1. Sar šaj te ova e Jehovaja?

 KED nekas mangaja amen ka arakha vreme te ova oleja. O rom hem i romni uživinena ked tane zajedno. O terne uživinena ked tane pe amalencar. Sare uživinaja te ova amare phralencar hem phenjencar. Odova soj tano najvažno sare mangaja te ova e Devleja. Odova šaj te ćera ked molinaja amen, ked čitinaja oleso Lafi, ked razmislinaja ando odova so mangela te ćerel e manušenđe hem ando olese šukar osobine. Ked hijam e Jehovaja amen uživinaja (Ps. 139:17).

2. Sose šaj te ovel amenđe pharo te molina amen hem te proučina?

² Iako uživinaja te molina amen hem te proučina, disavo puti nane amenđe lokho te ćera odova. Sebepi so isi amen but buća kola valjani te ćera, šaj te ovel amenđe pharo te arakha vreme aso odova. Šaj đala amenđe but vreme ki buti, ki amari porodica ja ko avera buća hem odolese šaj te mislina so nane amen vreme te molina amen, te proučina ja hor te razmislina.

3. So pana šaj te lel amaro vreme?

³ Ama, isi pana diso so šaj te lel amaro vreme. Ako na pazinaja, disave buća kola nane pogrešna šaj te len amaro vreme kova šaj te koristina te ova pana popaše e Jehovaja. Na primer, šukar tano te odvojina hari vreme te opustina amen. I rekreacija hem i zabava šaj te oven but  šukar, ama ako but vreme đala amenđe ko odova, tegani na ka ovel amen vreme e Jehovase. Na valjani te bistra so i rekreacija nane najvažno buti ko amaro životi (Posl. 25:27; 1. Tim. 4:8).

4. Sostar ka vaćera ko akava članko?

⁴ Ko akava članko, ka dikha kola buća valjani te oven amenđe najvažna. Isto ađahar, ka dikha sar šaj najšukar te koristina amaro vreme e Jehovaja hem sose tano odova aso amaro šukaripe.

5. Sar o savet ando Efešanima 5:15-17 šaj te pomožini e ternenđe te birinen o najšukar životi?

⁵ Birin o najšukar životi. O terne but putija pućena pe so te ćeren pe životoja. O učiteljija ki škola hem disave rođakija, kola nane e Jehovase svedokija, šaj te phenen lenđe so valjani te đan ko fakulteti, te šaj palo odova te arakhen pese šukar buti hem te zaradinen but pare. Ama, odija škola šaj te lel lendar but vreme. Ki aver strana, o roditeljija hem o phralja ki skupština šaj te ohrabrinen len te koristinen po životi te služinen e Jehovase. Ako tu hijan ki asavki situacija, so šaj te pomožini tuće te ane šukar odluke? Šukar bi ovela te čitine hem hor te razmisline ando lafija kotar Efešanima 5:15-17. (Čitin.) Palo odova šaj te puće tut: „Soj tani e Jehovasi volja? Kola odluke šaj te ćeren e Jehova bahtalo? Kola odluke ka pomožinen man šukar te koristinav mo vreme?“ Ma bistri so akava sveto kuri vladini o Beng pana hari ka ovel uništimo. Šukar bi ovela te ćera o buća kola ka ćeren e Jehova te ovel bahtalo.

6. Savi odluka i Marija anđa hem sose odova hine mudro?

⁶ O najvažna buća nek oven tuće ko prvo than. Iako disave buća nane pogrešna, te šaj šukar te koristina amaro vreme, valjani te birina kola buća ka ćera. Te dikha so hine ked o Isus đelo ki Marija hem ki Marta. I Marta sigurno hine but bahtali sose o Isus alo koro late hem spreminđa but buća hajbase. Ama, olaki phen, i Marija, bešlja uzo Isusese pre hem šunđa odova so sikavđa la. Odova so i Marta ćerđa na hine ništa lošno, ama o Isus phenđa so i Marija birinđa o pošukar deo (Luka 10:38-42, fusn.). Palo disavo vreme, i Marija šaj bisterđa so sa hine spremimo hajbase odova dive, ama sigurna hijam so niked na bisterđa odova so o Isus sikavđa la. Sar so i Marija ceninđa odova kratko vreme kova hine e Isuseja, ađahar hem amen valjani te cenina amaro vreme kova isi amen e Jehovaja. Ama, sar šaj odova vreme te koristina ko najšukar način?

