1. Ko kova način o hrišćanija valjani te oven sar jekh kaš? (Dikh i slika)

 „I BAVLAL našti te peravi jekh kaš kova tano savitljivo.“ Akija poslovica phenela amenđe so o kaš valjani te ovel savitljivo ja prilagodljivo te šaj te aćhol zoralo. Amen isto valjani te ova prilagodljiva te šaj te služina e Jehovase radosno ked amare okolnostija ko životi meninena pe. Sar šaj te uspina ko odova? Valjani te ova razumna – te prilagodina amen ked amare okolnostija meninena pe hem te poštujina averengo mišljenje hem odluke.

2. Kola osobine ka pomožinen amen ked amare okolnostija meninena pe hem sostar ka vaćera ko akava članko?

² Sar e Jehovase sluge, amen mangaja te ova razumna. Isto ađahar, mangaja te ova ponizna hem saosećajna. Ko akava članko ka dikha sar akala osobine pomožinđe disave hrišćanenđe te prilagodinen pe ked olenge okolnostija meninđe pe. Ka dikha hem sar šaj akala osobine te pomožinen hem amenđe. Najangleder te dikha sar o Jehova hem o Isus mothovena soj tane razumna.

3. Sar đanaja so o Jehova tano razumno Devel?

³ Aso Jehova phenela pe soj tano „Stena“ odolese soj tano zoralo hem so niked na menini pe (Pon. zak. 32:4). Ama, ki aver strana, ov tano razumno. Na primer, ked o buća ko sveto meninena pe, o Jehova prilagodini pe te šaj te ispunini pi namera. Odolese so stvorinđa amen premali pi slika, ov hem amenđe dinđa sposobnost te prilagodina amen ked amare okolnostija meninena pe. Ki Biblija isi  amen načelija kola pomožinena amen te ana mudra odluke, bizo obzir savo pharipe te ovel amen. Ando Jehovaso primer hem načelija kola dinđa amen, dikhaja so ov tano „Stena“, a ko isto vreme hem razumno.

4. Vaćer jekh primer sar o Jehova mothovđa soj tano razumno. (Levitska 5:7, 11)

⁴ Sa e Jehovase drumija tane savršena hem ko sa so ćerela tano razumno. Na postupini okrutno premalo manuša. Na primer, razmislin sar mothovđa soj tano razumno premalo Izraelcija. Ov na rodinđa o ćorore hem o barvale te den isto žrtva. Ko disave situacije, dozvolinđa svako manuš te del odova so isi le. (Čitin Levitska 5:7, 11.)

5. Kola primerija mothovena soj tano o Jehova ponizno hem saosećajno?

⁵ I poniznost hem i saosećajnost podstaknini e Jehova te ovel razumno. Na primer, ov mothovđa kobor tano ponizno ked valjanđa te uništini e manušen ko Sodom. Prekalo pe anđelija, phenđa e Lotese te našel ko planine. Ama, o Lot darandilo te đal uduri. Odolese pućlja le da li ov hem olesi porodica šaj te đan ki jekh tikni diz koja vićinđa pe Sigor, koja valjanđa te ovel uništimi. O Jehova šaj hine te phenel lese so našti te đal uduri hem te ćerel odova so ov phenđa lese. Ama, o Jehova prihvatinđa e Loteso predlog hem mukhlja le te đal ki odija diz hem na uništinđa la (Post. 19:18-22). But berš palo odova, o Jehova mothovđa saosećajnost hem premalo manuša andi Niniva. Ov bićhalđa e proroko, e Jona, te phenel lenđe so on hem olengi diz ka oven uništime sose hine but lošna. Ama, odolese so kajinđe pe, e Jehovase hine žao hem na uništinđa olengi diz (Jona 3:1, 10; 4:10, 11).

