1. Sar šaj te dobina savet hem sose sarinenđe amenđe valjani savet?

 PODIJEKH puti sarinenđe amenđe valjani savet. Disavo puti šaj amen ka puća dijekhe phrale kole poštujinaja aso savet. A disavo puti dijekh phral kova brinini pe amenđe šaj te del amen savet sebepi so dikhela so pođinđam ko lošno drumo (Gal. 6:1). Isto ađahar, savet šaj te dobina hem palo odova so ćerđam disavi ozbiljno greška. Nane važno sose dobinđam savet, važno tano te šuna le. Ked ićeraja amen ko odova savet odova tano aso amaro šukaripe hem šaj te spasini amaro životi (Posl. 6:23).

2. Premalo Poslovice 12:15, sose valjani te ićera amen ko savet kova dobinaja?

² O vodećo stih aso akava članko phenela amenđe te šuna „o lafija ando mudra manuša“ (Posl. 22:17). Nijekh manuš ki phuv na đanela sa, uvek isi neko ko đanela pobuter hem kova nakhlja diso pobuter ko životi. (Čitin Poslovice 12:15.) Odolese ked šunaja o savet amen mothovaja so hijam ponizna, skromna hem so haljovaja so valjani amenđe averengi pomoć te ispunina amare ciljija. O kralj Solomon pisinđa: „O planija propadinena ked nane dogovor, a uspinena ked isi but savetnikija“ (Posl. 15:22).

3. Sar šaj te dobina savet?

³ Jekh način sar dobinaja savet tano ked čitinaja i Biblija ja disavi amari publikacija. Ked razmislinaja odolestar so čitinđam, amen kokri šaj te dikha so valjani te menjina koro amende (Jevr. 4:12). Aver način sar dobinaja savet tano ked jekh starešina ja disavo aver zrelo phral phenela amenđe ko so valjani te ćera. Ako neko odobor  mangela amen soj tano spremno te del amen savet, tegani amen valjani te ova zahvalna, te šuna odova savet hem te da sa amendar te ićera amen ko odova.

4. Premalo Propovednik 7:9, sar valjani te reagujina ked neko dela amen savet?

⁴ Šaj te ovel amenđe but pharo ked dobinaja savet, čak šaj te uvredina amen. Sose? Iako hijam spremna te phena so hijam nesavršena, šaj te ovel amenđe but pharo te prihvatina o savet ked neko phenela amenđe kaj pogrešinđam. (Čitin Propovednik 7:9.) Tegani, šaj te opravdina amen hem te puća amen sose dinđa amen odova savet ja te holjana sebepi o način ko kova dinđa amen savet. Čak šaj te kritikujina le hem te phena: „Kotar lese pravo te phenel maje odova? Nek dikhel kokri pes!“ Isto ađahar, ako na sviđini pe amenđe odova savet, šaj na ka šuna le ja ka puća nekas avere aso savet sose mislinaja so ov ka phenel amenđe odova so amen mangaja te šuna.

5. Sostar ka vaćera ko akava članko?

⁵ Ko akava članko, ka dikha disave primerija andi Biblija kotar manuša kola na prihvatinđe hem ando disave manuša kola prihvatinđe o savet. Isto ađahar, ka dikha so šaj amenđe te pomožini te prihvatina o savet hem kova šukaripe šaj te ovel amen odolestar.

6. So sikljovaja kotar odova sar o kralj Rovoam reagujinđa ked dobinđa savet?

⁶ Te dikha o primer ando Rovoam. Ked ulo kralj ko Izrael, o manuša alje koro leste te pućen le da li šaj te olakšini lenđe o pharipe kova oleso dad, o Solomon, ćhivđa upro lende. Ko početko, ov ćerđa šukar sose pućlja e phure manušen ko Izrael so te ćerel. Odola phure manuša phenđe lese so ako ka ćerel odova so o narodo rodinđa, tegani on uvek ka služinen lese (1. Kralj. 12:3-7). Ama, izgleda so e Rovoamese na sviđinđa pe odova so phenđe lese o phure hem đelo te rodel savet ando pe vrsnikija. Odola manuša hine len oko 40 berš, so mothovi so već diso nakhlje ko po životi (2. Let. 12:13). Ama, on na dinđe le šukar savet. On phenđe lese te ćhivel pana pobaro pharipe upro manuša (1. Kralj. 12:8-11). O Rovoam dobinđa duj različita savetija. Ov šaj hine te molini pe e Jehovase hem te pućel le so te ćerel. Ama, ov odlučinđa te prihvatini o savet kova olese sviđinđa pe hem te šunel odova so olese vrsnikija phenđe lese te ćerel. Sebepi odova, ni o Rovoam, ni o manuša na nakhlje šukar. Avdije, hem amen šaj te dobina savet kova na sviđini pe amenđe. Ama, ako odova savet avela ando Devleso Lafi, amen valjani te prihvatina le.