7. Sose tano but važno te molina amen, te proučina hem hor te razmislina?

⁷ Amen služinaja e Jehovase ked molinaja amen, ked proučinaja oleso Lafi hem ked hor razmislinaja ando odova so čitinđam. Ked molinaja amen, vaćeraja amare nebesko Dadeja, kova but mangela amen (Ps. 5:7). Ked proučinaja i Biblija, sikljovaja ando Devel, kastar avela i mudrost (Posl. 2:1-5). Ked hor razmislinaja, pana pošukar haljovaja savo tano o Jehova hem so ka ćerel e manušenđe. Nane  pošukar način te koristina amaro vreme. Ama, sar šaj pana pošukar te koristina o vreme kova isi amen?

8. Sar o Isus koristinđa po vreme đi hine ki pustinja hem so amen sikljovaja?

⁸ Trudin tut te arakhe mirno than kuri šaj te moline tut. Te dikha so o Isus ćerđa. Angleder te počmini pi služba ki phuv, o Isus 40 dive hine ki pustinja (Luka 4:1, 2). Uduri ov šaj hine te molini pe hem hor te razmislini ando odova so o Jehova rodela olestar te ćerel. Odova pomožinđa le te ovel spremno aso pharipa kola ađićerđe le. So sikljovaja ando Isus? Ako živineja ki porodica kuri isi but manuša, šaj tano pharo te arakhe disavo mirno than kuri šaj te moline tut. Tegani, šaj te ikljove avri hem te arakhe disavo than te moline tut. Odova ćerđa amari phen i Džuli andi Francuska. Sebepi so oj hem olako rom bešena ko jekh tikno stan, oj haljilji so našti uvek te arakhi pese disavo mirno than kuri šaj te molini pe. I Džuli phenela: „Odolese, svako dive đava ko jekh park. Odothe šaj te ovav kokri, te ovel man mir hem te phravav mo vilo e Jehovase.“

9. Iako hine le but buća te ćerel, sar o Isus mothovđa so cenini po amalipe e Jehovaja?

⁹ O Isus hine but bućarno. Đi hine ki phuv, kuri god đelo palo leste alje but manuša hem sare manglje te oven oleja. Jekh puti, te šaj te dikhen le „celo diz ćedinđa pe anglo udara.“ Ama, hem tegani arakhlja vreme te molini pe. Ov uštilo rano hem „đelo ko jekh pusto than“ kuri šaj hine te ovel pe Dadeja (Mar. 1:32-35).

10-11. Premalo Matej 26:40, 41, kova savet o Isus dinđa pe učenikonenđe ko getsimansko vrt hem so ulo palo odova?

¹⁰ I rat angleder te merel, o Isus rodinđa jekh mirno than. Ov đelo ko getsimansko vrt hem odothe hor razmislinđa hem molinđa pe (Mat. 26:36). Tegani sikavđa pe učenikonen jekh but važno buti andi molitva.

¹¹ Te dikha so hine. Ked đelje ko getsimansko vrt, šaj već nakhlja o 12 raćate. O Isus phenđa pe učenikonenđe „te oven đangavde“ hem đelo te molini pe (Mat. 26:37-39). Ama, đi ov molinđa pe, on zasuće. Ked irinđa pe, ov arakhlja len sar sovena hem palem phenđa lenđe: „Oven đangavde hem molinen tumen.“ (Čitin  Matej 26:40, 41.) Ov haljilo so on but sikirinđe pe hem soj tane but ćhinde. Haljilo sar tano olenđe hem odolese phenđa so „o telo tano slabo.“ Ama, o Isus pana duj putija đelo te molini pe hem o solduj putija ked irinđa pe, ov arakhlja len sar sovena (Mat. 26:42-45).

