SIGURNO but cenineja o poklonija kola o Jehova dinđa tut hem so mukhlja tut kokri te odlučine sar ka koristine len. Zanimljivo so ki Biblija pisini so hem o vino tano poklon ando Devel. Na primer, ko Propovednik 10:19 pisini: „O maro anela radost hem o vino anela veselje ko životi“ (Ps. 104:15). Ama, verovatno dikhljan so disave manuša isi len problemija alkoholeja. Isto ađahar, odova sar neko dikhela ko alkohol zavisini ando odova kaj živini hem ki koja kultura barilo. Ama, sar o hrišćanija valjani te dikhen ko alkohol?

Bizo obzir kaj živinaja ja ki koja kultura bariljam, ko amare odluke valjani te utičinen e Jehovase merilija, a na odova so o manuša phenena. Sose? Odolese so tegani šaj te ova bahtale.

Sar so verovatno primetinđan, but manuša ko sveto često hem but pijena. Disave mislinena so ađahar ka osetinen pe pošukar ja ka bistren upro pe problemija. Ko disave phuvja, o manuša mislinena so neko ko pijela alkohol tano zrelo hem zoralo.

O Jehova dela amen but mudra savetija. Na primer, ov upozorini amen save posledice šaj te oven amen ako maćovaja. Ko Poslovice 23:29-35 tano opisujimo jekh mato manuš hem save posledice isi le. a Jekh starešina andi Evropa kova vićini pe Danijel setini pe savo životi hine le angleder te ovel Svedoko. Ov phenela: „But piljum hem sebepi odova anđum lošna odluke. Isto ađahar, doživinđum but lošna buća. Pana maje pharo ked razmislinava ando odova.“

Sar šaj te ana mudra odluke hem te cida amen ando problemija kola ovena ked neko maćola? Ađahar so ka ićera amen ko Devlese merilija.

Akana ka dikha, so i Biblija vaćeri ando alkohol hem sose disave manuša pijena.

I Biblija na zabranini umereno te pijel pe alkohol. U stvari, koro late pisini so jekh manuš šaj te uživini đi pijela vino. Ko Propovednik 9:7 pisini: „Radosno ha maro hem bahtalipaja pi o vino.“ Podijekh puti o Isus pilja vino, a odova ćerđe hem avera verna sluge (Mat. 26:27-29; Luka 7:34; 1. Tim. 5:23).

I Biblija ćerela jasno razlika maškaro odova te pijel pe alkohol hem te maćol pe. Koro late pisini: „Ma maćoven vinoja“ (Ef. 5:18). Čak pisini so okola kola „maćona na ka nasledinen e Devleso Kraljevstvo“ (1. Kor. 6:10). Sar so dikhaja, o Jehova osudini okolen kola maćona. Umesto te mukha i kultura te utičini upro amende, amen valjani te dozvolina e Jehovase merilija te oblikujinen amaro mišljenje ando alkohol.

Disave mislinena so šaj but te pijen, a hić te na maćon. Ama, asavko razmišljanje tano opasno. Ki Biblija jasno pisini so ked „neko pijela but vino“ odova šaj te legari le đi o ozbiljno greh, sebepi kova šaj te rumini po amalipe e Jehovaja (Titu 2:3; Posl. 20:1). O Isus čak phenđa so sebepi o „pijbe“ neko šaj na ka khuvel ko nevo sveto (Luka 21:34-36). Tegani, so šaj jekhe hrišćanese te pomožini te cidel pe ando problemija kola anela o alkohol?

Opasno tano ako neko mukhela i kultura ki koja barilo te utičini upro leso stav ando  alkohol. Ked vaćeri pe andi hrana hem ando pijba, o hrišćanija ćerena odova soj tano ugodno e Jehovase. Ki Biblija pisini: „Bilo te han, bilo te pijen, bilo diso aver te ćeren, sa ćeren e Devlese ki slava“ (1. Kor. 10:31). Akana ka razmotrina disave pućiba hem načelija andi Biblija.

Da li pijava samo te šaj te uklopinav man ko društvo? Ko Izlazak 23:2 pisini: „Ma ćer lošnipe samo odolese so but manuša ćerena odova.“ O Jehova upozorinđa e Izraelcen te na oponašinen e manušen kola ćerena lošnipe. Odova upozorenje važini hem amenđe avdije. Ako dozvolinaja avera te utičinen upro amaro stav hem odluke ando alkohol, amen ka počmina hari pohari te na šuna e Jehova hem ka našala amaro amalipe oleja (Rimlj. 12:2).

Da li pijava samo te bi mothovava kobor hijum zoralo? Ko disave kulture o manuša često hem but pijena (1. Petr. 4:3). Ama, dikh so ki 1. Korinćanima 16:13 hijam podstaknime te ćera: „Oven đangavde, aćhoven verna, oven hrabra hem zorale.“ Da li o alkohol šaj ćaće te ćerel amen te ova zorale? Na, u stvari tano suprotno. Sebepi o alkohol, nekase šaj te ovel pharo jasno te razmislini hem te anel šukar odluke. Umesto te ćerel amen zorale, o alkohol šaj te ćerel amen te ova slaba. Ko Isaija 28:7 phenela pe so sebepi o alkohol neko šaj te đal ko pogrešno drumo.

