1. So valjani te ćera te šaj te ova zrela?

 BUT tano zanimljivo te dikhe sar jekh tikno sigate barjola. Amenđe šaj te dićhol so ov ništa na ćerela. Ama, te šaj jekh hrišćanin te ovel zrelo odova na ovela prekali rat (1. Kor. 13:11; Jevr. 6:1). b Te šaj te ispunini odova cilj, valjani te ovel le šukar amalipe e Jehovaja. Isto ađahar, valjani lese e Jehovaso duho te šaj te razvijini disave osobine, te ovel le disave veštine hem te pripremini pe aso buća kola ađićerena le ki budućnost (Posl. 1:5).

2. So sikljovaja kotar Postanak 1:27 hem sostar ka vaćera ko akava članko?

² O Jehova ćerđa e prvo murše hem e prvo đuvlja. (Čitin Postanak 1:27.) Naravno, o murš hem i đuvli tane različita ko fizičko pogled. Ama, različita tane hem ko avera buća. Na primer, o Jehova dinđa disave odgovornostija e muršese hem e đuvljaće. A te šaj te ispuninen len, valjani lenđe disave osobine hem veštine (Post. 2:18). Ko akava članko, ka vaćera so valjani jekh terni phen te ćerel te šaj te ovel zrelo hrišćanka, a ko aver članko ka dikha so valjani te ćerel jekh terno phral te šaj te ovel zrelo hrišćanin.

3-4. Kas šaj o terne phenja te oponašinen? (Dikh i slika.)

³ Ki Biblija pisini ando but šukar romnja kola manglje e Jehova hem verno služinđe lese. (Ko amaro sajt jw.org,  dikh o članko „Žene u Svetom pismu – šta od njih možemo naučiti?“) Akala romnja sar so vaćeri pe ko vodećo stih hine umerena hem verna ko sa. Uzo odova, o phenja šaj ki pi skupština te arakhen phenjen kola ćaće mangena e Jehova hem kolendar šaj te sikljon but buća.

⁴ Terne phenjalen, razmislinen ando disave phenja kaso primer šaj te oponašinen. Trudinen tumen te dikhen kola šukar osobine isi len hem sar šaj tumen te mothoven len. Akana ka vaćera ando trin važna osobine kola valjani jekha phenjaće te šaj te ovel zrelo.

5. Sose tani i poniznost važno asi jekh zrelo phen?

⁵ I poniznost tani jekh važno osobina koja valjani e hrišćanenđe te šaj te oven zrela. Ako jekh phen tani ponizno, oj ka ovel la šukar amalipe e Jehovaja hem averencar (Jak. 4:6). Na primer, i phen koja mangela e Jehova, ponizno ićeri pe ko načelo ando poglavarstvo kova dinđa olako nebesko Dad (1. Kor. 11:3). Odova načelo primenini pe ki skupština hem ki porodica. c

6. Sar šaj o terne phenja te oven ponizna sar i Rebeka?

⁶ Te dikha o primer andi Rebeka. Oj hine mudro đuvli koja celo po životi anđa šukar odluke hem đanđa ked hem sar diso te ćerel (Post. 24:58; 27:5-17). Isto ađahar, poštujinđa averen hem hine podložno (Post. 24:17, 18, 65). Ako hijan ponizno sar i Rebeka hem ako podržineja okolen kase o Jehova dinđa autoritet, ka ove šukar primer ki ti porodica hem ki skupština.

7. Sar šaj o terne phenja te oven skromna sar i Jestira?

⁷ I skromnost tani pana jekh osobina koja valjani sa e hrišćanenđe. Ki Biblija pisini so „i mudrost tani ko skromna  manuša“ (Posl. 11:2). I Jestira hine skromno hem verno e Jehovaso sluga. Odolese so hine skromno, oj na ulji ponosno ked ulji kraljica. Ićerđa pe ko savetija kola dinđa la olako rođako o Mardohej (Jest. 2:10, 20, 22). Tu šaj te mothove so hijan skromno, ako rodeja savet averendar hem primenineja le (Titu 2:3-5).

8. Premali 1. Timoteju 2:9, 10, sar i skromnost ka pomožini jekha phenjaće mudro te birini so ka uravi hem sar ka doterini pe?

⁸ I Jestira mothovđa skromnost ko pana jekh način. Oj hine but šuži ćhaj, ama na privucinđa pažnja upro peste (Jest. 2:7, 15). Sar šaj olako primer te pomožini amare phenjenđe? Jekh način tano istaknimo ki 1. Timoteju 2:9, 10. (Čitin.) O apostol Pavle phenđa so o phenja valjani pristojno te uraven pe, te oven skromna hem razborita. O grčka lafija kola akate koristinđa odnosinena pe ko odova so i romni valjani pe urajbaja te mothovi poštovanje averenđe hem te lel ko obzir so avera mislinena. Kobor samo hijam ponosna upro amare phenja kola ićerena pe ko akava savet hem uravena pe skromno.