6. Vaćer sar o Isus mothovđa soj tano razumno sar po Dad.

⁶ O Isus mothovđa soj tano razumno sar po Dad. Ov hine bićhaldo ki phuv te propovedini „e našalde bakrenđe ando izraelsko narodo“. Ama, đi ćerđa odova zadatko hine razumno. Jekh puti, jekh romni koja na hine Izraelka pućlja le te saćari olake ćhaja ani koja hine jekh demoni. O Isus mothovđa soj tano saosećajno ađahar so saćarđa lake ćhaja (Mat. 15:21-28). Te dikha jekh aver primer. Ki početka andi pi služba ki phuv, o Isus phenđa: „Ko odreknini pe mandar... hem me ka odrekninav man olestar“ (Mat. 10:33). Ama, o Isus na odrekninđa pe ando Petar ked ov odrekninđa pe olestar. O Isus đanđa so e Petarese tano but žao sebepi odova so ćerđa hem soj tano verno manuš. Palo odova so uskrsninđa, o Isus pojavinđa pe e Petarese hem verovatno tegani phenđa lese so oprostinđa lese hem so pana mangela le (Luka 24:33, 34).

7. Premalo Filipljanima 4:5, sar mangaja o manuša te dikhen amen?

⁷ Dikhljam so o Jehova hem o Isus tane  razumna. A save valjani amen te ova? O Jehova očekujini hem amen te ova razumna. (Čitin Filipljanima 4:5.) Ko jekh prevod akava stih tano prevodimo sar „ov penđarutno sar razumno manuš“. Šaj te puća amen: „Da li o manuša dikhena man sar neko koj tano razumno, spremno te popustini hem tolerantno? Ili dikhena man sar neko koj tano strogo, grubo, okrutno hem tvrdoglavo? Da li insistirinava avera te ćeren o buća ađahar sar so me mislinava so valjani te ćeren pe? Ili šunava averen hem popustinava ked odova tano moguće?“ So pobuter oponašinaja e Jehova hem e Isuse, pana pobuter ka ova razumna. Akana ka vaćera ando duj situacije kuri posebno valjani amenđe odija osobina – ked meninena pe amare okolnostija hem ked amaro mišljenje hem odluke razlikujinena pe ando averenge.

8. So šaj te pomožini amenđe te ova razumna ked amare okolnostija meninena pe? (Dikh i fusnota.)

⁸ Amen valjani te ova razumna ked amare okolnostija meninena pe. Odola promene šaj te anen amenđe problemija kolendar na razmislinđam. Na primer, šaj kotar jekhvar te naborsaljova, te menini pe i ekonomsko situacija ko sveto ja i vlada hem odova te anel amenđe bare pharipa (Prop. 9:11; 1. Kor. 7:31). Isto ađahar, šaj te ovel amenđe pharo čak ked menini pe amaro zadatko ki organizacija. Save god pharipa te oven amen, šaj te prilagodina amen ko neve okolnostija ako ćeraja akala štar buća: (1) prihvatin i nevi situacija, (2) razmislin andi budućnost, (3) ov pozitivno hem (4) ćer diso averenđe. b Akana ka dikha sar disave phralenđe hem phenjenđe pomožinđe akala štar buća.

9. So pomožinđa e Emanuelese hem e Frančeskaće te ikljon ko krajo pe problemencar?

⁹ Prihvatin i nevi situacija. O Emanuele hem i Frančeska hine bićhalde te služinen sar misionarija ki jekh phuv. Samo so počminđe te sikljon i ćhib hem te upoznajinen e phralen, počminđa i pandemija kotar koronavirus hem odolese našti hine te družinen pe olencar. Ama, iznenada e Frančeskaki daj mulji. Oj but manglja te ovel pe porodicaja, ama našti hine te putujini sebepi i pandemija. Sar ikljilji ko krajo akale problemeja? Sar prvo, o Emanuele hem i Frančeska zajedno molinđe pe hem kotar Jehova rodinđe te pomožini lenđe svako dive te istrajinen hem te na brininen pe preterano. O Jehova ko pravo vreme odgovorinđa ko olenge molitve prekali organizacija. Na primer, but ohrabrinđa len odova so jekh phral ko video phenđa: „So posigate prihvatineja te neve okolnostija, posigate ka ove radosno hem ka de to najšukar ko odola neve okolnostija.“ c Sar dujto, trudinđe pe pana pošukar te svedočinen prekalo telefoni hem odolese počminđe jekh biblijako kurs. Sar trito, dozvolinđe o phralja hem o phenja te pomožinen len hem hine zahvalna aso olengo mangipe. Jekh phen, svako dive bićhalđa lenđe poruka jekhe stihoja andi Biblija hem odova ćerđa celo berš. Ako hem amen  prihvatinaja amare neve okolnostija, ka ova radosna ko odova so šaj te ćera.

