Mo dad hine starešina ki lokalno crkva ki Kanada. Odolese, svako kurko me hem mi phen đeljam ki odija crkva kuri hine škola e ćhavenđe koja ićerđa pe u nedelju sabale. Palo odova, ko 11 o sati bi ovaja oleja ki crkveno služba. Posle podne, mi daj bi legari amen ki dvorana. Hine lokho te dikha i razlika maškaro odola duj religije.

Mi daj vaćerđa kotar odova so sikljilji andi Biblija pe amalenđe, e Bobese hem e Marionaće Hačeson. On prihvatinđe o ćaćipe. Ko 1958. berš, akava bračno par, olenge trin ćhave hem me đeljam ko jekh međunarodno kongres ko Njujork. Akana haljovava so na hine lokho te len hem man, ama odova hine jekh ando najšukar iskustvo kova doživinđum.

Đi hijum le tinejdžeri, živinđam ko gav hem brininđum man ando životinje. Odolese, ozbiljno razmislinđum odolestar te đav ko fakultet sose mangljum te ovav veterinari. Mi daj pominđa odova jekhe starešinase ki skupština. Ov šukar vaćerđa mancar hem setinćerđa man so „živinaja ko poslednja dive“ hem pućlja man sar bi o fakultet utičini upro mo amalipe e Jehovaja (2. Tim. 3:1). Me razmislinđum odolestar hem odlučinđum te na đav ko fakultet.

 Pana pućljum man so ka ćerav pali srednjo škola. Svako vikend đeljum ki služba, ama na uživinđum hem našti hine te zamislinav man sar pioniri. Mo dad hem mo kako, kola na hine Svedokija, podstakninđe man te ćerav buti ki jekh bari kompanija aso osiguranje ko Toronto. Ki odija kompanija, mo kako hine le jekh važno than hem odolese prihvatinđum odija buti.

Odolese so morandiljum celo dive te ćerav buti ki odija firma, družinđum man e manušencar kola na hine e Jehovase svedokija. Sebepi odova, na hijum le redovno ni ko sastankija ni ki služba. Tegani, živinđum me papoja. Ama, ked ov mulo, morandiljum te arakhav maje kaj ka živinav.

O bračno par Hačeson, kolencar hijum le ko kongres ko 1958. berš, hine maje sar roditeljija. On vićinđe man te živinav koro lende hem pomožinđe maje duhovno te napredujinav. Ko 1960. berš, zajedno olenge ćhaveja e Džoneja, krstinđum man. O Džon ulo pioniri hem oleso primer podstakninđa man te đav pana pobuter ki služba. O phralja ki skupština primetinđe so počminđum te napredujinav hem odolese uljum nadgledniko andi Teokratsko škola propovedanja, aso kova avdije phenela pe nadgledniko ando sastanko Hrišćansko đivdipe hem služba.

Ko 1966. berš, ženinđum man jekha revno pionirkaja koja vićini pe Rendi Berg. Oj hine spremno te služini uduri kaj hine pobari potreba. O pokrajinsko nadgledniko phenđa amenđe so šaj pana pobuter te ćera e Jehovase hem ohrabrinđa amen te služina ki skupština Orilija, ko Ontario. Odolese, pakujinđam amare buća hem đeljam te živina uduri.

Sigate palo odova so resljam ki Orilija, me uljum stalno pioniri. Me romnjako primer but utičinđa upro mande. Ked trudinđum man te ovav šukar pioniri, hijum le but radosno so sikljiljum šukar te koristinav i Biblija hem so dikhljum sar o manuša haljona o ćaćipe. Amenđe hine but baro blagoslov te pomožina jekhe bračno  parese ki Orilija te ćeren promene ko po životi hem te krstinen pe.

Đi hijum le ko Toronto, upoznajinđum e phrale Arnold Maknamar. Ov hine jekh ando phralja kola predvodinđe ko Betel. Pućlja man da li bi mangaja te ova specijalna pionirija. Odmah odgovorinđum lese: „Naravno, samo na ko Kvibek.“ Upro mande but utičinđa odova so o manuša kotar jekh deo andi Kanada kola vaćerena engleski mislinđe ando manuša kotar Kvibek kola vaćerena francuski. Isto ađahar, tegani o manuša ćerđe protestija protiv i vlada odolese so manglje o Kvibek te ovel nezavisno andi Kanada.

