1-2. Sostar vaćerđam ko okova članko hem so ka dikha ko akava?

KO OKOVA članko vaćerđam ando disave šukar savetija kotar 19. poglavlje andi knjiga Levitska. Na primer, ko trito stiho dikhljam so o Jehova phenđa e Izraelcenđe te poštujinen pe daja hem pe dade. Dikhljam so šaj te ićera amen ko odova savet ađahar so ka đa hem ka ćina amare roditeljenđe odova so valjani lenđe, ka ohrabrina len hem ka pomožina lenđe te oven paše e Jehovaja. Ko odova isto stiho, o Devel phenđa e Izraelcenđe kobor tano važno te ićeren o sabat. Iako avdije na ićeraja o sabat, amen ićeraja amen ko načelo kova bešela palo odova zakon ađahar so svako dive odvojinaja vreme te ćera diso e Jehovase. Ked ađahar ćeraja, amen mothovaja so mangaja te ova sveta, sar so pisini ki Levitska 19:2 hem ki 1. Petrova 1:15.

² Ko akava članko, ka dikha pana disave buća ando 19. poglavlje kotar knjiga Levitska. Akana ka sikljova sar šaj te ova šukar premalo hendikepirana manuša, sar šaj te ova poštena ki amari buti hem sar šaj te mothova so mangaja averen. Amen mangaja te ova sveta sar o Devel. Odolese, hajde te dikha so šaj pana te sikljova ando 19. poglavlje kotar knjiga Levitska.

3-4. Premali Levitska 19:14, sar o Izraelcija valjanđe te ponašinen pe premalo okola so na dikhena hem so na šunena?

³ Čitin Levitska 19:14. O Jehova ando pe sluge ađićeri te oven šukar premalo hendikepirana manuša. Na primer,  o Izraelcija na isminđe te den arman nekas ko hine kašuko. Odova značinđa so na valjanđe te vaćeren diso lošno olestar. Odova hine diso but lošno sose ov našti hine te šunel odova so on vaćerđe olestar hem našti hine te branini pe.

⁴ Isto ađahar, ko 14. stiho dikhaja so o manuša na valjanđe te „ćhiven anglo kororo manuš diso te perel.“ Ki jekh knjiga, koja vaćeri ando odova sar o manuša ponašinđe premalo okola so hine hendikepirana, pisini: „Ko purano vreme, ko Blisko Istok, o manuša hine but okrutna hem nepravedna premalo olende.“ Disave šaj namerno ćhivđe anglo korore diso te peren hem te povredinen pe ja te asan olencar. Odova ćaće hine but lošno! Ked dinđa akija zapovest, o Jehova manglja te pomožini pe narodose te oven saosećajna premalo okola so na dikhena hem na šunena.

5. Premalo kaste valjani te mothova saosećanje hem sar šaj te ćera odova?

⁵ O Isus mothovđa soj tano saosećajno premalo hendikepirana manuša. Ked o učenikija ando Jovan Krstitelj alje ko Isus, ov phenđa lenđe te phenen e Jovanese: „O korore dikhena, o sakatija phirena, o gubava čistinena pe, o kašuke šunena, o mule uštena.“ Ked o manuša dikhlje o čudija kola o Isus ćerđa, on „hvalinđe e Jehova“ (Luka 7:20-22; 18:43). Amen mangaja te ova sar o Isus hem mangaja te mothova saosećanje premalo asavke manuša. Odolese, amen hijam šukar hem strpljiva premalo lende. Avdije, našti te ćera čudija sar o Isus. Ama, olenđe hem okolenđe so na penđarena o ćaćipe šaj te vaćera i šukar vest so o Devel pana hari ka cidel sa odova soj tano lošno hem so zauvek ka živinen ko raj ki phuv (Luka 4:18). Sebepi odova, već akana but manuša hvalinena e Devle.

6. Sar disave stihija ko 19. poglavlje andi knjiga Levitska pomožinena amen pana pošukar te haljova o Deš zapovestija?

⁶ Disave stihija ko 19. poglavlje andi knjiga Levitska pomožinena amen pana pošukar te  haljova o Deš zapovestija. Na primer, i oftoto zapovest phenela: „Ma ćor“ (Izl. 20:15). Neko šaj te mislini so na ćorela sose niked na lelja diso so nane oleso. Ama, ov šaj ćorela ko disavo aver način.

7. Sar jekh pazardžija mothovđa so na ićeri pe ki oftoto zapovest?

⁷ Jekh pazardžija šaj te phenel so na ćorela sose niked na lelja diso so nane oleso. Ama, sar ćerela pi buti? Ki Levitska 19:35, 36, o Jehova phenđa: „Ma koristinen hovavne mere ked merinena diso kobor tano baro, pharo ja kobor than lela. Valjani te ovel tumen tačno vaga, tačna tegija hem tačna mere.“ O pazardžija kova koristinđa i vaga koja na merini tačno hovavđa e manušen hem ađahar ćorđa olendar. Akana ka dikha pana disave stihija ando 19. poglavlje andi knjiga Levitska kola ka pomožinen amen te ova poštena.