12. So šaj te ćera ako disavo puti hijam but sikirime ja ćhinde ked valjani te molina amen?

¹² Arakh šukar vreme. Podijekh puti, šaj mislinaja so našti te molina amen sose hijam but sikirime ja ćhinde. Ako hem tu osetineja tut ađahar, ma mislin so hijan kokri. Ama, so šaj te ćere? Disave kola sikljilje te molinen pe angleder o sojbe, haljilje soj tano pošukar te molinen pe hari angleder, ked nane odobor ćhinde. Avera haljilje so isi len pošukar koncentracija ako bešena ja perena ko koćja đi molinena pe. Ama, so ako mislineja so našti te moline tut sebepi so hijan but uznemirimo ja obeshrabrimo? Vaćer e Jehovase sar osetineja tut. Ov sigurno so amaro milosrdno Dad ka haljol tut (Ps. 139:4).

13. Sar o telefoni ja o tablet šaj te lel amari pažnja ked proučinaja je ked hijam ko sastankija?

¹³ Ma mukh diso te lel ti pažnja. I molitva nane jedino način sar šaj te zorjaćera amaro amalipe e Jehovaja. Ked proučinaja oleso Lafi ja ked đaja ko sastankija, odova šaj te pomožini amenđe te ova pana popaše e Jehovaja. Sar šaj pana pobuter te koristini tuće o vreme ked proučineja ja ked hijan ko sastankija? Puć tut: „Kuri tani mi godi đi proučinava ja đi hijum ko sastankija? Da li uvek dikhava ko telefoni ko vićinđa man ja da li neko bićhalđa maje poruka?“ Avdije, but manuša koristinena o telefonija ja o tabletija. Disave istraživanja mothovena soj tano dovoljno o telefoni samo te ovel uzo amende hem odova ka lel amari pažnja. Jekh psiholog phenela: „Tegani, ti godi nane ko odova so ćereja. Oj tani averthe.“ Ked hijam ko pokrajinska sastankija ja ko  kongresija, but putija o phralja phenena amenđe te mudara o zvuk ando amaro telefoni te na smetina averenđe. Isto odova šaj te ćere ked odvojinđan to vreme e Jehovase. Odolese, ma mukh diso te smetini tuće.

14. Premalo Filipljanima 4:6, 7, sar o Jehova ka pomožini amen amari godi te ovel ko jekh than?

¹⁴ Molin tut ti godi te ovel ko jekh than. Ako dikheja so ked proučineja ja ked hijan ko sastankija ti godi nane ko jekh than, tegani molin tut e Jehovase te pomožini tut. Ked hijan sikirimo, šaj na ka ovel tuće lokho te mukhe te brige ki strana hem te razmisline ando Devleso Lafi. Ama, baš tegani valjani te ćere odova. Molin tut e Jehovase te del tut mir kova ka arakhi, na samo to vilo, već hem ti godi. (Čitin Filipljanima 4:6, 7.)

15. Sose tano šukar te odvojine vreme e Jehovase?

¹⁵ Ako odvojineja vreme te vaćere e Jehovaja, te šune le hem te razmisline olestar, odova šaj but te pomožini tuće. Sar odova? Sar prvo, ka ane šukar odluke. Ki Biblija pisini: „Ko družini pe e mudro manušencar, ka ovel mudro“ (Posl. 13:20). Odolese, ked odvojineja vreme e Jehovase, kastar avela i mudrost, tu ka ove pana pomudro. Pošukar ka haljove sar šaj te ćere e Jehova te ovel bahtalo hem na ka ćere diso so ka dukhavi le.