7. So sikljovaja ando kralj Ozija?

⁷ Pana jekh kralj kova na manglja te šunel o savet hine o Ozija. Ov khuvđa ko Jehovaso hram ko deo ko kova šaj hine samo o sveštenikija te khuven hem manglja te prinosini o kad. E Jehovase sveštenikija phenđe lese: „Na ismineja tu, Ozija, te thare o kad e Jehovase! Odova valjani te ćeren samo o sveštenikija.“ Sar o Ozija reagujinđa? Ked bi ovela ponizno hem ked bi prihvatini o savet hem odmah ikljola ando hram, možda bi o Jehova oprostini lese. Umesto odova, o Ozija holjanđa. Sose na prihvatinđa o savet? Ov mislinđa so sar kralj isi le pravo te ćerel sa so mangela. Ama, o Jehova na mislinđa ađahar. Sebepi so ćerđa odova so na hine le pravo te ćerel, o Ozija dobinđa guba hem odija  „guba hine le sa đi na mulo“ (2. Let. 26:16-21). Ando Ozija sikljovaja so nane važno ko hijam, ako na prihvatinaja o savet andi Biblija, amen više na ka ova paše e Jehovaja.

8. Sar o Jov reagujinđa ked dobinđa savet?

⁸ I Biblija na vaćeri samo ando manuša kola na prihvatinđe o savet, već hem okolendar kola hine blagoslovime sebepi so prihvatinđe o savet. Te dikha o primer ando Jov. Iako manglja e Devle hem dinđa sa pestar te šunel le, ov na hine savršeno. Ked hine ko bare problemija, phenđa diso so hine pogrešno. Sebepi odova, dobinđa savet ando Elijuj hem ando Jehova. Sar o Jov reagujinđa? Ov hine ponizno hem prihvatinđa o savet. Ov phenđa: „Me vaćerđum, ama na haljiljum . . . Odolese cidava mo lafi hem kajinava man ko praho hem ko pepeo.“ O Jehova blagoslovinđa e Jove sebepi so hine ponizno (Jov 42:3-6, 12-17).

9. Sar o Mojsije reagujinđa ked dobinđa savet hem sose tano ov šukar primer amenđe?

⁹ O Mojsije tano šukar primer sose prihvatinđa o savet palo odova so ćerđa jekh bari greška. Jekhvar, ov hine but holjamo hem na dinđa slava e Jehovase. Sebepi odova, ov naštine te khuvel ki Obećimi phuv (Br. 20:1-13). Ked o Mojsije pućlja e Jehova palem te razmislini andi pi odluka, o Jehova phenđa lese: „Ma vaćer maje više odolestar“ (Pon. zak. 3:23-27). Ama, o Mojsije na holjanđa. Umesto odova, ov prihvatinđa e Jehovasi odluka hem o Jehova pana mukhlja le te ovel vođa ko Izrael (Pon. zak. 4:1). O solduj, hem o Jov hem o Mojsije tane šukar primer amenđe sose prihvatinđe o savet kova dobinđe. O Jov menjinđa po stav hem na rodinđa opravdanje. A o Mojsije mothovđa so prihvatinđa e Jehovaso savet ađahar so aćhilo lese verno iako naštine te khuvel ki Obećimi phuv.

10. (a) Premalo Poslovice 4:10-13, sose tano šukar te prihvatina o savet? (b) Sar disave reagujinđe ked dobinđe savet?

¹⁰ Amare šukaripase tano te ova sar o Jov hem o Mojsije. (Čitin Poslovice 4:10-13.) But amare phralja hem phenja oponašinđe olengo primer hem prihvatinđe o savet. Amaro phral o Emanuel *, kova živini ki Demokratsko Republika Kongo, phenela: „Disave zrela phralja andi mi skupština dikhlje so više na hijum odobor paše e Jehovaja hem manglje te pomožinen maje. Prihvatinđum olengo savet hem odova pomožinđa maje te na khuvav ko bare problemija.“ Jekh pionirka andi Kanada koja vićini pe Megan, phenela: „O savet kova dobinđum na hine odova so mangljum te šunav, ama hine odova so maje valjanđa.“ Amaro phral o Marko andi Hrvatska, phenela: „Našalđum disave odgovornostija, ama ked irinava man ko odova vreme haljiljum so o savet kova dobinđum pomožinđa maje te ovav pana popaše e Jehovaja.“

11. So o phral Klajn phenđa sose tano šukar te prihvatini pe o savet?

¹¹ Pana jekh šukar primer tano o phral Karl Klajn kova služinđa ko Vodeće telo. Ko po iskustvo, ov phenđa kobor tano šukar ked prihvatinaja disavo savet. Jekh puti, ov dobinđa jekh ozbiljno savet ando phral Džozef  Raterford. On duj hine but šukar amala. Ko početko, o phral Klajn na reagujinđa šukar ko savet kova dobinđa. Ov phenela: „Jekh aver puti, o phral Raterford dikhlja man hem asandoj phenđa maje: ’Zdravo Karl!‘ Ama, sebepi so hijum le holjamo me jedva phenđum lese zdravo. Ov phenđa maje: ’Karl, pazin o Beng mangela te astari tut.‘ Kotar lađ phenđum lese: ’Ma sikirin tut, na hijum holjamo upro tute.‘ Ama, ov haljilo so pana hijum holjamo. Odolese phenđa maje: ’Haljovava tut, ama samo pazin, o Beng mangela te astari tut.‘ Hem u pravu hine. Ked ićeraja i holi sebepi so disavo phral phenđa amenđe diso so valjanđa te phenel amenđe . . . tegani e Bengese tano polokho te astari amen ki pi zamka“ * (Ef. 4:25-27). O phral Klajn prihvatinđa o savet ando phral Raterford hem on duj aćhilje but šukar amala.

