara hem sar šaj te akhara le. Isto ađahar, ka dikha kova nepotrebno teret šaj akharaja hem sar šaj te forda le amendar. Te šaj te ova uspešna ki amari trka aso životi, amen valjani te akhara amaro teret hem te forda amendar o nepotrebno teret.

4. Sose nane amenđe but pharo te ispunina amaro obećanje so ka služina e Jehovase zauvek? (Dikh i slika.)

⁴ Amaro predanje. Ked predajinđam amen e Jehovase, amen obećinđam so ka služina lese hem ka ćera olesi volja. Amen mora te ićera amen ko amaro obećanje. Odija tani bari odgovornost, ama amenđe nane but pharo te ćera odova. Amen hijam stvorime te ćera e Jehovasi volja (Otkr. 4:11). O Jehova stvorinđa  amen premali pi slika hem ćerđa te ovel amen duhovna potrebe. Sebepi odova, amen šaj te ova paše e Jehovaja hem hijam but bahtale ked ćeraja olesi volja (Ps. 40:8). Isto ađahar, ked šunaja e Jehova hem ked oponašinaja e Isuse, amen „dobinaja nevi snaga“ (Mat. 11:28-30).

5. So šaj te pomožini tuće te ispunine to obećanje so ka služine e Jehovase zauvek? (1. Jovanova 5:3)

⁵ Sar šaj te akhare odova teret? Isi duj buća kola šaj te pomožinen tut. Sar prvo, hem ponodri zorjaćer to mangipe premalo Jehova. Odova šaj te ćere ađahar so ka razmisline ando šukar buća kola o Jehova već ćerđa tuće hem ando odova so ov mangela te ćerel tuće ki budućnost. So pobuter barjaćereja to mangipe premalo Jehova, ka ovel tuće pana polokho te šune le. (Čitin 1. Jovanova 5:3.) Sar dujto, oponašin e Isuse. O Isus šaj hine te ćerel e Jehovasi volja odolese so molinđa e Jehova asi pomoć hem hor razmislinđa andi pi nagrada (Jevr. 5:7; 12:2). Sar o Isus, molin tut e Jehovase te zorjaćeri tut hem te pomožini tut i nada ko večno životi uvek te ovel tuće realno. Akala duj buća ka pomožinen tut te ispunine to obećanje so ka služine e Jehovase zauvek.

6. Sose valjani te ispunina amare porodična odgovornostija? (Dikh i slika.)

⁶ O porodična odgovornostija. Đi prastaja ki trka aso životi, amen valjani e Jehova hem e Isuse te manga pobuter andi amari familija (Mat. 10:37). Ama, odova na značini so na valjani te ispunina amare odgovornostija ki porodica. U stvari, te šaj o Jehova hem o Isus te oven zadovoljna amencar, svako amendar valjani te ispunini pi uloga koja isi le ki porodica (1. Tim. 5:4, 8). Ako ka ćera odova, amen ka ova pobahtale. O Jehova kova ćerđa i porodica đanela so oj šaj te ovel bahtali samo ako o rom hem i romni mangena pe hem poštujinena pe, ako o roditeljija mangena hem šukar vaspitinena pe ćhaven hem ako o ćhave šunena pe roditeljen (Ef. 5:33; 6:1, 4).

7. Sar šaj te ispunine ti uloga ki porodica?

⁷ Sar šaj te akhare odova teret? Savi god uloga isi tut ki porodica, trudin tut te primenine o savetija ando Devleso Lafi. Ma oslonin tut ko odova so tu mislineja soj tano šukar, ki ti kultura ja so o stručnjakija savetujinena (Posl. 24:3, 4). De sa tutar šukar te koristine amare publikacije. Odothe isi praktična predlogija sar šaj te primenine e biblijake načelija. Na primer, ko serije ando člankija „Saveti za porodicu“ isi but šuže informacije kola vaćerena ando problemija kola isi len o bračna parija, o roditeljija hem o tinejdžerija. b Ov odlučno te primenine odova so vaćeri e Devleso Lafi, čak iako te ćherutne na ćerena odova. Ked tu ka ćere odova, ađahar ka pomožine te porodicaće hem ka oven tut bare blagoslovija ando Jehova (1. Petr. 3:1, 2).