O Arnold phenđa maje: „O Kvibek tano jedino than kuri bićhalaja e specijalno pioniren.“ Odmah prihvatinđum te đa. Me već đanđum so mi romni mangela te služini uduri. Kasnije, haljiljam so odija hine jekh andi najšukar odluka koja anđam ko životi.

Palo odova so panđ kurće sikljiljam francuski, i Rendi, me hem pana jekh bračno par đeljam ki diz Rimuski, koja hine dur oko 540 kilometrija severoistočno kotar Montreal. Naravno, amen pana valjanđam te sikljova francuski. Odova dićhilo ked jekh puti ko sastanak čitinđum jekh obaveštenje. Umesto te phenav so o delegatija ka aven andi Austrija, me slučajno koristinđum jekh slično lafi hem phenđum so amare delegatija ka oven „bare ptice“.

Ko Rimuski alje te pomožinen amen štar revna pionirke hem o bračno par Iberdo pe ćhajencar. O phral hem i phen Iberdo lelje jekh baro ćher ki kirija kova hine le 7 sobe hem uduri živinđam sa o pionirija hem sare pomožinđe te platini pe i kirija. Uduri obično živinđam maškaro 12 hem 14 đene. Odova ćher vićinđam Bela kuća, odolese so o stubija hem i fasada hine parne. Sar specijalna pionirija, i Rendi hem me đeljam ki služba sabale, poslepodne hem raćate hem but ceninđam so uvek hine amen kasa te sarađujina – čak hem jevendese ked đeljam ki služba raćate.

Odobor hijam le paše odole pionirencar so uljam sar porodica. Podijekh puti, tharđam jag avrijal hem sare zajedno bešljam, a disavo puti zajedno ćerđam disavo habe. Jekh kotar phralja đanđa te bašalji hem odolese but putija u nedelju raćate zajedno ćhelđam hem đilabđam.

Ko Rimuski, but manuša manglje te sikljon andi Biblija. Aso panđ berš nekobor manuša napredujinđe hem krstinđe pe. Amen hijam le but radosna sebepi odova hem dikhljam sar i skupština hari pohari barjola hem hine la oko 35 objaviteljija.

Ko Kvibek dobinđam but šukar obuka. Dikhljam sar o Jehova brinini pe amendar ki služba hem te ovel amen sa so valjani amenđe. Isto ađahar, sikljiljam te manga e manušen kola vaćerena francuski, olengi ćhib hem olengi kultura. Sa odova pomožinđa amen te manga hem avera kulture (2. Kor. 6:13).

Iznenada i podružnica pućlja amen te selina amen ki diz Trakadi, ki istočno obala Nju Branzvik. Odova na hine amenđe lokho sose samo so potpisinđam o ugovor aso stan hem već hine man ugovor jekha školaja kuri ćerđum buti sar učitelj nekobor satija ko kurko. Isto ađahar, disave manuša kolencar proučinđam i Biblija  samo so ulje objaviteljija hem ki amari diz gradinđa pe hine i dvorana.

Celo vikend molinđam amen hem đeljam te posetina i diz Trakadi, koja hine but averćhane kotar diz Rimuski. Ama, odlučinđam te selina amen odolese so o Jehova manglja odova. Dikhljam sar o Jehova pomožini amen hem sar cidela amendar svako prepreka (Mal. 3:10). Odolese so i Rendi hine duhovno osoba, samopožrtvovano hem hine la šukar smisao aso humor amenđe hine polokho te selina amen.

Jedino starešina ki odija nevi skupština hine o phral Robert Ros. Ov hine pioniri pe romnjaja e Lindaja hem ked bijandilo olengo ćhavo, on odlučinđe te aćhon odothe. Čak hem đi barjaćerđe pe ćhave, on hine gostoljubiva hem revna. Olengo primer but ohrabrinđa amen.

Palo odova so duj berš hijam le pionirija ko Trakadi, hijam le vićime te služina ki putujućo služba. Efta berš služinđam ki englesko pokrajina, a palo odova preselinđam amen ki francusko pokrajina ko Kvibek. Uduri amaro oblasno nadgledniko hine o Leons kova bi uvek pohvalini man palo me govorija. Ama, uvek bi pućela man: „Sar šaj te govorija pana pobuter te pomožinen e phralenđe?“ a Odova so posvetinđa maje pažnja, pomožinđa man te razmislinav sar šaj me govorija te oven pana pojednostavna.