10. Sar jekh phen prilagodinđa pe ki jekh bari promena?

¹⁰ Razmislin andi budućnost hem ov pozitivno. I Kristina, jekh phen andi Rumunija koja živini ko Japan, hine razočarimi ked i skupština ki englesko ćhib phanljilji. Ama, oj na dozvolinđa odova te peravi la. Umesto odova, odlučinđa te đal ki skupština ki japansko ćhib hem te del po najšukar ki služba. Odolese, pućlja pe koleginica kolaja angleder ćerđa buti te sikavi la te vaćeri japanski. Odija romni prihvatinđa te koristini i Biblija hem i brošura Ov bahtalo zauvek! te sikavi la i ćhib. Na samo so i Kristina sikljilji pana pošukar japanski, već hem odija romni manglja te đanel pana pobuter andi Biblija. Ked na razmislinaja odolestar so ulo već hijam pozitivna, tegani o promene kola kotar jekhvar desinena pe šaj te anen amenđe bare blagoslovija.

11. So pomožinđa jekhe bračno parese ked hine le finansijska problemija?

¹¹ Pomožin averenđe. Jekh bračno par kova živini ki phuv kuri tane amare aktivnostija zabranime hine le finansijska problemija ked ki olengi država hine ekonomsko kriza. So pomožinđa lenđe te ikljon ko krajo pe problemencar? Sar prvo, pojednostavinđe po životi. Sar dujto, umesto te razmislinen ando pe problemija, odlučinđe te pomožinen averenđe ađahar so pobuter ka đan ki služba (Dela 20:35). O phral phenela: „Odolese so poviše đeljam ki služba, na hine amen vreme te razmislina ando amare problemija nego ćerđam odova so o Devel rodela amendar.“ Ked amare okolnostija meninena pe, na valjani te bistra kobor tano važno hem ponodri te pomožina averenđe, pogotovo ađahar so ka đa ki služba.

12. Sar e Pavleso primer šaj te pomožini amen te ova prilagodljiva ki služba?

¹² Amen valjani te ova prilagodljiva ki služba. Đi propovedinaja, resaja e manušen kola avena andi različito kultura hem na verujinena ko ista buća. O apostol Pavle hine prilagodljivo hem oleso primer šaj but te pomožini amen. O Isus ćhivđa e Pavle te ovel „apostol kova tano bićhaldo avere narodonđe“ (Rimlj. 11:13). Sebepi odova zadatko, ov šaj hine te propovedini e Jevrejenđe, e Grkonđe, e manušenđe kola završinđe bare škole, e manušenđe kola živinđe ko gav, kola hine ki vlast hem e kraljenđe. Te šaj te resel o ćaćipe ko olengo vilo, o Pavle hine „sarinenđe... sa“ (1. Kor. 9:19-23). Ov razmislinđa andi olengi kultura, kotar avena hem ko so verujinena. Odova pomožinđa lese te ovel prilagodljivo hem te vaćeri e manušencar ko način kova ka privucini len ko Jehova. Hem amen šaj te ova pošukar ki služba ako hijam prilagodljiva hem ako razmislinaja sar šaj ko najšukar način te pomožina e manušenđe.

13. Premali 1. Korinćanima 8:9, so na ka desini pe ako poštujinaja averengo mišljenje?

¹³ I razumnost ka pomožini amen te poštujina averengo mišljenje. Na primer, disave phenja volinena te šminkinen pe, a avera na. Disave hrišćanija uživinena umereno te pijen alkohol, a avera odlučinđe hić te na pijen. Sare mangaja te ovel amen šukar sastipe, ama ko različito način brininaja amendar. Ako mislinaja so uvek hijam u pravu hem probinaja averen te ubedina te ćeren odova so amen ćeraja, šaj te spotaknina len hem te ćera  podele ki skupština. A odova sigurno na mangaja te ćera (Čitin 1. Korinćanima 8:9; 10:23, 24). Akana ka razmotrina duj primerija kola mothovena sar šaj o načelija andi Biblija te pomožinen amen te ova razumna hem te ovel amen mir.