9. So sikljovaja ando Avigejako primer?

⁹ I razboritost tani aver osobina koja mothovena o zrela phenja. Soj tani i razboritost? Odija tani sposobnost te đana soj tano ispravno, a soj tano pogrešno hem ko krajo te ana mudro odluka. Te dikha o primer andi Avigeja. Olako rom anđa lošno odluka koja šaj hine te utičini upro celo oleso ćher. I Avigeja odmah reagujinđa sose hine razborito. Oj đanđa so valjani te ćerel hem ađahar spasinđa buten (1. Sam. 25:14-23, 32-35). Isto ađahar, i razboritost pomožini amen te đana ked te vaćera, a ked te ćutina. Odija osobina pomožini amen te brinina amen averendar, ama te na mešina amen ko olenge privatna buća (1. Sol. 4:11).

10-11. Sose tano važno te đane šukar te čitine hem te pisine? (Dikh i slika.)

¹⁰ Jekh phen valjani te sikljol te ćerel disave praktična buća. O buća kola o ćhaja sikljona đi tane tikne, ka koristini lenđe celo životi. Te dikha nekobor primerija.

¹¹ Sikljov šukar te čitine hem te pisine. Ko disave kulture, nane odobor važno jekh đuvli te đanel te čitini hem te pisini. Ama, amenđe e hrišćanenđe tano odova but važno (1. Tim. 4:13). d Odolese, iako nane lokho, de sa tutar te sikljove šukar te čitine hem te pisine. Sar ka pomožini tuće  odova? Ked đaneja te čitine hem te pisine šaj polokho te arakhe buti. Isto ađahar, ka ovel tuće polokho te proučine e Devleso Lafi hem te sikave averen ando Devel. Soj tano najšukar, đi ka čitine e Devleso Lafi hem hor ka razmisline, odova ka pomožini tut te ove pana popaše e Jehovaja (Is. Nav. 1:8; 1. Tim. 4:15).

12. So sikljovaja ando Poslovice 31:26?

¹² Sikljov te šune pažljivo hem te vaćere ljubazno. But tano važno sa o hrišćanija te ćeren odova. O učenik Jakov dinđa jekh but šukar savet. Ov phenđa: „Svako nek ovel sigutno te šunel, a pohari te vaćeri“ (Jak. 1:19). Ked pažljivo šuneja averen, tegani mothoveja lenđe saosećanje (1. Petr. 3:8). Ako na hijan sigurno so haljoveja so i osoba phenela ja sar osetini pe, tegani puć la disave pućiba kola tane ko than. Odvojin vreme te razmisline angleder so ka vaćere diso. (Posl. 15:28). Puć tut: „Da li odova so ka phenav tano tačno? Da li ka ohrabrini averen? Da li odova so ka phenav ka mothovi poštovanje hem obzirnost averenđe?“ Sikljov ando phenja kola pažljivo šunena hem ljubazno vaćerena. Isto ađahar, obratin pažnja sar hem so phenena. (Čitin Poslovice 31:26.) Ked ka sikljove te ćere akala buća, ka ovel tuće polokho te ove amal averencar hem te ove ko mir olencar.

13. Sar šaj te sikljove te ćere o buća ko ćher? (Dikh i slika.)

¹³ Sikljov te ćere o buća ko ćher. Ko but phuvja, i đuvli brinini pe ando pobuter buća ko ćher. Ti daj ja dijekh zrelo phen šaj te sikaven tut sar te ćere odova. Amari phen i Sindi phenela: „Jekh andi najšukar buti koja mi daj sikavđa man tani so ked neko tano bućarno odova šaj te ćerel le radosno. Odova so sikavđa man sar te ćerav habe, te čistinav o ćher, te sivav hem te pazarinav, kasnije pomožinđa man te brininav man mandar hem te ćerav pana pobuter buća ki služba e Jehovase. Isto ađahar, mi daj sikavđa man te ovav gostoljubivo hem odova pomožinđa man te penđarav bute phralen hem phenjen kaso primer šaj hine te oponašinav“ (Posl. 31:15, 21, 22). Jekh bućarni hem gostoljubivo phen koja sikljilji sar te ćerel o buća ko ćher tani baro blagoslov pe porodicaće hem e skupštinaće (Posl. 31:13, 17, 27; Dela 16:15).

14. So sikljoveja andi Kristal hem so na valjani te bistre?

¹⁴ Sikljov sar šaj kokri te izdržine tut. Odova tano važno sa o hrišćanija te sikljon (Fil. 4:11). Jekh phen koja vićini pe Kristal phenela: „Me roditeljija podstakninđe man te birinav srednjo škola koja kasnije ka pomožini man te arakhav buti. Mo dad podstakinđa man te đav ki srednjo škola aso računovođa.“ Nane dovoljno samo te sikljove sar te zaradine, valjani te  sikljove hem sar šaj mudro te koristine odola pare (Posl. 31:16, 18). Ma bistri so ako na khuveja ko nepotrebna dugija hem trudineja tut te ove zadovoljno odoleja so isi tut, odova ka pomožini tut te ispunine te duhovna ciljija (1. Tim. 6:8).