I snaga koja valjani amenđe te ćera odova soj tano ispravno avela ando Jehova hem ando odova ked aćhovaja đangavde hem zorale ki vera (Ps. 18:32). Odova šaj te ćera ađahar so ka cida amen ando buća kola šaj te ruminen amaro amalipe e Jehovaja hem ka ana šukar odluke. O Isus hine paše e Jehovaja hem but manuša poštujinđe le odolese so hine hrabro hem odlučno te ćerel odova soj tano šukar.

Da li pijava te šaj te našav ando me problemija? Jekh psalmista pisinđa: „Ked ki mi godi isi but brige, tu utešineja man hem deja man mir“ (Ps. 94:19). Ako brinineja tut aso diso, rode pomoć ando Jehova, a na ko alkohol. Jekh način sar šaj te rode pomoć kotar Jehova tano ađahar so često ka moline tut. Isto ađahar, butenđe pomožinđa odova  so rodinđe savet kotar zrelo amal ki skupština. Umesto te rešini e manušese problemija, o alkohol šaj te sprečini le te ćerel odova soj tano ispravno (Os. 4:11). O Danijel, kole angleder pominđam, phenela: „But brininđum man hem hine man osećaj andi krivica. Me piljum te šaj te našav ando me problemija, ama o problemija ulje samo pobare. Našalđum me amalen hem više na poštujinđum kokri man.“ So pomožinđa e Danijelese? Ov phenela: „Haljiljum so valjani te rodav pomoć ando Jehova, a na ko alkohol. Ked odova ćerđum, tegani šaj hine te ikljovav ko krajo me problemencar.“ Na valjani te bistra so o Jehova tano uvek spremno te pomožini amen, čak ked amenđe dićhola so i situacija tani but phari (Fil. 4:6, 7; 1. Petr. 5:7).

Ako pijeja alkohol, sose ne bi pućeja tut akala pućiba: „Da li neko andi mi porodica ili mo paše amal brinini pe ando odova kobor pijava?“ Ako ja, odova šaj te mothovi so tu već isi tut problemi, a na hijan ni svesno odolestar. „Da li pijava pobuter nego angleder?“ Na valjani te bistre so okola kola na hine zavisna ando alkohol, šaj te počminen te oven. „Da li maje pharo te na pijav nekobor dive ili čak pobuter vreme?“ Ako ja, odova šaj te značini so uljan zavisno ando alkohol. Tegani, šaj ka valjani tuće stručno pomoć te rešine odova problemi.

Disave hrišćanija odlučinđe hić te na pijen odolese so o pijbe šaj te anel bare problemija. A avera odlučinđe te na pijen odolese so na sviđini pe lenđe o ukus ando alkohol. Ako neko kas tu penđareja anđa asavki odluka, tu šaj te mothove lese obzirnost ađahar so ka poštujine olesi odluka, a na te kritikujine le.

Disave odlučinđe te ćhiven pese disave granice. Jekh hrišćanin šaj te ćhivel pese granica kobor ka pijel ili šaj te ćhivel pese disave pravilija kobor često ka pijel. Na primer, jekh puti ko kurko ili umereno đi hala maro. Avera šaj ćhivđe pese granica ko odova savi vrsta alkohol ka pijen. Na primer, ka pijen vino ili pivo, ama na ka pijen disavo  piće kaj isi baro procenat ando alkohol, čak ni ko koktelija. Ked jekh osoba ćhivela pese granica kobor ka pijel, ka ovel laće polokho te ićeri pe ko odova. Nane potreba jekh zrelo hrišćanin te lađal ako anđa asavki odluka.

Pana jekh buti andi koja valjani te razmisline tani, sar avera ka osetinen pe. Ko Rimljanima 14:21 pisini: „Najšukar tano te na hal pe mas hem te na pijel pe vino hem te na ćerel pe diso so šaj te spotaknini te phrale.“ Sar šaj te primenine akava savet? Mothov mangipe te phralenđe hem te phenjenđe. Ako mislineja so odova so tu pijeja šaj te spotaknini averen, tegani o mangipe ka podstaknini tut ki odija situacija te na pije. Ako ka ćere odova, ka mothove so poštujineja hem mangeja averen hem so razmislineja odolestar te ovel šukar hem averenđe, a na samo tuće (1. Kor. 10:24).

Isto ađahar, šaj ki phuv kaj živineja o vlastija ćhivđe disave zakonija ando alkohol hem o hrišćanija valjani te ićeren pe ko odola zakonija. Na primer, šaj isi zakon ando kobor berš šaj neko te pijel ili šaj tano zabranimo te vozini pe ili te koristini pe disavi mašina ked pijela pe alkohol (Rimlj. 13:1-5).

O Jehova dinđa amen but šuže poklonija. Jekh olendar tani i sloboda te odlučina sar te koristina len. Na primer, amen kokri odlučinaja so ka ha hem so ka pija. Nek amare odluke mothovena so ceninaja odija sloboda ađahar so ka koristina la te ugodina amare nebesko Dadese.