8. Sar šaj amare odluke te utičinen upro amende?

⁸ I odgovornost aso amare odluke. O Jehova dinđa amen slobodno volja hem mangela te ova bahtale odolese so anaja šukar odluke. Ama, ako anđam disave lošna odluke, ov na ka cidel amendar o  posledice (Gal. 6:7, 8). Sebepi odova, valjani te prihvatina o posledice ando amare lošna odluke ili ako phenđam ili ćerđam diso pogrešno. Amari savest šaj te mučini amen ako ćerđam diso pogrešno. Ama, odova so đanaja so amen hijam odgovorna aso amare odluke šaj te podstaknini amen te priznajina amare grehija, te ispravina amare greške hem te na ponovina len. Ako ćeraja odova, hem ponodri šaj te aćhova ki trka aso životi.

9. So šaj te pomožini tuće ako anđan pogrešno odluka? (Dikh i slika.)

⁹ Sar šaj te akhare odova teret? So šaj te ćere ako anđan disavi pogrešno odluka? Najangleder, prihvatin i činjenica so tu našti te menine i prošlost. Ma našal to vreme hem ti snaga te opravdine tut, te krivine tut ili averen. Umesto odova, ov svesno so grešinđan hem de sa tutar te ćere odova so akana šaj. Ako isi tut osećaj andi krivica, tegani ponizno molin tut e Jehovase, priznajin ti greška hem molin le te oprostini tuće (Ps. 25:11; 51:3, 4). Isto ađahar, izvinin tut okolenđe kolen povredinđan. Ako tano potrebno, rode pomoć kotar starešine (Jak. 5:14, 15). Sikljov ando te greške hem trudin tut te na ponovine len. Ov sigurno so o Jehova ka mothovi tuće po milosrđe hem so ka del tut odova so valjani tuće (Ps. 103:8-13).

10. Sose tane o nerealna očekivanja jekh but pharo teret? (Galatima 6:4)

¹⁰ O nerealna očekivanja. Ked uporedinaja amen averencar, tegani očekujinaja kokri amendar te ćera diso so našti. (Čitin Galatima 6:4.) Sebepi odova, šaj te ova zavidna upro avera hem te manga te takmičina amen olencar (Gal. 5:26). Ako pokušinaja te ćera odova so avera ćerena, a našti te ćera odova, samo ka povredina kokri amen. Ki Biblija pisini so „ked neko but ađićeri ovela tužno“, a kobor tano potužno o manuš kova očekujini pestar te ćerel diso so našti (Posl. 13:12). Ako ađahar ćeraja, odova šaj te lel amari snaga hem te usporini amen ki trka aso životi (Posl. 24:10).

11. So šaj te ćere te na oven tut nerealna očekivanja?

¹¹ Sar šaj te forda odova teret? O Jehova na očekujini amendar te ćera pobuter ando odova so ov rodela. Niked na očekujini amendar te da le odova so amen našti (2. Kor. 8:12). Šaj te ove sigurno so o Jehova niked na uporedini tut averencar (Mat. 25:20-23). O Jehova but cenini ti služba koja ćereja celone vileja, ti vernost hem ti istrajnost. Ov skromno hem prihvatin so sebepi te berša hem to sastipe, šaj našti te ćere odova so mangeja. Sar o Varzelaj, ma prihvatin disavi odgovornost ako sebepi te berša ja to sastipe našti te ispunine la (2. Sam. 19:35, 36). Sar o Mojsije, prihvatin averengi pomoć hem ked šaj podelin o odgovornostija (Izl. 18:21, 22). Ked hijan skromno, na ka oven tut nerealna očekivanja kola šaj te len ti snaga đi prastaja ki trka aso životi.

12. Da li amen hijam odgovorna aso lošna odluke kola avera anena? Objasnin.

¹² O osećaj so amen hijam odgovorna aso averenge lošna odluke. Amen našti te ana odluke ko averengo than niti šaj uvek te zaštitina len ando posledice kotar olenge lošna odluke. Na primer, jekh ćhavo ja jekh ćhaj šaj te odlučini te na služini više e Jehovase. E roditeljenđe šaj  te ovel but pharo sebepi odija odluka. Ama, ako o roditeljija pes krivinena aso pe ćhavengi odluka, on lena upro peste jekh but baro teret. A o Jehova na očekujini olendar te akharen odova teret (Rimlj. 14:12).