8. Sar o lafija andi Levitska 19:11-13 pomožinđe e Jevrejenđe te ićeren pe ko načelo andi oftoto zapovest hem sar pomožinena amenđe?

⁸ Čitin Levitska 19:11-13. Ki početka andi Levitska 19:11 pisini: „Ma ćoren.“ A ko 13. stih pisini: „Ma prevarin te pašutne.“ Odolese ked neko nane pošteno ki buti odova značini so ćorela. I oftoto zapovest phenela so na valjani te ćora. Ama, odova so pisini ki Levitska pomožinđa e Jevrejenđe te haljon sar šaj te ićeren pe ko načelo ando akava zakon, te oven poštena ko sa so ćerena. Šukar tano te đana sar o Jehova dikhela ked neko nane pošteno hem ked ćorela. Odolese, valjani te puća amen: „Ked razmislinava andi Levitska 19:11-13, da li valjani te ćerav disave promene ko mo životi ja ko odova sar ćerava mi buti?

9. Sar o zakon andi Levitska 19:13 arakhlja e radnikonen?

⁹ Ako jekh phral ja phen isi len radnikija ovela bi šukar te razmislinen ando odova so pisini ki Levitska 19:13: „E radnikosi plata ma ićer koro tute prekali rat, sa đi sabale.“ Ko Izrael, but manuša ćerđe sar zemljoradnikija. Ko krajo ando dive, on valjanđe te priminen pi plata. Ako jekh radniko na dobinđa pi plata ko krajo ando dive, ov na bi ovela le sova te parvari pe porodica. O Jehova objasninđa sar tano odole manušese: „Ov tano ćororo hem oleso životi zavisini andi olesi plata“ (Pon. zak. 24:14, 15; Mat. 20:8).

10. So šaj te sikljova andi Levitska 19:13?

¹⁰ Avdije, but radnikija dobinena pi plata jekhvar ja duvar ko masek, a na svako dive. Ama, o načelo andi Levitska 19:13 pana važini. Disave poslodavcija na mothovena so poštujinena pe radnikonen sose na platinena len odobor kobor on zaslužinena. On đanena so on našti te arakhen aver buti hem so mora te ćeren buti odothe. Ko asavko način, on samći „ićerena e radnikosi plata koro peste.“ O hrišćanija kola isi len radnikija valjani ozbiljno te razmislinen akalestar hem te pućen pe da li tane poštena premalo lende. Akana ka dikha so šaj pana te sikljova ando 19. poglavlje kotar knjiga Levitska.

11-12. So o Isus manglja te mothovi ked citirinđa o lafija andi Levitska 19:17, 18?

¹¹ O Devel na rodela ando pe sluge samo te na povredinen avere manušen. Ov phenela so on valjani te ćeren diso pobuter. Odova šaj te dikha ki Levitska 19:17, 18. (Čitin.) O Jehova phenđa: „Mang te pašutne sar  kokri tut.“ Amen valjani te ćera akava, ako mangaja o Devel te ovel zadovoljno amencar.

¹² O Isus mothovđa so i zapovest andi Levitska 19:18 tani but važno. Jekhvar, jekh fariseji pućlja e Isuse: „Koja tani i najbari zapovest ko Zakon?“ O Isus phenđa so „i najbari hem i prvo zapovest“ tani so valjani te mangel e Jehova sa pe vileja, sa pe dušaja hem sa pe gođaja. Palo odova, citirinđa o lafija andi Levitska 19:18, kuri pisini: „I dujto, slično sar akija, tani: ’Mang te pašutne sar kokri tut‘“ (Mat. 22:35-40). Isi but načinija sar šaj te mothova so mangaja e manušen. Ko 19. poglavlje ki knjiga Levitska ka dikha sar šaj te ćera odova.

13. Sar o izveštaj ando Josif pomožini amenđe pana pošukar te haljova odova so pisini ki Levitska 19:18?

¹³ Amen šaj te mothova so mangaja e manušen ađahar so ka ićera amen ko savet kova pisini ki Levitska 19:18. Odothe pisini: „Ma irin lošnipaja hem ma ićer holi.“ But amendar đanena nekas ko šaj već beršencar tano holjamo upro po kolega, po amal ja upro nekaste andi pi porodica. Setin tut so e Josifese phralja hine but holjame upro leste hem so sebepi odija holi ćerđe diso but lošno (Post. 37:2-8, 25-28). Ama, o Josif na hine sar olende. Ked šaj hine te irini lenđe aso odova so ćerđe lese, ov mothovđa lenđe milosrđe. O Josif na ićerđa i holi. Umesto odova, ov ćerđa premalo odova so kasnije hine pisimo ki Levitska 19:18 (Post. 50:19-21).