12. Sar i poniznost ka pomožini amenđe te prihvatina o savet? (Psalam 141:5)

¹² So šaj te pomožini amenđe te prihvatina o savet? Amen valjani te ova ponizna hem niked te na bistra so na hijam savršena hem so disavo puti ka ana nemudra odluke. Sar so vaćerđam angleder, o Jov pogrešno razmislinđa. Ama, palo odova ov ispravinđa po mišljenje hem o Jehova blagoslovinđa le sebepi odova. Sose? Odolese so o Jov hine ponizno. Ov mothovđa soj tano ponizno ađahar so prihvatinđa o savet ando Elijuj, iako ov hine but poterno olestar (Jov 32:6, 7). I poniznost hem amenđe ka pomožini te prihvatina o savet, čak iako mislinaja so odova savet na valjani amenđe ja ked okova kova dela amen savet tano but poterno amendar. Jekh starešina andi Kanada, phenela: „Amen našti te dikha kokri amen ađahar sar so avera dikhena amen. Sar ka napredujina ako niko na dela amen savet?“ Sare amen valjani te ćera ko amare osobine hem ko odova te ova pana pošukar ki služba. (Čitin Psalam 141:5.)

13. Sar valjani te dikha ko savet kova dobinaja?

¹³ Dikh ko savet sar dokaz ando Devleso mangipe. O Jehova mangela odova soj tano najšukar amenđe (Posl. 4:20-22). Ked dela amen savet prekalo po Lafi, prekalo publikacije ja prekalo disavo zrelo phral ja phen, ov ađahar mothovi so mangela amen. Ko Jevrejima 12:9, 10 pisini so ov „ćerela odova amare šukaripase.“

14. Sostar valjani te razmislina ked dobinaja savet?

 ¹⁴ Razmislin ando savet, a na ando odova sar tano dindo. Disavo puti, amen šaj te mislina so o savet kova dobinđam na hine dindo ko najšukar način. Ki aver strana, okova kova dela savet valjani te pazini sar ćerela odova * (Gal. 6:1). Ama, ako amen dobinđam savet, tegani šukar bi ovela te dikha so šaj te sikljova ando odova savet, čak iako mislinaja so okova kova dinđa amen savet na ćerđa odova ko najšukar način. Valjani te puća amen: „Čak iako na sviđini pe maje o način ko kova tano o savet dindo, da li isi barem jekh razlog sose dobinđum odova savet? Da li isi diso so šaj te sikljovav ando odova savet, a na te dikhav o mane ando okova kova dinđa man savet?“ Mudro tano te dikha so šaj te sikljova ando svako savet kova dobinaja (Posl. 15:31).

15. Sose tano šukar te roda savet?

¹⁵ Ki Biblija pisini so valjani te roda savet. Ko Poslovice 13:10 pisini: „Mudra tane okola kola rodena savet.“ Ćaće tano ađahar! Okola kola pućena aso savet, a na ađićerena neko te avel te del len savet, but posigate napredujinena ando okola kola na rodena savet. Odolese, đa hem puć aso savet.

16. Ko kola situacije šaj te puća aso savet?

¹⁶ Ked šaj te roda savet ando amare phralja hem phenja? Te dikha nekobor situacije: (1) Jekh phen pućela jekhe iskusno objavitelje te đal olaja ko olako kurs hem palo odova pućela sar šaj pana pošukar te sikavi. (2) Jekh phen koja nane ko brako mangela te ćinel pese disave šeja hem odolese pućela jekha zrelo phenja so oj mislini odolestar. (3) Jekh phral prvo puti ićeri javno predavanje. Ov pućela jekhe iskusno phrale pažljivo te šunel oleso govor hem palo odova te phenel lese so šaj pošukar te ćerel. Čak hem jekh iskusno phral kova beršencar ićeri govorija, šaj te pućel avere iskusno phralen aso savet hem te prihvatini o savet.

17. Sar šaj te pomožini amenđe o savet?

¹⁷ Sare amen ka dobina savet. Tegani, setin tut ko odova so sikljiljan ko akava članko. Aćhov ponizno. Razmislin ando savet, a na ando odova sar tano dindo. Ićer tut ko savet kova dobinđan. Niko amendar na đanela sa. Odolese, ko Devleso Lafi pisini: „Šun o savet hem prihvatin o ukor, te šaj palo odova te ove mudro“ (Posl. 19:20).