13. So šaj jekh roditelj te ćerel ako oleso ćhavo ja olesi ćhaj anđa lošno odluka?

¹³ Sar šaj te forda odova teret? Ma bistri so o Jehova sarinenđe dinđa slobodno volja. Svako amendar šaj kokri pese te odlučini da li ka služini lese ja na. O Jehova đanela so tu na hijan savršeno roditelj, ov samo očekujini tutar te de to najšukar. O odluke kola te ćhave anena nane ti odgovornost nego olengi (Posl. 20:11). Ama, ipak šaj brinineja tut sebepi o greške kola ćerđan sar roditelj. Ako tano ađahar, vaćer e Jehovase sar osetineja tut hem molin le te oprostini tuće. Ov đanela so tu našti te irine o vreme hem te ćere o buća averćhane. Isto ađahar, ov na ađićeri tutar te sprečine te ćhave te ćedel odova so sejinđa. Niked ma bistri so ako to ćhavo ili ti ćhaj trudini pe te irini pe e Jehovase, o Jehova vilestar ka primini len palem (Luka 15:18-20).

14. Sose valjani te forda amendar o baro osećaj andi krivica?

¹⁴ O but baro osećaj andi krivica. Ako ćerđam disavo greh, normalno tano te ovel amen osećaj andi krivica. Ama, o Jehova na mangela te ovel amen but baro osećaj andi krivica. Odova teret valjani te forda amendar. Ako priznajinđam amaro greh, kajinđam amen hem daja sa amendar te na ćera odova so ćerđam, amen šaj te ova uverime so o Jehova oprostinđa amenđe (Dela 3:19). Palo odova so ćerđam akala buća, o Jehova na mangela hem ponodri te ovel amen osećaj andi krivica. Ov đanela so odova šaj but te povredini amen (Ps. 31:10). Ako mukhaja i tuga te lel amari snaga, tegani na ka šaj te prasta više ki trka aso životi (2. Kor. 2:7).

15. So ka pomožini tuće te na ovel tut but baro osećaj andi krivica? (1. Jovanova 3:19, 20; dikh i slika.)

 ¹⁵ Sar šaj te forda odova teret? Ked isi tut baro osećaj andi krivica, razmislin ando odova so o Jehova ćaće oprostini o grehija (Ps. 130:4). Ked ov oprostini okolenđe kola iskreno kajinena pe, ov obećini: „Na ka avel maje ki godi olengo greh“ (Jer. 31:34). Odova značini so o Jehova na razmislini ando greh kova već oprostinđa tuće. Odolese, ma mislin so o posledice kola isi tut sebepi o greh kova ćerđan tane dokaz so o Jehova na oprostinđa tuće. Ma razočarin tut ako sebepi odova više nane tut disave odgovornostija ki skupština. O Jehova više na razmislini ando greh kova ćerđan, odolese na valjani ni tu te ćere odova. (Čitin 1. Jovanova 3:19, 20.)

16. So valjani te haljova đi prastaja?

¹⁶ Đi prastaja ki amari trka aso životi, amen valjani te šuna akava savet: „Prastan ađahar te osvojinen [i nagrada]!“ (1. Kor. 9:24). Te šaj te ćera odova, valjani te haljova i razlika maškar o teret kova valjani te akhara hem o teret kova valjani te forda amendar. Ko akava članko, vaćerđam samo ando nekobor primerija so valjani te akhara, a so valjani te forda. Ama, isi hem avera primerija. O Isus phenđa so valjani te pazina amaro vilo „te na ovel opteretimo bute hajbaja, pijbaja hem e problemencar ando đivdipe“ (Luka 21:34). Akala hem avera stihija šaj te pomožinen amen te haljova kola promene valjani te ćera koro amende đi prastaja ki trka aso životi.

17. Sose šaj te ova sigurna so ka osvojina i nagrada ki trka aso životi?

¹⁷ Amen šaj te ova sigurna so ka osvojina i nagrada ki trka aso životi sose o Jehova ka del amen snaga te ćera odova (Is. 40:29-31). Odolese, ma usporin! Oponašin e Pavle kova dinđa sa pestar te osvojini i nagrada koja hine anglo leste (Fil. 3:13, 14). Niko ko amaro than našti te prastal ki akija trka, ama uzi Jehovasi pomoć tu šaj te uspine. O Jehova šaj te pomožini tuće te akhare o teret kova valjani hem te forde o teret kova na valjani te akhare (Ps. 68:19). Uzi olesi pomoć, tu šaj istrajno te prasta i trka hem te osvojine i nagrada!