15-16. Sar šaj o phenja kola tane kokri te pomožinen averenđe? (Marko 10:29, 30)

¹⁵ Ked deja sa tutar te razvijine šukar osobine hem te sikljove disave praktična buća, tu ka ove pospremno asi budućnost. Akana ka razmotrina so šaj te ćere.

¹⁶ Šaj jekh vreme te odlučine te aćhove kokri. Sar so o Isus phenđa, disave đuvlja odlučinđe te na khuven ko brak, iako ki olengi kultura odova nane uobičajeno (Mat. 19:10-12). Avera aćhilje kokri sebepi pe okolnostija. Ama, ov sigurno so o Jehova hem o Isus na mislinena so tu na vredineja, samo odolese so na hijan ko brak. Ko celo sveto, asavke phenja tane baro blagoslov asi skupština. On but mangena averen hem brininena pe olendar. Odolese ulje sar daja hem phenja butenđe ki skupština. (Čitin Marko 10:29, 30; 1. Tim. 5:2.)

17. Sar šaj o terne phenja te pripreminen pe asi punovremeno služba?

¹⁷ Šaj te ove ki punovremeno služba. But phenja ćerena bari buti ki služba (Ps. 68:11). Šaj li te ćhive tuće cilj te ove ki punovremeno služba? Šaj te služine sar pioniri, te ćere buti ki gradnja ili ko Betel. Molin tut aso odova cilj. Vaćer okolencar kola ispuninđe asavko cilj hem dikh so valjani te ćere te šaj hem tu te ispunine le. Palo odova, ćer tuće plan kova ka pomožini tut te ave đi odova cilj. I punovremeno služba šaj te phravel tuće udara te ćere but zanimljiva buća ki služba e Jehovase.

18. Sose jekh phen valjani šukar te razmislini kas ka lel? (Dikh i slika.)

¹⁸ Šaj te odlučine te khuve ko brak. O osobine hem o praktična buća kolendar akana vaćerđam, šaj te pomožinen tut te ove šukar romni. Naravno, ako razmislineja odolestar te khuve ko brak, valjani te šukar razmisline kas ka le. Odija tani jekh andi najvažno odluka koja valjani te ane ko to životi. Ma bistri so odole kas ka birine te ovel to rom, ka valjani te poštujine sar te poglavare (Rimlj. 7:2; Ef. 5:23, 33). Odolese, puć tut: „Da li odova phral tano  zrelo hrišćanin? Da li ćhivela e Jehova ko prvo than? Da li anela mudra odluke? Da li priznajini pe greške? Da li poštujini e đuvljen? Da li tano sposobno te brinini pe mandar ko duhovno, materijalno hem emocionalno pogled? Da li šukar ćerela pe odgovornostija? Na primer, save zadatkija isi le ki skupština hem sar ćerela len?“ (Luka 16:10; 1. Tim. 5:8). Naravno ako mangeja te arakhe tuće šukar rom, valjani te pripremine tut te ove šukar romni.

19. Sose tani bari čast e romnjaće te ovel „pomoćnica“?

¹⁹ Ki Biblija pisini so i šukar romni tani „pomoćnica“ pe romese ja dopunini le (Post. 2:18). Da li akava stih mangela te ponizini e romnjen? Na. U stvari, ađahar tani olenđe mothovdi bari čast. I Biblija ko but thana phenela so o Jehova tano „pomoćniko“ (Ps. 54:4; Jevr. 13:6). Jekh romni tani „pomoćnica“ pe romese ked podržini le. Na primer, ked ov anela disave odluke asi celo porodica, oj sarađujini oleja. Odolese so mangela e Jehova, i romni dela sa pestar avera te dikhen olake romese šuže osobine (Posl. 31:11, 12; 1. Tim. 3:11). Tu šaj akana te pripremine tut te ove šukar romni ađahar so ka zorjaćere to mangipe premalo Jehova hem ka pomožine averenđe ki ti porodica hem ki skupština.

20. Sar šaj jekh daj te utičini upri pi porodica?

²⁰ Šaj te ove daj. Palo odova so ka khuve ko brak, tu hem to rom šaj ka oven tumen ćhave (Ps. 127:3). Odolese, šukar tano te razmisline so valjani te ćere te šaj te ove šukar daj. Ako ka odlučine te khuve ko brak hem te ove daj, o osobine hem o praktična buća kola razmotrinđam ko akava članko but ka pomožinen tut. Ked mothoveja mangipe, šukaripe hem strpljenje odova ka pomožini te porodicaće te ovel bahtali hem te ćhave te osetinen pe soj tane mangle hem sigurna (Posl. 24:3).

21. So osetinaja premalo amare phenja hem sose? (Dikh i slika ki naslovno strana.)

²¹ Terne phenjalen, but mangaja tumen sebepi sa odova so ćerena e Jehovase hem olese narodose (Jevr. 6:10). Tumen but trudinena tumen te razvijinen šukar osobine, te sikljon disave praktična buća hem te pripreminen tumen asi tumari budućnost. Odova but pomožini tumenđe, ama hem averenđe. Ćaće hijen baro blagoslov asi Jehovasi organizacija.