1. So valjani te ćerel jekh phral?

 O KRALJ David phenđa e Solomonese: „Ov zoralo hem hrabro“ (1. Kralj. 2:1-3). Sa o phralja avdije valjani te primeninen akava savet. Te šaj te ćeren odova, valjani te šunen e Devleso zakon hem te ićeren pe ko biblijake načelija ko sa so ćerena (Luka 2:52). Sose tano važno jekh terno phral te ovel zrelo?

2-3. Sose tano važno jekh terno phral te ovel zrelo hrišćanin?

² O murša isi len bare odgovornostija ki porodica hem ki skupština. Terne phraljalen, sigurno razmislinđen ando odgovornostija kola ka oven tumen ki budućnost. Šaj isi tumen cilj te oven ki punovremeno služba, te služinen sar sluge pomoćnikija, a kasnije sar starešine. Isto ađahar, šaj mangena te khuven ko brak hem te oven tumen ćhave (Ef. 6:4; 1. Tim. 3:1). Te šaj te ispuninen akala ciljija hem te oven uspešna, tumen valjani te oven zrela hrišćanija. b

³ So šaj te pomožini tut te ove zrelo? Isi nekobor važna hem praktična buća kola valjani te sikljove te ćere. Sar šaj pana akana te pripremine tut asi bilo koja odgovornost koja ka ovel tut ki budućnost? Akana ka vaćera odolestar.

4. Kuri šaj te arakhe šukar primerija? (Dikh i slika.)

⁴ Oponašin o šukar primerija. Ki Biblija isi but primerija ando terne murša kolen šaj te oponašine. On manglje e Devle hem pomožinđe e Devlese narodose ko razna načinija. Isto ađahar, šukar primerija šaj te arakhe hem ki ti porodica ja ki skupština (Jevr. 13:7). Uzo odova, isi tut  jekh savršeno primer, o Isus Hrist (1. Petr. 2:21). Đi ka proučine akala primerija, razmislin kola osobine koro lende najviše sviđinena pe tuće (Jevr. 12:1, 2). Palo odova, razmislin sar šaj te oponašine len.

5. Sar šaj te razvijine i sposobnost te razmisline hem sose tano odova važno? (Psalam 119:9)

⁵ Razvijin „i sposobnost te razmisline“ (Posl. 3:21). O manuš kova isi le sposobnost te razmislini, na ćerela o buća sigate, već odvojini vreme te razmislini angleder diso te ćerel. Odolese, de sa tutar te razvijine akija sposobnost. Sose? Odolese so živineja ko sveto kuri but terne anena odluke kola temeljinena pe ko olenge ideje hem ko odova sar osetinena pe (Posl. 7:7; 29:11). Isto ađahar, i televizija, o filmija, o internet hem o društvena mreže šaj te utičinen upro način sar razmislineja hem sar postupineja. Ama, sar šaj te razvijine i sposobnost te razmisline? Sar prvo, sikljov o načelija andi Biblija hem razmislin sose tane tuće korisna. Sar dujto, koristin odola načelija te ane odluke kola ka oven ugodna e Jehovase. (Čitin Psalam 119:9.) Ako razvijineja akija sposobnost, odova ka pomožini tuće te ove zrelo (Posl. 2:11, 12; Jevr. 5:14). Razmislin sar i sposobnost te razmisline šaj te koristini tuće ko duj situacije: (1) sar ponašineja tut e phenjencar hem (2) sar ka urave tut hem sar ka izgledine.