14. Sar e biblijake načelija šaj te pomožinen amen ked valjani te odlučina sar te urava amen hem sar te doterina amen?

¹⁴ Urajba hem doteriba. O Jehova na phenela amenđe sar te urava amen, ama dinđa amen načelija kola šaj te primenina. Valjani te urava amen ko način kova ka mothovi so hijam e Devlese sluge hem so hijam razumna, skromna hem razborita (1. Tim. 2:9, 10; 1. Petr. 3:3). Odolese, na mangaja te privucina pažnja odoleja so uravaja. Isto ađahar, e biblijake načelija šaj te pomožinen e starešinenđe te na ćhiven pravilija sar valjani neko te uravi pe hem te namestini pe bala. Na primer, o starešine kotar jekh skupština manglje te pomožinen disave ternenđe kola počminđe te oponašinen e ternen kotar akava sveto, kola hine len kratka, ama neuredna bala. Sar šaj hine akala starešine te pomožinen len bizo te ćhiven disave pravilija? O pokrajinsko nadgledniko phenđa akale starešinenđe te phenen e terne phralenđe: „Ako ked hijen ki bina i publika više obratini pažnja sar izgledinena, a na so vaćerena tegani isi tumen problemi sar uravena tumen hem sar doterinena tumen“. Akava kratko objašnjenje pomožinđa e ternenđe te haljon so valjani te ćeren, bizo o starešine te ćhiven disave pravilija. d

15. Kola zakonija hem načelija šaj te pomožinen amenđe ked odlučinaja sar ka lečina amen? (Rimljanima 14:5)

¹⁵ O sastipe. Svako hrišćanin valjani te odlučini sar ka brinini pe ando po sastipe  (Gal. 6:5). Ked o hrišćanija odlučinena savo lečenje ka prihvatinen, on šunena e Devleso zakon kova vaćeri so na valjani te len rat hem te ćeren spiritizam (Dela 15:20; Gal. 5:19, 20). Ama, sa avera buća ando odova sar ka lečinen pe, kokri odlučinena. Disave rodena pomoć samo ando doktori, a avera mangena te lečinen pe ko aver način. Bizo obzir so odlučinaja, valjani te poštujina averengo pravo te odlučinen sar ka lečinen pe. Odolese, na valjani te bistra akala štar buća: (1) Samo e Devleso Kraljevstvo ka anel savršeno sastipe (Is. 33:24). (2) Svako hrišćanin valjani te ovel uverimo soj tano olese najšukar. (Čitin Rimljanima 14:5.) (3) Na valjani te osudina averen, ama ni te spotaknina len odoleja so odlučinaja (Rimlj. 14:13). (4) O hrišćanija mothovena mangipe hem haljona so o jekhipe ki skupština tano považno ando olengo lično mišljenje (Rimlj. 14:15, 19, 20). Ako laja ko obzir akala štar buća, ka ova paše amala e phralencar hem e phenjencar hem ka ovel amen mir ki skupština.

16. Sar šaj jekh starešina te mothovi soj tano razumno đi sarađujini avere starešinencar? (Dikh o slike.)

¹⁶ O starešine valjani te mothoven šukar primer ko odova so značini te ove razumno (1. Tim. 3:2, 3). Na primer, jekh starešina na valjani te očekujini avera starešine te prihvatinen oleso mišljenje samo sose tano pophuro hem poiskusno. Ov haljola so e Jehovaso duho šaj te podstaknini bilo kas ando starešinstvo te vaćeri diso so šaj te pomožini lenđe te anen mudro odluka. Ako pobuter starešine složinena pe so disavi odluka nane protiv e biblijake načelija, o starešina kova tano razumno ka podržini odija odluka, iako tani averćhane ando odova so ov phenđa.

17. Sar pomožini amen odova so hijam razumna?

¹⁷ Ked hijam razumna odova šaj but te pomožini amenđe. Amen hijam popaše amare phralencar hem phenjencar hem ki skupština isi mir. Amenđe na smetini soj tane amare phralja averćhane amendar hem so avena ando različita kulture. But tano šukar so iako hijam različita, amen služinaja e Jehovase ko jekhipe. A soj tano najvažno, but hijam bahtale so odoleja so hijam razumna oponašinaja amare Devle, e Jehova.