16. Sose pana tano važno te odvojina vreme e Jehovase?

¹⁶ Sar dujto, ka ove pana pošukar učitelj. Ked proučinaja nekasa, amaro najvažno cilj tano te pomožina odole manušese te ovel paše e Jehovaja. So pobuter molinaja amen e Jehovase hem sikljovaja olestar, pana pobuter ka manga le hem pana pošukar ka đana sar te pomožina e manušese kasa proučinaja hem ov te mangel e Devle. Ađahar hine hem e Isuseja. O Isus pherde vileja vaćerđa ando po Dad. Odolese, ked o učenikija dikhlje odova hem on počminđe te mangen e Jehova (Jov. 17:25, 26).

17. Sar i molitva hem o lično proučibe pomožinena amen?

¹⁷ Sar trito, ti vera ka ovel pana pozorali. Svako puti ked molineja tut e Devlese te del tut godi, te utešini tut hem te pomožini tut hem ked dikheja sar o Jehova odgovorini ko te molitve, ti vera ovela pana pozorali (1. Jov. 5:15). So šaj pana te pomožini amen amari vera te ovel pana pozorali? Amaro lično proučibe. Ma  bistri so i „vera avela ked šunaja“ (Rimlj. 10:17). Ama, te šaj amari vera te ovel zorali, na valjani samo te šuna, već valjani pana diso te ćera.

18. Sose valjani hor te razmislina? Vaćer jekh primer.

¹⁸ Amen valjani hor te razmislina ando odova so sikljiljam. Te dikha so nakhlja o pisco ando 77. psalam. Ov hine uznemirimo sose mislinđa so ov hem avera Izraelcija našalđe e Jehovaso mangipe. Sebepi so ađahar osetinđa pe, ov naštine raćate te sovel (2-8. stiho). So ćerđa? Ov phenđa e Jehovase: „Hor ka razmislinav ando sa odova so ćerđan, hem ka razmislinav ando te postupkija“ (12. stiho). Naravno, ov đanđa sar o Jehova angleder pomožinđa pe narodose, ama ipak pućlja pe: „Da li o Devel bisterđa te mothovi amenđe milost? Da li sebepi pi holi na mangela te mothovi amenđe milosrđe?“ (9. stiho). O psalmista hor razmislinđa ando odova so o Jehova angleder ćerđa hem sar mothovđa milosrđe pe narodose (11. stiho). So hine sebepi odova? O psalmista hine uverimo so o Jehova na ka aćhavi pe narodo (15. stiho). Isto ađahar, ti vera ka ovel pana pozorali ako razmislineja sar o Jehova pomožinđa pe narodose hem sar pomožinđa tuće lično.

19. Sose pana tano šukar te odvojine to vreme e Jehovase?

¹⁹ Sar štarto hem najvažno, to mangipe premalo Jehova ka ovel pana pozoralo. O mangipe, pobuter andi bilo koja aver osobina, ka podstaknini tut te šune e Jehova, te ove spremno te aćhave disave buća hem te istrajine ko bilo kova pharipe (Mat. 22:37-39; 1. Kor. 13:4, 7; 1. Jov. 5:3). Ništa našti te ovel amenđe povredno ando amaro amalipe e Jehovaja (Ps. 63:1-8).

20. So šaj te ćere te ovel tut vreme e Jehovase?

²⁰ I molitva, o proučibe hem o hor razmislibe tane deo andi amari služba e Jehovase. Sar o Isus hem tu rode mirno than kuri šaj te moline tut e Jehovase. Ma mukh diso te lel ti pažnja. Molin tut e Jehovase te ovel tut koncentracija ked hijan ko sastankija hem ked čitineja oleso Lafi. Ako akana šukar koristineja to vreme, o Jehova ka blagoslovini tut hem ka uživine ko raj ki phuv (Mar. 4:24).