6. Sar i sposobnost te razmislini ka pomožini jekhe phralese te mothovi poštovanje e phenjenđe?

⁶ Jekh phral kova sikljilo te razmislini sar o Jehova, ka mothovi poštovanje e phenjenđe. Nane ništa pogrešno ako jekh phral mangela te upoznajini pe jekha phenjaja. Ama, jekh terno ćhavo kova razvijinđa sposobnost te razmislini na ka phenel, na ka pisini, niti ka ćerel diso so ka ćhivel jekha phenja te mislini so ov mangela te ovel olaja ki veza, ako nane le namera te khuvel olaja ko brak (1. Tim. 5:1, 2). Ki aver strana, ako tano ki veza jekha phenjaja, tegani ka arakhi olako šukar anav ađahar so niked na ka ovel kokri  olaja, već olencar ka ovel pana jekh osoba (1. Kor. 6:18).

7. So ka pomožini jekhe terne phralese te odlučini so te uravi hem sar te izgledini?

⁷ Pana jekh način sar šaj jekh terno phral te mothovi so razvijinđa i sposobnost te razmislini tano ađahar so anela šukar odluke ando odova so ka uravi hem savi frizura ka ovel le. But manuša kola ćerena i moda hem reklamirinena o nevo stil ando urajbe na poštujinena e Jehova hem nemoralno živinena. Odolese, odola šeja tane but tesna hem o murš ko odola šeja šaj te izgledini sar đuvli. Ked odlučini so te uravi, jekh terno phral kova mangela te ovel zrelo mukhela te vodinen le e biblijake načelija hem oponašini o šukar primerija andi skupština. Ov šaj te pućel pe: „Da li mo urajbe mothovi so hijum razborito hem so poštujinava averen? Da li o način sar uravava man ka mothovi so hijum e Devleso sluga?“ (1. Kor. 10:31-33; Titu 2:6). Jekh terno phral kova isi le sposobnost te razmislini na samo so ka poštujini e phralen hem e phenjen, već hem pe nebesko Dade.

8. Sar šaj jekh terno phral te sikljol te ovel pouzdano?

⁸ Ov pouzdano. Jekh terno phral kova tano pouzdano, šukar ćerela sa pe zadatkija (Luka 16:10). Te dikha e Isuseso primer. Ov niked na hine nezainteresovano ili neodgovorno. Umesto odova, ispuninđa svako zadatko kova o Jehova dinđa le, čak ked hine lese pharo. Ov manglja e manušen, posebno pe učenikonen hem hine spremno te del po životi olenđe (Jov. 13:1). Ako mangeja te oponašine e Isuse, trudin tut te ispunine bilo kova zadatko kova tano tuće dindo. Ako na đaneja sar te ćere le, ov ponizno hem puć e zrelo phralen te pomožinen tuće. Niked ma ćer disavo zadatko samo te ikale le kotar to šero (Rimlj. 12:11). Umesto odova, svako zadatko ćer celone vileja „sar e Jehovase, a na sar e manušenđe“ (Kol. 3:23). Naravno, tu na hijan savršeno. Odolese, ov ponizno hem priznajin svako greška koja ćereja (Posl. 11:2).

9. Sose jekh terno phral valjani te sikljol te ćerel disave praktična buća?

⁹ Te šaj te ove zrelo hrišćanin, valjani te sikljove te ćere disave praktična buća. Odova ka pomožini tuće te prihvatine o odgovornostija ki skupština, te arakhe hem te na našale i buti koja ka pomožini tuće te izdržine tut ili te porodica hem te ovel tut šukar amalipe averencar. Akana ka dikha disave ando odola praktična buća.

10-11. Savi korist isi le jekh terno phral hem olesi skupština ako ov đanela šukar te pisini hem te čitini? (Psalam 1:1-3; dikh i slika.)

¹⁰ Sikljov šukar te čitine hem te pisine. I Biblija vaćeri soj tano bahtalo hem uspešno  o manuš kova svako dive čitini e Devleso Lafi hem hor razmislini ando odova so čitinđa. (Čitin Psalam 1:1-3.) Ked jekh terno phral svako dive čitini i Biblija, ov penđari pana pošukar e Jehovaso način sar razmislini. Odova pomožini lese jasno te razmislini hem te primenini odova so čitini (Posl. 1:3, 4). Asavke manuša tane but potrebna ki skupština. Sose?