Jekh zadatko kova niked našti te bistrav hine ko 1978. berš ked hijam le ko međunarodno kongres ko Montreal kova vićinđa pe „I vera pobedini“. Me ćerđum ko odeljenje asi hrana. Ko odova kongres ađićerđam te aven oko 80 000 manuša hem morandiljam te pripremina hrana ko jekh nevo način. Sa hine nevo, i oprema, o meni hem o način sar valjanđam te pripremina i hrana. Hine amen 20 bare frižiderija, ama disavo puti na ćerđe šukar buti. Jekh dive angleder te počmini o kongres hine utakmica hem odolese našti hine te khuva ko stadion. Odolese, morandiljam rano sabale te uključina o šporetija hem te počmina te pripremina o doručak! Hijam le but umorna, ama but buća sikljiljum ando odola phralja kola hine bućarne, zrela hem hine len smisao aso humor. Đi avdisutno dive, amen hijam but šukar amala olencar. Hijam le bahtale so šaj hine te ova ko  odova važno događaj sose ki odija pokrajina maškaro 1940. hem 1960. berš hine but baro progonstvo.

But buća sikljiljum ando avera pokrajinska nadglednikija kolencar sarađujinđum đi hine o kongresija ko Montreal. Jekh berš, o Dejvid Splejn, kova akana služini sar član ando Vodeće telo, hine nadgledniko ando kongres. Kasnije, me dobinđum odova zadatko. O Dejvid but pomožinđa man ko odova.

Ko 2011. berš, palo odova so i Rendi hem me 36 berš hijam le ki putujućo služba, o phralja vićinđe man te ovav instruktor ki Škola aso skupštinska starešine. Aso duj berš sućam ko 75 različita krevetija, ama odija žrtva isplatinđa pe. Ko krajo ando svako kurko, o starešine hine but zahvalna sose osetinđe so o Vodeće telo brinini pe andi olengi duhovnost.

Kasnije, hijum le instruktor ki Škola aso objaviteljija ando Kraljevstvo. O učenikija hine but zabrinuta hem umorna odolese so hine len pherdo raspored. On valjanđe svako dive efta satija te bešen hem te šunen o program. Palo odova, svako rat valjanđe po trin satija te ćeren po domaći hem svako kurko te spreminen štar ili panđ zadatkija. Me hem aver instruktor phenđam lenđe so bizi Jehovasi pomoć odova našti te uspinen. Niked na ka bistrav kobor hine iznenadime ked uzi Jehovasi pomoć uspinđe te ćeren but poviše ando odova so očekujinđe.

Mi daj uvek brininđa pe ando manuša kolencar proučinđa hem odova pomožinđa lenđe te napredujinen, čak me dadese pomožinđa te menini po stav premalo ćaćipe. Trin dive palo odova so mulji, ov iznenadinđa amen ađahar so alo ko sastanak hem odova ćerđa 26 berš. Iako mo dad niked na krstinđa pe, o starešine kotar odija skupština phenđe maje so svako sastanko, ov prvo resela hine ki dvorana.

Mi daj aćhavđa but šukar primer maje hem me phenjenđe. O sotrin phenja hem olenge roma služinena e Jehovase. Duj olendar služinena ko Betel jekh ki Portugal, a i dujto ko Haiti.

I Rendi hem me akana služinaja sar specijalna pionirija ko Hamilton, ko Ontario. Đi hijam le ki putujućo služba, uživinđam te đa averencar ko olenge posete hem kursija. Ama, akana uživinaja te dikha sar o manuša kolencar proučinaja duhovno napredujinena. Sar ovaja sa popaše e phralencar hem e phenjencar ki nevi skupština, hijam but ohrabrime ked dikhaja sar o Jehova pomožini e phralenđe.

But ceninaja so o phralja hem o phenja brininđe pe amendar. Odolese hem amen mangaja te da sa amendar te brinina amen ando amare phralja hem phenja hem te podstaknina len te služinen e Jehovase najšukar so šaj (2. Kor. 7:6, 7). Na primer, ki jekh porodica i romni, o ćhavo hem i ćhaj hine pionirija. Pućljum e rome, da li razmislinđa hem ov te ovel pioniri. Ov phenđa so već podržini trine pioniren. Tegani pućljum le da li ov šaj te podržini len pošukar ando Jehova? Podstakninđum le hem ov te osetini o blagoslovija kola anela i pionirsko služba. Šov masek palo odova hem ov ulo pioniri.

I Rendi hem me ka nastavina te vaćera „aso avera generacije“ ando Jehovase „čudesna delija“ hem nadinaja amen so hem on ka uživinen ki Jehovasi služba odobor kobor amen uživinaja (Ps. 71:17, 18).