14. So mothovi so valjani te ićera amen ko načelo andi Levitska 19:18?

¹⁴ O Josif na ićerđa i holi već oprostinđa pe phralenđe. Ako mangaja o Devel te ovel zadovoljno amencar hem amen valjani te oprostina averenđe. Odova hem o Isus phenđa ked sikavđa amen sar valjani te molina amen (Mat. 6:9, 12). Diso slično hem o apostol Pavle phenđa e hrišćanenđe: „Ma irinen o lošnipe, me mangle“ (Rimlj. 12:19). Ov pana phenđa: „Podnosinen jekh jekhe hem ando vilo oprostinen  jekh jekhese, čak hem ked neko uvredini tumen“ (Kol. 3:13). O Jehova na menjinđa pe. Ov hem avdije rodela amendar te ićera amen ko načelo kova pisini ki Levitska 19:18.

15. Kova primer pomožini amen te haljova sose valjani te oprostina?

¹⁵ Te dikha jekh primer. Ked neko povredini amen, odova tano sar ked isi amen jekh rana. Disave rane šaj te oven tikne, a disave bare. Na primer, ked ćeraja diso ki kuhinja šaj hari te ćhina amen. Odova šaj ćaće te dukhal, ama sigate nakhela. Palo jekh ja duj dive ni na ka setina amen so ćhinđam amen. Isto ađahar, podijekh puti neko šaj hari te povredini amen. Na primer, amaro amal šaj te ćerel ja te phenel diso bizo te razmislini hem ađahar šaj te povredini amen. Tegani, šaj lokho nakhljam prekalo odova. Ama, podijekh puti i rana šaj te ovel but bari. Tegani, o doktori šaj ka valjani te sivel odova than hem te paćari i rana. Ako stalno zadinaja odija rana, oj na ka saćol hem pana pobuter ka dukhal amen. Diso slično šaj te ćerel hem o manuš kova tano but povredimo. Ov šaj stalno te mislini kobor tano olese pharo hem kobor avera povredinđe le. Ama, ađahar samo kokri pes povredini. But tano pošukar te ćerel odova so pisini ki Levitska 19:18.

16. Premali Levitska 19:33, 34, sar o Izraelcija valjanđe te ponašinen pe premalo strancija hem so šaj te sikljova odolestar?

¹⁶ Ked o Jehova phenđa e Izraelcenđe te mangen pe pašutnen, ov na mislinđa so on valjani te mangen samo avere Izraelcen. Ov phenđa lenđe te mangen e manušen kola živinđe maškaro lende. Odova hine jasno mothovdo ki Levitska 19:33, 34. (Čitin.) O Jehova manglja o Izraelcija te ponašinen pe premalo odola manuša samći hem on tane Izraelcija. Na primer, ko oleso Zakon pisinđa so o strancija hem o Izraelcija kola hine ćorore šaj hine te ćeden odova so aćhilo ki njiva (Lev. 19:9, 10). Avdije, hem amen valjani te ićera amen ko odova načelo (Luka 10:30-37). Sar šaj te ćera odova? But manuša morandilje te mukhen pi phuv hem disave olendar alje te živinen ki amari phuv. But tano važno te mothova so poštujinaja odole manušen.

17-18. (a) Ko so podstakninena amen o lafija andi Levitska 19:2 hem andi 1. Petrova 1:15? (b) So o Petar podstakninđa amen te ćera?

¹⁷ O lafija andi Levitska 19:2 hem andi 1. Petrova 1:15 podstakninena amen te ova sveta. Avera stihija ando 19. poglavlje kotar knjiga Levitska šaj te pomožinen amen te dikha so šaj pana te ćera te ugodina e Jehovase. Amen vaćerđam ando nekobor stihija kola sikavđe amen kola buća valjani, a kola buća na valjani te ćera. * Isto ađahar, hem o grčko deo andi Biblija mothovi so o Jehova hem avdije rodela amendar te ićera amen ko akala načelija. Hajde te dikha so o apostol Petar pana phenđa.

¹⁸ Iako služinaja e Jehovase hem ćeraja šukar buća averenđe, o Petar podstakninđa amen te ćera pana jekh važno buti. Angleder te phenel so valjani te da sa amendar te ova sveta, ov phenđa: „Pripreminen tumari godi asi bari buti“ (1. Petr. 1:13, 15). Koja tani odija buti? O Petar phenđa so e Isusese pomazana phralja ka „objavinen e Devleso šukaripe“ (1. Petr. 2:9). Avdije, sare amen ćeraja odija važno buti, koja but pomožini e manušenđe. Sar e Devleso sveto narodo, amen isi amen čast te vaćera i šukar vest e manušenđe (Mar. 13:10). Ked daja sa amendar te ićera amen ko načelija ando 19. poglavlje kotar knjiga Levitska, amen mothovaja so mangaja amare Devle hem e manušen hem so mangaja „te ova sveta“ ko sa so ćeraja.