¹¹ Amare phralenđe hem phenjenđe valjanena phralja kola tane sposobna te sikaven len hem te del len savetija andi Biblija (Titu 1:9). Ako šukar đaneja te čitine hem te pisine, tegani šaj te spremine govorija hem komentarija kola šaj te zorjaćeren averen. Isto ađahar, šaj te pisine šukar beleške đi proučineja, đi šuneja o program ko sastankija hem ko kongres. Odola beleške šaj te pomožinen tut ti vera te ovel pana pozorali hem te ohrabrine averen.

12. So šaj te pomožini tuće te šune pažljivo hem ljubazno te vaćere?

¹² Sikljov te šune pažljivo hem te vaćere ljubazno. But tano važno jekh hrišćanin te ćerel odova. O manuš kova šukar šunela, šaj te haljol sar aver osoba razmislini hem sar osetini pe (Posl. 20:5). Odova šaj te haljol hem kotar ton ando olako glaso, ando olake izrazija ko muj hem gestija. Tu našti te sikljove akava bizo te provodine vreme e manušencar. Ako uvek vaćereja e manušencar prekalo mejlija ili poruke, ka ovel tuće pharo te vaćere olencar uživo. Odolese, de sa tutar te iskoristine svako prilika te vaćere e manušencar uživo (2. Jov. 12).

13. So pana valjani te sikljol jekh terno phral? (1. Timoteju 5:8; dikh i slika.)

¹³ Sikljov te izdržine kokri tut. Jekh zrelo hrišćanin valjani te ovel sposobno te izdržini kokri pes hem pe porodica. (Čitin 1. Timoteju 5:8.) Ko disave phuvja, o terne phralja sikljona te ćeren disavi buti kotar po dad ja kotar disavo rođako. A ko avera phuvja o terne sikljona disavo zanati đi tane ki srednjo škola. Uvek tano šukar te sikljove disavi veština koja ka pomožini tut te arakhe buti (Dela 18:2, 3; 20:34; Ef. 4:28). De sa tutar te ove penđardo sar bućarno ćhavo hem sar neko ko završini i buti đi o krajo. Ako ka ćere odova, verovatno ka arakhe buti hem na ka našale la. O osobine hem o praktična buća kolendar vaćerđam ko akava članko šaj te pomožinen tut te ispunine hem avera odgovornostija ki budućnost. Akana ka vaćera pobuter ando odova.

14. Sar šaj jekh terno phral te pripremini pe asi punovremeno služba?

¹⁴ Punovremeno služba. But zrela phralja počminđe ki punovremeno služba ked hine but terne. I pionirsko služba pomožini jekhe terne phralese te sikljol sar te sarađujini različito manušencar. Isto ađahar, pomožini lese te sikljol sar mudro te koristini o pare hem te na trošini pobuter nego so zaradini (Fil. 4:11-13). Jekh šukar način sar šaj te pripremine tut asi punovremeno služba tano ađahar so ka ove pomoćno pioniri. But phralja disavo vreme služinena sar pomoćna pionirija, sose odova pomožini lenđe te oven spremna te služinen sar stalna pionirija. I pionirsko služba šaj te phravel tuće avera udara asi punovremeno služba, sar soj tano te ćere buti ki gradnja ja ko Betel.

15-16. So ka pomožini jekhe phralese te ovel sluga pomoćnik ja starešina?

¹⁵ Sluga pomoćnik ili starešina. O phralja valjani te ovel len cilj te ispuninen o uslovija te služinen sar starešine. Ki Biblija pisini so jekh phral kova isi le asavko cilj „but šukar služba mangela“ (1. Tim. 3:1). Angleder te služini sar starešina, jekh phral valjani te ispunini o uslovija te služini sar sluga pomoćnik. O sluge pomoćnikija pomožinena e starešinenđe ko but praktična načinija. On zajedno ponizno služinena pe phralenđe hem pe phenjenđe hem revno učestvujinena ki služba. O terne phralja šaj te služinen sar sluge pomoćnikija čak ked isi len maškaro 17 hem 19 berš. A jekh sluga pomoćnik kova ispunini o uslovija, šaj te ovel imenujimo sar starešina hari palo odova so pherđa 20 berš.

¹⁶ Sar šaj te ove starešina ili sluga pomoćnik? Valjani te ispunine disave uslovija. Odola uslovija temeljinena pe ki Biblija hem ko mangipe premalo Jehova, premali amari porodica hem premali skupština (1. Tim. 3:1-13; Titu 1:6-9; 1. Petr. 5:2, 3). De sa tutar šukar te haljove sose valjani te ispunine svako ando odola uslovija. Isto ađahar, molin tut e Jehovase te pomožini tut te ispunine len. c

17. Sar šaj jekh terno phral te pripremini pe te ovel šukar rom hem poglavari? (Dikh i slika.)

¹⁷ Rom hem poglavari. Sar so o Isus phenđa, disave zrela phralja odlučinena te na khuven ko brak (Mat. 19:12).  Ama, ako odlučineja te khuve ko brak, tu prihvatineja i odgovornost te ove rom hem poglavari (1. Kor. 11:3). O Jehova ando rom očekujini te mangel pe romnja hem te brinini pe aso olake materijalna, emocionalna hem duhovna potrebe (Ef. 5:28, 29). O osobine hem o praktična buća kolendar vaćerđam ko akava članko, sar soj tane te ovel tut sposobnost te razmisline, te ovel tut poštovanje premalo romnja hem te ove pouzdano manuš ka pomožinen tut te ove šukar rom hem poglavari.

18. Sar šaj jekh terno phral te pripremini pe te ovel šukar dad?

¹⁸ Dad. Palo odova so khuvđan ko brako, šaj te ove dad. So šaj te sikljove ando Jehova kotar odova sar šaj te ove šukar dad? Pa but buća (Ef. 6:4). Na primer, o Jehova otvoreno vaćerđa pe ćhavese e Isusese so mangela le hem soj tano premalo olesi volja (Mat. 3:17). Ako oveja dad, redovno vaćer te ćhavenđe kobor mangeja len. Često pohvalin len aso šukar buća kola ćerena. O dada kola oponašinena e Jehovaso primer, pomožinena pe ćhavenđe te oven zrela hrišćanija. Tu pana akana šaj te pripremine tut asi odija uloga ađahar so ka brinine tut averendar ki ti porodica hem ki skupština hem ađahar so ka sikljove te mothove lenđe so mangeja len hem so cenineja len (Jov. 15:9). Akava ka pomožini tut te ove pošukar rom hem pošukar dad ki budućnost. A đi odova vreme na avela, tu ka ugodine e Jehovase hem ka ove bari pomoć asi ti porodica hem asi skupština.

19-20. So ka pomožini e terne phralenđe te oven zrela hrišćanija? (Dikh i slika ki naslovno strana.)

¹⁹ Terne phraljalen, tumen na ka oven prekali rat zrela hrišćanija. Najangleder, mora te birinen šukar primerija kola ka oponašinen, te sikljon te ovel tumen sposobnost te razmislinen, te oven pouzdana, te sikljon disave praktična buća hem te pripreminen tumen asi budućnost.

²⁰ Ked razmislineja ando sa odova so valjani te ćere, šaj mislineja so odova tano but pharo. Ama, tu šaj te uspine. Ma bistri so o Jehova mangela te pomožini tut (Is. 41:10, 13). Isto ađahar, te phralja hem te phenja ki skupština ka pomožinen tut. Ked oveja zrelo hrišćanin, to životi ovela but šužo hem ispunimo. Terne phraljalen, but mangaja tumen! Nek o Jehova blagoslovini tumen đi dena sa tumendar te oven zrela hrišćanija (Posl. 22:4).